Železnice - infrastruktura

[astrodule]

Kako se zatege i njihova sidrišta menjaju?

Jedna po jedna. Za svaki slučaj bih stavio i stubove da dodatno pridržavaju nadstrešnicu.

 

[mvbg1]

Jedna po jedna. Za svaki slučaj bih stavio i stubove da dodatno pridržavaju nadstrešnicu.

Ma jasno mi je to. Nego kako se sidrišta menjaju? Da bi se stara izvadila napolje mora se betonska konstrukcija krova gde su one pozicionirane da se razvali(razbije).
E tu dolazimo do onoga što mene posebno interesuje. Kako se posle nova sidrišta ubacuju na mesto starih?
Da li je buduća veza na mestu starog betona dovoljna da se jednostavno ne isčupa kao što se slično desilo u ovoj tragediji? Ili bi morao ceo krov da se nanovo betonira kako bi smo dobili monolitni beton?
Nisam građevinac pa bi molio nekog stručnijeg od mene da objasni postupak zamene sidrišta konkretno na zgradi žs.NS. Hvala.

 

[kosta11]

Jedna po jedna. Za svaki slučaj bih stavio i stubove da dodatno pridržavaju nadstrešnicu.

pa sad, postavljanjem novih oslonačkih stubova zatege više ne bi bile ni potrebne.
samo, to sigurno ne bi prošlo kod zavoda za zaštitu jer to bi bio neki drugi objekat.
apropo zamene zatega, ja bih menjao kompletan beton u široj zoni oko sidrišta. to bi tražili pažljivo raštemavanje starog betona uz očuvanje postojeće armature, verovatno dodatnu armaturu koja bi se varila za postojeću i predviđanje mera za efikasnu vezu starog i novog betona te primenu savremenijih kotvi i zatega.
ovako neka prva ideja, dozvoljavam da ima i pametnijih predloga.

 

[dusanboss]

Zatege su u ovom slučaju glatka armatura koja nije predviđena za zamenu i ima znatno manju nosivost u poređenju sa modernom armaturom (B500).
Kao što ne možete zameniti armaturu stuba, već biste morali da ga srušite i napravite novi.

Da, ali ne menja se samo žica nego cela zatega, stavlja nova i puni betonom kao i druge kotve.
Da li se negde navodi da nisu korišćena užad za prednaprezanje?

Ma jasno mi je to. Nego kako se sidrišta menjaju? Da bi se stara izvadila napolje mora se betonska konstrukcija krova gde su one pozicionirane da se razvali(razbije).
E tu dolazimo do onoga što mene posebno interesuje. Kako se posle nova sidrišta ubacuju na mesto starih?
Da li je buduća veza na mestu starog betona dovoljna da se jednostavno ne isčupa kao što se slično desilo u ovoj tragediji? Ili bi morao ceo krov da se nanovo betonira kako bi smo dobili monolitni beton?
Nisam građevinac pa bi molio nekog stručnijeg od mene da objasni postupak zamene sidrišta konkretno na zgradi žs.NS. Hvala.

Nisu se se sidrišta iščupala već su žice popucale na sastavu sa sidrištima tj, niže od sidrišta a na ulazu u krovnu gredu.

 

[astrodule]

pa sad, postavljanjem novih oslonačkih stubova zatege više ne bi bile ni potrebne.
samo, to sigurno ne bi prošlo kod zavoda za zaštitu jer to bi bio neki drugi objekat.
apropo zamene zatega, ja bih menjao kompletan beton u široj zoni oko sidrišta. to bi tražili pažljivo raštemavanje starog betona uz očuvanje postojeće armature, verovatno dodatnu armaturu koja bi se varila za postojeću i predviđanje mera za efikasnu vezu starog i novog betona te primenu savremenijih kotvi i zatega.
ovako neka prva ideja, dozvoljavam da ima i pametnijih predloga.

Stubove bih postavio samo dok se menjaju zatege. Posle bi ih naravno uklonio.

Prilikom uklanjanja bih postavio ispod nadstrešnice sve nadzorne organe i one koji su sve potpisali.

 

[astrodule]

Ma jasno mi je to. Nego kako se sidrišta menjaju? Da bi se stara izvadila napolje mora se betonska konstrukcija krova gde su one pozicionirane da se razvali(razbije).
E tu dolazimo do onoga što mene posebno interesuje. Kako se posle nova sidrišta ubacuju na mesto starih?
Da li je buduća veza na mestu starog betona dovoljna da se jednostavno ne isčupa kao što se slično desilo u ovoj tragediji? Ili bi morao ceo krov da se nanovo betonira kako bi smo dobili monolitni beton?
Nisam građevinac pa bi molio nekog stručnijeg od mene da objasni postupak zamene sidrišta konkretno na zgradi žs.NS. Hvala.

Ja mogu samo laički da kažem kako bih isekao beton oko sidrišta pa ubacio neku armaturu koju bih ubacio u okolni deo krova, pa odradio nova sidrišta, pa betonirao sve okolo…

Mislim da ti nije toliko komplikovano za ozbiljnu građevinsku firmu.

 

[kosta11]

Stubove bih postavio samo dok se menjaju zatege. Posle bi ih naravno uklonio.

Prilikom uklanjanja bih postavio ispod nadstrešnice sve nadzorne organe i one koji su sve potpisali.

pardon, nisam shvatio tvoj prethodni post.
razume se da bi se pre mejnjanja zatega kompletna nadstrešnica prethodno poduprla a zavisno od prethodnih proračuna možda i konzolni deo krovne ploče.

 

[dalisecujemo]

Mislim da se u izveštaju navodi da je 40% posto žica bilo van funkcije što znači da su ili pukle pre pada ili skroz istrulile te nisu nosile nikakvo opterećenje.
Pošto su sve krovne kotve izvađene i obeležene verujem da se negde tačno navodi gde je koliko žica propalo pre pada i da se ovo 40% odnosi okvirno u odnosu na kompletan broj žica.

Što se tiče hidroizolacije i neodržavanja krova smatram da to nije imalo nikakvog uticaja na korozija žica. Sa ovih zadnjih slika vidimo da one uopšte nisu korodirale sa gornje strane. Sva korozija je sa donje satrane na sastavu cevi i krovnih greda. Vlaga nikako nije mogla da dopre tu sa krova već je u pitanju ili neko podlivanje ili kondenzacija.

Ne znam da li je ova slika nastala pre ili posle otvaranja krova radi pronalaska kotvi, ali primetna je značajna vlaga sa donje strane:

 

[Grace]

Verovatno posle otvaranja i posle kise, ali isto se vidi i bivsi shalung od daske, sto ukazuje da oko samih kotvi nije bilo korozije ili nije bilo armature u donjoj zoni jer bi ista ravalila taj beton i krpacina bi bila ogromna.
Mislim da razbijanje betona nije pametno, mnogo je elagantnije izbetonirati novu kocku na krovu i usidriti u nju. Eventualno ubusiti ankere u krovnu plocu i povezati armaturu kocke sa krovom, ali rabijanje betona pa nova armatura pa zalivanje ponovo to prosto nije korektno, niti bi se pravilno usidrilo.
Ono sto je cudno sto se na ostatcima ispred stanice vidi centralno uze od zica (kao za prednaprezanje) a na ovim slikama se vidi samo glatka armatura i njeno sidrenje u plocu. U krovni venac tj gredu nista nije bilo usidreno, sve je uneto u plocu.

 

[Прле]

Kako se zatege i njihova sidrišta menjaju?

У конкретном случају кад се ради капитлана реконструкција, скида се надстрешнице или подупире, Скидају се затеге, отвара се кров и секу се сидришта. Стављају се нове затеге.
Компликована операција која по цени може да буде иста или чак скупља од рушења и прављења нове.

И боље би било да је рађена нова, јер данас да раде пројекат, правила би се готова конструкција која би се састојала из ситршта и каблова који би се шрафили у ситриште и у надстршницу. Они би се могу мењати део по део, док би остали преузимали оптерећење. Али би и се и подупирао део.

Колико сам схватио са фотографија, тамо су уместо ужета користили гралтку арматуру, а сидрили је кривљењем арматуре (као куке). Спољашња цевка има декоративну улогу.

Ево како изгледа детаљ када се конструкција може контролисати и мењати по потреби без ректонструкције. Илустрација је примерна, али мислимд а ће принцип бити јасан

 

[dusanboss]

Verovatno posle otvaranja i posle kise, ali isto se vidi i bivsi shalung od daske, sto ukazuje da oko samih kotvi nije bilo korozije ili nije bilo armature u donjoj zoni jer bi ista ravalila taj beton i krpacina bi bila ogromna.

Kako nema korozije sa donje strane, pogledaj slike dole. Na slici koju ti pominješ čak se i vide tragovi gde je armatura krovne grede počela da rđa. Jedino sa gornje strane nema nikakve korozije.
To što je otpalo na slici je samo malter nije beton od grede. Vidiš koliko ispod te izvađene metalne ploče betona rekao bih i armature.

 

[dusanboss]

У конкретном случају кад се ради капитлана реконструкција, скида се надстрешнице или подупире, Скидају се затеге, отвара се кров и секу се сидришта. Стављају се нове затеге.
Компликована операција која по цени може да буде иста или чак скупља од рушења и прављења нове.

И боље би било да је рађена нова, јер данас да раде пројекат, правила би се готова конструкција која би се састојала из ситршта и каблова који би се шрафили у ситриште и у надстршницу. Они би се могу мењати део по део, док би остали преузимали оптерећење. Али би и се и подупирао део.

Колико сам схватио са фотографија, тамо су уместо ужета користили гралтку арматуру, а сидрили је кривљењем арматуре (као куке). Спољашња цевка има декоративну улогу.

Ево како изгледа детаљ када се конструкција може контролисати и мењати по потреби без ректонструкције. Илустрација је примерна, али мислимд а ће принцип бити јасан
Pogledajte prilog 223850

Zašto misli te da nisu korišćene žice za prednaprezanje. Ne moraju one da budu upletene u uže. Ne znam da li vizualno mogu da se razlikuju od glatke armature?
Čisto sumnjam da bi obična armatura izdržala toliko. Jedino što žice barem gore nisu ankerisane po sistemu onih samozatezajućih konusnih šrafova ili kako ime je već im

 

[mvbg1]

У конкретном случају кад се ради капитлана реконструкција, скида се надстрешнице или подупире, Скидају се затеге, отвара се кров и секу се сидришта. Стављају се нове затеге.
Компликована операција која по цени може да буде иста или чак скупља од рушења и прављења нове.

И боље би било да је рађена нова, јер данас да раде пројекат, правила би се готова конструкција која би се састојала из ситршта и каблова који би се шрафили у ситриште и у надстршницу. Они би се могу мењати део по део, док би остали преузимали оптерећење. Али би и се и подупирао део.

Колико сам схватио са фотографија, тамо су уместо ужета користили гралтку арматуру, а сидрили је кривљењем арматуре (као куке). Спољашња цевка има декоративну улогу.

Ево како изгледа детаљ када се конструкција може контролисати и мењати по потреби без ректонструкције. Илустрација је примерна, али мислимд а ће принцип бити јасан
Pogledajte prilog 223850

Hvala, Prle.

 

[Прле]

Zašto misli te da nisu korišćene žice za prednaprezanje.

Нисам уопште улазио у конкретан случај, Покушао сам колеги да одговорим на питање како променити затеге.

 

[dusanboss]

Нисам уопште улазио у конкретан случај, Покушао сам колеги да одговорим на питање како променити затеге.

Ma OK, nisam želeo da delujem arogantno. I ja se samo interesujem što je korišćeno za žice, a već je neko napisao da nije čelik za prednaprezanje.
Ne znam ni ja tačno, ali bih rekao da ipak jeste. U to vreme se uveliko radilo sa tim i kaskadne grede nadstrešnice deluju da su prednapregnute. Tako da si sigurno imali čelik i za zatege.
Postoji više načina ankerisanja užadi za prednaprezanje. Pogotovo kraj koji se ne zateže. Može da izgleda kao i ovo na krovu. E sad pitanje da lis da donjoj strani vršili zatezanje hidrauličnim altom.

 

[Grace]

Kako nema korozije sa donje strane, pogledaj slike dole. Na slici koju ti pominješ čak se i vide tragovi gde je armatura krovne grede počela da rđa. Jedino sa gornje strane nema nikakve korozije.
To što je otpalo na slici je samo malter nije beton od grede. Vidiš koliko ispod te izvađene metalne ploče betona rekao bih i armature.

Pogledajte prilog 223855

Pogledajte prilog 223854

Pogledajte prilog 223853

Ima korozije naravno ali samo u zoni zastitne cevi. Okolo u siroj zoni nema. Recimo da je korodirala armatura donje zone, ona bi razvalila zastitni sloj i on bi otpao. Sigurno je korisceno uze u sredini, videlo se na slikama. Ova armatura deluje da je preuzimala unos sila u beton.

 

[kosta11]

Zašto misli te da nisu korišćene žice za prednaprezanje. Ne moraju one da budu upletene u uže. Ne znam da li vizualno mogu da se razlikuju od glatke armature?
Čisto sumnjam da bi obična armatura izdržala toliko. Jedino što žice barem gore nisu ankerisane po sistemu onih samozatezajućih konusnih šrafova ili kako ime je već im

meni takođe deluje da je u pitanju glatka armatura.
ne vidim zašto i ne bi bila (recimo IMS sistem je tada još bio u povojima), sasvim ju je legitimno primeniti. pre dvadeset godina lično sam vešao konzole sa tri etaže o vršni visokosteni portal. vešanje je provedeno ab stubovima koji su bili opterećeni aksijalnim silama zatezanja a armiranje provedeno rebrastim čelikom RA 400/500.
aksijalno zatezanje je najjednostavnije naponsko stanje za dimenzionisanje.

 

[tripliks]

Nisu se se sidrišta iščupala već su žice popucale na sastavu sa sidrištima tj, niže od sidrišta a na ulazu u krovnu gredu.

Meni se cini da je jos nize doslo do pucanja. Korozija je nekih 10-20cm ispod krova. I kako je uopste doslo do korozije na tom mestu na svim zategama?

 

[Grace]

Meni se cini da je jos nize doslo do pucanja. Korozija je nekih 10-20cm ispod krova. I kako je uopste doslo do korozije na tom mestu na svim zategama?

I meni, ovo gore sve deluje zdravo. Tek se dole pojavljuju problemi. Cev je gore u betonu bila celicna i ona je korodirala ali ove crne cevi su plasticne, mozda je bio neki problem na spoju.
Ovde se jasno vidi 6 zica na zategi.

 

[Lord]

Ljudi, ne razumem zašto se pominju užad kada očigledno nisu korišćena za zatege.

Neko je pitao kako znam – jasno je sa slika. Užad je sajla, kao što se vidi na slici iznad, dok je glatka armatura punog preseka.

Glatku armaturu nije moguće prednapregnuti, dok sajlu možete, ali i ne morate.

Korišćena je glatka armatura, koja je u to vreme bila masovno zastupljena.

 

[Lord]

Jos jedna konstatacija, armatura ocigledno nije ispala iz sidrista kao sto se mislilo, vec je puklao negde duz zatege.

 

[Jelancha]

Neverovatno, ponavlja se opet situacija Brestovac - Niš zbog ministarstva nesposobnog.

Rekonstrukcija pruge stoji 142 dana, radnici TRACE i HAN PUT otišli na kolektivni odmor! Kasne dokumenti!

Od onih dana kada je najavljeno da će se rekonstruisati pruga Niš – Dimitrovgrad, nastojali smo da znate svaki detalj. Zaista nije potrebno govoriti koliko će ova trasa, kada vozovi budu ...

www.plusonline.rs

 

[dalisecujemo]

Ljudi, ne razumem zašto se pominju užad kada očigledno nisu korišćena za zatege.

Neko je pitao kako znam – jasno je sa slika. Užad je sajla, kao što se vidi na slici iznad, dok je glatka armatura punog preseka.

Glatku armaturu nije moguće prednapregnuti, dok sajlu možete, ali i ne morate.

Korišćena je glatka armatura, koja je u to vreme bila masovno zastupljena.

Znači centralni deo poprečnog preseka je samo pojedinačna glatka armatura? Zašto ih ima u svakoj zategi u različitom broju - od 5 do 7?

 

[ristivoje]

Ovde se vidi da ima i sajla i armatura. Desno se vidi kako je korozija izela armaturu.

 

[flaf]

Neverovatno, ponavlja se opet situacija Brestovac - Niš zbog ministarstva nesposobnog.

Rekonstrukcija pruge stoji 142 dana, radnici TRACE i HAN PUT otišli na kolektivni odmor! Kasne dokumenti!

Od onih dana kada je najavljeno da će se rekonstruisati pruga Niš – Dimitrovgrad, nastojali smo da znate svaki detalj. Zaista nije potrebno govoriti koliko će ova trasa, kada vozovi budu ...

www.plusonline.rs

dal se zna zbog cega se stopiraju radovi?