Već je bilo priče o tome šta su najverovatniji PRAVI razlozi za žičaru, pošto zvanično objašnjenje o tome nije preterano ubedljivo, uzevši u obzir izabrane krajnje stanice i kapacitete. Da ponovim:
Politika neograničenog investorskog urbanizma, što znači široko otvaranje vrata kapitalu uz istovremeno uklanjanje svih uobičajenih urbanističkih ograničenja, odnosno ideja da je trenutno JEDINI važan javni interes stvaranje keša što je moguće pre (tobože zbog uravnotežavanja bužeta), znači da predstoji ogromna gradnja na maltene svim najboljim (tj najprofitabilnijim) lokacijama koje postoje u gradu. To pre svega znači gradnja u starom centru grada, naprimer obale Save i Dunava, blok oko fabrike Beko na ušću, Skyline u Kneza Miloša, širenje pešačko komercijalne zone u Kneza Mihajla...). Međutim upravo je na tom delu grada najgora situacija sa saobraćajem. Posledica ovako drastičnog povećavanja broja ljudi i privlačnosti prostora baš u oblasti ionako kritičnog saobraćaja je da su mnogi ljudi savršeni svesni da nas očekuje duže trajanje pravog saobraćajnog haosa, budući da ni 2 prve linije metroa jednostavno ne mogu da bude izgrađene dovoljno brzo, a i kad (ili čak ako) budu izgrađene, procenat pokrivenosti će biti mali u mnogim budućim decenijama, a time i efekat rasterećenja automobilskog saobraćaja. Takođe, zbog BNV-a više nema šanse za još jedan neophodni most na Savi. Ovi problemi će da ostave dugotrajne posledice posebno po javni gradski sabraćaj. Na nesreću, upravo on ima i dodatni, veoma ozbiljan problem. Zbog velikog siromaštva ljudi nemaju para da u dovoljno velikom procentu svakodnevno plaćaju kartu za prevoz pošto im je onda ukupan mesečni trošak prilično veliki u odnosu na primanja.
Zbog svega toga su neki ljudi kojima novac i veze nisu problem očigledno došli na ideju da se gradski javni saobraj ubuduće dopuni čitavim sistemom privatnih žičara. Tu nema "socijalnog momenta" o kome javni prevoznik u vlasništvu grada mora da vodi računa, pa karta može da bude i skupa, a SVI će morati da je plaćaju. U žičari nema švercovanja. Pri tome će saobraćajni haos i očekivano velike gužve u klasičnom javnom saobraćaju ipak generisati dovoljan broj mušterija za žičare, a one same nisu preterano skupe za gradnju, pa je za investitora situacija idealna. Nažalost, ne i za grad, pošto će uglavnom (sem na nekim mestima gde su zaista opravdane), njihovo provlačenje kroz gusto gradsko tkivo u vizuelnom i ponegde prostornom smislu napraviti veliku štetu, ali tim ljudima ovi aspekti nisu bitni. Žičara koja se sada gradi na Kalemegdanu je samo pilot linija te eventualne buduće dopune gradskog saobraćaja (pogledajte samo za turiste apsurdnu lokaciju stanice na Novom Beogradu), dakle nešto što treba da razbije led, proveri kalkulacije i navikne Beograđane na njih, budući da ovde postoji i za javnost naoko razumno dodatno opravdanje - turisti na tvrđavi (a dodatna lepota je da ovu probu ekonomičnosti žičara u Beogradu ionako plaća grad, tj mi sami, a ne zainteresovani privatnici).