Šta je novo?

Брзе пруге Србије

Matt

Advanced
Učlanjen(a)
14.11.2007.
Poruke
3.167
Pohvaljen
4
Lokacija
Batajnica
Можда делује недостижно, али мислим да о овоме може да се размишља.

Између два највећа града у Србији удаљеност је 70 - 80 километара. То би могла да буде прва релација. Гледао сам шпанске планове. Они имају детаљно описане линије које су планирали и део по део остварују, док не направе велику националну мрежу. Могло би макар да се испланира како би то овде ишло и полако уз јредите кренути у реализацију. Такође, крак брзих пруга Западне Европе завршава се у Милану, па би могло да се размишља и о вези са Италијом преко Загреба.
 
Hm... ne bi da budem partybreaker ali druze probudi se!!!! :D
Srbija i brze pruge... e to je kao npr. kad se priblize dva ista pola pa se jezivo odbijaju :D
Salu na stranu plan svakako treba napraviti i treba da postoji ideja ali me tuga hvata i odatle i tolika ironija u mojoj sali jer situacija koja je trenutno u SZ je katastrofa. Neko malo bolje upucen u stvar moze mozda da napravi trenutni presek stanja... a mozda bolje ne! :D
 
Brze pruge, munje fore :lol: Ovo je Srbija brale. Ne zna se kada ce se nasim zeleznicama ici sa 50kmh... Pitaj nekoga ko radi na zeleznici kakvo je stanje tj. sranje.
 
Mrkonjic je zaceo ideju od brzim prugama devedesetig godina ( http://www.srbija-info.yu/Razvoj/saobracaj.html#6 ).

Mrkonjic ce izgleda biti ministar za infrastrukturu i evo njegove vizije:

MRKONJIĆ: Koridor 10 uslov za ministarsko mesto
- Niko mi još nije zvanično ponudio ministarsko mesto u novoj vladi, ali ako to bude učinjeno, moj jedini uslov će biti da mi se omogući da u naredne dve do tri godine izgradim koridor 10, za šta će biti potrebno između 1,5 do 1,6 milijardi evra. Ne treba zaboraviti ni železničku prugu Subotica-Dimitrovgrad, u dužini od 550 kiliometara, koja mora da se rekonstruiše i prilagodi brzinama većim od 160 kilometara na čas. Podsetiću da sam 1991. godine bio član međunarodne komisije koja je definisala koridore, Evropa je i tada bila zainteresovana da učestvuje u finansiranju tog projekta, ali mi, zbog sankcija, nismo imali pristup bankarskim kreditima. Pravo vreme da se to učini bilo je posle 5. oktobra, ali je to propušteno, verujem, iz neznanja. Izgleda da su tek sada mnogi shvatili značaj tih saobraćajnica, jer je tokom predizborne kampanje bilo mnogo reči o njihovoj gradnji - rekao je za Danas Milutin Mrkonjić.
Izvor: Danas

Za takve poslove su potrebni uglavnom tvrdoglavi ljudi i idealisti. Pa evo.. mozda na kraju krajeva nesto i bude :)

Inace, investicije u Srpske Zeleznice su isplative, ali potencijali jos uvek nisu iskorisceni. Aerodrome i luke (eventualne nove luke) treba povezati sa zeleznicom, kao i sve buduce industrijske zone. S obzirom da srpski izvoz raste po nekoj stopi od skoro 30% p.a. bice mesta za vozove i nove pruge. Inace, u Srbiji jos uvek ne postoji ni jedan robno logisticki centar za kontejnerski prenos robe, a sve su to velike investicione mogucnosti koje se jos uvek zapostavljaju.
 
Слатко се смејемо и за тешки метро, али то не значи да не треба да се размишља о њему. Намерно сам ставио овај наслов, да буде духовито јер подсећа на она времена. Али потреба за тим је ванвременска, ами треба да тежимо да се основне цивилизацијске тековине појаве и код нас.
 
Brze pruge nam trebaju jer su one deo mnogo većeg, evropskog sistema zeleznica. Na relaciji Beograd-Niš naravno nije potrebna brza pruga što se tiče same Srbije ali je potebna za relaciju Beč-Budimpešta-Beograd-Niš-Sofija-Istambul. Ima još čitav niz takvih koridora koji povezuju Evropu i Aziju i idu preko Srbije. Međutim, za sada daleko je od realnosti da Srbija gradi brze pruge (to su pruge čija je brzina preko 250 km/h). Biće veliki uspeh ako u narednih nekoliko godina postignemo brzinu koja je sada na većini evropskih magistralnih pravaca, pogotovu u istočnoj Evropi, a to je brzina od 160 km/h. Interesuje me zašto se ne uspostavi veza sa Rumunskim zeleznicama preko Đerdapa kad koloseci kompletno postoje na obe strane. Za Bukurešt bi se išlo preko Pozarevca, Majdanpeka i Negotina što je daleko blize od pravca Beograd-Vršac-Temišvar.
 
Брзе пруге Србије су и тема дана у Политици 15.08.2008., ево та два текста па ко има нерава и воље нека чита

Брзе пруге Србије
Колосек варљивих обећања
Због 300 километара спорих вожњи на дотрајалим пругама, просечна брзина возова у Србији износи само 60 километара на сат. Високе цене нафте дају предност железници која за разлику од друмског саобраћаја, користи и електричну енергију
makis.jpg

Железница пала на испиту модернизације: гробље вагона – Макиш (Фото Д. Јевремовић)

Са железничким праговима које је постављала још Аустроугарска, и ексерима из 1908. године, са којима сумноге шине по Војводини и данас причвршћене за поменуте прагове, српска железница под хитно захтева генерални ремонт.Јер, без обнове која ће на нашим пругамаискоренити споре вожње од свега 20 километара на сат, возови између Београда и Ниша и даље ће путовати дуже него пре 50 и више година, када су их на тој релацији вукле парне локомотиве.

Због тога се у употреби и одомаћио термин слепо црево Европе.

О стању у којем се налази железничка мрежа у Србији, можда најбоље сведочи податак да на њој има више стотина спорих – како железничари кажу, лаганих вожњи, при брзинама од 20 до 50 километара на сат. То су места, укупне дужине око 300 километара, где су пруге оштетиле подземне воде, или је опрема толико застарела и пропала да већа брзина, од рецимо 70 или 80 километара на сат, не гарантује минимум безбедности. Нису ретки и случајеви да инспектори због тога пруге затварају за саобраћај, као што је то на пример, прошле године био случај са пругом између Краљева и Крушевца.

Основни проблем српске железницејесте неулагање у њу. Тај тренд, траје још од осамдесетих година година прошлог века, због чега су наши возови у 21. век ушли са пројектованим брзинама од 100 до 120 километара на сат. У иоле развијеним, европским земљама, каква је велика Југославија била уочи распада, те брзине су превазиђене још пре две деценије – француска је изградњу те-же-веа који јури 320 километара на сат, започела далеке 1974. године.

Након тога, уследиле су године санкција и суноврата домаће привреде, који су железницу дефинитивно бациле на колена. У то време, држава је социјални мир куповала нереалним ценама, због чега је путовање возом од Београда до Бара, коштало колико и два јајета на пијачној тезги. Да ли је уопште потребно рећи да са таквим ценама,није било улагања чак ни у минимална одржавања – због чега су брзине постепено, са 100 и 120 километара, полако снижаване на 40,30 и 20 километара на сат. Просечна брзина данас износи око 60 километара на сат.

Путнике, дакако, ти проблеми не занимају, али са последицама тога суочавају се када преко станичног разгласа чују да њихов воз касни 180 или 260 минута.А, у ком смислу може да се примени логика, каква пруга такав и воз,сазнаће када уђу у вагоне, који истина, више нису толико прљави као некада, али одлазак у тоалет, треба избегавати. Не зато што их железница не чисти, већ због „културе” самих путника.

Статистика каже да Србија има 3.808 километара пруге, од којих је 1.196 километара електрификовано. Струја као погонско средство се користи на магистралним правцима, док преостали део отпада на деонице које тек очекује електрификација или пруге мањег – локалног значаја. Железница је због нерентабилности чак почела да затвара поједине пружне правце, и то махом по Војводини где су многе пруге пројектоване и изграђене још за потребе Аустроугарске. Као пруга од Вршца до Беле Цркве.
radionica.jpg

Крш и лом: стара радионица (Фото Д. Јевремовић)
На сајту „Железница Србије”, наводи се да то предузеће у возном парку има 417 локомотива, 16.288 теретних и 797 путничких вагона. У пракси, ти подаци се прилично разликују тако да је дневно у употреби од 90 до 100 локомотива. За тренутне потребе, недостаје још десетак локомотива. Уколико транзитни саобраћај на Коридору 10, настави да расте, железници ће сигурно требати знатно више локомотива, поготово због тога што су многа вучна средства прилично дотрајала и застарела. Као дизеллокомотиве серије 661, познате као „кенедијевке”, које су, како и само њихово име сугерише, набављене у време када је председник САД-а био Џон Ф. Кенеди. Без обзира што су неке од њих приликом транспорта у СФРЈ,са брода пале у море, одакле су извађене и поправљене, оне и даље одлично раде, али актуелна цена нафте, ради против њих.

Железница у употреби има око три хиљаде теретних вагона, а недостају јој још две хиљаде робних кола. До краја ове године очекује се приспеће 770 нових вагона, који су поручени средствима из кредита Европске банке за обнову и развој ( 58 милиона евра). У путничком саобраћају, у употреби је у просеку око 120 до 150 вагона. Ван летње сезоне, тај број је и више него довољан, али када многобројни путници крену ка црногорском приморју, капацитети су ограничени. Следеће године се очекује набавка од 20 до 40 електромоторних путничких гарнитура, које ће одређен број локомотива ослободити да са путничког, пређу на теретни саобраћај.

Као што је недавно најављено, држава ће предстојећу обнову пруга започети радовима на путањи Коридора 10. То су пружни правци од Суботице и Шида до Београда,даље ка Нишу, одакле возови настављају пут Бугарске и Македоније. Планиране инвестиције износе 4,14 милијарди евра а барска пруга је следећи приоритет. На тој прузи се најобимнији радови очекују на деоници између Београда и Ваљева, посебно у делу испред Лајковца, где подземне воде не погодују темељима колосека. Од Ваљева ка Ужицу и даље Пријепољу и Црној Гори, пруга је у солидном стању, јер је грађена – пробијана на захвалној подлози – камену.
putnici.jpg

Равнодушност: закашњења се подразумевају (Фото Т. Јањић)
За крај, железници недостају и вагони са лежајевима, за међународни саобраћај ка Европи, одакле су српска спаваћа колазванично протерана због лоше хигијене. Ту је било и примеса политике, уочи и у време распада СФРЈ, али како је то утицало на саму железницу, илуструје податак да се већина путника у међувремену преоријентисала на аутобуски саобраћај. Не само ка иностранству већ и домаћем саобраћају, јер аутобуси нису каснили као возови. Осим тога, аутобус може да стане где год то путницима одговара.

Али, ако је за утеху, време ради за железницу. Она није везана искључиво за нафту, као погонско гориво, тако да раст цена тог енергента, возове поново враћа у први план.Чак и по цену високих трошкова обнове и модернизације и чињенице да железница ни након тога, највероватније неће моћи да се издржава без помоћи државе. Уосталом, то је случај са готово свим железницама у свету, мада јепре неколико година забележена вест да су италијанске железнице после више од пола века, успеле да из свог пословања затворе фискалну годину.

Марко Лакић
[објављено: 15/08/2008]
линк http://www.politika.co.yu/rubrike/tema-dana/Kolosek-varljivih-obecanja.sr.html


Брзи промашаји
Многи министри и директори „Железница” били су успешни носиоци ове идеје, али исто тако и неуспешни реализатори тог пројекта
zeleznica-rukovodioci.jpg

Визионар и следбеници: Драгутин Зеленовић, Милутин Мркоњић, Велимир Илић, Миланко Шаранчић и Марија Рашета-Вукосављевић

Визија Драгутина Зеленовића, бившег републичког премијера, о брзим пругама Србије, иако стара већ 17 година, и данас увесељава сваког путника на железници. Многи министри и директори овог јавног предузећа били су успешни носиоци Зеленовићеве идеје, али исто тако и неуспешни реализатори његовог пројекта, јер је свака прича о бржим пругама постала још бржи промашај Србије. Сви до једног, скренули су са колосека обећања, које су обично давали на почетку мандата. Вагони су, све те године, крећући се брзином и до тридесет километара на сат, са неколико сати закашњења ипак довозили путнике на перон, а машиновође застајале да шмирглом обришу рђу са брзих пруга.

Из Владе Републике Србије, пре неколико дана, још једном је васкрсло старо обећање. Зарђале пруге, како се незванично најављује, биће подмазане кредитом од 4,14 милијарди евра, а возови ће се на неким релацијама чак кретати и пет пута брже него данас и тако развијати брзину и до 160 километара на час.

Милутин Мркоњић, који је 1992. године као директор ЦИП-а учествовао у покретању идеје о „брзим пругама”, после демократских промена истицао је како је за лош железнички саобраћај крива неспособна власт, а не то што Србија нема пара. Изгледа да су старе идеје у глави новог министра инфраструктуре оживеле истог тренутка кад је поново сео у фотељу, а о његовој способности поново ће, као и његовим претходницима, пресудити возни редови. Толико пута поновљена идеја, која данас изазива подсмех народа, почетком деведесетих увесељавала је државне функционере. То је пре неколико година у разговору за један београдски дневник признао и сам Мркоњић. „Још 1992. године покренули смо пројекат брзе пруге Србије, на шта су нам се сви смејали. Власт СФРЈ није много улагала у железницу, јер су се они као господа возили колима, а не возом, због чега је данас железница у очајном стању”, присећао се Мркоњић.

Уочи Нове године и Миланко Шаранчић, генерални директор „Железница Србије”, рекао је да би Србија могла до 2015. године да располаже бржим пругама на којима би максимална брзина била око 160 километара на час. Он је тада навео да би за комплетни развој пруга у Србији било потребно око 10 милијарди евра и да има чак 429 километара пруга на којима није могуће развити веће брзине од 30 километара на час.

О модернизацији железнице и бржим возовима говорио је и Велимир Илић, тада министар за инфраструктуру, па је пре нешто више од годину дана обећао да ће до следеће прославе Дана железничара (15. септембра) за почетак обновити све железничке станице у Србији. У свега неколико њих зашли су мајстори са четкама и метлама.

Марија Рашета-Вукосављевић, бивша министарка саобраћаја и телекомуникација, осим због афере око опремања тадашњег Аеродрома „Београд”, пала је и на испиту из брзих пруга. Као и њени претходници, обећавала је редовније доласке возова и подсећала да се у железницу није улагало, да се чак 42 одсто од укупне дужине пруга вози брзином од 60 километара на час и да постоје 132 црне тачке где је брзина мања од 30 километара на час.

Није ни чудо што је узречица „брзе пруге” добила погрдно значење и што читаво друштво посматра железницу кроз те две речи. Тако се на Интернету може пронаћи гомила фотографија потписаних овим речима. Ако је за утеху, самим тим што се налазимо на Коридору 10 и Србијом ће једног дана протутњати брзи возови, питање је само колико њих ће пре тога закаснити на перон.

Аница Николић

-----------------------------------------------------------

Смене у железници

„Железнице Србије", како „Политика" незванично сазнаје, ускоро очекују кадровске промене у менаџменту тог предузећа. Функцију генералног директора српских железница тренутно обавља Миланко Шаранчић, кадар Нове Србије.

Његово име повезује се са афером око куповине половних локомотива и моторних путничких гарнитура из Словеније и Шведске. У случају словеначких локомотива, замерено му је што је набавка обаљена преко посредника. То је била фирма „Сибекс", која се пре тога бавила продајом гардеробе у бутицима.

Он је сумње и оптужбе демантовао.

Е. Р.
[објављено: 15/08/2008]
линк http://www.politika.co.yu/rubrike/tema-dana/Brzi-promashaji.sr.html
 
Dedinje, da li si ti čitao moje postove o nabavci opreme i građenju brzih pruga, gde bi baš Beograd - Niš bila prva takva pruga? Zašto misliš da mi to ne možemo da uradimo?
 
@dedinje

Pruga kroz Istocnu Srbiju je u jos gorem stanju od ostalih (ako je to uopste moguce i zamisliti). Mislim da cak velikim delom nije ni elektrifikovana. A sa druge strane, ne postoji velika potraznja na toj trasi (Bg - Bukurest) pa se neka velika ulaganja ne bi ni isplatila.
Jedino sto je stvarno dobro je da pruga prolazi kroz fenomenalne regione i priroda je fantasticna!
 
Naravno da mozemo da uradimo brzu prugu Beograd-Niš (i druge) ali postavlja se jednostavno pitanje cene koja je ogromna. Brza pruga nije sa brzinom 160 km/h već 250 km/h. To su u Francuskoj čuveni vozovi TGV (vozovi velike brzine). Kod nas je sada prosečna brzina oko 60 km/h ako ne i manja. Pa zar nije prevelik skok sa 60 na 250. Realnije je očekivati prvo jeftinije rešenje (mada još uvek veoma skupo - pruge su skuplje od autoputa ali i korisnije)- skok sa 60 na 160 pa tek onda sa 160 na 250. Moraćemo to da uradimo, nateraće nas svet i okolne zemlje. Praktično se iz srednje Evrope ne moze ići na bliski istok a da se zaobiđe Srbija. OnaJ koridor što zaobilazi Srbiju i ide preko Rumunija i Bugarske nije vredan paznje. Treba samo pogledati na geografsku kartu - on je mnogo duzi i skuplji i teren je daleko tezi. Kad je u pitanju koridor kroz Balkan dolina Morave je nezamenjiva i za autoput i za prugu velikih brzina. Pruga kroz istočnu Srbiju je u jako lošem stanju, taj deo Srbije je uvek nekako bio "slepo crevo". Činjenica je da glavni saobračajni pravci zaobilaze taj deo Srbije. Ali to nije razlog da se od njega dignu ruke. Kada sam pre 10 godina putovao prugom Zaječar-Majdanpek-Pozarevac bio sam iznenađen koliko su ti krajevi slabo naseljeni. Putujete kilometrima, priroda izvanredna, netaknuta ali nigde kuće, sela, ljudi ili makar jenog čoveka. Međutim, i taj kraj Srbije ima velike potencijale (ponovo su pronađena lezišta ruda) a i Rumuniji pretstoji veliki razvoj.
Zato sam i pomenuo vezu preko Đerdapa. Inače na toj pruzi, kod Majdanpeka nalazi se najveći zeleznički vijadukt u Srbiji a bio je najveći i u ex-Jugoslaviji.
 
Standardi su razliciti. Recimo, u Evropi se brzi vozovi racunaju od 200km/h, a u Americi od 150km/h. Zemlje u okolini Srbije takodje nemaju brze pruge, a verovatno ih nece ni imati u nekoj blizoj buducnosti (mislim na 200km/h +), a samim time nemaju ni vozove koji te brzine mogu da proizvedu. Izgradnja brzih pruga u Francuskoj kosta ok o 10m € i oni su se opredelili za neku varijantu izbegavanja vijadukta i tunela (gradnja pod kosim uglovima), sto znaci da bi nama za Horgos-Presevo, tj. Dimitrovgrad trebalo nekih 6,5 milijardi Evra, naravno, plus kompozicije vozova.
Kod nas realno za time trenutno nema potrebe. Biznis centar je trenutno Beograd, eventualno Novi Sad, tako da neka velika migracija takvih korisnika ne postoji (do NS se ide autom). Drugo, koliko bi kostala vozna karta od Beograda do Nisa (da bi se taj sistem uopste ekonomski isplatio)? U Nemackoj je karta za oko 200 kilometara voznje ICE-om oko 50 Evra. To je mnogim ljudima kod nas sestina plate.
A u slucaju da se orijentisemo samo na medjunarodni transport, ok, moze, ali to je moguce samo ako se donese kolektivna odluka o finansiranju projekta pruge, recimo, Bec-Istanbul (ne smem ni da krenem da racunam koliko bi to kostalo).

Za sada, a i za opipljivu buducnost su Srbiji dovoljne brzine od 160 km/h na gravnim koridorima (X i prema moru), a sta ce biti u buducnosti, videcemo...
 
Meni samo nije jasno zašto se ne uradi pruga Beograd - Novi Sad da može da se ide 160km/h, to bi bilo šta, 20-30 minuta od Vuka ili Ž. stanice do Novog Sada?! To bi se višestruko isplatilo, naročito za promovisanje železnice i razvoj te osovine. Ali tebi i dalje do Novog Sada vozom treba ihahaha. :( Šteta.
 
I ja se slazem da treba uraditi bar nekoliko brzih pruga,uglavnom da bi spojile najvece gradove u Srbiji.Pre svega mislim na prugu Novi Sad-Beograd,a kasnije ako bude para,i bude isplativo Beograd-Nis,a eventualno nakon toga Novi Sad-Subotica.Za to bi trebalo mozda nekoliko desetina kompozicija brzih vozova (Ako grad Beograd moze da isfinansira 20 kompozicija Beovoza prema recima Djilasa,pa moze i cela Srbija bar toliko brzih).Naravno sve ovo postepeno u skladu sa budzetom.
 
Pa zar nije prevelik skok sa 60 na 250.
Nije. A naša železnica se boji da uopšte pokuša da skoči.

Sada, da se ne bi smo lupali ciframa, ovaj link (http://ideas.repec.org/p/nex/wpaper/highspeedrail.html) vodi ka kraćoj studiji (27 strana) pod nazivom The Full Cost of High-Speed Rail: An Engineering Approach. Skinite pročitajte pa da nastavimo raspravu. Ako neko ne zna Engleski, ulovite nekog od rodbine da vam prevede.

Elem, u Kaliforniji, kilometar pruge košta između $6 miliona (ravnica) do 30 miliona (planine, urbane celine). U Evropi su cene mnogo niže, od dva do šest miliona dolara. TGV Sud-Est je koštao 2 miliona, a TGV Atlantic 2,3 miliona dolara po kilometru. Verujem da će kod nas cena za trasu od Subotice do Leskovca biti niža.

Druga značajna stvar koju studija istražuje je cena pruge u odnosu na jednog putnika. Primenjeno na Srbiju, ovo automatski isključuje istočni deo zemlje, jer jednostavno nema dovoljno potencijalnih putnika koji bi opravdali ulaganje u brzu prugu kroz planinski predeo.

Zatim prelaze na određivanje neophodnog broja vozova, uključujući ukupan broj putnika kao i gustinu i tok potražnje za prevozom.

Bitna stavka su i troškovi održavanja i upravljanja. Jedan TGV troši 20Kwh po pređenom kilometru,pri brzini od 300km/h a studija koristi cenu od 10 centi za jedan kilovatčas. Uporedite to sa cenom benzina, koliko troši jedan autobus? A 10 autobusa (kapacitet identičan jednom agv-u)?

Finansiranje:

- koncesija
- kredit
- državne obveznice
- pretpristupni fondovi EU

Pruga može sama sebe da izdržava, tj. troškovi održavanja pruge se mogu pokriti tako što bi se u nasip pod prugom sproveli cevi za vodu, struju, internet, kablovsku televiziju, itd... Naravno, ideja nije moja, to je bio jedan od projekata za oživljavanje starih i napuštenih pruga u Americi. Ovo može da se primeni na sve pruge, uključujući i istočnu Srbiju.

Još jedan projekat koji sam ovde postovao se vodi gotovo identičnom idejom, ali se bavi maglev vozovima.

Jedan jedini krivac što mi još uvek nemamo brzu prugu je Železnica Srbije.
 
Kao prvo, Zeleznica Srbije je javno preduzece, i nije u stanju da otplati sve svoje dugove. Sto se gradnje brzih pruga tice, u Srbiji jednostavno ne postoji trziste za tako nesto. Osim Beograda, jedini gradovi koji bi mogli da se spoje brzinama u rasponu od 200-250 km/h suBeograd i Nis. Ali, ni do toga nece doci u skorije vreme.
 
Cone":3fzffo56 je napisao(la):
I ja se slazem da treba uraditi bar nekoliko brzih pruga,uglavnom da bi spojile najvece gradove u Srbiji.Pre svega mislim na prugu Novi Sad-Beograd,a kasnije ako bude para,i bude isplativo Beograd-Nis,a eventualno nakon toga Novi Sad-Subotica.Za to bi trebalo mozda nekoliko desetina kompozicija brzih vozova (Ako grad Beograd moze da isfinansira 20 kompozicija Beovoza prema recima Djilasa,pa moze i cela Srbija bar toliko brzih).Naravno sve ovo postepeno u skladu sa budzetom.
Kompozicije su u celoj to prici najmanja stavka... Zel. infrastruktura je nesto mnoooogo skuplje...
 
Na osnovu čega si zaključio da u Srbiji ne postoji tržište za brze pruge? Ili da ovakav izvor finansiranja nije realan?
Imaš neko istraživanje tržišta? Odakle ocena da samo Beograd i Niš mogu da se spoje brzom prugom? Molim argumente za ovakve tvrdnje, zasnovane na činjenicama.
 
Na osnovu obične logike. Vazni gradovi u dolini Zapadne Morave su Kruševac, Kraljevo, Čačak i Uzice. Oni imaju (svaki) do 150.000 stanovnika, udaljeni su jedan od drugog oko 70 km (slobodna procena) Koliko ljudi putuje svakog dana iz jednog od ovih gradova u drugi. Sigurno je sasvim dovoljna brzina od 160 km/h. Izgradnja pruga za velike brzine (do 250 km/h) na ovakvim relacijama bila bi čisto bacanje para i ti vozovi bi bili iskorišćeni 5%. To je kao da prosečnoj srpskoj porodici ustrebaju kola i oni kupe formulu 1.
 
Zaključivanje na osnovu logike a ne podataka iz istraživanja tržišta itd. nas je i dovelo ovde gde smo sada.
Pogledaj studiju koju sam gore postavio. I u Kaliforniji imaju isti problem, i rešili su ga tako što su postavili kompozicije koje staju samo na par stanica i one koje staju na svim. Naravno da je dobitak u brzini manji kada su gradovi relativno blizu jedan drugog, ali je cela mreža projektovana tako da maksimalno smanji vreme putovanja u svakoj kombinaciji gradova.

Možda je Užice na 70km od Čaćka, i prednost brže pruge minimalna (par minuta, mada vreme jeste novac ), ali uporedi onda vreme Užice - Kraljevo, Užice - Kruševac i Užice - Niš u obe varijante, već ima razlike, zar ne? To je jedna pruga, od Užica do Niša, koja bi pokrila zapadnu Srbiju.

ti vozovi bi bili iskorišćeni 5%
Ovo je slobodna sudijska procena? Na osnovu kojih podataka?

Ja sam naveo koliko struje potroši TGV (AGV troši 30% manje) za jedan kilometar i koliko putnika može da ponese. Uporedi to sa autobusom ili dizel lokomotivama (možeš po sadašnjim cenama, ali zapitaj se koliko će nafta koštati za par godina).
 
Ja o dolini Zapadne Morave, ajde da uzmemo najduzu relaciju Niš-Uzice, a ti o Kaliforniji (gde baš nju nađe, valjda je po siromaštvu slična Srbiji) ajde da uzmemo relaciju Los Anđelos-San Francisko. Dokle nas dovodi ovo poređenje? Sama Srbija je mala za brze pruge pa čak i da je dovoljno bogata da ih gradi. Ali to ne znači da se one neće graditi u sklopu jednog šireg Evropskog sistema, gde će biti povezani glavni gradovi i gde Srbija neće biti zaobiđena.
 
dedinje":1m1qko38 je napisao(la):
Ja o dolini Zapadne Morave, ajde da uzmemo najduzu relaciju Niš-Uzice, a ti o Kaliforniji (gde baš nju nađe, valjda je po siromaštvu slična Srbiji) ajde da uzmemo relaciju Los Anđelos-San Francisko. Dokle nas dovodi ovo poređenje? Sama Srbija je mala za brze pruge pa čak i da je dovoljno bogata da ih gradi. Ali to ne znači da se one neće graditi u sklopu jednog šireg Evropskog sistema, gde će biti povezani glavni gradovi i gde Srbija neće biti zaobiđena.
Dobro,znaci ako cemo po povrsini,Srbija sa svojih oko 88 000km2,i npr. jedna Svajcarska,koja je duplo manja moze da ima brze pruge(zeleznicu),a Srbija ne moze.Svajcarska moze da ima brze pruge po Alpima,a mi nemozemo po Vojvodini i Sumadiji.Zasto?
Mislis da mi ne bi gradili takve pruge i na Himalajima ako treba,da smo puni ko Svajcarci.Mozda nasi ljudi vole sporiju voznju,mozda im se ne zuri na posao(ljudi kojima je zeleznica najbrzi vid prevoza),ili pak zele da se voze na ovim dizel olupinama,a ne PSG-ima.
Srbija nije mala.samo nema para i sredstava,a isplativost itd. to je vec druga prica.
 
Prvo poređenje sa Kalifornijom a onda sa Švajcarskom?! Poenta Cone-ovog konfuznog teksta je da Srbija nije mala samo nema para. Hvala mu na informaciji to zaista nismo znali.
 
Dedinje, prvo pročitaj studiju pa onda donosi zaključke. Da si to uradio shvatio bi da je čovek koji ju je pisao živi tamo, kao i da je dao realne procene u vezi cene izgradnje i eksploatacije pruge. TGV troši 20kWh po kilometru, prevozi 350 putnika i ide 250km/h i u Kaliforniji i u Srbiji. Fizika je sjajna stvar, funkcioniše na svim meridijanima.

GDP u Kalifornii i Srbiji porediš ti, ne ja.

Kada neko u Srbiji bude napravio takvu studiju koja će se odnositi na naš region koristićemo nju.

Srbija je mala za brze pruge
Ja imam članak iz Galaksije koji je ovde postovan koji tvrdi suprotno, imaš li neki dokaz za ovu tvrdnju?
 
Vrh