Železnice - infrastruktura

[dusanboss]

Ovde se vidi da ima i sajla i armatura. Desno se vidi kako je korozija izela armaturu.
Pogledajte prilog 223934

Ja sam se zbog ovoga problema i registrovao na forumu. Izgleda da su na većini zatega bile ankerovane samo centralne žice. Zašto bi neko armirao zategu, bez da je ankeriše , nije mi jasno. Moguće da su spoljne su korodirale jer su bile izloženije elementima. Da li su od različitog materijala, ne znam. Znam da je besmisleno staviti ih bez ankerisanja, Prva pretpostavka mi je bila da nisu imali adekvatan alat za zatezanje (ako je zatezanja uopšte i bilo mada ne mogu da zamislim kako bi napravili kontrateg krovu bez toga)

Ljudi, ne razumem zašto se pominju užad kada očigledno nisu korišćena za zatege.

Neko je pitao kako znam – jasno je sa slika. Užad je sajla, kao što se vidi na slici iznad, dok je glatka armatura punog preseka.

Glatku armaturu nije moguće prednapregnuti, dok sajlu možete, ali i ne morate.

Korišćena je glatka armatura, koja je u to vreme bila masovno zastupljena.

Pa nije jasno na osnovu slike. Jedina razlika je što se užetom nazivaju više upletenih žica. One mogu biti od višestruko kvalitetnijeg i skupljeg čelika za prednaprezanje ili od obične armature. Nigde se jasno ne vidi šta je korišćeno.
Pogledaj kako se rade grede od prednapregnutog betona. Ni tu nema užadi već se pojedinačne žice zatežu. Pored njih stavlja se i armatura od običnog čelika koja uglavnom prva zarđa. Moguće da je to i ovde rađeno, ali nema nikakve vidljive logike.

Meni se cini da je jos nize doslo do pucanja. Korozija je nekih 10-20cm ispod krova. I kako je uopste doslo do korozije na tom mestu na svim zategama?

Kako koja žica. Neke su pukle na sastavu neke niže.

 

[dalisecujemo]

Ja mislim da su svuda sidrene samo centralne. Samo mi nije jasno zašto se njihov broj razlikuje... Ostale su znatno kraće - na nekim poprečnim presecima se uopšte ni ne vide.
Da li na osnovu sledeće slike može da se zaključi da u centralnom delu nije bilo uže?

 

[Lord]

Ovde se vidi da ima i sajla i armatura. Desno se vidi kako je korozija izela armaturu.

Ja tu vidim samo glatku armaturu. Evo izbliza:

Sajla (celicno uze) kada pukne od prevelike aksijalne sile ne moze da ima tako jasan presek vec izgleda ovako:

 

[ristivoje]

Slazem se,kad se malo bolje pogledas sajla ne puca tako. Kako je onda fiksirana armatura koja se vidi na preseku a nije provucena kroz kotvu?

 

[Lord]

Pogledaj kako se rade grede od prednapregnutog betona. Ni tu nema užadi već se pojedinačne žice zatežu. Pored njih stavlja se i armatura od običnog čelika koja uglavnom prva zarđa. Moguće da je to i ovde rađeno, ali nema nikakve vidljive logike.

Skucajno se time bavim pa mogu da kazem da nisi bas u pravu.
U kablu za prednaprazanje moze da bude 1 ili vise celicnih uzadi za prednaprezanje (narodski sajli).
Red velicina jednog uzeta (en. Strand) je Ø15-16mm (slika dole) . I svako celicno uze (a ne zica) se pojednicano zateze.

Jer uze je napravljeno od vise tankih zica (en. Wire) reda velicina 6mm. I te zice se nikako ne razdvajaju od uzadi.
Nigde na slikama nisam video zice 6mm ili bilo sta slicno.

 

[Lord]

Jedna od mana inicijalnog projekta, a verovatno ih ima još mnogo, jeste postavljanje prevelikog broja šipki glatke armature u svežanj. Propisi iz 1987 (koji su kasnije nastali) godine jasno ograničavaju broj šipki u svežnju na maksimalno četiri. Ovo ograničenje ima svoj razlog – beton ne može adekvatno da obuhvati svaku šipku u svežnju, što narušava njegovu zaštitnu funkciju protiv korozije. Da su šipke, umesto u svežanj, postavljene sa propisanim razmakom, voda ne bi mogla da prodre između šipki, čime bi se značajno smanjio rizik od korozije i povećala trajnost.

 

[Lord]

Ako uzmemo trenutne vazece propise u Srbiji (SPRS EN 1992-1-1) po kojima je nastresnica rekonstruisana, maksimalan broj zategnutih sipki u sveznju je 3.

I to uz ogromnu redukciju poprecnog preseka od 60%! Dakle ako imate 7 istih sipski u sveznju trenutni srpski (i evropski) propisi kazu da racunate sa samo 1.7 sipki!

 

[Austin Milbarge]

To sve projektanti nisu mogli da znaju, iz razloga što:

1. Nisu raspolagali tačnim informacijama iz originalnog projekta izvedenog stanja
2. Nisu zbog tačke 1. preduzeli sve neophodne radnje da utvrde kako je noseća konstrukcija stvarno urađena, i u kakvom je stanju.

Greške prilikom izgradnje, ako ih je bilo, morale su biti uočene i prepoznate kroz detaljnu kontrolu objekta, koja je bila neophodna i zbog starosti, i zbog svih predviđenih radova koje je obuhvatala rekonstrukcija. Posebno je sramotno da su to navodno neki najbolji stručnjaci i eksperti, doduše više za železničku infrastrukturu, ali svejedno, jad i beda ovog provizorijuma od države i društva su se potpuno izrazili ovde.

 

[Lionking]

Ajde da ustanovimo jednu stvar. To nesto, bilo sajle, bilo armatura, bilo ih u 2 reda ili u 1 i bilo ih 6 ili 4 ili koliko god je drzalo to sve kako treba 60 godina. 60 godina Vojvodjanskih snegova, 60 godina vibracija vozova, 60 godina vibracija autobusa u potkovici, par zemljotresa i jedno bombardovanje.

Price da je to lose uradjeno bas nema smisla da se pokrece. Da su se menjala znanja i propisi od tad sigurno. Da su napredovali i materijali i tehnike koje se koriste sigurno. Ali da je bilo lose i da je originalan projekat los bas nema smisla. Pri tome sam siguran da bi bez dodatnih betona i stakla i plocica i svega stajalo jos neko vreme.

A najsigurniji sam da je ovo moralo da se proveri i pregleda i nadje nacin da se sanira i dovede u red prilikom svih radova.

Ljudi rekonstruisali Notr Dam da bude identican kao pre par stotina godina.
Ajfelova kula gomila gvozdja projektovana da stoji par godina stoji vec 130 godina uz odrzavanje. Moze se, samo pitanje da li se hoce.