Šta je novo?
Od:
Filteri

Брзе пруге Србије

Nije mi jasno u čemu je nesporazum. Srbija će sigurno jednog dalekog dana imati brzu prugu Beograd-Niš kojom će se vozovi kretati 250 km/h i do Niša će se stizati za 50 minuta. O tome se svi slazemo. Samo, ja naglašavam - nema šanse da Srbija tu prugu gradi izolovano i samostalno. Ta pruga će biti izgrađeno, zajedno sa susednim zemljama, u sklopu magistrale koja povezuje srednju Evropu i bliski istok i njen pravac će biti Beč-Budimpešta-Beograd-Niš-Sofija-Istambul. Ne treba zaboraviti da su se na pruzi Beograd-Niš vozovi kretali doskora sporije nego 1884 godine kad je ona puštena u saobraćaj. Putničkih vozova je zbog toga nazalost bilo veoma malo - sve su preuzeli autobusi Niš ekspresa i Laste što je daleko skuplje i manje bezbedno. Decenijama se na toj pruzi gradi drugi kolosek i još nije gotov. Čuo sam davno da su Nemci, za svoje ratne potrebe, napravili drugi kolosek 1941-1942 godine ali su prugu teško oštetili prilikom povlačenja 1944. Srećom, nisu stigli da je potpuno unište kao prugu Beograd-Zagreb. Mi ovde amaterski razglabamo a ima toliko stručnih ljudi koji bi mogli mnogo i tačno sve objasniti. Izgradnja pruga je ogroman ekonomski i društveni poduhvat.
 
Za pocetak, gde smo sad.

2182dzuf1.jpg


:p


Ova rasprava ne ide nigde. Da ima neka novija studija o tome koliko kosta izgradnja i eksploatacija neke relacije kroz Srbiju pa da ima o cemu da pricamo. Kad se ovde(u Srbiji) pominju pruge (obnova, izgradnja) uglavnom se govori pausalno za celu Srbiju. Bilo bi dobro da imamo neki podatak koliko kosta pruga od 160 km/h, a koliko od 250 km/h na nekoj relaciji(npr. Novi Sad -Beograd- Nis) pa da se onda prepiremo. Da li se moze iskoristiti neki deo postojece infrasrukture, ili (sto je meni logicno) postojeci deo obnoviti da moze da servisira teretni saobracaj, a ovo posebno graditi.

Vlado citao sam onaj tvoj tekst malo, ali odmah na pocetku se moze primetiiti da su to cifre iz 1994. Od tad su se mnogi inputi koji ucestvuju u izgradnju (benzin, gvozdje) visestruko povecali pa je tesko reci koja bi to sad bila cena (cena moze ici i dole cisto zbog primene novih tehnologija).

Tamo negde 2000. ona bivsa vlast je imala projekat(citaj propagandu) brzih pruga od Madjarske granice do Bugarske granice u duzini od oko 500 km. Oni su tad procenili da bi to kostalo 2.9 milijardi dolara. Koliko je to sad realno(mislim na cenu)? Nemam pojma.

velike-brzine_yu_m.jpg


http://www.srbija-info.yu/Razvoj/saobracaj.html#6.
 
Pa studija pokazuje o čemu sve treba voditi računa kada se gradi takva pruga. Na slikama se vidi kako se (bar napolju) grade pruge. Ukalkuliši inflaciju i sadašnju cenu čelika i dobićeš približnu cenu. Uvek možeš da smanjiš troškove korišćenjem električnog železničkog transporta za prenos šina (iz npr. US Steela), kamena (iz nekog kamenoloma) i betonskih pragova (na jednoj slici se vidi da su postavili fabriku betona i dizalicu odmah pored pruge). Ne znam koliko troši električna lokomotiva, ali ako su joj troškovi uporedivi sa TGV-om, onda je to smešna suma u odnosu na bilo koji drugi vid trabnsporta.

Ono što ja pokušavam da objasnim je da nije potrebno mnogo ljudi već samo dobar plan i dobra mehanizacija. Svojim izjavama do sada država nas vuče za nos da je to nešto užasno skupo a većina ljudi ima percepciju da se pruge grade u dugom, vremenskom intervalu i uz dosta manuelnog rada što nije tačno.

Jedna od onih mašina može da postavi (teoretski, ne znam kolika joj je praktična brzina) jedan betonski prag svakih šest sekundi. Zato se nerviram i oko pruge i oko obnove tramvajskih šina jer znam da to može da se uradi mnogo brže i kvalitetnije nego što nam govore.

Britanci koji imaju gustu železničku mrežu potpuno menjaju desetine kilometara pruge sa ovakvim mašinama noću i preko vikenda. Bila je jedna emisija baš o tome na diskaveriju pre jedno pola godine. Imamo brojne načine da finansiramo prugu do svakog većeg grada

Summa summarum:

tehnоloški, finansijski i ljudski resursi za održivu gradnju novih/rekonstrukciju starih pruga u Srbiji postoje, mi samo treba da ih upotrebimo.
 
"Nikola"":25qfv19g je napisao(la):
Kad se ovde(u Srbiji) pominju pruge (obnova, izgradnja) uglavnom se govori pausalno za celu Srbiju. Bilo bi dobro da imamo neki podatak koliko kosta pruga od 160 km/h, a koliko od 250 km/h na nekoj relaciji(npr. Novi Sad -Beograd- Nis) pa da se onda prepiremo. Da li se moze iskoristiti neki deo postojece infrasrukture, ili (sto je meni logicno) postojeci deo obnoviti da moze da servisira teretni saobracaj, a ovo posebno graditi.
Kliknite za proširenje...
Hajde da ja nešto kažem ukratko na brzinu, onako diletantski, kao ljubitel železnica :p . Za pruge brzine 160 km/h mislim da je dovoljno rekonstruisati postojeće, dok za brzine 250 km/h treba graditi i neke nove deonice, odnosno za takve brzine bi trebalo da trase budu sa što manje krivina. Tako sam na jednom forumu našao podatak da se za brzu prugu BG-NS predviđala izgradnja nove trase od Inđije do Petrovaradina koja bi išla pored Maradika. Ne sećam se tačnih detalja, mislim da je bilo i reči i o tunelu kroz Frušku goru. Tačnu cenu ne znam, ali mogu reći da brze pruge imaju perspektivu i da one nisu baš tako skupe kao što se misli i nameće u javnosti.
"dedinje"":25qfv19g je napisao(la):
Ne treba zaboraviti da su se na pruzi Beograd-Niš vozovi kretali doskora sporije nego 1884 godine kad je ona puštena u saobraćaj. Putničkih vozova je zbog toga nazalost bilo veoma malo - sve su preuzeli autobusi Niš ekspresa i Laste što je daleko skuplje i manje bezbedno.
Kliknite za proširenje...
E ovde leži jedan od glavnih (najvećih) problema zašto nemamo brze pruge i zašto nam je železnica uopšte u takvom stanju kakvom jeste. Ko zna o čemu pričam razumet će!
 
^^Znaci autobuski lobi je toliko jak da sprecava izgradnju tj razmisljanje o izgradnji brze pruge BG-Nis ako sam dobro shvatio?
 
Jeste Milance, preciznije autobusko-kamionski lobi je ta glavna kočnica razvoja železnice (doduše nije jedina). On postoji i u drugim zemljama sa više ili manje uspešnim delovanjem.
 
Nastavi li cena nafte da raste, za par godina neće biti lobija, a mi ćemo biti u problemu ako do tada ne budemo imali alternativu.
 
Ne verujem da je autobuski lobi toliko moćan. Oni su međusobno u konkuranciji i uzimaju jedan drugom putnike. Što se tiče pruga, naglašavam, ogromna je razlika između onih za 160 km/h i onih za 250 km/h. Mi smo veoma daleko od brzina 160 km/h a što se tiče 250 km/h - svetlosne godine. Brzina 160 km/h zahteva nove šine, novi gornji i donji stroj, nove pragove, i ispravku mnogih preoštrih krivina. Brzina od 250 km/h zahteva potpuno novu trasu, nove tunele (pošto se brda praktično ne mogu zaobilaziti), nove mostove i vijadukte, često nove stanice i, naravno, nove vagone i lokomotive. Sada se, nešto malo preko 100 km/h, vozi samo na malom delu pruge Beograd-Niš oko Lapova. Inače, interesantan je primer u Crnoj Gori odnosno Boki Kotorskoj. Preko uskog moreuza Verige već decenijama mali trajekti prevoze, u vreme sezone, hiljade automobila, autobusa i kamiona. Njihova zarada je ogromna, prevoz se vrši neprekidno. Već dugo postoje planovi za most ali se on ne gradi. Vlasnici trajekata izgradnju mosta uspešno opstruiraju (naravno ne sami). Izgradnjom mosta ostali bi potpuno bez zarade.
 
Vesti Železnice Srbije
Predložene tri varijante modernizacije železničkog koridora 10

Ministarstvu za infrastrukturu upućeni predlozi budućeg razvoja međunarodno definisane saobraćajne magistrale Izbor rešenja u najkraćem roku Predstoji odluka o brzinama i izrada idejnog i glavnog projekta – Modernizacija pruga zahteva i nova vozna sredstva.

„Železnice Srbije" ovih dana uputile su Ministarstvu za infrastrukturu tri varijante budućeg razvoja i modernizacije železničkog koridora X kroz našu zemlju.

Ministarstvo za infrastrukturu u narednom periodu planira da značajna sredstva investira u železničku infrastrukturu, prvenstveno u Koridor X. U skladu sa tim, organizovan je sastanak stručnjaka ovog ministarstva i „Železnica Srbije“, kako bi se utvrdio nivo postojeće tehničke dokumentacije železničke infrastrukture na koridoru X.

– Na osnovu dostavljenih informacija, Ministarstvo za infrastrukturu će se, u saradnji sa predstavnicima železnice, u najkraćem roku opredeliti za optimalnu varijantu, kako bi bila obezbeđena potrebna sredstva za izradu tehničke dokumentacije i realizaciju čitavog projekta, – kaže pomoćnik generalnog direktora „Železnica Srbije“ Ljubomir Stožinić.

Prema njegovim rečima, tri predložene varijante razvoja i modernizacije Koridora X sadrže detaljne podatke o realizaciji čitavog projekta, uključujući trajanje i potrebna sredstva za izgradnju i modernizaciju ovog međunarodno definisanog železničkog pravca.

– Prema prvoj varijanti, predloženo je da na celom Koridoru X budu dvokolosečne pruge, osposobljene za brzine od 160 kilometara na sat, uključujući pravce prema Subotici, Šidu, Preševu i Dimitrovgradu. Druga varijanta predviđa dvokolosečnu prugu Novi Sad – Beograd – Niš, osposobljenu za brzinu od 160 kilometara na sat, uz rekonstrukciju ostalih deonica koridora do projektovanih brzina, kao i za brzinu od 160 kilometara na sat gde god je to moguće. Treći predlog predviđa rekonstrukciju postojećih pruga za brzine od 160 kilometara na sat gde god je to moguće, uz revitalizaciju ostalih deonica koridora do projektovanih brzina i bez promene trase pruge, - objašnjava Stožinić.

Na sastanku predstavnika Ministarstva za infrastrukturu i „Železnica Srbije“, inače, razmatrana je tehnička dokumentacija rađena tokom devedesetih godina. Reč je o postojećim generalnim i idejnim projektima, kojima su

predviđene brzine između 160 i 250 kilometara na sat na različitim deonicama Koridora X. Zaključeno je da u najkraćem roku svi projekti moraju da budu inovirani I da će nakon toga biti doneta odluka o brzinama na koridoru 10, a zatim uslediti izrada idejnog i glavnog projekta.

– Sa predstavnicima Ministarstva za infrastrukturu razgovarali smo i o eksproprijaciji, koja će biti neophodna ukoliko se budu gradili novi koridori. Zajednički smo konstatovali da je to proces koji dugo traje i koji može dosta da uspori realizaciju čitavog posla, ali i za koji treba izdvojiti znatna finansijska sredstva, - rekao je Stožinić.

Čitav projekat izgradnje železničkog koridora X kroz Srbiju biće finansiran iz međunarodnih kredita, Nacionalnog investicionog plana i posebnih fondova, a o predloženim rešenjima stav će dati i Ministarstvo I Odbor za finansije.

Prema Stožinićevim rečima, sa predstavnicima Ministarstva za infrastrukturu razgovarano je i o potrebnim finansijskim sredstvima za obezbeđivanje novih lokomotiva i vagona koji mogu da saobraćaju projektovanim brzinama na koridoru X. Istaknuto je da, naime, izgradnja koridora X neće imati puni efekat ako srpske železniced ne obezbede i vozna sredstva koja će njime saobraćati.

– Bez novih lokomotiva I vagona, koji mogu da saobraćaju maksimalnim projektovanim brzinama na Koridoru X, modernizovane srpske pruge koristili bi isklju-čivo drugi železnički prevoznici.

A to nije ni cilj, ni interes „Železnica Srbije“, - zaključio je pomoćnik generalnog direktora Ljubomir Stožinić.
Kliknite za proširenje...
 
Ekonomija

Dinkić: Predstavnici Dženeral elektrika sredinom oktobra u Srbiji
Autor: Tanjug | 25.09.2008. - 08:12

Potpredsednik Vlade Srbije Mlađan Dinkić izjavio je danas da će sredinom oktobra u Beograd doći predstavnici američke kompanije "Dženeral elektrik", koja je zainteresovana za izgradnju fabrike lokomotiva u Srbiji i za učešće u modernizaciji srpske železnice.

Dinkić, koji je i ministar ekonomije i regionalnog razvoja, učestvovao je sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem na Globalnoj investicionoj konferenciji u Harvard klubu u Njujorku. On je, kako se navodi u saopštenju Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, potvrdio da su u Njujorku uspostavljeni prvi kontakti sa menadžmentom "Dženeral elektrika" i da je poseta predstavnika te kompanije Srbiji najavljena za sredinu oktobra.

"Nakon investiconog simpozijuma u Harvard klubu, imali smo sastanak sa jednim od američkih giganata - 'Dženeral elektrikom'. Oni su zainteresovani da naprave fabriku lokomotiva u Srbiji, a takođe su zainteresovani da učestvuju u projektu modernizacije srpske železnice", rekao je Dinkić.
Prema njegovim rečima, "Dženeral elektrik" ima nameru da među srpskim kompanijama pronađe odgovarajuće dobavljače koji bi ovu kompaniju snabdevali delovima.

Dinkić je ocenio da je Srbija predstavljena na investicionom simpozijumu kao najatraktivnija zemlja za proizvodnju radi izvoza.
"Velikim svetskim investitorima predstavljeni su konkretni podsticaji koje nudi srpska Vlada za ulaganja u automobilsku, elektronsku i industriju informacionih tehnologija, a potencijalan interes za dolazak u Srbiju iskazale su kompanije iz IT oblasti", izjavio je potpredsednik Vlade.
"Srbija ima veliki interes da animira velike američke kompanije poput IBM-a, Intel-a, Dell-a, iz kompjuterske industrije i industrije informacionih tehnologija da dođu u Srbiju i cilj naše Vlade je da pored automobilske industrije, u narednom periodu oživimo i industriju informatike", rekao je Dinkić.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=58271
 
Tako to ide... Srbija je imala mogucnost, nije htela, i zato se nasao neko drugi ko hoce. Isto ovo vazi i za autoputeve.
 
Mađari, Rumuni i Bugari su svakako morali da modernizuju svoju putnu mrežu. Kada i mi obnovimo svoju i uđemo u EU gro saobraćaja će ići preko Srbije jer je put kraći od alternativnih koridora. Ne budite pesimisti.
 
Nema tu pesimizma, samo realizma. Rekonstrukcija srpskih pruga je poodavno trebala da pocne, pa opet, do sada je uradjeno jako malo, da ne kazem nista. Vise stotina milona Evra potroseno je na mozda stotinak kilometara pruga, od kojih su mnoge deonice u losijem stanju nego pre te tzv. rekonstrukcije. Suvisno je reci gde je stvarno novac zavrsio... Cak i da je sve bilo uradjeno kako treba to opet ne bi bilo ni blizu dovoljno da kazemo kako Srbija ima modrne zeleznice, jer je za tako nesto potrebna izgradnja potpuno novih pruga koje mogu da izdrze bar 200 km/h (sto je u Evropi danas sasvim normalna brzina), kao i nove elektro mreze u stanju da napajaju jedan brzi voz. Dok se u Srbiji vode vecite debate, planovi, razmisljanja i po koje obecanje, u susednim zemljama se punom radi na ovim projektima. Madjarska i Rumunija ce za najvise 5-6 godina imati jedan moderan i brz zeleznicki magistralni pravac. A sta ce Srbija tada imati? Jos jednu turu polovnih svedskih sinobusa?!
 
...а колико потенцијала има наша србија својим положајем на балкану, у овом делу европе... само када би оспособили тај главни коридор суботица-нс-бг-ниш и даље на исток, када би то стварно била "брза пруга", па где би нам био крај... :|
а шта је са фамозним правцем ваљево-лозница? ту пругу су још одавно започели. вероватно је и то што је било изграђено запуштено и пропало. ех, туго јесења. :(
 
Za Valjevo-Loznica se trazio / trazi strani investitor. Posto je Loznica krenula u pozitivnom smeru, pogotovu u privlacenju stranih investicija i ucesnju u medjunardonim programima za promociju kao investicione destinacije, moguce je da ce se narednih godina pojaviti neko sa interesom za izgradnju te deonice. Sa druge strane grane (u RS) je pruga vec zavrsena, pa bi se time spojio ceo koridor, a BiH dobila vezu sa KX.
 
U četvrtak sam išao vozom za Gradac, te sam video deo trase u Valjevu pruge Valjevo-Loznica. Tamo nedostaje deo nadvožnjaka od tunela do dela nadvožnjaka koji prati prugu Beograd-Bar :notok:
 
пруга ваљево - лозница би растеретила и београдски железнички чвор...
 
Ne samo beogradski železnički čvor, već i pravac Beograd-Zagreb-Ljubljana. Ovaj krak bi trebao da bude alternativna i čak kraća veza za Italiju.
 
Ovo je sramota :notok: :rant:
fork.gif


Šarančić obnavlja vozni park
30. oktobar 2008. | 04:00 -> 18:09 | Izvor: B92
Beograd -- Umesto u nove vagone i lokomotive ili u bezbednost prelaza, Železnice Srbije odlučile su da potroše čak 2,2 miliona evra za kupovinu novih službenih automobila.

nastavak čitajte ovde
tomaatit.gif


Ako moderatori smatraju da ovu trba izbrisati, neka urade to, ja nisam mogao da izdržim
 
Nije mi jasno kako taj unistitelj Sarancic uspeva da se odrzava na povrsini. Da li je ovaj DS normalan??? Sto pre on ode iz ZS to bolje za sve nas. Kakva bahatost.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh