Izvor: B92Beograd -- Milanko Šarančić, generalni direktor Železnica Srbije, nezakonito pokrenuo postupak otkupa službenog stana od 108 kvadrata u MiIeševskoj ulici, piše Blic.
Šarančić za B92 potvrđuje da je pokrenuo proceduru za otkup službenog stana, ali navodi da je sve u skladu sa zakonom. Ipak, neki pravnici smatraju da ne postoji nijedan propis na osnovu koga bi zaposleni u javnom preduzeću mogao da otkupi stan koji mu je dat na korišćenje.
Na pitanje da li je pokrenuo proceduru otkupa službenog stana koji je dobio na korišćenje od Železnica, Milanko Šarančić navodi da je on samo jedan od 158 radnika te kompanije koji su u protekle četiri godine stambeno zbrinuti.
"Ne isključujem mogućnost da ću, kao i svi drugi zaposleni, u skladu sa zakonskim okvirima da rešavam svoj problem. Pokrenuo sam postupak, ali stan nisam otkupio", kaže Šarančić.
Šarančić, međutim, navodi da iznos od 500.000 evra, koji se navodi u Blicu, nije tačan, ali ne može da kaže koliko će izdvojiti za stan od 108 kvadrata na Vračaru.
"Kompletna procedura će biti predmet ispitivanja organa kojima sam se danas obratio da bismo dobili pravu informaciju i čim je budem dobio od državne institucije vi ćete tu informaciju imati na uvid", rekao je Šarančić.
Blic navodi da je Šarančiću prvo dat stan samo na korišćenje, da bi mu posle dva meseca, odlukom tadašnjeg predsednika Upravnog odbora, bilo dozvoljeno da ga otkupi. Šarančić tvrdi da je sve urađeno u skladu sa zakonom. B92 nije uspeo da dođe do tadašnjeg poredsednika UO kako bi se proverili navodi Šarančića.
Podsetimo, Šarančić je u žižu javnosti došao kada je bez tendera kupio polovne vagone iz Švedske.
Prošle nedelje raspravljalo se o kupovini automobila vrednih dva miliona i dvesta hiljada evra, iako, u isto vreme Železnice navode da nemaju novca da obezbede pružne prelaze u Srbiji.
Šarančić, koji je na mesto direktora Železnica došao kao član Nove Srbije, kao i lider te stranke Velimir Ilić, smatra da je u pitanju kampanja protiv direktora Železnica zbog očekivanog izbora novih čelnika javnih preduzeća.
"Taj nesretni Šarančić, jurite ga za sitnicu, on je najbolji direktor Železnica u poslednjih 20 godina. Njega drže jer ne mogu da se dogovore šta će sa tim mestom, hoće da izginu oko tog mesta jer je železnička imovina velika", rekao je Velimir Ilić.
Branko Ružič, koji, prema nezvaničnim informacijama, u ime SPS-a pregovara o podeli mesta u javnim preduzećima, kaže da se još pregovara.
On, međutim, ne želi da komentariše nagađanja da će Šarančić i u novoj podeli ostati u vrhu rukovodstva Železnica.
"Ne mogu da se bavim neozbiljnim hipotezama", rekao je Ružić.
U organizaciji Transparentnost Srbija navode da ovaj slučaj pokazuje da Vlada mora da uvede rigorozniju kontrolu raspolaganja sredstvima javnih preduzeća.
"Vlada, ukoliko je zaista rešena da se pozabavi ovim pitanjem i da spreči eventualne zloupotrebe, trebalo bi i sama da primeni mere kontrole prema javnim preduzećima, a postoji puno razloga da takve provere vrši i državna revizorska institucija", kaže Nemanja Nenadić.
Nenadić, međutim, ističe da je problem u tome što se zloupotrebama i korupcijom u društvu Vlada ne bavi sistematski, već najčešće samo reaguje na slučajeve koji dospeju u javnost.
извор Бизнис
I železnica je važan deo projekta?
- Činjenica je da je železnica na pojedinim delovima Koridora u gorem stanju nego putevi. Beogradski železnički čvor je doveden u malo bolje stanje izgradnjom stanice „Vukov spomenik" i dosta će se poboljšati završetkom stanice „Prokop", ali je zato niški u očajnom stanju i potrebna mu je kompletna rekonstrukcija. Takođe je potrebno da se napravi dvokolosečna pruga, za brzine veće od 160 kilometara na sat, kako bismo se prilagodili evropskim propisima i standardima. Da bi se naše pruge dovele do tog nivoa, potrebno je 4,6 milijardi evra, dok je za put, koji je u daleko boljem stanju, potrebno 1,6 milijardi. Rok za realizaciju pruge je sedam godina, a za put je dve i po godine. Mi smo se dogovorili da u naredne četiri godine izdvojimo 1,1 milijardu, od čega ćemo u prvoj godini raditi projektnu dokumentaciju za prugu, a u narednih tri po 350 miliona uložiti u prugu i neke delove pruge već završiti. Ali ćemo zato ceo put završiti za dve i po godine. Put možemo brže da realizujemo i na to nas tera obilaznica oko naše zemlje, jer se na Koridoru 4, preko Bugarske i Rumunije, gradi most kod Vidina, koji planiraju da završe za tri godine. Mi moramo da budemo brži!
...
Delegacija nemačke železnice bila je u poseti Vladi. Šta ste se dogovarali sa njima? Da li postoji šansa da Nemci kasnije budu neka vrsta strateškog partnera našoj železnici?
- Dali smo Nemcima zadatak da naprave ponudu za njihovo uključivanje u naš projekat modernizacije srpske železnice. A što se tiče njihovog ulaska u našu železnicu kao strateškog partnera, daleko smo još uvek od te faze. Videćemo.
...
Koliko ljudi mislite da će biti angažovano na izvođenju ovih radova?
- Najmanje 100 hiljada ljudi. Železnica je sa stanovišta razvoja naše privrede još interesantnija, jer će ceo metalski kompleks - od „Bratstva" iz Subotice, preko „Goše" i „Mina", do „Minela" - biti uključen. Bez obzira na to da li su ova preduzeća prodata ili nisu, ona rade i moja ideja je da se ona zaposle na modernizaciji železnice.
Влада":270n4y36 je napisao(la):- Dali smo Nemcima zadatak (...)
Dakle, shvatili su da 160km/h nije dovoljno, kada TGV i AGV idu 300 i više.Takođe je potrebno da se napravi dvokolosečna pruga, za brzine veće od 160 kilometara na sat
Izvor: Poltika
Под утиском стратешког партнерства „Заставе” и „Фијата”, јесенас су се у више наврата могли чути предлози о покретању производње возова „пендолино”, у фабрици „Гоша” из Смедеревске Паланке. Наиме, како су предлагали неки званичници, „пендолино” је „Фијатов” железнички бренд, а ако би тај италијански концерн прихватио могућност стратешког партнерства са „Гошом”, Железнице Србије би купиле првих десет возова.
Истраживање „Политике” је, међутим, показало да такав модел сарадње са „Фијатом” није могућ, што не значи да „пендолино” не би био добар за српске пруге. Наиме, „Фијатов” железнички огранак је још 2002. године преузела француска мултинационална компанија „Алстом”, која производи познате брзе француске возове „те-же-ве”. Дакле, производњу „пендолина” у Смедеревској Паланци требало би предложити Французима, а не Италијанима. Без обзира на промену произвођача, наши железничари би сигурно желели да добију „пендолино”. Они тврде да је баш као створен за српске пруге.
Јер, „пендолино” би чак и на постојећим дотрајалим српским пругама одмах гарантовао удобније и краће путовање. Захваљујући нагибној шасији, тај воз у кривине улази са 20 до 30 одсто већом брзином него класичне композиције. „Пендолино” би због тога до Бара стизао за само четири сата, а о комфору да и не говоримо, седишта су као у авиону.
Иначе, наше Железнице прижељкују „пендолино” већ 20 година, о чему сведочи и податак да је Заједница југословенских железница још 1990. године преговарала о производњи тог воза у бившој Југославији. Како је тада говорио Јоже Слокар, савезни секретар за саобраћај и везе, Италија је понудила да се формира мешовито предузеће, обезбеде кредити и опреме фабрике „Ђуро Ђаковић” и „Гоша” из Смедеревске Паланке, које би производиле „пендолино”.
Непотребно је објашњавати зашто та могућност није реализована, а „Фијат”, који је у то време производио „пендолино”, добио је нова тржишта у источној Европи. „Пендолино” су редом куповали Чешка, Словачка, Румунија, Украјина, као и Русија. Осим у тим земљама, „пендолино” користе и у Италији, Шпанији, Португалу, Финској, Словенији, Кини, Швајцарској и Енглеској, где је министарство саобраћаја наручило 106 композиција.
Да подсетимо, у оквиру обнове железничке инфраструктуре на путањи Коридора 10, у наредних седам година предвиђене су инвестиције од 4,6 милијарди евра, изградња двоколосечних пруга и подизање брзине возова на минимум 160 километара на час. Осим тога, размишља се и о набавци нових возова.
Марко Лакић
[објављено: 26/01/2009]
Izvor: Železnice SrbijeČetvrtak, 15. Januar 2009.
"Železnice Srbije" su od 15. januara, zbog racionalizacije prevoza, privremeno promenile organizaciju saobraćaja lokalnih i daljinskih putničkih vozova od Beograda prema Novom Sadu, Subotici, Zaječaru i Prijepolju teretnoj, na relacijama izmedju Novog Sada i Subotice, odnosno Šida, kao i u begradskoj gradskoj železnici “Beovoz”, rečeno je u Sektoru za prevoz putnika.
Iz Beograda privremeno ne saobraćaju vozovi koji polaze za Novi Sad u 16.36 i 22.55 sati, Suboticu 11.05, Prijepolje teretnu 15.45 sati i Vrbnicu u 11.35 sati, kao i u povratku iz Novog Sada (19.49 sati), Subotice(7.20,10.29 sati), Užica u 2.20 sati i Prijepolja teretne u 3.25 sati, a takođe i lokalni putnički voz na relaciji Vrbnica(19.30) – Užice.
Na pruzi Novi Sad – Subotica – Novi Sad do daljeg privremeno ne saobraćaju kompozicije koje iz Novog Sada, prema redu vožnje, kreću u 4.33, 07.38 i 19.15 sati, a u povratku iz Subotice za Novi Sad u 15.48 i 22.22 sata, kao i voz koji iz Novog Sada za Šid polazi u 1.35 sati, a vraća se iz Šida u 4.40 sati.
Od 15. januara, takođe, ne saobraća voz koji iz Beograda, po redu vožnje,polazi za Zaječar u 16.20 sati i vraća se iz Zaječara za glavni grad u 2.00 sata.
Na relaciji Vršac-Pančevo glavna stanica-Vršac, ne saobraća voz koji iz Vršca polazi u 21.45 sati, a u povratku iz Pančeva glavne stanice u 23.35 sati.
U sistemu beogradske gradske železnice „Beovoz“ ne saobraćaju vozovi koji iz Zemuna kreću za Inđiju u 4.45 sati, Pančevački most(16.10 sati) i Pančevo varoš u 12.30 sati, kao i u povratku za Zemun sa Pančevačkog mosta u 7.50 i 13.09 sati i iz stanice Pančevo varoš u 23.00 sati.
Privremeno, ne saobraćaju i kompozicije koje iz Male Krsne kreću za Pančevački Most u 11.10 sati i Pančevo Varoš u 20.02 sata, a u povratku za Malu Krsnu sa Pančevačkog mosta u 16.55 sati i Pančeva Vojlovice u 7.53 sati, kao i na relaciji Inđija(5.52 sata) - Pančevo Vojlovica.
Garniture "Beovoza"koje, po redu vožnje, polaze iz stanice Pančevo varoš u 13.57 i 21.47 sati za Veliku Planu, i iz Velike Plane u 17.29 sati za Pančevo Vojlovicu i u 5.16 sati za Pančevački most, takođe, privremeno ne saobraćaju.
Francuzi drže rekord najbržegvoza na svetu u eksperimentalnoj fazi. To je TGV i rekord je 574,8 km/h i to je klasični voz na šinama.shmeksi":2hjfq1ui je napisao(la):Meni nešto to sumnjivo, možda je najbrži voz gledano po prosečnoj brzini, ali sam uveren da su Francuzi testirali neki modal AGV-a koji je vozio preko 400 kilometara na čas. Možda grešim
Je li pruga predvidjena kao jednokolosecna ili dvokolosecna?Izvestan nastavak radova na pravcu Valjevo - Loznica
Pruga košta 276 miliona evra
Predrag Vujanac | 29. 03. 2011. - 00:02h | Komentara: 3
VALJEVO - Pruga Valjevo-Loznica jedini je projekat koji bi trebalo da bude građen iz ruskog kredita, a za koji postoji kompletna dokumentacija. Za završetak pruge potrebno je 276 miliona evra, kao i dve godine, a pošto je zahtev ruske strane bio da se zna tačna vrednost projekata za koje bi trebalo da dođe novac iz kredita, očekuje se da ugovor za finansiranje nastavka izgradnje prugu Valjevo-Loznica bude potpisan u drugoj polovini aprila, a da radovi počnu na jesen, s obzirom na to da će novčani deo srpskog učešća za gradnju pruge morati da bude obezbeđen u državnom budžetu za 2012. godinu.
Većina tunela je završena
- Do sada je urađeno oko 40 odsto poslova na pruzi, i to na najtežoj deonici, od Valjeva do Osečine, a u dosadašnju izgradnju pruge uloženo je oko 50 miliona evra. Od Osečine prema Loznici radovi bi trebalo da idu mnogo brže, jer su predviđena samo dva tunela na toj deonici pruge - kaže Milorad Ilić, pomoćnik ministra za infrastrukturu Srbije, predsednik SO Valjevo tokom devedesetih godina kada su počeli radovi na izgradnji pruge, procenjujući da su za završetak posla potrebne otprilike dve godine. Kako kaže, pored ruske i domaće građevinske industrije, na gradnji pruge angažovali bi se i kapaciteti metalskog kompleksa. Gruba računica je da bi na gradilištima bilo angažovano nekoliko hiljada radnika.
„Ratna pruga”
Pruga je nazvana „ratna” jer bi sve poslove građevinaca na trasi uvek prekidali oružani sukobi. Najpre je francuski investitor pred Prvi svetski rat dobio koncesiju i počeo izgradnju, ali ga je zaustavio prvi globalni sukob. Uoči početka građanskog rata u SFRJ, tadašnji srpski premijer Dragutin Zelenović postavio je kamen temeljac, ali su gradilišta napuštena zbog rata. Treće napuštanje gradilišta usledilo je u proleće 1999. godine zbog početka NATO bombardovanja.
- Na trasi ima 20 tunela ukupne dužne 10.175 metara, odnosno 15 odsto pruge je u tunelima. Najduži tuneli su Popare (1.991 metar), Trifković (1.719) i Jovanja (1.600), na delu od Valjeva do Osečine. Svi tuneli su ili potpuno završeni ili probijeni. Izgrađena je većina od 69 mostova, od kojih je 57 železničkih, kao i 15 drumskih. Praktično, u poslednjoj deceniji prošlog veka završeno je, sem postavljanja šina, oko 22 kilometra pruge - objašnjava Ilić.
Projektom je predviđeno da pruga dužine 68 kilometara ide dolinama Obnice i Jadra, da ima pet železničkih stanica, da bude elektrificirana, da se njome vozovi kreću brzinom do 120 kilometara na sat, a da godišnji promet bude 800.000 putnika i 3,5 miliona tona robe. Radovi na pruzi Valjevo-Loznica napušteni su nakon petooktobarskih promena 2000. zbog procene lokalne i republičke vlasti da to nije prioritet za Kolubarski okrug i Srbiju. Inače, po projektu, pruga je sastavni deo evropskog koridora 10, kao i južne savske magistrale od Slovenije preko Hrvatske i Republike Srpske do Srbije, a kad bude završena biće skraćeni i železnički putevi zapadne Srbije ka Baru, Makedoniji i Grčkoj za 190 kilometara, za južnu i jugoistočnu Srbiju za 160 kilometara, za Bar 170 kilometara, Kraljevo 140, a za Stalać 60 kilometara.