Žičara (Gondola) Kalemegdan – Ušće

[Expert]

Парк је пун, има особа које желе да понекад не удишу штетне гасове.

 

[solecar]

Upravo tako. Kad god bih bio tamo , uvek je bilo ljudi. Ne sad kao u tržnim centrima , ali opet je bio dovoljan broj.

 

[relja]

Ja bio juče. Subota, pravi beogradski prolećni dan.
Ogroman prostor i veoma mnogo ljudi. I park izgleda kao da je već decenijama postojao u ovom obliku i da su ljudi navikli na njega.

Interesano - one drvene ležalje za sunčanje su pravi hit.

Ako pozitivno ostane nešto iza ove vlasti, ostaće sređene fasade i park na Ušću. Ali čudno je da te stvari ne potenciraju dovoljno, kao da nemaju ama ikakav odnos prema njima.


Moj jedini predlog je, ali ne i nužno da se ispuni: veći broj uređenih parking mesta na obodu parka.

 

[Gorstak89]

e kad smo kod parka, lik kod koga sam stanovao na nbg u bloku 21 je starosedelac i baš je bio besan kad su rekonstruisali park jer su oni nekada davno tamo redovno išli na piknik i sl i to je bila svojstvena oaza. Ja sam tamo išao sa devojkom (po danu ne noću) nismo baš nosili hranu ali se jesmo izležavali i ćaskali, e onda je nakon dolaska sns-a izgleda drastično smanjen budžet za košenje trave (kunem vam se da se drastično osetila razlika u košenju odnosno nekošenju trave) i ta nepokošena trava odnosno korov sa zmijama, pacovima i onim trećim je bio sve do putinovog dolaska kad su magično sve pokosili. E kako je krenuo taj korov nisam ni ja išao, ne volim krpelje. tako da eto malog objašnjenja zašto se niko ne seća da je park bio posećen. Kej je uvek bio posećen, park je bio posećen dosta manje kad jre krenula korovčina. Dok je noću taj kraj prepun.

 

[Zuma]

Priča o parkovima nije baš direktno vezana za "Gondolu", ali jeste za Kalemegdan i ušće, što je i deo problema sa "Gondolom", pa ima smisla ovde ponoviti malo teorije, odnosno bar osnovne ideje o modernoj ulozi zelenila i parkova u gradu. Šta će to ova žičara povezivati?

Danas praktično nema pravog stručnjaka koji ne prihvata ideju da se veliki gradovi dalje NE MOGU razvijati na isti način kao i do sada. Ideja grada kao visoke koncentracije ljudi i biznisa na malom prostoru je došla do svojih praktičnih granica. Gradovi su betonom, metalom i staklom na stotinama kvadratnih kilometara potpuno zamenili živi svet kao prirodnu životnu sredinu čoveka. Na tim prostorima je čitav eko sistem od koga zavisimo praktično uništen, što za razliku od onoga što se ranije mislilo, ipak IMA ogromne negativne posledice po čoveka. Zbog toga novi koncept grada podrazumeva ponovno uvođenje VELIKIH, pažljivo projektovanih i međusobno POVEZANIH zelenih površina, koje čak nisu samo zelenilo, već kompletan, samodovoljni eko sistem u kome postoji ceo lanac ishrane, kružnog kretanja hranljivih materija i vodenog ciklusa. Još važniji zadatak je naučiti ljude - sada već građane - da se ponovo povežu sa prirodom, da shvate zašto im je ona potrebna, da shvate šta bi u njoj mogli i trebali da rade, i da nauče da je cene i čuvaju. U konačnoj analizi od toga bukvalno zavisi dalji život na Zemlji.

Dakle, suština je da gradovi postepeno treba da se pretvaraju u hibridne površine, u "novu prirodu", gde je urbano (u užem smislu, artificijelno, mrtvo) i zeleno (živo, prirodno) izmešano u daleko većoj meri nego do sada. Pošto zbog puzajućeg širenja i spajanja gradova u mega urbane celine, druge prirode uskoro uopšte i neće biti, sem u posebnim rezervatima. Zbog toga moderan grad jednostavno mora SAM da postane nova vrsta "prirode", tj zdrave i našoj biologiji prilagođene životne sredine. Jer, ako odbacimo silne pustinje i bezvodni krš, preostala zemlja se MORA koristiti ili za prozvodnju hrane za tolike milijarde ljudi ili kao mesto za njihovo stanovanje i rad. Pogotovo ako uzmemo u obzir i dodatne izazove globalnog zagrevanja. Zbog toga se priroda ili mora tesno integrisati u novu paradigmu "grada", ili je sasvim bukvalno neće biti (sem u retkim rezervatima prirode gde će zbog preopterećenja eko sistema zbog prevelikog broja posetioca uglavnom biti veoma ograničen ulaz). Da pojednostavim, uzevši to u obzir, i bar u ovom aspektu, sasvim je jasno šta je "napredno" a šta "nazadno" civizacijsko razmišljanje o ulozi zelenila i parkova u urbanom razvoju grada.

U nekom prelaznom režimu do punije implementacije ovih novih ideja, pošto gradovi imaju veliku inerciju, posebni parkovi nam služe kao te neophodne zelene oaze. Takvih zelenih površina može biti više vrsta i one se, uzimajući u obzir prethodne ciljeve programa "nove prirode", vrednuju prema stepenu u kome stanovniku grada nude što potpuniji doživljaj prirode. Dakle, ne da li je građaninu "dosadno" ili "zanimljivo" na tom mestu, jer to ne treba da bude ni cirkus ni zabavni park, nego koliku mogućnost ima da doživi nešto što je više u skladu sa onim što nam je evolucija usadila kao biološku ili psihološku potrebu. Tj koliko konkretni park i njegovo uređenje mogu da kompenzuju ili "zaleče" negativne posledice neprirodnog urbanog živora. To je njegova osnovna vrednost.

U tom smislu park bez staza, u kome se gazi trava i šeta između rastinja, kao najprirodniji ali i najteži za održavanje, ima i najveću urbanu vrednost.
Iza njega po vrednosti ide park sa stazama gde je zabranjeno pristupati zelenilu i bilo šta raditi sa njim. Lakši je za održavanje, ali smo dalje od prirode.
Treću verziju, park sa nizom dodatnih sadržaja, verovatno ne treba ni ubrajati u prave parkove. U zavisnosti od broja dodatnih sadržaja to se često pretvara u mesto za zabavu gde je zelenilo samo beznačajni i simbolični dekor, a "priroda" ( = mali eko sistem, živa međuzavisna celina) praktično i ne postoji.

Park Ušće je bez pitanja i bilo kakve javne rasprave, iz najviše (iako neodržavane) kategorije urbanog zenila (puna simulacija prirode), preveden u nižu (park sa stazama), a postoji jasna namera da ne bude ni to, odnosno da se pretvori u zabavni park i cirkus. Nemojte mešati bivši ili trenutni stepen korišćenja sa urbanim kvalitetom i korišću u opisanom smislu. To je više vezano za lakoću pristupa i način održavanja, odnosno za količinu novca koji se ranije trošila da bi ljudi od ušća stvarno imali sve one koristi koje bi on po svom tipu mogao da pruži. Ako je teško doći i ako se čak ni trava ne kosi, naravno da će za sada broj posetioca biti manji. što ne znači da mu treba potpuno promeniti tip koji su mu gledajući u budućnost dodelili prethodni urbanisti, kao što je bez pitanja urađeno. To je samo alibi.

Sada se isto to pokušava i sa Kalemegdanom. Pretvaranje stare kućice na šetalištu u kafanu, a travnjaka i dela staze oko nje u kafansku baštu, kao i povezivanje dve buduće zone zabave na dve obale Save, je upravo ista ideja koju SNS ima i dosledno sprovodi u celom Beogradu: maksimalni profit ili bar politička korist u korišćenju svakog prostora. Gde god je zemljište građevinsko, napraviti što više zgrade, a gde su bili parkovi, pretvoriti ih zonu zabave, u "montažu atrakcija". U Rimskoj izreci o veštini vladanja, "hleba i cirkusa", to bi bio cirkus.

To je prava funkcija gondole. Treba da spoji dva buduća "cirkusa" i da pri tome još neko i zaradi (stvarna ekonomičnost je nebitna pošto je trošak samo naš, a korist nije).

Jedan primer iz sveta. Ne primer uređenja (ovo je rezervat prirode), nego primer budućeg nivoa intresovanja urbanog stanovništva i jasne svesti o potrebi, o izgubljenom. I šta će se dešavavati u budućnosti ako makar i bledih kopija ovakvih mesta nema dovoljno za sve. Dakle i u gradovima, u obliku pravih zelenih i živih površina, a ne samo na tri sata putovanja daleko od mesta gde živimo.

Super bloom turns into tourist nightmare
https://edition.cnn.com/videos/travel/2 ... rig-jr.cnn

Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=A7H_wLRUF4E[/youtube]

 

[vradovic]

Arahne » 22 Mar 2019 12:07 pm[/url]":1nb9k2au] kada sam ga molio da obrazloži kriterijume zbog kojih je za gradnju gondole. Pošto se borim protiv njene izgradnje želim da čujem suprotno mišljenje bazirano na argumentima. Pošto je ovo Forum, dakle mesto na kojem ljudi iznose svoja mišljenja, često suprotstavljena, kapiram da je normalno da on ima pravo iznese mišljenje koje podržava izgradnju gondole....

Ja stvarno mislim da je gondola odlicna ideja za Kalemegdan. Obrazlozicu ti moje misljenje. Povecanje broja turista je vise nego neophodno Beogradu. Idemo u tom smeru ali veoma sporo. Neke stvari se ipak pomeraju napred. Gondola na toj lokaciji ce svakako biti turisticka atrakcija. Imacemo jednu zaokruzenu celinu promenada, pasarela, pristaniste, trzni centar, ada, novi-stari most i kalemegdan koji bez gondole ne bi imao turisticku vezu sa drugom stranom. Svakako ce mi biti cast i privilegija da se provozam gondolom. Jedva cekam.

Ono sto ja mislim da je tu mozda trebalo uraditi je sledece: gondola je mogla da ima prvu 'stanicu' kod pristanista za brodove tj na promenadi, zatim mislim da je sa Usca trebalo produziti do ratnog ostrva i na kraju do Gardosa. To su prave turisticke destinacije koje turisti cesto obilaze. Bas bi bilo lepo spojiti ih u jednu celinu. Nadam se da ce moci da se uradi dogradnja nekada u buducnosti.

Na primer gondola na South Lake Tahoe ima "stanicu" gde i ako je zicara u pokretu ipak mozes da izadjes ili udjes (taman toliko vremena imas). https://www.youtube.com/watch?v=eaLUpyNpXGI Inace ova gondola na primer se cesto kvari a na toj visini kad vetar zaljulja nije prijatno. Strucnjak koji je projektovao ovu gondolu je isekao 20 hektara sume zbog ove gondole i to drveca koje je ipak vredno. Naravno turisti su vazniji od drveca jer bez gondole stateline bi mogao samo da se slika.

Dakle kljucni adut za gondolu na ovoj lokaciji je zaokruzena celina zarad povecanja privlacnosti turistima. Ovo je slicna situacija kao za Beograd na vodi u pocetku niko nije verovao u to pa zatim se polako menjao sentimet ka tome da ce ipak biti izgradjen "samo dve zgrade" do toga da danas imamo 50-50 u misljenjima. Gondola ce biti pravi hit za par godina. Krivo mi je samo sto je mogla da bude duza voznja.

Ja sam vrlo objektivan i realan neke stvari su ispale lose (fontana na Slaviji) a neke dobro dok su neke pravi hit. Gondola ce po mom misljenju biti pravi pogodak.

 

[Igor]

A da li je Beogradu i stanovnicima Beograda potrebna žičara tzv. gondola to je mislim važnije pitanje od toga da li će ona dobro doći turistima. Turisti dođu i odu a nama treba da ostaje oštećena tvrđava i besmislena žičara :bash:

 

[vradovic]

Ne znam odakle potice informacija da ce tvrdjava biti ostecena ali glavni urbanista Beograda ne misli tako.

Nadam se da ce ovaj URL ostati ovde kao istorijska arhiva.
http://mondo.rs/a1175637/Info/Beograd/G ... nista.html

Nije tačno da rušimo tvrđavu, jer mesto predviđeno za početnu stanicu nije deo njenog bedema već potporni zid sagrađen šezdesetih godina od kamenja koje tu ne pripada. On nema nikakvu kulturnu i istorijsku vrednost. Tu je kraj i početak priče, i svako ko želi može u istinost ovoga da se uveri u arhivu.

Bilo bi lepo ako neko ima uvid u arhivu da ovo utvrdimo jednom za sva vremena da li je istina. Ako treba ja cu finansirati administrativnu taksu i dnevnicu za nekoga ko bi se pozabavio da povadimo dokumenta. (ako ima zainteresovanih PM).

Treba i ovo napomenuti "Ukoliko prilikom gradnje budu nađene arheološke iskopine, radovi će biti obustavljeni, napominje gradski urbanista." Prakticno znaci da ce mozda potrajati izgradnja gondole na moju veliku zalost. Slicno se desilo i sa pasarelom.

Takodje za pogled "Okno u koje ulazi kabina gondole spušteno je ispod kote ulaza u Kalemegdan, što neće ugroziti vizuru s Kalemegdana na Novi Beograd"

Mislim da su ovo odgovori na mnoga pitanja/kritike koje su se pojavile na ovoj temi. Deluje mi da su svi strahovi neosnovani a gondola je po mom iskrenom misljenju na pravom mestu.

 

[Igor]

Nemam uvid u to kada je sagrađen potporni zid ali sve i da je izgrađen pre 60 godina to nikome ne daje za pravo da ga proglašava bezvrednim kamenjem koje tu ne pripada. To nije i ne sme biti merilo pošto tako možemo srušiti i ostatak zida bilo da je star 60 ili više godina a koji je postao sastavni deo identiteta tog dela i njegov funkcionalni deo.

 

[Zuma]

Na taj intervju je već odgovoreno. Klasična i namerna zamena teza. On nas odjednom izaziva da dokažemo od kada potiče taj zidić i kakvu kulturnu vrednost ima iako niko pre toga nije ni spominjao da je uništavanje baš tog zidića i njegova autentičnost glavni problem. Pa tako nije ni bitno od kada ON potiče. Što se njega tiče značajno je samo da se MASOVNO koristi za sedenje i druženje desetina i desetina ljudi u grupi (čega više neće biti), i da će i njega da unište, a ne od kada je. To je on PODMETNUO kao tezu na koju tobože "odgovara" i koju "pobija" iako ju je sam izmislio. Ne padajte na takve logičke zamke. Pa zatim kaže da ne ruše "tvrđavu", kao da je "tvrđava" jedino što ovde treba čuvati, i kao da je njegova definicija tvrđave jedina smislena, tj da je tvrđava tobože "samo ono gde i danas postoje zidine". Pa ako DANAS nema zidova iznad zemlje, kao ovde, onda tobože nije tvrđava. Ako i ostavimo po strani da će srušiti Rimske zidine ispod nivoa tla, što je valjda takođe "tvrđava", ovde se nezavisno od tvrđave čuva i ambijentalna celina za to vreme veoma savremeno, dakle "Evropski" uređenog javnog prostora iz 1880 tih, dakle šetalište sa borovima i VIDIK sa tog šetališta. To šetalište sa borovima je redak, autentični, SAČUVANI I NEIZMENJENI ostatak samog početka modernog razvoja Beogrda posle Turaka, pa tako ima vredost samo po sebi, nezavisno od "tvrđave". Zatim se uništava vidik, kopa se gigatska rupa u šetalištu, seku se borovi i drveće na obe strane reke, uništava se jedinstvenost zajedničkog istorijskog ambijenta reke i tvrđave (raspale barake će se valjda jednog dana srušiti) i još se neverovatnom drskošću sam centar šetališta pretvara u jednu vrstu autobuske stanice, tj čekaonice za javni prevoz! Tako se BITNO menja namena zaštićenog prostora, stogodišnja tradicija korišćenja prostora šetališta sa stepenicama na njegova dva kraja, isto kao i ambijent, vidik, Rimske i srednjevekovne zidine ...

Ako vama šetalište sa ovakvom tradicijom nije svetinja čak ni samo toliko da u samom njegovom centru ne pravite stanicu javnog saobraćaja, ima kome jeste.

Pogledajte prilog 3

Pogledajte prilog 1
Pogledajte prilog 2

 

[Zuma]

 

[Arahne]

@ vradovic
Imam uvid u svu dokumentaciju i ceo problem.
Problem sa Gondolom je dvojak.
Konstrukcija Gondole po svom ukupnom gabaritu narušava vizuru prostora Kalemegdana i Beogradske tvrđave. Ta istorijska vizura - pogled koji se pruža sa Save, je nešto što mora da se očuva. To je jedan vizuelni sklad koji je interesantan turistirma i koji mora da se očuva zbog autentičnosti, a autentičnost prostora je ono što privlači turiste. Ukoliko se izgradi Gondola, to će biti presedan koji će da bude uvod u nameru da neko veoma bogat podigne vikendicu kod Pobednika, spa centar na Felix Romuliani, kafić u sred carske Palate u Sirmijumu, diskoteku u porti Sopoćana.
Prilikom planiranja javnih sadržaja na mestima kao što je Kalemegdan, uvek se profesija vodi kriterijumom da se minimum potrebnog zida, gradi, postavlja, da ne bi bio narušen integritet.
Ozbiljan deo problema je, ukoliko se ovo dogodi, što će reakcija UNESCO-a biti da odbaci kandidaturu Singidunuma za listu svetske baštine.
Neće se povećati broj turista koji bi odabrali Beaograd kao destinaciju, zato što Beograd ima Gondolu, nego ukoliko Beograd prezentuje sve što ima pod zemljom na Kalemegdanu i u Gornjem i Donjem gradu, Studentskom trgu, Knez Mihajlovoj.

 

[Gorstak89]

Najbolje onda sačekati da se napravi teleport i onda povezati sve parkove sveta i šetališta u celinu? gondola je samo privremeno rešenje i samo za 2 mesta. Kalemegdan je dovoljno jak da uvek privuče turiste i mislim daj e prvi ili drugi kao turistička atrakcija. Splavovi sa druge strane su takođe veoma vredna i jaka atrakcija. otuda tamo ogromne gužve svako veče kada rade splavovi. Tim turistima a i nama građanima bi mnogo više značio dobar gsp. da ne govorimo o metrou ili garaži.

 

[solecar]

Ne bi bilo loše da počne da se radi nešto i za Beograđane , a ne da se sve živo po centru (za sada) prilagođava turistima.

 

[Žika]

 

[Gorstak89]

kad smo kod turista mogli su da počnu da oživljavaju banje po srbiji, i da dovedu u red turističku organizaciju srbije koja bi stvarno jurila turiste da svrate i privlačila ih raznim ponudama kao i to da im pruži pomoć jer još uvek nije lako biti turista u srbiji. neki call centar bi isto bio dobro rešenje.
mnogo toga može da se uradi pre gondole a da je stvarno korisno. npr mogao bi i aerodrom da se otvori za low cost letove umesto što su airsrbiji dali gotovo pa monopol.

 

[tzoran1]

A konto turista. Beograd godisnje poseti 1.1 mil. turista i ostvare 2.5 mil nocenja godisnje. Beograd ima 1.5 miliona stanmvnika koji ostare 550 mil nocenja za isto vreme. To je odnos prisutnosti nekog u Beogradu 1:220 u korist stanovnika grada. Da li je ovih 1/220 turista dovoljan razlog da se pravi cirkus za "turiste" ?
Dosta bre sa tim turistima i njihovom znacaju za Beograd i jahanja po beogradjanima i unistavanja Beograda zbog zabave za turiste..

 

[Дошљак]

У Србији нема јасне стратегије развоја туризма и све се ради стихијски. Ако им је до туриста у БГу, нек престану онда да се брукају са "опасно по живот ходање по зидинама/пролазак кроз капију" таблама, трулим скелама, зарђалим оградама од арматуре, графитима по зидинама тврђаве, смећем на све стране, од претрпаних корпи за смеће до натрпаног смећа по разним отворима, пролазима, шупљинама и неприступачним деловима тврђаве. Боље да се уложе паре у сређивање постојећег и побољшање хигијене, уместо што праве ове вашаре. Гондола на Калемегдану у оваквом стању је као када старлета угради силиконе а има три предња зуба кварна.

 

[varos kapija]

Jedan London nije samostalno gradio žičaru između turističkih vrlo popularnih Griniča i Docklandsa, nego je našao bogatog sponzora za tako nešto (Emirates). I sa veoma jeftinom kartom (za Londonske pojmove, od 4.5 GBP) iskorišćenost je nikakva (ako se izuzme period Olimpijade), negde oko 10-20% rekordnih olimpijskih dana. 20% samo u par najposećenijih letnjih nedelja.

I mi pravimo žičaru sa kapacitetom od 3000 na sat, a pomenuta londonska je prošle nedelje (sedmice!!!) imala oko 18.000 putnika. Znači ni 3.000 dnevno.

 

[Zuma]

Žičara kao rešenje povezivanja dve obale ima čitav niz mana i veoma malo prednosti, i to redovno neobrazloženih i nedokazanih. Plus, i kad su u pitanju ciljevi koje bi ona tobože postigla, postoji niz alternativa koje su još bolje od nje, pa čak ni te prednosti onda nisu dovoljan argument za gradnju jer se mogu ostvariti na bolji način. U intervjuima prosto kažu da bi Gondola privukla turiste, a niko da malo analizira tu tvrdnju, da vidimo koliko je uopšte tačna i pogotovo koliko ima prednosti u odnosu na druga moguća rešenja.

Prvo što postoji problematična ekonomska opravdanost, što već za početak potpuno briše "turističke prednosti". Kakva je to prednost ako gubino novac? Pokazao sam da je povraćaj uloženog za 6 godina potpuno nemoguć, a to može i svako sam da vidi ako jednostavno podeli vrednost projekta sa 6 godina, pa vidi potreban ritam pristizanja prihoda uz za nas veliku cenu od čak 430 dinara po karti. A turista nema dovoljno da sami budu izvor makar pokrića troškova u razumnom roku. Nećemo biti čak ni na finansijskoj nuli decenijama. Ako uzmeno da je prosečni životni vek ugrađene opreme oko 18 godina, dovoljna je da greška u proceni prihoda bude jedna trećina predviđenog (a to je povrat novca za 6 godina), što je sasvim verovatno i moguće, pa da budemo na finansijskoj nuli za 3*6=18 godina, dakle tačno kad PROĐE životni vek žičare. Pa onda imamo samo gubitke, "džaba smo krečil" i uništavali Kalemegdan.

Zatim, kakva je to turistička prednost ako nema stanice žičare tamo gde turisti ustvari žele da idu, na bilo kojoj od dve obale reke? Ili na ušću dve reke? Kod muzeja saveremene umetnosti? Ili da bi šetali uz reku uzvodno? Ili da bi videli Kalemegdanske zidine odozdo, iz Donjeg grada? Priča kako postoji statistički značajan deo turista naročito zainteresovanih za Beograd da bi KUPOVALI u tržnom centru Ušće (direktno sa Kalemegdana), pa se onda gradi žičara sa stanicom baš kod njega, je totalno idiotska. Za to bukvalno ne postoju druga reč.

Zar nije bitno bolje da ljude sa Kalemegdana pokretnim stepenicama prvo spustimo u Donji grad i na obalu reke, nudeći im tako prvo velelepni pogled na zidine odozdo, i zatim aktivirajući čitavu turističku i komercijalnu ponudu koja se nalazi na obali, pa im onda ODATLE pružiti mogućnost da pređu reku BESPLATNO (zato što to u bitno većoj meri aktivira komercijalnu ponudu OBE obale reke, pa onda TAKO zarađujemo daleko VIŠE nego žičarom čak i kad bi ona uopšte mogla sebe da isplati, što je vrlo sumnjivo? Kompletan projekat je besmislen po bukvalno svakom kriterijumu koji mi pada na pamet.

Kako da pređu reku? Pa recimo visećim pešačkim žičanim mostom koji uopšte ne mora biti skup. Recimo:


Ili, još bolje, pošto ne malo ne narušava vidik, a može biti veoma jeftino, ono o čemu smo ranije raspravljali. Uska i praktično nevidljiva bočna platforma sa donje strane Brankovog mosta. I pešaci i biciklisti mogu da prelaze reku i sa gornje i sa donje strane mosta, a visinska razlika između Kalemegdanskog i obalskog Savskog platoa se savlađuje klasičnim pokretnim stepenicama na više mesta. Tako smo jeftino i vizuelno nenametljivo integrisali i tvrđavu i obe obale reke u jedinstvenu i veoma pristupačnu pešačku zonu.

Zuma » 07 Nov 2017 09:38 pm[/url]":lrr32ghl]Ili ovako:

Gore pešačka staza, dole biciklistička. Na svakoj strani mosta za po jedan smer. Sa dodatnom kosom rampom za ulaz na bici stazu. Visina je dovoljna da bi ispod biciklističke ulazne rampe prošlo obalsko šetalište. Biklistima onda nisu potrebni liftovi i nema velikog i naglog penjanja na most samo da bi se ponovo spuštali sa njega na drugoj strani. Ulaz je direktno sa obalske staze.

Visina je dovoljna da pešaci komotno prolaze ispod ulazne rampe.

Pogledajte prilog 1

 

[dosen]

Jos za vreme socijalizma srpski ( narocito ) politicari su se isticali time sto sruse centar svoga rodnog grada i naprave robnu kucu, ili kulu sa stanovimana. A sve su to mogli da urade 500 m dalje i da unaprede grad.
Sto je primitivnija sredina to je rusenje bilo vece. Primer Pristina, Podgorica, Nis, Leskovac, Loznica...
Obicno su te strukture koje nisu po meri sredine postajale slam kada prodje polivina vremena amortizacije izgradjenog.
Imam predosecanje da ce gondola da zavrsi kao onaj rotirajuci restoran na vrhu Geneksa.

 

[direktor]

Pristine nje ni bilo 1944 sem par objekata vrijednih paznje ne racunajuci crkve i dzamije Podgorica je 1944 bila sravnjena Leskovac takodje za nis i loznicu nisam siguran
Greski inacenja guposti je bilo npr zrenjanin onaj satro vodotoranj ili pak rk u somboru ili rk u kg ....

 

[Žika]

Stigle kabine

 

[JohnnyLee]

кхм

JohnnyLee » 14 Мар 2019, 13:40[/url]":2lp0wekj]

Послато са Nokia 7 plus уз помоћ Тапатока

мада није на одмет поновити, заслужује

 

[Žika]

Vredi . :kk: