Pa dobro.Onda ti konstatacija u inicijalnom postu nije na mestu.
Odrađena je rekonstrukcija a ne modernizacija. Tako je bilo i planirano i ne vidim problem.
Postoji nekoliko nivoa ulaganja u postojeću prugu:
1) Srednji remont: na celoj pruzi ili delu pruge na kojem se vrše radovi zamenjuju se slabe komponente (loši pragovi, istrošene šine, skretnice...) što može biti urađeno i polovnim materijalom. Pruga se podbija, tucanik čisti, popravlja signalna oprema. Pruga ne mora da se dovede u projektovano stanje. Tako je 2009-2010 Đilasova administracija kao maksimum efekta uloženo-dobijeno uložila u srednji remont pruge do Batajnice za 100km/h, iako je pruga projektovana za 120km/h. Čak u NBG je bila brzina dignuta sa 20km/h na 40km/h što ne verujem da je bila projektovana brzina iz SFRJ. Radovi na donjem stroju su obično minimalni,
2) Kapitalni remont: ugrađuju se nove šine, nova signalno-sigurnosna oprema. Radi se i na donjem stroju tamo gde postoji zamor materijala, i radi se sa ciljem dovođenja pruge u projektovano stanje, ili sa neznatim izmenama projektovanog stanja.
3) Rekonstrukcija pruge: je ulaganje u prugu po novom projektu, pri čemu pruga dobija nove bolje karakteristike. Rekonstrukcija ne mora obavezno da znači promena trase, može da znači produžavanje staničnih koloseka, povećanje osovinskog opterećenja, slobodnog i tovarnog profila, elektrifikacija, sistem signalizacije... Ako su promene manje, obično se to naziva recimo "kapitalni remont sa elektrifikacijom", ali je jako široka granična zona između kapitalnog remonta i rekonstrukcije. Ali pruge BG-PA i BG-NS su jednozačno rekonstrukcije, a BG-VA jednoznačno kapitalni remont.
Modernizacija je politički izraz, ne nešto što tačno opisuje šta se stvarno radi. Ono što se radi na prugama na pravcima magistralnih puteva, koje se protiv postojanja opšte logike nazivaju regionalne i lokalne, predstavlja
srednji remont sa povećanjem osovinskog pritiska. To ne znači da je to loše, ali je politički nepopularno tako se izraziti kod naroda u kojem vlada najgori od svih grehova, gordost. Za koga nije put ako nije autoput, nije voz ako nije 200km/h minimum, nije javni prevoz ako nije metro. Zato holandski, češki, mađarski, beloruski sirotinja i luzeri masovno koriste vozove od kojih retko koji prelazi preko 140km/h. U Srbiji, neka i nije masovno, neka bude prčvoljak mreža ona u koju se ulaže, ali da bude 200km/h.
Do juče je kukano kako su nam brzine na većini pruga prepolovljene u odnosu na projektovane. Sada kad se ona na pojedinim prugama vraća na projektovanu,kuka se kako je to jedno veliko NIŠTA i da su slepci.
Slepci jesu, ali zbog drugih stvari. Putnički vozni park je prepolovljen. Nova vozna sredstva pola imobilisana. Nad kadrovima genocid. Korisni polasci vozova poukidani. Periodi potpunog zatvora beskonačni. U vreme kada svaki klipan u džepu ima telefon sa kamerom, nema nikakve kontrole i reakcije na otuđivanje imovine. Četvrta armija je javna kuća nešto što svako može da poj... od Roma koji skuplja metal, preko seljaka koji potkopa nasip na putu za njivu, naspe šut za divlji prelaz, preko arhitektonskih antitalenata, nepismenih novinara koji intervjuišu drogirane penzionere, do samog državnog vrha koji taj državotvorni element naziva "zmije, pacovi i narkomani".
Barska pruga je većim delom projektovana za Vmax 70km/h i svi jedva čekamo da se ona remontuje i brzina vrati na projektovanu.
Niko nema nerealna očekivanja i zahteve da se na tim deonicama brzina podigne na recimo 100km/h, jer bi to koštalo više nego celokupna izgradnja originalne trase.
Kada bude više para u budžetu tada će na red doći i ta "tvoja" pruga. Do tada budimo realni u očekivanjima i zahtevima.
Sadašnja masovna skupa gradnja infrastrukture je zasnovana na kreditima najviše kineskim, i na najviše kineskoj, ali pre svega stranoj građevinskoj i mašinskoj operativi. Odnosno, nekakvih ogromnih para na infrastrukturne projekte ima. Bilo ih je i ranije, ali se nepravilno biraju prioritetati. Recimo, BG-NS pre 10 godina, tek par desetina miliona evra je nedostajalo da se dostigne vreme putovanja 1h sa stajanjima NBG-Stara Pazova-Inđija, sa
premeštanjem težišta ulaganja na druge projekte po celoj Srbiji.
Čak i kada je u pitanju međugradski saobraćaj, konkurentne brzine počinju već od srednje 80km/h, a u lokalnom od srednje 50km/h (srednja ne maksimalna). Još tada je trebalo ići na rekonstrukciju sa povećanjem brzine, osovinskog opterećenja, elektrifikacijom, novom signalizacijom, dužim staničnim kolosecima od Beograda do Segedina preko Zrenjanina. I tuda se rasterećuje teretni saobraćaj sa BG-NS-SU. Beč-Budimpešta 2,5 sata, Budimpešta - Segedin 2 sata. Računajući da
konvoji autobusa Beograd - Beč putuju oko 8-9 sati, da kolima 6-7 sati rada (vožnje) sa mogućnošću upasti u zastoje, WIZAIR koji je jeftin jedino ako ideš praznih ruku, već sa srednjom brzinom 80-90km/h na području Srbije, i cenom povratne karte 50 evra za ekonomklasu u predprodaji dobijaš konkurentnu uslugu. Vezano za demografiju, jako je malo velikih naselja van pruga, uz još mnogo malih, tako da su pruge sa lokalnim vozovima preduslov demografskog opstanka. Imamo rudno-industrijsko-lučke zone gde je pruga propala ili ukinuta: Obrenovac, Stari Popovac, Beočin, Bačka Palanka, Kostolac, Apatin... A depava se da se neka pruga popravi makar srednjim remontom, ali se posle toga ne može napraviti red vožnje. Evo za Mačvu, citat lokalnih: "da su pijancu pred dragstorom dali, napravio bi normalniji red vožnje nego ovo".
Odnosno, stavrno ne znam čime bi i kao građanin i kao školovani stručnjak mogao biti zadovoljan vezano za naprednjizovanu albanizovanu četvrtu armiju. Eto, čistoća novih vozova, i tu se završava spisak.
inmedija.rs
www.danas.rs
