То нису дефиниције, већ подаци из праксе. Прегледати све оне стотине страна дискусије, нисам још толико полудео. Нарочито што преовлађују навијачки постови.
А сада, као доказ да сам прочитао, прекуцао сам неке цитате из студије, па ћу их директно прокоментарисати.
Процес детаљног тестирања је, са друге стране, обезбедио нумеричке показатеље за одређивање директних и индиректних економских и друштвених добити. Поступак је спроведен (1) без метроа (2) за варијанту са метроом према предложеном решењу.
Пореде се две крајње варијанте, а биле су још две нешто скромније варијанте, које уопште нису директно упоређене са варијантом (1) не ради ништа. Избор варијанте је рађен на нивоу генералног пројекта, а не на нивоу идејног. Док се не дође до идејног пројекта, грешке у процени трошкова су врло велике.
Индиректни друштвено-економски ефекти метро система такође су прорачунати у односу на Београд без метро-а и обухватају значајне елементе које није могуће изразити у новчаним јединицама:
* Еколошки услови, као што су побољшање услова животне средине кроз смањење загађења ваздуха и буке у граду
* Социолошки ефекти кроз побољшање услова кретања у граду за све који не могу користити путнички аутомобил, односно млађе и/или старије становнике Београда или хендикепиране.
* просторни ефекти у ослобађању површина, нарочито у централном градском језгру Београда, од притиска путничких аутомобила, тако да се површине могу вратити пешацима, зеленилу, итд. Односно хуманијим наменама.
Упоређењем мерљивих, односно директних друштвено-економских ефеката, са укупним трошковима, утврђено је да је предложени метро систем економски оправдан подухват.
Ови ефекти су итекако мерљиви новцем, и обавезно се урачунавају у студије изводљивости. Метро је пројекат толиког обима, да утиче и на макроекономију, енергетску стратегију, здравствени систем...
Поуздан и економичан шински путнички превоз може бити само онај вид превоза који је физички независан од утицаја.
У реченици није написано чега, а мислило се на пресецање трасе другим видовима саобраћаја, али то апсолутно није тачно. Најпре, не-метро саобраћај није једини извор утицаја на систем.
- Управљање (контрола, диспечерско управљање у реалном времену, управљање при сметњама у систему и вандредним ситуацијама итд.)
- Људски ресурси (стручност кадрова, култура рада и одговорности, штрајкови итд.)
- Хаварије, непредвиђени догађаји (потапање тунела подземним водама, исклизнућа, побацивање сигнала и скретница итд.)
Све у свему, ни непокушава се да се створи савршен систем. Железнице Србије имају бранике само на једној осмини прелаза пруге, а Швајцарске на једној половини прелаза пруге у нивоу. И поред тога, највише незгода се догоди управо на прелазима са браницима. Ако је веровати Јовину, онда би скоро сав железнички саобраћај у свету био укинут као "неекономичан".
Пред вама је је извод из документације за интегрални систем јавног превоза са метроом, као његовим носиоцем.
Даље, помиње се да ће са Метроом брзина јавног превоза бити повећана на 39,47км/с, са обзиром на тренутну брзину од 15км/с. ЈГС 73% ауто 27%.
Веровали или не, у Београду је аутомобилски саобраћај стварно минималан, и није реално очекивати да ће се смањивати. Једино економско и физичко ометање истог, при којем јавни превоз, пешак и бицикл добијају предности, може умањити коришћење путничког аутомобила. Чиста изградња метро-а ту ништа неће помоћи, јер исти неће обухватити више од 25% свих кретања у граду. Та наводна брзина јавног превоза није реална. Да је метро најбољи на свету, користило би се за 25% путовања. Рецимо 25% путовања је остали површински јавни превоз, 23% пешаци и бициклисти и 27% аутомобил. Ако површински јавни превоз остане у месту, то је просечна брзина јавног превоза 27км/с. Ако се томе дода стварна, путна брзина са преседањима и чекањима, добија се још мање.
Говори се о
интегралном систему, а за сада не видим никакву интеграцију, осим са аутомобилима, и по некој преседачкој линији. Што је много важније, није описана улога осталих видова саобраћаја, укључујући и бициклистички. Пише се о томе да "
уколико се не уложи у метро, уложиће се 6 пута више у аутомобилску инфраструктуру". Из неког каснијег искуства схватили смо да то уопште није била исправна констатација.
Зато што не само да нисмо инвестирали у метро, него нисмо озбиљно инвестирали ни у другу инфраструктуру. Неко би сада рекао "ми смо г.... што ни у шта не инвестирамо", али то је жмурање пред макроекономском реалношћу. Ето, у последњих 30 година, имали смо тек инвестиције у БЖЦ и овај сад мост од крупнијих ствари. Имали смо неке скромне инвестиције у трамвај 80-тих, и оне преправке улица последњих година, али то су ситније инвестиције.
Закључак о методама:
1.Са обзиром да су резултати студија дискретне (један тачно одређен број), а не интервалне вредности, коришћене су аналитичке методе. Оне су најјефтиније (не захтевају обимна истраживања, често се преписују из других пројеката или калкулацијама преко инжењерских таблица), и најједноставније. Међутим те методе обично изузетно омаше, и за пројекат оваквог обима исплати се направити обимно истраживање, чији ће резултати бити описани
интервалним вредностима и
функцијама вероватноће. Шта више, данас се користи све више "фази логика", која се показала као јако добар алат прогнозирања саобраћаја.
2. Занемарено је постојање информатике, и свих могућности које она пружа. Прво на шта би требало применити информатику је симулација, односно направити 3д систем на основу реалних објеката и пустити га у рад.
3. Анализа ризика уопште не постоји, а за њу се данас могу користити и статистика и вероватноћа, и информатика.