Та "четвороколосечна" деоница је потпуно бескорисна из аспекта путничког саобраћаја и непотпуно корисна из аспекта теретног саобраћаја. Коментаришем сада искључиво конфигурацију ове деонице, значи од Батајнице до СТП, ништа друго.
Зашто је бескорисна из аспекта путничког саобраћаја?
- јер скретнице не омогућавају паралелно кретање једног регионалног и једног експресног воза између Старе Пазове и Батајнице, већ само између Старе и Нове Пазове. А то је прекратка деоница да би могло у реду вожње да се планира било какво "претицање"
- јер скретнице не омогућавају паралелан улазак воза из Шида и воза из Новог Сада у Стару Пазову, па сваки дан ту или шиђанин или новосађанин набије +3 кашњења, јер се врло често преклопе (око 18:40-18:46). То се може у тренутној ситуацији још увек решити корекцијама у реду вожње, али дугорочно се овде изгубило доста флексибилности јер да је одрађено како треба, Шиђанин би имао скроз независну трасу спољним колосецима све до Батајнице, без узимања у обзир било ког путничког воза на новосадској прузи. А онда можеш имати и скраћене поласке, једног дана по потреби можда и преседање на добар БГ воз у Батаји, а једног још даљег дана када буду 4 колосека од Батајннице ка Земуну можеш имати и скроз независну трасу скроз од Шида ка БГ, што нуди значајну флексибилност у уклапању возова нехомогених карактеристика у реду вожње. Овако је то изгубљено.
- јер скретнице не омогућавају да из Батајнице (до које ће у једном тренутку морати доћи већ поменута 4 колосека од Земуна) крену два воза паралелно или у кратком интервалу ка Пазовама, па самим тим се губи могућност планирања сустизања или претицања на овој деоници, како у редовном саобраћају, тако и када су поремећаји
- јер скретнице не омогућавају било какво терминирање воза у Новој Пазови, без да се користи контра колосек. То важи за улаз из оба смера. Не кажем да треба неки воз да терминира тамо, већ да скренем пажњу свима онима коју предлажу неко продужавање БГ воза, да Нова Пазова отпада као терминус из техничких разлога. Трагично је што је ово нешто што сам морао лично да објашњавам пре 3 године једној нашој надлежној институцији пуној инжењера, која мисли да може паушално све да планира "како се договоре" без да су уопште свесни техничке ситуације, а плаћени су да буду стручни и да буду свесни тога.
- јер скретнице не омогућавају било какво терминирање воза у Старој Пазови ако долази из Београда, без да се за промену смера врши маневар од 2.8км и пресеку путање на сва 4 колосека. Односно мора воз да оде ка Инђији, онда да машиновођа пређе на контра страну воза (сво време заузима пролазни колосек), па онда да пресече све колосеке (оба шидска и оба новосадска) и тек онда поново уђе у станицу, сада на контра перон. Тако и Стара Пазова отпада као опција за било какво терминирање било чега.
Зашто је непотпуно корисна из апекта теретног саобраћаја:
- јер теретни возови који иду ка Шиду и од Шида свеједно морају у Старој Пазови да пропусте било који путнички воз који има бављење у тој станици. Ово је могло да се избегне да је било имало рационалности и да су другачије распоређене скретнице и перони, односно да је и у СТП примењено решење са оградом на средишњем перону као што је у НП. Ова сцена просто боли кад је видиш. На новопројектованој прузи и "четвороколосечној" деоници ти заустављаш теретни воз сваки пут када улази путнички у СТП или мењаш слот теретњаку, само зато што си пројектовао без визије. И океј, можемо рећи да то сада није проблем, немамо толико саобраћаја, ред вожње може да се коригује, али то је потпуно погрешан приступ јер сваки од тих малих избора и уштеда мало по мало нас закида на флексибилности и уноси неефикасност у систем. Кад ти се накупи 5 таквих малих ствари, одједном нису више тако небитне
Ето, толико о тој "четвороколосечној" деоници на коју ментално онанише изгледа само Спатио из Француске, а у пракси задаје главобољу инжењерима, како у пројектовању реда вожња, тако и у самој организацији саобраћаја. А све то јер су хтели мало уштеде и слепо се држали правилника при пројектовању, без да су уопште узели у обзир ствари на терену и прилагодили се. Видело дете каква је брза пруга у Француској, па одлучило да иста правила слепо примени на једну од оперативно најкомплекснијих деоница у Србији где се укрштају два двоколосечна и путничка и теретна коридора, са нагласком на теретна.
Већ деценију и по гледам тај пројекат кроз све фазе - од првих планова, преко пројектовања, гажења сваког метра градилишта од почетка до краја, и сада у експлоатацији. И што даље иде време и што више упознајем како систем функционише, све више увиђам колико они уствари нису имали појма шта су радили. Срећа у несрећи је што неких пола ових недостатака се може уклонити касније у будућности уз мање интервенције, али друга половина ће заувек остати.
А ово је била критика само ове деонице од 14км и уклапања четири колосека. Да не почнемо уопште о другим пропустима на прузи, то је већ скроз друга прича.
