Ako je pruga dvokolosečna, u zonama u kojima nema intenzivnih prigradskih železnica, teretnih stanica, odvojnih pruga, dovoljna je jedna stanica na svakih 20-40km. Ostalo se rešava stajalištima koja razumna društva prave na prugama 200km/h uz određene bezbednosne mere.
Od okružnih centara, ne račinajući okupirane Kosovo i Metohiju, Srbija ima 25: Beograd, Novi Sad, Subotica, Sombor, Pančevo, Zrenjanin, Kikindu, Sremsku Mitrovicu, Šabac, Valjevo, Užice, Čačak, Kraljevo, Kragujevac, Jagodina, Kruševac, Niš, Leskovac, Vranje, Prokuplje, Pirot, Smederevo, Požarevac, Bor, Zaječar.
Sombor, Čačak, Prokuplje su još u SFRJ ostali bez direktnih vozova za Beograd. Na prelazu između 20. i 21. veka su izvisili još i Zrenjanin, Kikinda, Šabac, Kraljevo, Kragujevac, Kruševac, Smederevo.
Ipak, sa sektom koja mrzi železnice na vlasti su izvisili još i Leskovac, Vranje, Pirot koji se ipak nalaze na međunarodnim pravcima. Čak se dopustilo da godinama i Novi Sad bude odsečen od prestonice. Kada i ako dođe do promene, potrebno je uspostaviti ciljni standard u kojem treba da budu minimumi, među kojima je obavezna sledeća mreža direktnih vozova za Beograd sa po minimum dva voza dnevno u normalno vreme kao brzi, ubrzani ili kao dopunska funkcija međunarodnog voza:
1. Beograd - Novi Sad - Subotica
2. Beograd - Novi Sad - Sombor
3. Beograd - Pančevo - Zrenjanin - Kikinda
4. Beograd - Šid
5. Beograd - Šabac - Loznica
6. Beograd - Valjevo - Užice - Prijepolje
7. Beograd - Valjevo - Čačak - Kraljevo - Novi Pazar
8. Beograd - Kragujevac - Kraljevo - Zvečan (vozovi preko Kragujevca ili Valjeva za južno od Kraljeva u zavisnosti od toga koja je pruga bolja).
9. Beograd - Jagodina - Kruševac
10. Beograd - Jagodina - Niš - Leskovac - Vranje
11. Beograd - Jagodina - Niš - Pirot.
12. Beograd - Jagodina - Niš - Prokuplje - Kuršumlija
13. Beograd - Smederevo
14. Beograd - Požarevac - Bor - Zaječar.
Vezano za međunarodni saobraćaj minimum:
1) Beograd - Budimpešta bar jedan dnevni, i Beograd - Beč bar jedan noćni.
2) Beograd - Zagreb bar jedan dnevni, i Beograd - Ljubljana bar jedan noćni.
3) Beograd - Zvornik - Banja Luka/Sarajevo bar jedan dnevni sa vagonom sa upravljačnicom.
4) Beograd - Bar bar jedan dnevni i Subotica - Bar bar jedan noćni.
5) Beograd - Skoplje bar jedan dnevni.
6) Beograd - Sofija bar jedan dnevni.
7) Beograd - Temišvar - Bukurešt, noćni između Temišvara i Bukurešta, dnevni između Beograda i Temišvara.
Što je najinteresantnije, početna tačka do ovih ciljnih standarda je bila daleko bolja do dolaska sekte na vlast 2012, iako ni tada železnice nisu bile Bog zna šta. Raspoloživi vozni park je bio veći i imao bolju strukturu nego sada, više zaposlenih železničara, više diplomaca i tehničara koje je odmah bilo moguće uključiti u proces, "Ruski kredit" i kupovina Stedlera ugovoreni sa prethodnom vlašću.
Da tada nije urađeno sakaćenje voznog parka i kadrovske baze, još tada bi većina ovoga bilo moguće do sada. Sada će za ove standarde trebati preko decenije, čak i ako nekom greškom u Srbiji dođe do oslobođenja.