Saobraćajni fakultet u svakom slučaju treba da snimi situaciju i uradi simulacije rešenja. Da bi ispravio problem moraš znati uzrok, koji uslovljava negativne faktore, kojih ima mnogo. Problem je višeslojan, samim tim i složeniji.
Uzrok svega jesu parametri izrade plana petlje - polazne osnove:
1. ukrštanje 6 kraka u dva nivoa (bez Nebojšine i kružnog toka), od toga 4 u nivou
2. koncept "raskrpetlje"
3. ograničen prostor kako servisnih saobraćajnica i rampi koje uključuju i više autobuskih stajališta, tako i predsemaforskog prostora (dužina i broj traka) prevelikog broja semafora, odnosno kraka (semafori i ulivanja na svakom ćošku, sve skučeno, pretrpano budibogsnama)
4. poslednje, ali ne i najmanje bitno promašene prognoze obima saobraćaja u kombinaciji sa višedecenijskim ignorisanjem ispravke
Ukratko Autokomandi nema spasa jer je mnogo gora od Mostara. To samo makar delimično rušenje može spasti. Napravljena je greška jer je za tako mali prostor sa toliko ulivanja bila neophodna denivelisana petlja u najmanje tri nivoa. U suprotnom bi optimalna raskrpetlja trebalo da zauzme 3x veću površinu kako bi se sve razvuklo (oslobodio veći prostor u saobraćajnu svrhu), shodno prognoziranom opterećenju. Cela raskrpetlja ima ulogu rampe i pravca na tako malom prostoru što je ludost. Umesto da dođe do bulevara neko mu već nekoliko puta seče put, plus autobuska stajališta. Haos.
Na zapadu se petlje na kritičnim mestima ruše na svakih 40 godina, po potrebi. Sve ima svoj vek. Vremenom bivaju zamenjene efikasnijim rešenjem prilagođenim novim uslovima saobraćaja. Nemamo direktne izlaze u srdini autoputa, nemamo ekspres trake. Recimo, ukoliko bi autoput imao 4 kolovozne trake onda bi iz Ustaničke nadvožnjakom ili podvožnjakom bilo moguće direktno sprovesti saobraćaj ka Mostaru pre prelaska autoputa odvajanjem rampe ka Nišu, bez konflikta sa ostalim tokovima, usput izbegavši i semafore. Da bi proširili koridor površinski ne samo što morate da izvršite eksproprijaciju, već i da srušite celu raskrpetlju radi povećanja raspona, što vas dovodi u situaciju da potpuno redizajnirate ceo čvor. AStoga aternativno možete sprovesti novi deo autoputa plitkim tunelom, no u oba slučaja pravite velike i dugoročne poremećaje u saobraćaju, ali to je cena koja se plaća nakon višedecenijskog nemara.
Ukazala im se prilika da kada grad preuzme nadležnost nad deonicom autoputa prilagodi isti svojim potrebama.