@CEBEP Kako ne bi temo Izbori i druge teme gušili, da ovde nastavimo o rekonstrukcijama pruga, kako se formiraju prioriteti.
Cena radova za 160km/h i 200km/h. Na samom početku, 2016. cena za Stara Pazova- Novi Sad je bila za 160km/h 350 milioina evra, a za 200km/h 450 miliona evra. Odnosno ne 10%, ne 15% nego 22% jeftinije, sa tim da nije čak ni sve za 200km/h, nego od Sremskih Karlovaca do Novog Sada 160km/h i manje. Na kraju, došlo se do 580 miliona dolara, što je po tadašnjem kursu dolara bilo oko 560 miliona evra. Vezao za vozove, imali smo kriminalnu nabavku 3 Kissa, ali i bez toga, 160km/h je po sedištu dva puta jeftiniji od 200km/h kada je u pitanju EMV.
Vezano za način određivanja prioriteta pri povećanju kapaciteta pruga, postoji čitav sistem mera koje su jeftinije i potencijalno isplativije od gradnje drugog koloseka:
- Nove međustanice za ukrštavanje
- Savremenija signalna oprema samih stanica
- Produžavanje staničnih koloseka za duže/teže vozove
- Koloseci u bočnoj zaštiti za jednovremeni ulazak vozova
- Povećavanje brzine na kritičnoj deonici
- APB (automatski pružni blok) radi saobraćaja uzastopnih vozova sa intervalom 2-4 minuta.
- Telekomanda, centralno dispečersko upravljanje.
- Potiskivanje ili zaprega težih vozova
- Produžavanje stanica za ukrštavanje bez zaustavljanja
- Delimična gradnja drugog koloseka
- Preusmeravanje dela saobraćaja na paralelnu prugu
Što su objekti za drugi kolosek skuplji, to je veća opravdanost primene drugih mera. Tako je Kraljevina Jugoslavija duplirala kolosek ka Zagrebu od Novske do Beograda svuda osim samog mosta na Savi. Od Novske do Zagreba su dve jednokolosečne pruge do dana današnjeg. Ka Skoplju je građena veza preko Male Krsne Beograd - Velika Plana, i građeno Kragujevac - Kraljevo - Kosovska Mitrovica za paralelnu vezu Lapovo - Skoplje. Samo je Velika Plana - Lapovo dupliran kolosek, kao i Beograd - Resnik. Posle Drugog svetskog rata, povećanje broja koloseka preko Save u Beogradu je došlo tek krajem 1960-tih sa obilaznicom preko Ostružnice, a 1960-tih je rađen ka Nišu dupli kolosek Lapovo-Stalać bez duplog koloseka preko Morave. Dalje je 1980-tih urađen dupli kolosek Đunis-Trupale, što je sada jedan od najboljih delova Beograd-Niš. Ta vrsta zdrave logike je u svim ekonomski razumnim društvima. Evo i Mađarska, ka Srbiji je usmerila dve jednokolosečne elektrifikovane pruge sa APB (verovatno i telekomandom). Zato ni nisam pomenuo dupliranje koloseka Stara Pazova-Novi Sad-Subotica nigde u onih 16 prioriteta.
Zaključno, za pravac Beograd - Novi Sad - Subotica sam pomenuo logični sistem radova:
1) Rekonstrukcija Beograd - Novi Beograd (sa razmatranjem gradnje novog drumsko-železničkog mosta sa dva koloseka).
2) Dva koloseka Novi Sad - Petrovaradin (već se planirao Novi Žeželjev most).
3) Dva koloseka Stara Pazova - Beška sa rekonstrukcijom Inđije, 160km/h.
4) Telekomanda, potpuna obnova signalizacije.
5) Rekonstrukcija Novi Sad - Subotica, jedan kolosek 140km/h.
6) Ravničarska pruga Beograd spoljna - Beograd dunav - Pančevo - Zrenjani - Banatsko Miloševo - Senta - Horgoš. Dva koloseka Pančevački most - Pančevo glavna, jedan kolosek, elektrifikacija, nova signalizacija, APB, telekomanda. Čak ni nakon sega-mega ogromnog ulaganja preko Fruške gore nije ravničarska pruga, povoljna za ekonomičan transport vozovima velike dužine i mase. Merodavni otpor se smanjio sa 15 na 12,5 promila, a prave ravničarske pruge imaju manje od 10.
A taj sistem projekata bi koštao jeftinije i imao mnogo veći efekat. Velika mana takvog pristupa je što se bavi nevažnim detaljem poput funkcije, i nema čime da se ku*iš. Nego si prosto normalan poput Čeha, Slovaka, Mađara ili Belorusa.
