Kao trenutni student energetike na ETF mogu da ti kazem da koliko god mi znamo mnogo teorije, smesno bi bilo da verujemo da to mozemo da odradimo kako treba, pouzdano, u dogledno vreme i za pristojnu cenu, ako uopste. Prosto, mi smo tek na pocetku i ne znamo nista mnogo o praksi.
Драги млади колега, пре свега хвала на реакцији. Ја сам био у сличној позцији пре више од двадесет година, пролазио сам исту школу, и био сличног мишљења. Међутим, вреем ме је уверило, да ми, Срби, вредимо ипак више него што мислимо и способнији смо да урадимо више него ли то некаква матрица покушава да нам наметне. Проблема има много, али они почињу да се решавају оног момента кад човек почиње њима да се занима. Овако компекласн посао није наравно за само једног човека, већ је потребан тим, заправо више тимова из разних области, не само електротешхничких, већ и машинских, а потребне су и старије колеге са искуством из производње.
Primera radi, u Svajcarskoj su skoro remontovali CFF Re 460 i stavili nove transformatore, elektroniku, kontrole... To je odradila firma koja ih je napravila i radila bitnije odrzavanje, te su tu ljudi koji su na njima radili i njih pravili. Tu svi studenti na praksi mogu da vide kako se to radi od ljudi upoznatih u materiju bolje nego manje-vise bilo ko drugi, te ima sta bitno od koga da se nauci.
Велика је срећа ако неко може да оде на такву праксу, ипак, уколико човек није приложио мождани напор да реши неки проблем, та искуства са праксе се могу изједначити са неком екскуризијом са примесама авантуре. Дакле са невеликом практичном вредношћу. Пример из искуства:
У моје време, исто су биле колеге које су могле да оду на праксу у АББ, Сименс и погледају како се то ради. Ипак, нису сви били у таквој могућности, а један од тих који нигде није ишао, одмах после факултета почео је да ради у Икарбусу као једини електроинжењер а у његов посао је било да повезује компоненте разних произвођача у један систем. Сам, без искуства, без претходне документације. Пример јесте драстичан, али просто показује да у одређеним околностима човек може да уради много.
Lokomotive koje mi vozimo su napravljene negde daleko i nekada davno, nisu ozboljno odrzavane od ko zna kad, a firme koje su ih odrzavale bitnije su sve nekako u raspadu, te nema gde da stavis jos i studente. Za ovo ne pricam napamet, jer sam bio u slicnoj situaciji u srednjoj, gde sam imao praksu u JAT tehnici (odrzavanje aviona). Nista posebno nismo naucili, videli ili (u)radili, niti je bilo koga bilo posebno briga, iako i su i oni sami znali da im treba nova, mlada radna snaga u skoroj buducnosti. Profesori su slicno bili besposleni, osim nekog sto je bio neko mudo u Aviogeneksu, te je znao nesto da nam kaze, mada nista posebno.
Bez takvih firmi opet nema teorije sami to da odradimo, jer studenti znaju mnogo teorije i cesto ne mnogo vise od toga, a profesori, ako su i radili kao inzenjeri, nisu ni priblizno dovoljno upoznati sa problematikom i prirodom posla, pored svih obaveza koje svakako imaju.
Te lokomotive ako bi neko zeleo da zaista remontuje, verovatno je najbolje da se posalju negde preko, a ako je drzavi posebno stalo, mogla bi da proba da dogovori slanje studenata napolje da nauce stvari iz industrija koje nemamo ovde. Ako hoce razvijanje industrija na domacem trzistu, treba da pojednostavi uslove poslovanja i skine postojece firme sa drzavne cucle i pusti da umru one koje moraju, da konacno mogu da se pojave neke nove.
Не треба уложити много труда да би се нашла најбоља понуда и локомотиве отправиле не дораду. Ипак, имати свој know-how је велика предност јер можеш сам да пружеш те исте услуге другима, можеш да сервисираш споствену технику, мислим да не треба трошити речи да се објасни да је за сваку држави важно да има своје
1. Енергетски сектор
2. Саобраћајно-логистички сектор
3. Фармацеутику
4. Медицину
5. Образовање
независност у базним деловима побројаних грана људске делатности значи конкуретност државе на мешународној арени.
Немојте говорити о либералном капитализму, молим вас, јер већ сада постоје транснационалне компаније које имају буџете веће од српског 10 и више пута а зпослених рецимо 100ак хиљада. Таквим гигантима ми немамо ништа да понудимо као одговор, осим општу снагу нације.
Да резимирам, питање побољшања некаквих склопова локомотиве још увек није израда прототипа и серијског производа, али је свакако корак који би ишао у том смеру. Рекао бих крајње неопходан.
www.rts.rs
fb.watch
Najgore će biti to što oni nisu ništa naučili. Videćemo koliko će ovo "vozanje" lokomotiva potrajati usled manjka osoblja.
