Већ дуже време желим да отворим тему о блату на улицама нашег града.
Сваки европски град је мокар када падне киша. А Београд је каљав.
Када се улице осуше, блато се претвори у прашину коју онда сви ми удишемо. Деца су посебно угрожена јер су им дисајни органи најближи прашинчини.
О естетском моменту и да не говоримо.
Извор блата на улицама су углавном аутомобили који се паркирају на земљаним површинама или преко њих прелазе.
Такође, са градилишта излазе камиони који разносе блато километрима унаоколо.
А ни прање улица није често ни редовно.
Верујем да је ово озбиљан београдски проблем.
Идеално би било да ова тема на крају покрене неку конкретну акцију. На свест возача не вреди рачунати. Али, градска власт може физички да онемогући прилаз аутомобила земљаним површинама. Такође, полиција би могла ревносније да контролише и кажњава непрописно паркирање.
Доле је неколико слика које илуструју овај проблем, а сигуран сам да свако зна о чему причам.
ПС.
Да отворим тему непосредно ме је инспирисала репортажа са путовања по Руанди објављена на сајту Клуба путника Србије. Путописац описује како је у Руанди све веома чисто. Од природе где нема пластичних кеса и другог отпада, па до градских улица. И правилно закључује да наводно сиромаштво (у српском случају "криза" и "милошевићевско наслеђе") не смеју да буду изговор.
Сваки европски град је мокар када падне киша. А Београд је каљав.
Када се улице осуше, блато се претвори у прашину коју онда сви ми удишемо. Деца су посебно угрожена јер су им дисајни органи најближи прашинчини.
О естетском моменту и да не говоримо.
Извор блата на улицама су углавном аутомобили који се паркирају на земљаним површинама или преко њих прелазе.
Такође, са градилишта излазе камиони који разносе блато километрима унаоколо.
А ни прање улица није често ни редовно.
Верујем да је ово озбиљан београдски проблем.
Идеално би било да ова тема на крају покрене неку конкретну акцију. На свест возача не вреди рачунати. Али, градска власт може физички да онемогући прилаз аутомобила земљаним површинама. Такође, полиција би могла ревносније да контролише и кажњава непрописно паркирање.
Доле је неколико слика које илуструју овај проблем, а сигуран сам да свако зна о чему причам.
ПС.
Да отворим тему непосредно ме је инспирисала репортажа са путовања по Руанди објављена на сајту Клуба путника Србије. Путописац описује како је у Руанди све веома чисто. Од природе где нема пластичних кеса и другог отпада, па до градских улица. И правилно закључује да наводно сиромаштво (у српском случају "криза" и "милошевићевско наслеђе") не смеју да буду изговор.