Šta je novo?

Železnice - putnički saobraćaj

Kad se otvori nova pruga do Subotice, veza Beograd - Sombor preko Subotice dobija na smislu još kako. Pa čak i Novi Sad - Sombor, mada to naravno nije optimalno.
Претпоставимо да заиста ураде СО - СУ за Vmax 120, време путовања било би око 40 минута. Соко СУ - БГ 80 минута, уз добру преседачку везу СО - БГ 2:10 - 2:20. Цена карте по тренутним ценама око 1800 динара, док је Соко још увек јефтин. То је и сада скупље од аутобуске карте, време путовања краће за око сат времена. И сада а поготово када се подигну цене карата за ИЦ људима је тешко исплативо путовати на тај начин. У случају преседачке везе на регио СУ - БГ карта би била нешто јефтинија од аутобуса али се губи временска предност тако да би се путовало исто или дуже.
Када би се време путовања СО - Богојево - НС свело на 2, 2:10, а то није немогуће, уз преседачку везу на Соко у НС, СО - НС - БГ 2:50-3:00 уз тренутну цену карте од око 1.100 што је и брже и јефтиније од аутобуса све и када карта за ИЦ поскупи.
 
Poslednja izmena:
Ne mora karta da se.prodaje strogo po kilometraži, mada, to je retardiran sistem da bi pokazao takvu fleksibilnost, kao neka aviokompanija.

Ali, kao što reče, to je sat kraće nego autobusom... I onda treba gledati koliko košta kad se ide kolima. A košta.
 
Не мора али је код нас тако.
Мислим, све ово што пишемо је далеко и више "шта би било кад би било" али мислим да је ок да дискутујемо и размењујемо мишљења.
Реално, што се западне Бачке тиче највише би нам значило и најреалније делује да се уложи пар милиона у правац преко Богојева јер је боље и извесније 10 милиона конкретно и сада него 100 милиона као обећање. 10 милиона је више него довољно за трианглу код Богојева, ремонт критичне деонице и за аутоматизоване ПП на неколико места где воз сада мора да стаје и тако додатно губи време. Када би се то урадило време СО - НС скраћује се за 25-30 минута, само на уласку и изласку из станицу Богојево (мост) и промену смера губи се 15-20 минута.
Разлика између аутомобила, аутобуса и воза тада би била 15 минута што је сасвим прихватљиво.
Уз тренутних 6 полазака и евентуално увођење још једног или два, за регионалну линију сасвим пристојно.
 
Poslednja izmena:
Mrzi me da repliciram, ali što se tiče pruge Prahovo-Niš ona svakako može da bude generator velikog broja putnika, jer imamo fider iz Majdanpeka i Bora, jeste Istok depresivan, ali baš toliko prazan nije.

I kada pišem o modernizaciji i povećanju brzine ne mislim ni na 200, ni na 160, ni na 120 već na opseg brzina od 80 do 100 km/h, uz preskakanje deonice Niševac-Podvis, ali to i nije problem.

Gotovo celu prugu sam ophodario, razgovarao sa nekoliko stručnih ljudi i nije to ništa bauk oko cene.
U pitanju je blago retrasiranje trase, peglanje krivina sa ne velikom cenom, ukidanje/ukopavanje/modernizacijom putnih prelaza, relokacijom pojedinih stajališta.
Najveća cena jeste Mokranje-Bregovo & Gramada-Gornja Vrežina, radi se o ukupno 14 km nove pruge, ali i o velikim benefitima.
Prvom, svakako povezivanje sa Bugarskom što je strateški važno, drugom deonicom eliminiše se težak deo pruge koji je načinio višemilionsku štetu železnički vozilima svih ovih decenija.
Ne zaboravite, Timočke pruge imaju najmanje radijuse u zemlji te se osovine brže troše peglanje krivina imamo i tu benefite.
Trenutno se obezbeđuju desetine putnih prelaza, a brzina preko skretnica čak ni na remontovanom delu nije redovna, radi se o opet višemilionskoj šteti.
Benefita je previše, projekat bi se isplatio pre pruge Beograd-Subotica, garantujem.

Da, daleke 1911 je bilo dosta brzo tih 60 km/h, ali danas u 2024 očekivanja su veća, nisam ni za 120, ali smatram da bi 90 mogao da postane standard.
Ima tu još jedan mit, da su Timočke pruge u nekim brdima i planinama, ali to nije istina, više od polovina pruge Zaječar-Prahovo je u ravnom delu, pruga ima oštre radijus samo iz razloga da bi zaobilazila obradivu zemlju i išla na ivici kotline, danas kada je poljoprivreda propala lako se pruga može ispeglati po veoma niskoj ceni.

Već duže vreme radim na nekoj vrsti projekta za Timočke pruge koji ću predstavite ovde kada dođe za to vreme,
treba iscimati Evropljani za lovu sa argumentom Vidina, mada tvrdim da bi država deonicu po deonicu sama mogla da uradi.
 
Direktor Srbijavoza Veljko Bulajić:

Snimak sa početkom od zanimljivog dela (poslednjih desetak minuta)



Neki zanimljivi detalji:

Koko budu dolazilil novi vozovi idu nove linije
- NS - Šid
- PA - Bg - Inđija (Pazova)
- Pa -NS
- Dnevni voz za Bar novim Flirtom
- Regionalni saobraćaj oko Niša
- Niš - Leskovac 30 polazaka dnevno
- Niš - Aleksinac

Krediti za za nove depoe uključujući Sombor, Novi depo Popovac (Niš), i drugi.

Kredit 90 miliona E, realizacija u narednih mesec dana u 3 tranše. Prva za 8 novih lokomotiva za brzine 200 km/h. Rekonstrukcija i modernizacija 20 putničkih vagona sa ,,dovođenjem na najviši mogući nivo". Modernizacija i Remont DMV serije 711.

Kada se završi pruga do Budimpešte, verovatno do kraja 2025. god mađarski deo, za Budimpeštu voz na svaka 2 sata, a moguće i na svaki sat???!!!
 
Разумем све што пишеш и не желим да неко помисли како сам ја против нечега и да апсолутно све критикујем већ само покушавам да будем реалан. 80 је данас неки минимум минимума, за регионалне пруге у будућности требало би размишљати о 120 где год је то изводљиво, коридори минимум 160 где год је то изводљиво и оправдано, 200 где год постоји могућност. Само уз брзине 80-120 и максимално скраћивање траса железница ван коридора може да буде конкурентна. Све ок али се апсолутно не слажем да би се то о чему пишеш исплатило пре БГ - СУ којом ће ићи и много више терета и 4 до 5 пута више путничких возова него што би ишло од Ниша до Прахова све и када би брзина била 80-120.
Верујем да је свима јасно и да има више него довољно аргумената зашто је правац Суботица - Ниш најзначајнији правац у држави.
Поред тога што је међународни коридор и тога што је то најоптерећији правац из угла путничког саобраћаја то је правац који спаја први, други, трећи и пети град у држави.
Када на то додаш густо насељени потез уз Велику Мораву, веома густо насељени појас између Београда и Новог Сада и густо насељен појас између Новог Сада и Суботице дођеш до чињенице да се са 420 км пруге обезбеђује квалитетна железница за 3 милиона људи што је скоро 50% становништва.
 
Sa ovime se već mogu složiti, osim dela otplaćivanja Su-Bg, jer će teretni saobraćaj po ovim planovima modernizacije i elektrifikacije Pančevo-Zrenjanin-Subotica ići tuda.
Što znači da Su-Bg ostaje samo za putnički, a to koliko je isplatljivo nzm.

I naravno da je Koridor prioritet, kuća se svakako gradi od temelja.
 
Sa ovime se već mogu složiti, osim dela otplaćivanja Su-Bg, jer će teretni saobraćaj po ovim planovima modernizacije i elektrifikacije Pančevo-Zrenjanin-Subotica ići tuda.
Što znači da Su-Bg ostaje samo za putnički, a to koliko je isplatljivo nzm.

I naravno da je Koridor prioritet, kuća se svakako gradi od temelja.
А то је за сада само план, много је планова који су остали само планови.
Пруга се гради за мешовити саобраћај и терет ће се највероватније пребацивати само и једино ако се у будућности јави проблем капацитета или некада одлучимо да подижемо брзину преко 200.
Већина пруга у Банату је недавно рађена, те пруге су 80-100 и не верујем да ће у следећих 10 година пругу коју су одрадили радити поново и подизати брзине тако да је све то још далеко.
 
Stalać-Kraljevo-Rudnica je već u planu, EU finansira taj koridor. I deo u krnjoj Srbiji i Lešak-Mitrovica-Kosovo polje-Đeneral Janković. Brzine do 120 km/h i elektrifikacija.
Daj neki noviji link o tome. Ja sam našao samo nešto iz 2022. gde se pričao o finansiranju projektovanja a ne izgradnje, od strane EU.

Mrzi me da repliciram, ali što se tiče pruge Prahovo-Niš ona svakako može da bude generator velikog broja putnika, jer imamo fider iz Majdanpeka i Bora, jeste Istok depresivan, ali baš toliko prazan nije.
...
Već duže vreme radim na nekoj vrsti projekta za Timočke pruge koji ću predstavite ovde kada dođe za to vreme,
treba iscimati Evropljani za lovu sa argumentom Vidina, mada tvrdim da bi država deonicu po deonicu sama mogla da uradi.
Izvini, ali moram po prvi put da se ne složim sa tobom. U jednom od prethodnih postova sam napisao da treba se fokusirati na pruge koje mogu da generišu bar 5000 putnika dnevno.
Naravno to je čisto figurativno, jer pravo merilo nije broj putnika nego količina putničkih kilometara po danu.
I tu ne postoji neka fiksna cifra jer ona zavisi od troškova izgradnje i eksploatacije neke deonice. Tako da je taj broj i veći od tih 5000 koje sam naveo, ali neka bude to neki minimum.

Zašto to kažem? Zato što je Srbija siromašna država koja nema para nego uzima kredite i nema mogućnost da uradi sve što se želi.
Zato je, po mom mišljenju, logično prvo obnoviti trase koje već sada imaju tolike tokove putnika. Npr. do Šida, Vršca i dole do Leskovca. Na žalost Kragujevac i Pirot su niži prioriteti.
Kraljevo i Požarevac i čitava istočna Srbija još niži.
U poslednje vreme slabo posećujem taj kraj, ali na osnovu starih razgovora
 
Na koju foru je Kragujevac, 4. grad u zemlji, industrijski, univerzitetski i zdravstveni centar, niži prioritet?

Po kojoj logici postoje građani i gradovi koji su prioritet? Kako je bolje NS - SU 200 km/h a NS - ZR da nema, nego oba za 120 km/h, ili prvo za 160 a drugo za 100? Na koju smo se to zemlju ugledali? Ko tako radi?
 
То да је Крагујевац тренутно железничко слепо црево јесте срамота али док се не заврши брза пруга Београд - Ниш и не може да буде другачије.
Ок, средили су пругу од Крагујевца до Лапова, нису радили електрификацију, средили су колосек али шта вреди кад је путовање било од Крагујевца било од Лапова до Београда или до Ниша или путовање од Београда до Ниша авантура на коју се одлучују само ретки. Коридор је критичан. Још један од разлога зашто је правац СУ - НИ кичма железнице у Србији.
Зрењанин.
Тренутна траса пруге ЗР - НС је таква да се путовање возом између два града једноставно не исплати, не постоји рационалан разлог да неко из ЗР у НС путује возом и да кружи преко Орловата, да плати исто а путује дупло дуже.
Оно што воз ту може да покупи је неколико путника из мањих места уз пругу.
Да би путника између Зрењанина и Новог Сада било потребно је 50км нове пруге и мост преко Тисе а тако нешто није приоритет јер би то била регионална, не магистрална пруга.
Нису једни грађани и градови приоритетнији од других већ једни имају срећу да се места у којима живе налазе на приоритетним правцима, магистралним пругама, а други такву срећу немају.
 
Na koju foru je Kragujevac, 4. grad u zemlji, industrijski, univerzitetski i zdravstveni centar, niži prioritet?

Kragujevac je grad koji volim i ranije sam vrlo često išao tamo, sada nešto ređe (Svoju frustraciju nezavršenim brzim putem sam iskazao više puta na toj temi).
To što kažeš je apsolutno tačno, ali takođe ni u jednoj tački ne podiže prioritet što se železnice tiče. Industrijski radnici su iz grada i okolnih sela. Studenti su uglavnom iz Šumadije gde nema železnice, niti ima smisla razmišljati o njoj. Jedino to kragujevačko zdravstvo se u poslednje vreme nameće jednoj široj zoni Šumadije i Pomoravlja mada ni tu ne vidim železnicu kao prevoznika. Veza Kragujevca sa drugim gradovima je najjača sa Kraljevom a manje sa Beogradom, dok sa ostalim gradovima baš slabo. To je upravo zbog toga što je Kragujevac veći grad i ljudi tu mogu da zadovolje svoje potrebe. Do Jagodine ide lokalni bus preko brda i uglavnom vozi ljude iz tih sela, a ima i par polazaka autoputem.
Inače, pruga jeste vrlo korektno sređena, ali stanice i nisu baš.

Po kojoj logici postoje građani i gradovi koji su prioritet?
Za građane i gradove ne znam, ali za određene pravce treba da postoje prioriteti. I to ne na osnovu istorije i "potencijala" nego sadašnjeg trenutka, jer je situacija na železnici toliko loša da nemamo luksuz da maštamo.
Kako je bolje NS - SU 200 km/h a NS - ZR da nema, nego oba za 120 km/h, ili prvo za 160 a drugo za 100? Na koju smo se to zemlju ugledali? Ko tako radi?
Ko je rekao da je bolje? Ja sigurno nisam. Od početka pričam da je 160km/h sasvim održiva brzina za koridore. Regionalne pruge 100-120km/h gde može.
Na tim prugama je mnogo veći problem zastarela signalizacija i skretnice od Vmax na otvorenoj pruzi.
 
Ne mora karta da se.prodaje strogo po kilometraži,

На железници постоје тарифни километри који не одговарају стварним километрима. По тарифним км рецимо Београд - Бар има преко 500 км, а реалних испод 500. Не знам сад тачне цифре, али је разлика чак ја мислим и око 50 км. Тако да путем тзв. тарифних км се могу другачије тарифирати пруге различитих квалитета.

Што се Шумадије тиче, да се ремонтују и електрификују пруге Лапово - Краљево и Сталаћ - Краљево, уз модернизацију пруге Београд - Ниш и наставак ремонта барске пруге, уз два кружна воза у оба смера (Београд - Крагујевац - Краљево - Сталаћ - Београд и назад и Београд - Крагујевац - Краљево - Пожега - Београд и назад) где би такт био 1 сат Београд - Крагујевац - Краљево, а онда један сат воз ишао назад кружно преко Сталаћа, а други сат преко Пожеге направили би бум у железничком саобраћају у централној Србији.
 
Poslednja izmena od urednika:
IMG-0d47be0b27974f765e70420bcc6dffdc-V.jpg

Sinhron
 
Poslednja izmena:
Pruga je građena dva puta.

Prvi put pre 10tak godina od strane Strabag-a i to preko PZP Zaječar i oni su uradili samo delimično donji stroj.

A onda opet 2018. od strane Bezvezena & GIP-a kada je manje više bilo urađeno sve.
Trasa je mnogo glupa, jer vozovi u stanici Stig gde se pruga spaja sa mrežom IŽS-a moraju da se okreću ako bi išli ka Požarevac, a i pruga ima dosta obilaznu trasu.

Fotke iz drugog pokušaja gradnje pruge.




 
Vrh