Šta je novo?
Od:
Filteri

Železnice - infrastruktura

ristivoje je napisao(la):
Ovde se vidi da ima i sajla i armatura. Desno se vidi kako je korozija izela armaturu.
Pogledajte prilog 223934
Kliknite za proširenje...
Ja sam se zbog ovoga problema i registrovao na forumu. Izgleda da su na većini zatega bile ankerovane samo centralne žice. Zašto bi neko armirao zategu, bez da je ankeriše , nije mi jasno. Moguće da su spoljne su korodirale jer su bile izloženije elementima. Da li su od različitog materijala, ne znam. Znam da je besmisleno staviti ih bez ankerisanja, Prva pretpostavka mi je bila da nisu imali adekvatan alat za zatezanje (ako je zatezanja uopšte i bilo mada ne mogu da zamislim kako bi napravili kontrateg krovu bez toga)
Lord je napisao(la):
Ljudi, ne razumem zašto se pominju užad kada očigledno nisu korišćena za zatege.

Neko je pitao kako znam – jasno je sa slika. Užad je sajla, kao što se vidi na slici iznad, dok je glatka armatura punog preseka.

Glatku armaturu nije moguće prednapregnuti, dok sajlu možete, ali i ne morate.

Korišćena je glatka armatura, koja je u to vreme bila masovno zastupljena.
Kliknite za proširenje...
Pa nije jasno na osnovu slike. Jedina razlika je što se užetom nazivaju više upletenih žica. One mogu biti od višestruko kvalitetnijeg i skupljeg čelika za prednaprezanje ili od obične armature. Nigde se jasno ne vidi šta je korišćeno.
Pogledaj kako se rade grede od prednapregnutog betona. Ni tu nema užadi već se pojedinačne žice zatežu. Pored njih stavlja se i armatura od običnog čelika koja uglavnom prva zarđa. Moguće da je to i ovde rađeno, ali nema nikakve vidljive logike.

tripliks je napisao(la):
Meni se cini da je jos nize doslo do pucanja. Korozija je nekih 10-20cm ispod krova. I kako je uopste doslo do korozije na tom mestu na svim zategama?
Kliknite za proširenje...
Kako koja žica. Neke su pukle na sastavu neke niže.
 
Ja mislim da su svuda sidrene samo centralne. Samo mi nije jasno zašto se njihov broj razlikuje... Ostale su znatno kraće - na nekim poprečnim presecima se uopšte ni ne vide.
Da li na osnovu sledeće slike može da se zaključi da u centralnom delu nije bilo uže?
Screenshot_2024-12-04-09-40-06-246_com.google.android.youtube.jpg
 
Slazem se,kad se malo bolje pogledas sajla ne puca tako. Kako je onda fiksirana armatura koja se vidi na preseku a nije provucena kroz kotvu?
 
dusanboss je napisao(la):
Pogledaj kako se rade grede od prednapregnutog betona. Ni tu nema užadi već se pojedinačne žice zatežu. Pored njih stavlja se i armatura od običnog čelika koja uglavnom prva zarđa. Moguće da je to i ovde rađeno, ali nema nikakve vidljive logike.
Kliknite za proširenje...

Skucajno se time bavim pa mogu da kazem da nisi bas u pravu.
U kablu za prednaprazanje moze da bude 1 ili vise celicnih uzadi za prednaprezanje (narodski sajli).
Red velicina jednog uzeta (en. Strand) je Ø15-16mm (slika dole) . I svako celicno uze (a ne zica) se pojednicano zateze.

Jer uze je napravljeno od vise tankih zica (en. Wire) reda velicina 6mm. I te zice se nikako ne razdvajaju od uzadi.
Nigde na slikama nisam video zice 6mm ili bilo sta slicno.

1734908377328.png
 
Jedna od mana inicijalnog projekta, a verovatno ih ima još mnogo, jeste postavljanje prevelikog broja šipki glatke armature u svežanj. Propisi iz 1987 (koji su kasnije nastali) godine jasno ograničavaju broj šipki u svežnju na maksimalno četiri. Ovo ograničenje ima svoj razlog – beton ne može adekvatno da obuhvati svaku šipku u svežnju, što narušava njegovu zaštitnu funkciju protiv korozije. Da su šipke, umesto u svežanj, postavljene sa propisanim razmakom, voda ne bi mogla da prodre između šipki, čime bi se značajno smanjio rizik od korozije i povećala trajnost.

1734909333823.png
 
Ako uzmemo trenutne vazece propise u Srbiji (SPRS EN 1992-1-1) po kojima je nastresnica rekonstruisana, maksimalan broj zategnutih sipki u sveznju je 3.

1734910864203.png


I to uz ogromnu redukciju poprecnog preseka od 60%! Dakle ako imate 7 istih sipski u sveznju trenutni srpski (i evropski) propisi kazu da racunate sa samo 1.7 sipki!
 
To sve projektanti nisu mogli da znaju, iz razloga što:

1. Nisu raspolagali tačnim informacijama iz originalnog projekta izvedenog stanja
2. Nisu zbog tačke 1. preduzeli sve neophodne radnje da utvrde kako je noseća konstrukcija stvarno urađena, i u kakvom je stanju.

Greške prilikom izgradnje, ako ih je bilo, morale su biti uočene i prepoznate kroz detaljnu kontrolu objekta, koja je bila neophodna i zbog starosti, i zbog svih predviđenih radova koje je obuhvatala rekonstrukcija. Posebno je sramotno da su to navodno neki najbolji stručnjaci i eksperti, doduše više za železničku infrastrukturu, ali svejedno, jad i beda ovog provizorijuma od države i društva su se potpuno izrazili ovde.
 
Ajde da ustanovimo jednu stvar. To nesto, bilo sajle, bilo armatura, bilo ih u 2 reda ili u 1 i bilo ih 6 ili 4 ili koliko god je drzalo to sve kako treba 60 godina. 60 godina Vojvodjanskih snegova, 60 godina vibracija vozova, 60 godina vibracija autobusa u potkovici, par zemljotresa i jedno bombardovanje.

Price da je to lose uradjeno bas nema smisla da se pokrece. Da su se menjala znanja i propisi od tad sigurno. Da su napredovali i materijali i tehnike koje se koriste sigurno. Ali da je bilo lose i da je originalan projekat los bas nema smisla. Pri tome sam siguran da bi bez dodatnih betona i stakla i plocica i svega stajalo jos neko vreme.

A najsigurniji sam da je ovo moralo da se proveri i pregleda i nadje nacin da se sanira i dovede u red prilikom svih radova.

Ljudi rekonstruisali Notr Dam da bude identican kao pre par stotina godina.
Ajfelova kula gomila gvozdja projektovana da stoji par godina stoji vec 130 godina uz odrzavanje. Moze se, samo pitanje da li se hoce.
 
Malo ste sve ovde izmesali.

Meni deluje da je ovo okolo glatka armatura verovatno precnika 6mm ili 8mm (plavo). Sveznjevi iz BAB-a se odnose na tu armaturu, tj postojala su pravila grupisanja (u proslom vremenu posto vise ni BAB ne vazi). Medjutim u ovom slucaju cistog zatezanja i rada samo armature bez sadejstva sa betonom ovi sveznjevi nisu bitni tj ne odnose se pravila grupisanja na ove elemente.

Druga stvar je ovo u sredini. Cini se da je to uze koje se sastoji iz vise zica. Cak deluje na nekim slikama da je bilo u zasebnoj cevi (crveno). Pravilnikom iz 85/88 definise da su to zice od 2.5, 3, 5, 7, 8 mm itd i da se grupisu kao 2, 3 ili 7 zica. Posto se ovde vidi bar 6 zica, moze se pretpostaviti da je bilo 7 u svakoj vesaljki. Takodje deluje da se radi o nekim manjim zicama recimo 3mm. Ove zice su obicno od kvalitetnijeg celika nego obicna glatka armatura reda velicine 4-5 puta. Ove zice po mom misljenju su trebale da nose celu silu.

Ne treba mesati sajle koje je Lord objavio jer to nije isto tj nije gradjevinski proizvod. Ali je slican princip i koristi se za druge namene, recimo najpoznatija je za vucu.

1734952335710.png
 
Lord je napisao(la):
Ja tu vidim samo glatku armaturu. Evo izbliza:

Pogledajte prilog 224005Pogledajte prilog 224006Pogledajte prilog 224007
Sajla (celicno uze) kada pukne od prevelike aksijalne sile ne moze da ima tako jasan presek vec izgleda ovako:

Pogledajte prilog 224009
Kliknite za proširenje...
Na ovoj donjoj slici je duplo upleteno uže. Dakle pojedinačne žice upletene u snop zatim snopovi upletenu u deblje uže. Nisam video da ovako duplu upletene sajle (užad) koriste za prednaprezanje. Najviše se upotrebljavaju užad upletena od 7 žica, ali iako nije često upotrebljava se i pojedinačna žića bez pletenja u uže.
Evo ovde se može videti rebrasta žica koja nije upletena.

Takođe u ovde možeš videti da u prodaji ima i užadi i pojedinačnih rebrastih žica kao i glatkih žica koje izgledaju potpuno isto kao glatka armatura gde je jedina razlika čelik od koga su napravljene.
Takođe na ovom sajtu gore desno se vidi sedmica u nekom zelenom crevu koja jako podseća na ove naše zatege.

dalisecujemo je napisao(la):
Da li na osnovu sledeće slike može da se zaključi da u centralnom delu nije bilo uže?
Kliknite za proširenje...
Ne sa sigurnošću, ali tako deluje. Moguće da se uže rasplelo i isteglilo prilikom pada. Takođe vrlo je moguće da žice nisu ni bile upletene. Kako god poprilično sam siguran da su od čelika za prednaprezanje, a ne obične armature.
 
dusanboss je napisao(la):
Ja sam se zbog ovoga problema i registrovao na forumu. Izgleda da su na većini zatega bile ankerovane samo centralne žice. Zašto bi neko armirao zategu, bez da je ankeriše , nije mi jasno. Moguće da su spoljne su korodirale jer su bile izloženije elementima. Da li su od različitog materijala, ne znam. Znam da je besmisleno staviti ih bez ankerisanja, Prva pretpostavka mi je bila da nisu imali adekvatan alat za zatezanje (ako je zatezanja uopšte i bilo mada ne mogu da zamislim kako bi napravili kontrateg krovu bez toga)

Pa nije jasno na osnovu slike. Jedina razlika je što se užetom nazivaju više upletenih žica. One mogu biti od višestruko kvalitetnijeg i skupljeg čelika za prednaprezanje ili od obične armature. Nigde se jasno ne vidi šta je korišćeno.
Pogledaj kako se rade grede od prednapregnutog betona. Ni tu nema užadi već se pojedinačne žice zatežu. Pored njih stavlja se i armatura od običnog čelika koja uglavnom prva zarđa. Moguće da je to i ovde rađeno, ali nema nikakve vidljive logike.


Kako koja žica. Neke su pukle na sastavu neke niže.
Kliknite za proširenje...
Ovo s kontrategom je vrlo problematicna teza. To je inicijalno objavio neki arhitekta zajedno sa gomilom drugih pretpostavki i od tada svi pricaju o tome. Doduse mozda je pominjao i onaj Dasic iz Nisa, medjutim on mi ne deluje bas pouzdano da zna o cemu prica. Verujem da je krovna ploca prva betonirana i da je sigurno dimenzionisana da stalno opterecenje samostalno nosi bez ikakvog uticaja nadstrenice. Posto korisnog opterecenja ovde prakticno nema ostaje samo sneg na oba krova. Stvarno samo pretpostavljam, ali iz ugla konstruktivca ovde kontrateg nije logicno resenje.
Nije problem sta ima u prodaji nego sta se koristi kao gradjevinski proizvod. Imas moj post pre 2-3 strane sa tim definisanim. Moralo je tako da se upotrebljava u konstrukcijama. Naravno moglo je i vise uzadi da se koristi.
 
Poslednja izmena:
Ovde je samo izvod iz članka a ceo je na ovom linku.
www.danas.rs

„Sajle nisu kontrolisane, objekat nije održavan, a na krovu je stalno nešto rađeno“: Operativac sa Železničke stanice o padu nadstrešnice

Sajle koje su držale nadstrešnicu na novosadskoj Železničkoj stanici nisu održavane decenijama, tvrdi sagovornik Danasa.
www.danas.rs www.danas.rs

Bivši železničar i operativni službenik iz Novog Sada sa kojim smo razgovarali, proveo je radni vek na ovoj Železničkoj stanici u Novom Sadu i poznaje svaki njen kutak.
– Arhitekta Imre Farkaš kada je gradio stanicu imao je zadatak da je faktički polegne na nasip koji je urađen zbog pruge i koji je išao od mosta na Dunava dalje prema Subotici. Pola stanice je zapravo ušlo u nasip, pola ne. Želeo je i ostvario svoj san da ima ovako veliki hol. Tako nešto tada nije viđeno ne samo u Jugoslaviji, nego i okolnim zemljama. Zbog tolikog hola imao je problem sa krovom, odnosno da statika bude podjednaka kako u delovima dole na zemlji tako i na onima što vise u vazduhu. Tako je ta nadstrešnica služila i kao kantar, odnosno teg koji je sajlama bio zakačen za krov i dovodio je statiku do potrebnog svršenstva – rekao je on.
Sve je dodaje, tačno proračunato, između nadstrešnice je napravljen prostor do zida i ona nije bila toliko oslanjana na zid, nego na krov, dok je sa strane zida bila pričvršćena, da ne bi lelujala. Debelo horizontalno staklo koje je tu posle polegnuto prilikom rekonsktrukcije u dužini od trideset metara, smatra da je opteretilo sajle, koje se nisu održavale i stvorio se nesrazmer u statičkom proračunu.
– Još sredinom devedesetih smo kao stručnaci upozoravali tadašnjeg direktora Železničke stanice da ne postavlja reklame na krov. Bile su jako velike i veoma teške, a povrh svega svašta su dodatno kačili po tom krovu što se nije smelo. Prvo zbog statike, a drugo, ipak to je javni objekat, jedna od najprepoznatljivijih zgrada u čitavom gradu. Za mene je to bilo kao da okačiš reklamu na Skupštinu Vojvodine – nastavio je on.
Kada su stavljali reklame, kako obojašnjava, oštećivali su i krov i to jeste popravljano, ali za sajle je dovoljno da budu otkrivene neko vreme i da uđe vlaga koja ih posle nagriza godinama.
To je smatra dovelo do slabljenja sajli i krovne konstrukcije, jer sajle zapravo nikada nisu ni kontrolisane.
 
Прле je napisao(la):
Ја видим само глатке арматуре, разног броја и дијаметра.
Kliknite za proširenje...
Gde? U zategama i link koji sam ostavio? U suštini vizualno teško da se može razlikovati glatka armatura i nepletena žica za prednaprezanje. (Možda je žica nešto tamnija)
Velika razlika je u strukturi i kvalitetu čelika gde isti prečnik nosi gotovo pet puta veću zateznu silu.
 
На фотографијама. Само кажем на шта ми личи.
Некако сам склон да верујем да је у питању неко буџење јер је било мало пара. Верујем да су то колеге добро прорачунале, али су радили са материјалом окји је био доступан.
 
Прле je napisao(la):
На фотографијама. Само кажем на шта ми личи.
Некако сам склон да верујем да је у питању неко буџење јер је било мало пара. Верујем да су то колеге добро прорачунале, али су радили са материјалом окји је био доступан.
Kliknite za proširenje...
Moguće je i to da je korišćena obična armatura mada ne verujem da bi baš na tome štedeli s obzirom na važnost tih zatega. Ne ide tu toliko mnogo čelika i ne bi ušteda bila bog zna kakva. Koliko je samo koštao sav taj mermer? Plus u to vreme se po SFRJ dosta gradilo sa prednapregnutim čelikom tako da je materijal bio lako dostupan.
Mene više buni što sa slika deluje kao da nije na svim zategama korišćen isti broj žica kao i da one na kim deluju mnogo deblje od drugih.
ristivoje je napisao(la):
Kako je onda fiksirana armatura koja se vidi na preseku a nije provucena kroz kotvu?
Kliknite za proširenje...
Nikako. :) Veliki broj armatura vidljiv na presečenim zategama uopšte nije ankerisan. Tako urađen jedina uloga te armatura jeste da ojača zatege po x i z, a ne po y osi tj. aksijalno gde je u stvari sav teret. Ta misao me muči od kad sam video slike zatega. Ako su već provučene koliko je još posla bilo ankerisati i te preostale žice? Ne mnogo, a za to malo više posla i skoro istu cenu zatege bi bile duplo jače.
Sve mi deluje da je to bilo predviđeno projektom, ali se iz nekog razloga tokom gradnje odustalo jer se i tad žurilo. Stanica je ozidana za 2 ili 3 god. Pa ovi su je duže šminkali. Plus imaju nove tehnologiju pa sve treba da bude brže.
Lionking je napisao(la):
Ajde da ustanovimo jednu stvar. To nesto, bilo sajle, bilo armatura, bilo ih u 2 reda ili u 1 i bilo ih 6 ili 4 ili koliko god je drzalo to sve kako treba 60 godina. 60 godina Vojvodjanskih snegova, 60 godina vibracija vozova, 60 godina vibracija autobusa u potkovici, par zemljotresa i jedno bombardovanje.

Price da je to lose uradjeno bas nema smisla da se pokrece. Da su se menjala znanja i propisi od tad sigurno. Da su napredovali i materijali i tehnike koje se koriste sigurno. Ali da je bilo lose i da je originalan projekat los bas nema smisla. Pri tome sam siguran da bi bez dodatnih betona i stakla i plocica i svega stajalo jos neko vreme.

A najsigurniji sam da je ovo moralo da se proveri i pregleda i nadje nacin da se sanira i dovede u red prilikom svih radova.

Ljudi rekonstruisali Notr Dam da bude identican kao pre par stotina godina.
Ajfelova kula gomila gvozdja projektovana da stoji par godina stoji vec 130 godina uz odrzavanje. Moze se, samo pitanje da li se hoce.
Kliknite za proširenje...
Naravno. Sve ovo stoji. Ovo što mi ulazimo u sitna crvca i tražimo eventualne greške prilikom izgradnje nikako ne abolira ove što nisu uradili šta je potrebno prilikom rekonstrukcije.
 
Мени делује да је арматура из затега фиксирана у бетон крова, а да су челична ужад била у котви. На фотографији отвореног крова, у зони сидрења, по дебљини бих рекао да је то спољна арматура из бетона затега.

Не знам да ли су продужили рок за мост али је првобитни био крај фебруара 2025. године.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh