Šta je novo?
Od:
Filteri

Železnice - teretni saobraćaj

20241017_150511.jpg
 
www.rts.rs

Перспектива карго транспорта – више километара нових пруга, више нових тржишних могућности

Перспектива карго транспорта у Србији прилично је динамична и обећавајућа, посебно у контексту регионалне повезаности и све веће потражње за бржим и ефикаснијим транспортом. Модернизација железнице у Србији у последњих десет година условила је повратак експлоатације возова, а све чешће се и...
www.rts.rs www.rts.rs
 
Добро су се сетили да направе железничке карго терминале на 10 и 20 км од центра града. Гашењем старог терминала у БнВ, гашењем железнице за луку Београд и гашењем НИСових складишта у Београду се само повећало коришћење камиона а смањила употреба железнице.
 
Kako to mislis nije smela da počne? A kako bi se onda dobili beogradski izbori? Gde bi se vrtele pare? Kako bi se namirila partiska bratija?
 
Вожд je napisao(la):
www.rts.rs

Перспектива карго транспорта – више километара нових пруга, више нових тржишних могућности

Перспектива карго транспорта у Србији прилично је динамична и обећавајућа, посебно у контексту регионалне повезаности и све веће потражње за бржим и ефикаснијим транспортом. Модернизација железнице у Србији у последњих десет година условила је повратак експлоатације возова, а све чешће се и...
www.rts.rs www.rts.rs
Kliknite za proširenje...
Železnicom prevezeno 8 miliona tona tereta za vreme ekonomskog tigra, koji ima ogromnu potrošnju na železničku infrastrukturu i vozna sredstva. Za vreme žutih lopova, koji su minimalno ulagali u vozna sredstva i infrastrukturu, koji su održavali višak zaposlenih, višak stanica, višak pruga, imali višak osnovnog održavanja pruga, prevoženo po 13 miliona tona tereta godišnje.
Jack Torrance je napisao(la):
Gradnja u savskom amfiteatru nije smela da počne pre nego što se završi i pusti u promet drumsko-železnički most kod Vinče i cela železnička obilaznica.

To vam je jednostavno tako.
Kliknite za proširenje...
Ovo je meni potpuno strana konstatacija. Najveći deo površine Savskog amfitatra uopšte nije zauzimala železnica, a polovina železničkih postrojenja nije ni imalo praktičnu saobraćajno-transportnu funkciju. Jedino što je stvarno imalo funkciju su:
1-Železnička stanica Beograd - 10 koloseka.
2-Tehničko-putnička stanica kod MUP u Savskoj 10-tak koloseka
3-Kontejnerski terminal kod Starog savskog mosta.
4-prilazni koloseci iz Luke Beograd (Pančeva), Rakovice, sa Starog železničkog mosta i sa skladišta NIS Čukarica.
Čak i priobalni prilazni koloseci NIS Čukarica su mogli biti zamenjeni vezom kod Sajma, gde je odavno trebalo da bude stanica ili stajalište, a čime se dobija kompaktna građevinska zona za investitora koji to jeste.

Onima koji nisu oboleli od shinofobije je jasno da bi bez ukidanja bilo čega od pomenutog pristup zoni bio moguć sa za 21 vek, beogradski budžet, i budžet eventualnog pravog investitora smešno jeftinim i superisplativim nadvožnjacima, podvožnjacima, pasarelama. Pored toga, investitor bi imao vezu sa svetom vozovima. Vremenom, izgradi se TPS Zemun, i tek tada ukinu tehnički koloseci bliže Savskoj. Izgradi kontejnerski terminal, i tek tada ostavi samo 2 koloseka oko Kalemegdana danju za lakošinski sistem, noću teretni. Banatski deo obilaznice izgradi (može i preko Batajnice), pruga oko Kalemegdana samo LRT, sa vezom sa nacionalnom železnicom (odbrambena infrastruktura). LRT može da ima i presecanja u nivou sa minimalnim zadržavanjima poprećnog drumskog saobraćaja, kao obični semafor. A nacionalnu železnicu sa tim nivoom podzemnih voda bolje ne ukopavati, već svu poprečnu infrastrukturu dići na sprat iznad.

Pravac Vojvode Mišića Savska nije samo pruga nego i glavni drum, a koji shinofobima ne smeta. A za isti drum isto logično pravilo, poprečne veze praviti iznad zajedničkog pravca puta i pruge.
 
13 милиона терета је криминално мало, 8 милиона је довољно да се власт промени кад нису у стању од основне привредне гане да живе.
Стојимо на транзитном путу, како железнице тако и река и од тога немамо користи толико би могло да имамо.

Примера ради, ово коико превози Бугарска
1732532062120.png

А ево колико ми:
1732532092157.png


Извор је та иста светска банка и ммф
 
Karlo del Ponte je napisao(la):
Ovo je meni potpuno strana konstatacija. Najveći deo površine Savskog amfitatra uopšte nije zauzimala železnica, a polovina železničkih postrojenja nije ni imalo praktičnu saobraćajno-transportnu funkciju. Jedino što je stvarno imalo funkciju su:
1-Železnička stanica Beograd - 10 koloseka.
2-Tehničko-putnička stanica kod MUP u Savskoj 10-tak koloseka
3-Kontejnerski terminal kod Starog savskog mosta.
4-prilazni koloseci iz Luke Beograd (Pančeva), Rakovice, sa Starog železničkog mosta i sa skladišta NIS Čukarica.
Čak i priobalni prilazni koloseci NIS Čukarica su mogli biti zamenjeni vezom kod Sajma, gde je odavno trebalo da bude stanica ili stajalište, a čime se dobija kompaktna građevinska zona za investitora koji to jeste.

Onima koji nisu oboleli od shinofobije je jasno da bi bez ukidanja bilo čega od pomenutog pristup zoni bio moguć sa za 21 vek, beogradski budžet, i budžet eventualnog pravog investitora smešno jeftinim i superisplativim nadvožnjacima, podvožnjacima, pasarelama. Pored toga, investitor bi imao vezu sa svetom vozovima. Vremenom, izgradi se TPS Zemun, i tek tada ukinu tehnički koloseci bliže Savskoj. Izgradi kontejnerski terminal, i tek tada ostavi samo 2 koloseka oko Kalemegdana danju za lakošinski sistem, noću teretni. Banatski deo obilaznice izgradi (može i preko Batajnice), pruga oko Kalemegdana samo LRT, sa vezom sa nacionalnom železnicom (odbrambena infrastruktura). LRT može da ima i presecanja u nivou sa minimalnim zadržavanjima poprećnog drumskog saobraćaja, kao obični semafor. A nacionalnu železnicu sa tim nivoom podzemnih voda bolje ne ukopavati, već svu poprečnu infrastrukturu dići na sprat iznad.

Pravac Vojvode Mišića Savska nije samo pruga nego i glavni drum, a koji shinofobima ne smeta. A za isti drum isto logično pravilo, poprečne veze praviti iznad zajedničkog pravca puta i pruge.
Kliknite za proširenje...

И све је то решено изградњом новог железничког чвора.
 
Ниси чуо за иронију?

Да је нови чвор благовремено завршен, не би било ових Карлових акробатика са колосецима кроз тврђаву, железничким вијадуктима кроз град и сл. Смешно јефтини надвожњаци, подвожњаци и пасареле смо видели колико су јефтини када је мост на Ади био у питању.
 
Poslednja izmena:
Па били су скупи јер нису на време предвиђени. Већи део њихове цене је експропријација земљишта. А ту већ долазе наше кумовску везе да неко "чује" па да откупи пре државе, па онда сам продаје за масне паре
 
Баш да је неколико стотина милиона евра земљиште, а од тога је део и било државно..
 
Било државно па приватизовано па опет државно... Није то наш изум.
 
Вожд je napisao(la):
Ниси чуо за иронију?

Да је нови чвор благовремено завршен, не би било ових Карлових акробатика са колосецима кроз тврђаву, железничким вијадуктима кроз град и сл. Смешно јефтини надвожњаци, подвожњаци и пасареле смо видели колико су јефтини када је мост на Ади био у питању.
Kliknite za proširenje...
Ja sam ironiju shvatio na početku kao neizgrađenost pomenutih teretnih sadržaja na periferiji, ali onda se ponovo postavlja kratak ironičan komentar, opet nejasan. Komunikacija ironijom zbunjuje čitaoce generalno, iako ne spada u ništa nepristojno.

Gradacija cena je sledeća. Površinski bulevar cirka 1 milion evra/km <<< nadvožnjak/podvožnjak bulevara 4-10 miliona evra <<< put potpuno na estakadi (stubovima) 30 miliona evra/km (pruga dva puta jeftinije) <<< mostovi preko plovnih reka 100+ miliona evra po kilometru. Pri čemu cena mosta obično raste sa kvadratom raspona. Da je nekim čarobnim antidržavotvornim štapićem nestala osnovna gradsko-nacionalna infrstruktura pred gradnju mosta na tom mestu, ušteda bi bila svega par desetina miliona evra. Dakle, 4% u odnosu na ceo poduhvat reda cene 500.000.000 evra. Mogla su se primenjivati i neka jeftinija rešenja sa podjednakom funkcionalnošću, ali betonski lobi je dizao cenu i trljao ruke. Ali čak i sa tim skupim rešenjima, na određenim mestima i nepraktičnim ("raskrpetlja", bez veze na most sa Sava centra, loš sistem vaza tramvaja), most vredi svakog dinara uloženog u isti. Odnosno, umesto stepena povraćaja investicije 1:4 dobili smo 1:2 zbog betonskog lobija.

Ovo jesu cene od pre 10 godina, ali proporcija cena ostaje ista: 1:5:30:100. Red obima saobraćaja kada je nadvožnjak/podvožnjak opravdan je oko 7000 vozila, a to je povrćaj investicije 1:1. Već decenijama smo imali daleko više od toga na prelazima u Batajnici, Sremčici, na Carevoj ćupriji u gradu koji je u stanju da povuče poduhvat reda cene 500.000.000 evra od pre 10 godina, ili oko 1.000.000.000 sada. Da, podvožnjaci i nadvožnjaci su smešno mali projekti za grad ekonomske snage Beograda, pa čak i Niša. Dok Niš ima samo 2 denivelisana prelaza, Kragujevac ima 4, Novi Sad 8, Osijek 6, Maribor 11... A ista smo država bili.

Tvrđava je posebna tema. Ja lično mislim da je vaš hipi stav kako neće biti ratova, da će svi saditi cveće, grleti se ljubiti, voleti, pa su nam vojska, pruga i ostala odbrambena infrastruktura nepotrebni detinjast. Da samo ludaci vole rat, ali zdrav vojni oprez je pitanje zrelosti. Pored toga, za razliku od kasarne i sličnog, pruga je uvek višenamenska: i privreda, i gradske potrebe, i urbanistička osnova, i međuregionalne potrebe, i funkcionalnost obrazovnog i zdravstvenog sistema...
 
Укидање пруге уз Саву и око тврђаве је један од бољих потеза ове власти, од старог чвора је требало оставити само пругу од Топчидера до ГЖС, пругу од станице НБГ до ГЖС и Дунав станицу.
 
Прле je napisao(la):
Шта је ту добро?
Kliknite za proširenje...
Шеталиште уз реку у центру града не би требало бити резервисано за двоколосечну пругу.
Највећи проблем је што су укинули стари а нису завршили нови чвор.
 
То је проблемчина! И ко зна кад ће бити решена. Тако да није добро.
А двоколесчна прга је могла да постане пруга за трамвоз, трамвај, а могло је све и у плитки ископ.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh