Političko kvaziekološko silovanje GSPa da pređe na šporete od vozila će se na kraju završiti velikim debaklom odnosno dodatnim srozavanjem već propalog javnog prevoza u Beogradu.
Pod pritiskom raznih besmislenih ekoloških struja i trendova, jedno preduzeće koje tehnološki i po mentalitetu i dalje nije izašlo iz 1950ih, koje prozore ''održava'' i ''popravlja'' izolir trakom, koje
ne može ni farove na vozilima da zameni kako treba, sa vozilima kojima
otpadaju točkovi usred vožnje, preduzeće iz kog
nestaju čitavi zglobni autobusi... takvo preduzeće se polovično i nakaradno ''modernizuje'' i ''unapređuje'' tako što se forsira da prelazi na besmislena električna vozila za koja uopšte nije spremno.
Kupuju se krš proizvodi dubioznog proizvođača, i to sve solaši, u gradu u kome su vozila već prepuna, polasci proređeni a nestašica vozača ulazi u 5. godinu. Ne postoji razrađen sistem održavanja, snabdevanja delovima, ne postoji kršten depo, ne postoji usklađena i razgranata infrastruktura. S druge strane, postojeći podsistemi u vidu autobusa, trolejbusa i tramvaja, iako i dalje puni svojih rupa i problema, su do sada ipak mogli da funkcionišu zadovoljavajuće u preduzeću GSP. Najveći problem bio je i ostao, naravno, nedostatak vozača, pa i mehaničara. Ali što se tiče održavanja i infrastrukture, jasno je da je GSP, iako sav truo i propao, uspevao da održava i eksploatiše nekoliko stotina: autobusa, trolejbusa i tramvaja... bolje nego 15 ili koliko već kineskih krševa od šporeta.
Umesto bacanja para na te krševe i gluposti, ono što je trebalo uraditi, pogotovu sada u ovom istorijskom periodu ''nikad većeg budžeta u istoriji galaksije™ '' jeste ulaganje u modernizaciju postojećih podsistema, postojećih vozila, budućih dizel autobusa, trolejbusa i tramvaja, i ulaganje u kadrove u vidu novih vozača i mehaničara.
Umesto toga, odabrano je da se krene u cirkus sa ''ekologizacijom'' nečega što u saobraćaju Beograda čini MANJE OD JEDNOG PROMILA. A za razliku od automobila sa po 1-2 ljudi, kojih ima 900.000, ta vozila prevoze od 100 do 200 putnika.
Ali ja tu ne krivim GSP. Jer iako je to jedan trulež od preduzeća, u ovom slučaju nije on taj koji se pitao, niti taj koji je dao vetar u leđa ovim imbecilnim inovacijama. Krivim DJP, Gremlina iz šahta, SMRT klanere i sve druge koji su na tome nakupili političke i karijerne poene. Ali više od svega toga, krivim ljude, obične ljude po javnosti, i putnike, koji su se upecali na te njihove priče i bajke i koji misle da je menjanje 700 proverenih, funkcionalnih i pouzdanijih dizel autobusa - električnim krš šporetima - ono što je u ovom momentu Beogradu najpotrebnije.
Pa dobro. Ako ljudi tako vole, neka bude. Očigledno se mnogi oduševljaju ili su se oduševljavali tim EKO Vegan papazjanijama i pričama. To je bilo vidljivo i ovde. Gde bi se očekivalo malo više razuma i upućenosti u problematiku. Ali očigledno to nije slučaj. Oduševljavalo se do te mere da se nisu uvidele zamene zglobova solašima, nedostatak depoa, nedostatak vozača, nedostatak mehaničara, nedostatak polazaka i prepuna vozila na drugim linijama. Ali dobro. Raja je glasala i klicala za to, pa evo, neka joj sad.
Ovaj grad će saobraćajno kolabirati, po mojoj proceni već u narednih 5 godina.
Neće moći više da funkcioniše. Ali dobro, ljudima to očigledno nije važno. Ono što je važno je da ćemo imati 20-30-40 električnih šporeta i da ćemo moći sebi da mažemo oči da smo time rešili i unapredili bog zna koliko stvari.