Žičara (Gondola) Kalemegdan – Ušće
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
Boje da uvedu, električni vozić od pristaništa do tvrđave, i ovako su sa te strane najbrojniji gosti sa kruzera, a uzgred su svi preko 70 leta.
Gondolu neka sam finansira TC ušće.Početna stanica neka polazi sa njihovog krova.
Sent from my HUAWEI MT7-TL10 using Tapatalk
Gondolu neka sam finansira TC ušće.Početna stanica neka polazi sa njihovog krova.
Sent from my HUAWEI MT7-TL10 using Tapatalk
astrodule
Professional
Svi mi koji smo protiv ove žičare treba da se postidimo :bash:
https://www.blic.rs/vesti/beograd/vesic ... le/zcwrtqg
https://www.blic.rs/vesti/beograd/vesic ... le/zcwrtqg
Isto tako, možemo da postavimo pitanje ,zašto Patrijarh ne stoluje u Pećkoj patrijaršiji,nego sedi u Beogradu.Kada smisleno odgovore na to pitanje, možemo da se pozabavino i gondolom.
Nekako su mi sve vlasti iste, isto kao što je i sva opozicija ista.Jedino su oni koji se razlikuju,napustili ovu zemlju.
Sent from my HUAWEI MT7-TL10 using Tapatalk
Nekako su mi sve vlasti iste, isto kao što je i sva opozicija ista.Jedino su oni koji se razlikuju,napustili ovu zemlju.
Sent from my HUAWEI MT7-TL10 using Tapatalk
astrodule
Professional
Na ovakve gluposti možemo da im postavimo milion sličnih pitanja, no dobro, bolje da ćutimo jer se široke narodne mase lože na ovakve nelogičnosti.
Ne vredi, narodu je dosta problema, pa čak i kada kreneš da im objašnjavaš na koliko je to nivoa pogrešno to što rade ovi na vlasti, oni odmahnu glavom jer im je dosta briga. Ali zato im je super da gledaju Farmu i Parove (eto, takva mi je rodbina, jednostavno, nema šanse da uđemo u dublju priču)
Ne vredi, narodu je dosta problema, pa čak i kada kreneš da im objašnjavaš na koliko je to nivoa pogrešno to što rade ovi na vlasti, oni odmahnu glavom jer im je dosta briga. Ali zato im je super da gledaju Farmu i Parove (eto, takva mi je rodbina, jednostavno, nema šanse da uđemo u dublju priču)
Burna javna rasprava: Predstavnici struka traže od Ministarstva ekologije da ne prihvati Studiju o izgradnji gondole na Beogradskoj tvrđavi
Predstavnici raznih struka među kojima su arheolozi i arhitekte zatražili su od Ministarstva zaštite životne sredine da ne da saglasnost na Studiju procene uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje gondole Kalemegdan-Ušće i da se ceo postupak zaustavi jer, kako su navodili tokom današnje javne rasprave, Studija ima brojne nedostatke. Najveći nedostatak je što obrađivači Studije iz privatne firme Elkoms nisu uzeli u obzir uticaj na kulturno nasleđe, u ovom slučaju Beogradsku tvrđavu, a na šta su bili obavezani Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu, rečeno je tokom rasprave. Autori studije su poručili da će Studija biti dorađena u skladu s komentarima tokom javne rasprave.
U raspravi, koja je počela uz negodovanje aktivista Inicijative Ne da(vi)mo Beograd što u maloj Sali gradske uprave grada Beograda nije bilo dovoljno mesta za sve zainteresovane, učestovali su predstavnici organizacije Evropa Nostra Srbija, samostalna poslanica u Skupštini Srbije i arhitektkinja Sonja Pavlović, arhitektkinja Ksenija Radovanović iz Inicijative Ne da(vi)mo Beograd, kao i Radomir Lazović, arhitekta Dragoljub Bakić, Katarina Maksimov iz Društva konzervatora, arheološkinja iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Mirko Popović iz nevladinog Regulatornog instituta za obnovljive izvore energije i zaštitu životne sredine RERI i Nikola Stanojević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Svi oni su zatražili da Studija bude oborena, odnosno da Ministarstvo zaštite životne sredine ne da saglasnost na nju. Tokom rasprave iznete su brojne zamerke na kvalitet studije i postavljena pitanja predstavnicima Elkoms koja je izradila Studiju. Većina pitanja je, ipak, ostala bez odgovora.
Višnja Kisić, generalna sekretarka organizacije Evropa Nostra Srbija, ogranka najreprezentativnije međunarodne organizacije u oblasti zaštite kulturne baštine, rekla je da se njihove primedbe odnose na to da je Studija urađena bez metodologije, bez navoda literature i izvora i pozivanja na pravnu regulativu.
„U Studiji ne piše šta se sve od činilaca životne sredine nalazi na lokaciji, ni na jedan način ne konstatujete šta su karakteristike, slojevi, različite komponente, vrednosti tog mesta i samim tim ne možete da izvršite analizu toga kako će projekat uticati na lokalitet“, navela je Kisić.
Autorima studije je postavila brojna pitanja.
Autori Studije su Slobodan Tošović, inženjer elektrotehnike; Jadranka Radosavljević, inženjer tehnologije; Ana Spasić, inženjer tehnologije, Marija Zdravković, master ekolog; Nada Jelić, inženjer arhitekture; Sanja Pekić, inženjer pejzažne arhitekture, Nikola Stojnić, magistar biologije, i saradnik Petar Stanojević, inženjer tehnologije, a vođa projekta je Zorica Isoski, inženjer zaštite životne sredine.
Jedno od pitanja bilo je „kako je moguće da nisu angažovali nikoga ko se bavi zaštitom kulturnih spomenika i kulturnih dobara, nijednog arheologa, nijednog istoričara umetnosti, nijednog arhitektu, konzervatora?“.
Obrađivači su rekli: „Nemamo odgovor“.
Na pitanje koju su metodologiju autori Studije koristili za analizu uticaja na kulturno nasleđe, kulturna dobra i kulturni predeo, odgovor je bio da su projekat radili licencirani inženjeri.
Na pitanje ko tačno ima licencu kada je u pitanju oblast kulturnog nasleđa, poručeno je da „Elkoms ima licencu“.
Kisić je rekla i da u odeljku o osnovnim karakteristikama lokacije obrađivači „nude niz netačnih, neadekvatnih informacija i materijalnih grešaka“.
„Apsolutno ne definišete gde je granica kulturnog dobra Beogradske tvrđave, govorite park Kalemegdan umesto Beogradske tvrđave. Za dva stuba dajete materijalnu grešku da se jedan nalazi 150 metara od Beogradske tvrđave, a drugi na 70 metara, odnosno da nisu u zoni zaštite. Koju ste zonu zaštite konsultovali? Kako ste došli do toga, da li je u međuvremenu promenjena zona, a da mi ne znamo“, pitala je Kisić.
Obrađivači su na to odgovorili da zona nije promenjena, i da će „svakako svi komentari s javne rasprave biti poslati obrađivačima na ponovnu doradu, pa tek onda Ministarstvu“.
Kisić je rekla da se na parcelama na kojima se planira izgradnja gondole nalaze bogati slojevi rimskog doba, srednjeg veka, kao i da su prvo morala da budu urađena arheološka istraživanja na osnovu čega bi mogli da kažu koji je uticaj na to što je pronađeno.
„Tendenciozno u studiji ne spominjete sve kulturne vrednosti tog mesta i ja se pitam na osnovu čega ste napravili analizu. Nabrajate kulturna dobra bez da ih opisujete u jednom trenutku. Kako ste mogli samo nabrajanjem da dođete do konstatacije šta su činioci životne sredine , šta su njihove vrednosti i kakav je uticaj“, ponovo je pitala Kisić.
Odgovor obrađivača je bio da su osnov uslovi koje je izdao Republički zavod za zaštitu spomenika.
Na pitanje na koji način je urađena procena uticaja na karakteristike i vrednosti pejzaža ako sam pejzaž nije opisan, odgovor je bio da „koleginica koja je pisala taj deo Studije nije danas tu“.
Kisić je potom zaključila da Studija nije analizirala niti utvrdila uticaj žičare na kulturna dobra niti kulturni predeo te da nije ispunila zadatak koji Zakon definiše.
„Pozivamo Ministarstvo da ovu studiju u potpunosti obori jer nema sve elemente, nema ključne elemente koje bi trebalo da ima po zakonu“, poručuje Kisić.
Maja Đorđević, arheološkinja iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture je istakla da ona nije izrađivač rešenja koja su uslovila i omogućila projekt gondole, kao i da su stručnjaci Zavoda bili na neki način obmanuti, i da nisu bili svesni „kakav se proces odvija iza njihovih leđa“.
„Sada kada smo se uključili, imamo pravo da kažemo svoju reč. Na pisarnicu Ministarstva smo dostavili naše primedbe, to su primedbe stručnjaka Republičkog zavoda“, kaže arheološkinja.
Ona je obrađivačima rekla da delovi iz Studije javnost navode na pogrešan zaključak da se na parcelama na kojima je planirana izgradnja gondole ne nalaze nikakvi istorijski slojevi.
„Studija nije dokazala, a trebalo je, da će realizacijom projekta biti značajno ugroženost i autentičnost i integritet kulturnog dobra Beogradske tvrđave i antički Singidunum. Studija nije dokazala, a trebalo je, da će biti narušena istorijska i ambijentalna vrednost parka Kalemegdan, prvog gradskog parka koji se naravno nalazi u granicama zaštite i od izuzetnog je značaja“, navodi Đorđević.
Ona je rekla i da se najvažnije osobine koje mogu da istinito prenesu vrednost kulturnog dobra sada nalaze u arheološkim ostacima i slojevima ispod Savskog šetališta i dokazani su publikovanim izveštajima sa ranijih iskopavanja.
„To će sada nesporno biti uništeno, a to vašom studijom niste uspeli da dokažete“, poručila je arheološkinja.
Sonja Pavlović, samostalna poslanica u Skupštini Srbije i arhitektkinja je rekla da urbanistički osnov koji predviđa izgradnju gondole nije u skladu sa Planom generalne regulacije, planom višeg reda, prema kojem je zabranjeno postavljanje žičanih sajli za alternativni prevoz, naročito u području Beogradske tvrđave.
„Ustavnom sudu je 25 poslanika Skupštine Srbije, među kojima i sam i ja, podnelo inicijativu za ocenu ustavnosti. Ali hajde na trenutak da se pravimo daje sve regularno i da nije narušen zakonski pravni osnov. Zaista sam razočarana, ovo je kapitalni projekat, Studija bi trebalo da se bavi procenom uticaja i mogućim negativnim uticajem na životnu sredinu, a ne da nas sve vreme ubeđuje da će, ako se predviđena projektantska rešenja ne realizuju, to zaista biti pogubno za grad“, rekla je Pavlović.
Ona je poručila smatra da je „Studija urađena bez planskog osnova, da krši zakonski osnov i da ovaj postupak i javnu raspravu i sve što ima veze sa Studijom treba obustaviti“.
Dodala je i da je predviđeno da se jedan od stubova koji bi trebalo da nosi konstrukciju žičare postavi u zoni reni bunara, što je, kako je rekla, nedopustivo
Aleksandra Knez-Milojković iz Alijanse za zajedničko dobro je navela da su obrađivači na početku rasprave rekli da predmet Studije nisu kulturna dobra i podsetila da su po članu 3 Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu „kulturna dobra sastavni deo životne sredine“.
„Pošto je Beogradska tvrđava objekat od šireg javnog značaja to je još značajnija odredba. Treba studiju i čitav projekat obustaviti jer su Zakoni već prekršeni. Podsećam na to da je građevinska dozvola izdata pre pribavljene saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu. Podsećam i da su bez te procene posečena i stabla na javnoj zelenoj površini na Ušću i Kalemegdanu čije je prekršen Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, odnosno član 40“, rekla je Knez-Milojković.
Ona je navela i da u Studiji nisu navedeni izvori podataka, što takođe dovodi u pitanje celu Studiju.
„Vraćamo se na stubove žičare, posebno stub ispod stanice Kalemegdan, treba obratiti pažnju da je predviđena visina prelazi nivo visine krova stanice i ugrožava pogled sa i na Kalemegdan, za koji obrađivač tvrdi da neće biti ugrožen. Takođe podaci o vibraciji i buci sa strane Beogradske tvrđave nedostaju. Vibracije mogu da naruše kulturno dobro“, napominje ona.
Najavljena izgradnja gondole i brojne nepravilnosti koje su pratile postupak bila je tema brojnih tekstova Insajdera.
Prema istraživanju Insajdera, u Planu generalne regulacije, koji je po definiciji osnov za sve detaljne planove izgradnje u gradu Beogradu, piše da je zabranjeno postavljanje žičara na Beogradskoj tvrđavi.
Iako u suprotnosti sa Planom generalne regulacije, u međuvremenu je usvojen i Plan detaljne regulacije za gondolu. Za izradu ovog plana Zavod za zaštitu spomenika je dao svoju saglasnost 2017.
Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je u izjavi za Insajder rekao „da ne razumemo šta sa čim treba da bude usklađeno i da je sve u skladu sa zakonom”. Prema njegovim rečima, oni koji se sada bune to su mogli da rade u vreme dok je bila javna rasprava i sve kritike je nazvao „naknadnom pameću“.
Kako je otkrio Insajder i unutar samog Republičkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, institucije koja bi trebalo da štiti Beogradsku tvrđavu, postoje potpuno različiti stavovi o projektu izgradnje gondole na Beogradskoj tvrđavi.
Dok je Zavod dao saglasnost za izgradnju gondole, Stručni savet iste institucije u stavu koji je i zvanično dostavljen direktorki Mirjani Andrić navodi „da bi izgradnja žičare sa gondolama trajno ugrozila vrednosti Beogradske tvrđave, njen integritet, istorijske vizure, arheološke slojeve i materijalne ostatke svih istorijskih epoha“.
Predstavnici vlasti u Beogradu i članovi Vlade Srbije izgradnju gondole u prestonici, vrednu oko 18,2 miliona evra, najavljuju kao investiciju u novu turističku atrakciju koja će se isplatiti u roku od šest godina. Sa druge strane, protiv njene izgradnje izjasnilo se oko 20 strukovnih organizacija, a peticiju za zabranu je potpisalo više od 15.000 građana.
izvor: INSAJDER
Predstavnici raznih struka među kojima su arheolozi i arhitekte zatražili su od Ministarstva zaštite životne sredine da ne da saglasnost na Studiju procene uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje gondole Kalemegdan-Ušće i da se ceo postupak zaustavi jer, kako su navodili tokom današnje javne rasprave, Studija ima brojne nedostatke. Najveći nedostatak je što obrađivači Studije iz privatne firme Elkoms nisu uzeli u obzir uticaj na kulturno nasleđe, u ovom slučaju Beogradsku tvrđavu, a na šta su bili obavezani Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu, rečeno je tokom rasprave. Autori studije su poručili da će Studija biti dorađena u skladu s komentarima tokom javne rasprave.
U raspravi, koja je počela uz negodovanje aktivista Inicijative Ne da(vi)mo Beograd što u maloj Sali gradske uprave grada Beograda nije bilo dovoljno mesta za sve zainteresovane, učestovali su predstavnici organizacije Evropa Nostra Srbija, samostalna poslanica u Skupštini Srbije i arhitektkinja Sonja Pavlović, arhitektkinja Ksenija Radovanović iz Inicijative Ne da(vi)mo Beograd, kao i Radomir Lazović, arhitekta Dragoljub Bakić, Katarina Maksimov iz Društva konzervatora, arheološkinja iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Mirko Popović iz nevladinog Regulatornog instituta za obnovljive izvore energije i zaštitu životne sredine RERI i Nikola Stanojević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Svi oni su zatražili da Studija bude oborena, odnosno da Ministarstvo zaštite životne sredine ne da saglasnost na nju. Tokom rasprave iznete su brojne zamerke na kvalitet studije i postavljena pitanja predstavnicima Elkoms koja je izradila Studiju. Većina pitanja je, ipak, ostala bez odgovora.
Višnja Kisić, generalna sekretarka organizacije Evropa Nostra Srbija, ogranka najreprezentativnije međunarodne organizacije u oblasti zaštite kulturne baštine, rekla je da se njihove primedbe odnose na to da je Studija urađena bez metodologije, bez navoda literature i izvora i pozivanja na pravnu regulativu.
„U Studiji ne piše šta se sve od činilaca životne sredine nalazi na lokaciji, ni na jedan način ne konstatujete šta su karakteristike, slojevi, različite komponente, vrednosti tog mesta i samim tim ne možete da izvršite analizu toga kako će projekat uticati na lokalitet“, navela je Kisić.
Autorima studije je postavila brojna pitanja.
Autori Studije su Slobodan Tošović, inženjer elektrotehnike; Jadranka Radosavljević, inženjer tehnologije; Ana Spasić, inženjer tehnologije, Marija Zdravković, master ekolog; Nada Jelić, inženjer arhitekture; Sanja Pekić, inženjer pejzažne arhitekture, Nikola Stojnić, magistar biologije, i saradnik Petar Stanojević, inženjer tehnologije, a vođa projekta je Zorica Isoski, inženjer zaštite životne sredine.
Jedno od pitanja bilo je „kako je moguće da nisu angažovali nikoga ko se bavi zaštitom kulturnih spomenika i kulturnih dobara, nijednog arheologa, nijednog istoričara umetnosti, nijednog arhitektu, konzervatora?“.
Obrađivači su rekli: „Nemamo odgovor“.
Na pitanje koju su metodologiju autori Studije koristili za analizu uticaja na kulturno nasleđe, kulturna dobra i kulturni predeo, odgovor je bio da su projekat radili licencirani inženjeri.
Na pitanje ko tačno ima licencu kada je u pitanju oblast kulturnog nasleđa, poručeno je da „Elkoms ima licencu“.
Kisić je rekla i da u odeljku o osnovnim karakteristikama lokacije obrađivači „nude niz netačnih, neadekvatnih informacija i materijalnih grešaka“.
„Apsolutno ne definišete gde je granica kulturnog dobra Beogradske tvrđave, govorite park Kalemegdan umesto Beogradske tvrđave. Za dva stuba dajete materijalnu grešku da se jedan nalazi 150 metara od Beogradske tvrđave, a drugi na 70 metara, odnosno da nisu u zoni zaštite. Koju ste zonu zaštite konsultovali? Kako ste došli do toga, da li je u međuvremenu promenjena zona, a da mi ne znamo“, pitala je Kisić.
Obrađivači su na to odgovorili da zona nije promenjena, i da će „svakako svi komentari s javne rasprave biti poslati obrađivačima na ponovnu doradu, pa tek onda Ministarstvu“.
Kisić je rekla da se na parcelama na kojima se planira izgradnja gondole nalaze bogati slojevi rimskog doba, srednjeg veka, kao i da su prvo morala da budu urađena arheološka istraživanja na osnovu čega bi mogli da kažu koji je uticaj na to što je pronađeno.
„Tendenciozno u studiji ne spominjete sve kulturne vrednosti tog mesta i ja se pitam na osnovu čega ste napravili analizu. Nabrajate kulturna dobra bez da ih opisujete u jednom trenutku. Kako ste mogli samo nabrajanjem da dođete do konstatacije šta su činioci životne sredine , šta su njihove vrednosti i kakav je uticaj“, ponovo je pitala Kisić.
Odgovor obrađivača je bio da su osnov uslovi koje je izdao Republički zavod za zaštitu spomenika.
Na pitanje na koji način je urađena procena uticaja na karakteristike i vrednosti pejzaža ako sam pejzaž nije opisan, odgovor je bio da „koleginica koja je pisala taj deo Studije nije danas tu“.
Kisić je potom zaključila da Studija nije analizirala niti utvrdila uticaj žičare na kulturna dobra niti kulturni predeo te da nije ispunila zadatak koji Zakon definiše.
„Pozivamo Ministarstvo da ovu studiju u potpunosti obori jer nema sve elemente, nema ključne elemente koje bi trebalo da ima po zakonu“, poručuje Kisić.
Maja Đorđević, arheološkinja iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture je istakla da ona nije izrađivač rešenja koja su uslovila i omogućila projekt gondole, kao i da su stručnjaci Zavoda bili na neki način obmanuti, i da nisu bili svesni „kakav se proces odvija iza njihovih leđa“.
„Sada kada smo se uključili, imamo pravo da kažemo svoju reč. Na pisarnicu Ministarstva smo dostavili naše primedbe, to su primedbe stručnjaka Republičkog zavoda“, kaže arheološkinja.
Ona je obrađivačima rekla da delovi iz Studije javnost navode na pogrešan zaključak da se na parcelama na kojima je planirana izgradnja gondole ne nalaze nikakvi istorijski slojevi.
„Studija nije dokazala, a trebalo je, da će realizacijom projekta biti značajno ugroženost i autentičnost i integritet kulturnog dobra Beogradske tvrđave i antički Singidunum. Studija nije dokazala, a trebalo je, da će biti narušena istorijska i ambijentalna vrednost parka Kalemegdan, prvog gradskog parka koji se naravno nalazi u granicama zaštite i od izuzetnog je značaja“, navodi Đorđević.
Ona je rekla i da se najvažnije osobine koje mogu da istinito prenesu vrednost kulturnog dobra sada nalaze u arheološkim ostacima i slojevima ispod Savskog šetališta i dokazani su publikovanim izveštajima sa ranijih iskopavanja.
„To će sada nesporno biti uništeno, a to vašom studijom niste uspeli da dokažete“, poručila je arheološkinja.
Sonja Pavlović, samostalna poslanica u Skupštini Srbije i arhitektkinja je rekla da urbanistički osnov koji predviđa izgradnju gondole nije u skladu sa Planom generalne regulacije, planom višeg reda, prema kojem je zabranjeno postavljanje žičanih sajli za alternativni prevoz, naročito u području Beogradske tvrđave.
„Ustavnom sudu je 25 poslanika Skupštine Srbije, među kojima i sam i ja, podnelo inicijativu za ocenu ustavnosti. Ali hajde na trenutak da se pravimo daje sve regularno i da nije narušen zakonski pravni osnov. Zaista sam razočarana, ovo je kapitalni projekat, Studija bi trebalo da se bavi procenom uticaja i mogućim negativnim uticajem na životnu sredinu, a ne da nas sve vreme ubeđuje da će, ako se predviđena projektantska rešenja ne realizuju, to zaista biti pogubno za grad“, rekla je Pavlović.
Ona je poručila smatra da je „Studija urađena bez planskog osnova, da krši zakonski osnov i da ovaj postupak i javnu raspravu i sve što ima veze sa Studijom treba obustaviti“.
Dodala je i da je predviđeno da se jedan od stubova koji bi trebalo da nosi konstrukciju žičare postavi u zoni reni bunara, što je, kako je rekla, nedopustivo
Aleksandra Knez-Milojković iz Alijanse za zajedničko dobro je navela da su obrađivači na početku rasprave rekli da predmet Studije nisu kulturna dobra i podsetila da su po članu 3 Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu „kulturna dobra sastavni deo životne sredine“.
„Pošto je Beogradska tvrđava objekat od šireg javnog značaja to je još značajnija odredba. Treba studiju i čitav projekat obustaviti jer su Zakoni već prekršeni. Podsećam na to da je građevinska dozvola izdata pre pribavljene saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu. Podsećam i da su bez te procene posečena i stabla na javnoj zelenoj površini na Ušću i Kalemegdanu čije je prekršen Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, odnosno član 40“, rekla je Knez-Milojković.
Ona je navela i da u Studiji nisu navedeni izvori podataka, što takođe dovodi u pitanje celu Studiju.
„Vraćamo se na stubove žičare, posebno stub ispod stanice Kalemegdan, treba obratiti pažnju da je predviđena visina prelazi nivo visine krova stanice i ugrožava pogled sa i na Kalemegdan, za koji obrađivač tvrdi da neće biti ugrožen. Takođe podaci o vibraciji i buci sa strane Beogradske tvrđave nedostaju. Vibracije mogu da naruše kulturno dobro“, napominje ona.
Najavljena izgradnja gondole i brojne nepravilnosti koje su pratile postupak bila je tema brojnih tekstova Insajdera.
Prema istraživanju Insajdera, u Planu generalne regulacije, koji je po definiciji osnov za sve detaljne planove izgradnje u gradu Beogradu, piše da je zabranjeno postavljanje žičara na Beogradskoj tvrđavi.
Iako u suprotnosti sa Planom generalne regulacije, u međuvremenu je usvojen i Plan detaljne regulacije za gondolu. Za izradu ovog plana Zavod za zaštitu spomenika je dao svoju saglasnost 2017.
Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je u izjavi za Insajder rekao „da ne razumemo šta sa čim treba da bude usklađeno i da je sve u skladu sa zakonom”. Prema njegovim rečima, oni koji se sada bune to su mogli da rade u vreme dok je bila javna rasprava i sve kritike je nazvao „naknadnom pameću“.
Kako je otkrio Insajder i unutar samog Republičkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, institucije koja bi trebalo da štiti Beogradsku tvrđavu, postoje potpuno različiti stavovi o projektu izgradnje gondole na Beogradskoj tvrđavi.
Dok je Zavod dao saglasnost za izgradnju gondole, Stručni savet iste institucije u stavu koji je i zvanično dostavljen direktorki Mirjani Andrić navodi „da bi izgradnja žičare sa gondolama trajno ugrozila vrednosti Beogradske tvrđave, njen integritet, istorijske vizure, arheološke slojeve i materijalne ostatke svih istorijskih epoha“.
Predstavnici vlasti u Beogradu i članovi Vlade Srbije izgradnju gondole u prestonici, vrednu oko 18,2 miliona evra, najavljuju kao investiciju u novu turističku atrakciju koja će se isplatiti u roku od šest godina. Sa druge strane, protiv njene izgradnje izjasnilo se oko 20 strukovnih organizacija, a peticiju za zabranu je potpisalo više od 15.000 građana.
izvor: INSAJDER
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.875
- Pohvaljen
- 26.117
Bastać: Vesić stoji iza gradnje gondole, koja je prethodnica stambenom kompleksu
https://www.danas.rs/politika/bastac-ve ... kompleksu/
https://www.danas.rs/politika/bastac-ve ... kompleksu/
astrodule
Professional
Gde li misli da gradi na prostoru Beton hale?
Послато са SM-G800F уз помоћ Тапатока
Послато са SM-G800F уз помоћ Тапатока
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=630739#p630739:tp807uts je napisao(la):
Rezultati referenduma:
http://www.politika.rs/scc/clanak/43196 ... -projekata
zekagradjevinar
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 01.06.2017.
- Poruke
- 221
- Pohvaljen
- 538
Mislim da je greška što su objedini ova tri putanja na referendumu. Bolje je bilo da su se građani izjašnjavali samo o gondoli. Jer ovako će vlast da optuži Bastaća da je protiv svega, protiv razvoja grada i dalje će nastaviti da guraju priču o gondoli.
Kako su objedinili pitanja kada nisu? Sva tri pitanja su bila odvojena i na sva tri su dobijeni rezultati. Šta god da je rezultat referenduma, vlast će da optuži Bastaća da je protiv svega, bez obzira na rezultate.
Ovo je večiti problem u Srbiji, da javnost nije dovoljno informisana i da nije zainteresovana.
Ovo je večiti problem u Srbiji, da javnost nije dovoljno informisana i da nije zainteresovana.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.875
- Pohvaljen
- 26.117
Javnost i ne može da bude zainteresovana ako nije kvalitetno informisana. A nije.
A zatim, čak i da jeste informisana, ne bi bila dovoljno zainteresovana ako se nešto ne pita, ako nešto ne zavisi od nje. Dakle participacija u upravljanju gradom. Pošto je onda sasvim neracionalno gubiti sopstveno vreme na nešto što će na kraju ionako da ispadne sasvim isto bio ti zainteresovan ili ne.
I treće, vlast sasvim očigledno NE ŽELI da javnost bude previše zainteresovana jer onda ne možeda odlučuje sama, bez "ometanja" sa strane. Što je građanima takođe sasvim jasno, pa se i ponašaju u skladu sa onim što se očekuje od njih.
Ako je vlast autoritarna, onda ona pokušava da dosledno sprovede taj sistem upravljanja na svim nivoima. A građani su silom prilika prinuđeni da imaju odnos prema državi koji je u skladu sa političkim prostorom za uticaj koji im je ostavljen. Pošto tog prostora praktično nema, onda je nezainteresovanost nužna posledica, a ne slobodan izbor.
Praktično sve važno u državi uvek ima svoj izvor u politici vladajuće garniture. Tradicija i kultura u praksi imaju neznatan uticaj, iako se obično misli drugačije.
A zatim, čak i da jeste informisana, ne bi bila dovoljno zainteresovana ako se nešto ne pita, ako nešto ne zavisi od nje. Dakle participacija u upravljanju gradom. Pošto je onda sasvim neracionalno gubiti sopstveno vreme na nešto što će na kraju ionako da ispadne sasvim isto bio ti zainteresovan ili ne.
I treće, vlast sasvim očigledno NE ŽELI da javnost bude previše zainteresovana jer onda ne možeda odlučuje sama, bez "ometanja" sa strane. Što je građanima takođe sasvim jasno, pa se i ponašaju u skladu sa onim što se očekuje od njih.
Ako je vlast autoritarna, onda ona pokušava da dosledno sprovede taj sistem upravljanja na svim nivoima. A građani su silom prilika prinuđeni da imaju odnos prema državi koji je u skladu sa političkim prostorom za uticaj koji im je ostavljen. Pošto tog prostora praktično nema, onda je nezainteresovanost nužna posledica, a ne slobodan izbor.
Praktično sve važno u državi uvek ima svoj izvor u politici vladajuće garniture. Tradicija i kultura u praksi imaju neznatan uticaj, iako se obično misli drugačije.
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.848
- Pohvaljen
- 19.029
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=638691#p638691:1ywfsvef je napisao(la):
Zato što su raskopali centar i zagorčali život celom gradu, samo im još fali da preko svega toga sipaju so na ranu pričom o gondoli...
Žika
Expert
- Učlanjen(a)
- 23.03.2014.
- Poruke
- 6.388
- Pohvaljen
- 8.152
https://www.google.com/maps/place/Ehren ... 8443?hl=sr
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=KUBBPaK7y9U[/youtube]
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=KUBBPaK7y9U[/youtube]
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.875
- Pohvaljen
- 26.117
Ova žičara nije uporediva sa našom po stepenu narušavanja ambijenta. Nalazi se izvan, a ne unutar prirodnih granica ambijenta tvrđave, i to na veoma dugačkom i strmom segmentu pošumljenog brda koje NIJE vidikovac (sa tog mesta je grad nevidljiv zbog drveća) i ne koristi se ni izbliza na isti način kao Kalemegdansko Savsko šetalište u Beogradu koje je logički kraj centra grada i čitave pešačke zone, isto kao i jedno od najstarijih tradicionalnih mesta za izlazak, odmor i pogled na reku. Oni su žičaru stavili tamo gde ne smeta nikome. Takođe, visinska razlika je drastično veća, a most je veoma daleko.
Pogledajte prilog 1
Pogledajte prilog 1