Šta je novo?
Od:
Filteri

Železnice - infrastruktura

Steva je napisao(la):
bahn-drohne-100.webp
Kliknite za proširenje...

Стршљен. и то још наоружан и удри Миле
 
JohnnyLee je napisao(la):
Стршљен. и то још наоружан и удри Миле
Kliknite za proširenje...
Ne, nego policija i prvenstveno tužilaštvo i sud da rade svoj posao.
A ona jbna udruženja za zaštitu manjinskih grupa da malo preispitaju svoje delovanje i da stvarno staju u zaštitu onih kojima je ona i potrebna.
 
Замислите сад дежурство дронова на електрификованим пругама 24/7. Звучи изводиво?
 
Врло изводљиво. Али, прво и основно је оно што је мвбг1 рекао.
Техника је секундарна ствар
 
Navip je napisao(la):
Pogledajte prilog 213792
Kliknite za proširenje...
Белорусија има разумних и техничко-економски оправданих 160км/с на неким деловима, вероватно има још неких исправки. Ајде направите мапу разлика максималне и средње брзине, те однос максималне брзине у односу на број путника на железници, па ће Србија да се црвени на мапи.


Срећно вам к***чење.
 
Železničar je napisao(la):
Ипак се не тапка у месту. Радови на повезивању каблова су у току овај викенд. Сутра вече се очекује успостављање редовног стања сс уређаја.

Исправка: каблови су замењени и повезани, успостављено је редовно стање СС уређаја и саобраћаја.
Kliknite za proširenje...
Flagrantan slučaj sukoba pouzdane informacije i klasičnog srpskog hejta.
 
Što se tiče dronova, kamera i ostale visoke tehnologije, sve je to skuplje od nekoliko čuvara pruga. Svaki prekid kabla može da se detektuje na kojoj je deonici, ako na obližnjoj stanici postoji čuvar pruge, on može za pet minuta da obiđe deonicu. Druga opcija je da se postave kamere, koje su sad jeftine i čim se negde detektuje prekid odmah se pregleda ta deonica i zove policija po potrebi. Sve je prilično jednostavno i ne naročito skupo implementirati, ali to spada u domen "održavanja", a o njemu dovoljno govore stabla u trupu železničkog nasipa.
 
h
johnny_s je napisao(la):
Što se tiče dronova, kamera i ostale visoke tehnologije, sve je to skuplje od nekoliko čuvara pruga. Svaki prekid kabla može da se detektuje na kojoj je deonici, ako na obližnjoj stanici postoji čuvar pruge, on može za pet minuta da obiđe deonicu. Druga opcija je da se postave kamere, koje su sad jeftine i čim se negde detektuje prekid odmah se pregleda ta deonica i zove policija po potrebi. Sve je prilično jednostavno i ne naročito skupo implementirati, ali to spada u domen "održavanja", a o njemu dovoljno govore stabla u trupu železničkog nasipa.
Kliknite za proširenje...
Može može
samo što neće, nit treba - nema više komunjara pa je ladovina ovima na minimalcu ipak jer neće iko da ih linčuje za nešto za šta svakako nisu krivi (ma koliko da (ne) radili),
hoće đokolino da ti radnik obezbeđenja za manju zaradu od potrošačke korpe juri cigane niz prugu
a kamere su korisne sa tom bandom kao ...
pa ljudi kradu naftu iz nisovog voza u pokretu a da neće ovo.

p.s. redovno kondukterima stavljam u džep pare❤️
 

Потписан Уговор за хитну обнову железничке инфраструктуре у Србији са ЕБРД​

У Влади Србије данас је потписан Уговор за хитну обнову железничке инфраструктуре у Србији, којим је предвиђено задуживање код Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) у износу од 50 милиона евра.

Овај документ потписали су Министар грађевинарства саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић, регионални директор ЕБРД-а за Западни Балкан Матео Колањели и вршилац дужности директорка "Инфраструктуре железнице Србије" Јелена Танасковић.

Kако је рекао Весић, данас потписани уговор значи да ће се утрошити додатних 50 милиона евра у рехабилитацију око 200 километара постојећих пруга у Србији.

"Колико је то важно за нас, односно за инфраструктуру и генерално за министарство, најбоље показује податак да ми годишње рехабилитујемо од својих средстава око 100 километара пруга и на то трошимо између 20 и 30 милиона евра. Сада ћемо значи само кроз овај уговор дуплирати број километара пруга које треба да реконструишемо", рекао је он.

Министар је навео да у Србији има скоро 3.400 километара пруга и да је реконструкција неопходна на многим километрима.

"Управо ћемо кроз овај пројекат реконструисати оне путне железничке правце, који нису предмет великих пројеката, значи модернизације и електрификације, а које су важне, јер комплетна железничка мрежа треба да буде реконструисана и доведена у стање да напросто може да се користи", рекао је Весић.

Према његовим речима, у последних неколико година, посебно седам или осам, није се много улагало у одржавање постојеће не само железничке већ и путне и сваке друге инфраструктурне мреже, и зато сада имамо ситуацију да нас реконструкције коштају много више него да смо редовно одржавали мрежу.

"Зато припремамо модеран закон о одржавању инфраструктуре, какав постоји у неким земљама ЕУ, где ћемо обавезати сваког управљача, колико мора новца из буџета да издваја за одржавање и снимање стања инфраструктуре. На тај начин ћемо имати тачан преглед стања и на време моћи да улажемо новац у одржавање, што ће значити мање новца за реконструкције", рекао је министар грађевинарства саобраћаја и инфраструктуре Србије.

Како је објаснио, инсистираће се на томе да свако предузеће одваја више новца за одржавање инфраструктуре, посебно и због тога што већ ове године у саобраћај улази и нових 108 километара брзе пруге, које је такође неопходно одржавати.

Весић је подсетио и да је новац из уговора данас потписаног ЕБРД већ била наменила Србији за друге намене, али да је у октобру прошле године у разговору са представницима те банке, који су, како је нагласио, разумели потребу Србије и прихватили да та средства буду преусмерена у хитну реконструкцију постојећих пруга.

"Захвалан сам ЕБРД, захвалан сам инфраструктури, Министарству финансија и свима који су дали своју допринос да данас дођемо до овде и да имамо ових додатних 50 милиона евра за реконструкцију постојећих пруга", рекао је Весић.

Он је додао и да ће од овог уговора корист имати и привреда, јер како је истакао што су наше пруге боље, више ће се користити за карго саобраћај који доноси највећи приход, а омогућиће и комфорнији живот људима који живе покрај пруга, јер ће возови моћи да иду и брже и сигурније.

Регионални директор ЕБРД-а за Западни Балкан Матео Колањели рекао је новинарима да је циљ данас потписаног уговора унапређење, безбедности, инфраструктуре и железничког система.

"Ово је један важан део нашег рада. Ми смо у међувремену имали 16 пројеката у Србији у вредности од једне милијарде евра и овај посао је такође део нашег стратешког фокуса. Врло је значајно што ће реализација овог уговора у великој мери утицати на унапређење транспорта роба у железничком саобраћају", рекао је Колањели.

Он је нагласио и да је за ЕБРД поред финансијског аспекта посла, значајно и унапређење безбедности и уопште смањење свих последица климатских промена са којима се у данашње време суочавамо.

"Циљ нам је да унапредимо стабилност сектора и да радимо и да допринесемо томе да се Србија приближи ЕУ", рекао је Колањели и додао да је ово први корак у том правцу.

Циљ Пројекта рехабилитације и одржавање пруга, за који је одобрено задуживање код ЕБРД за Хитну обнову железничке инфраструктуре Србије у износу до 50 милиона евра, како је данас наведено је одржавање магистралних и регионалних пруга, унапређење квалитета железничке инфраструктуре и њено довођење у функционално стање којим се омогућава безбедно одвијање железничког саобраћаја,

У циљеве спада и смањење ризика од акцидената, повећање безбедности путничких и теретних железничких услуга, одржавање колосека, као и повећање брзина и пропусне моћи пруга.

Деонице пруга које ће бити обухваћене овим пројектом су у највећој мери оне на којима је евидентиран већи број незгода, односно исклизнућа кола и то су Ранжирне станице Београд "Б" и "А" (Ресник и Раковица), затим Распутнице "Б", "К" и "К1"(Јајинци), деоница Јајинци-Мала Крсна-Велика Плана, Београд центар-Панчево-Вршац, као и Ресник-Пожега-Врбница-државна граница, али и Лапово-Краљево.

Пројекат се односи и на деонице Рума-Шабац-Распутница Доња Борина-државна граница-(Зворник Нови), Платичево-Распутница "1"-Распутница"3"-Штитар, Смедерево-Мала Крсна, затим Мала Крсна-Бор-Распутница"2"- Вражогрнац, али и деонице Ниш,Црвени Крст-Зајечар-Прахово -државна граница, Панчево-Зрењанин- Кикинда, Суботица-Богојево-државна граница,Нови Сад-Оџаци-Богојево и Нови Сад, распутница Сајлово-Римски Шанчеви-Орловат.

Истакнуто је и да ће пројекат спровести "Инфраструктура железнице Србије".

Танасковић: Србија се окренула развоју железничке инфраструктуре

Вршилац дужности директора Инфраструктуре железнице Србије Јелена Танасковић изјавила је да данас потписани Уговор о за хитну обнову железничке инфраструктуре у Србији, којим је предвиђено задуживање код Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) у износу од 50 милиона евра, најбоље показује колико се Србија окренула развоју железничке инфраструктуре.

"Као што је и сам председник Србије Александар Вучић најавио, следећи ниво, којим ћемо се у наредном периоду бавити је развој железничке инфраструктуре и то је од изузетног значаја, јер потпуно мења животе између градова и то више не представља никакву препреку", рекла је она.

Танасковић је навела да данашњи уговор са ЕБРД предвиђа реконструкцију 194 километара пруга на више од 15 деоница и кредит у износу од 50 милиона евра ће бити искоришћен у овој и наредној години.

Она је нагласила и да је уговор о зајму и извођењу пројекта за обнову инфраструктурне железничке мреже који су данас у Влади Србије потписали Министар грађевинарства саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић, регионални директор ЕБРД-а за Западни Балкан Матео Колањели и она, доказује да држава и поред изградње брзих пруга за брзине преко 200 километара на сат не запостављамо ни стару постојећу мрежу.

"Овим показујемо колико смо се ми заправо окренули према развоју железничке инфраструктуре", рекала је она новинарима у Влади Србије.

Танасковић је подсетила и да је недавно тестирање деонице Нови Сад - Суботица показало да из Новог Сада до Београда може да се дође за 36 минута и да апсолутно нема никаквих препрека да се живи у једном, а ради у другом граду.

"То је само један мали сегмент онога што нам брзе пруге доносе, али генерално и обнова и повезивање и старе инфраструктурне мреже. Зато ћемо и у наредном периоду радити на томе, али и обнављаћемо комплетно стару инфраструктуру", нагласила је она.

www.rtv.rs

Потписан Уговор за хитну обнову железничке инфраструктуре у Србији са ЕБРД

www.rtv.rs
 
Poslednjih dana bilo je reči o upotrebi dronova u cilju otkrivanja krađa kablova i ostale infrastrukture.

Železnica mnogo toga može da učini ali nažalost ne čini ništa.

Firma Sensonic, inače ćerka firma kompanije Fraušer koja proizvodi brojače osovina, napravila je jedan zanimljiv proizvod. Koristi osobinu optičkog vlakna da detektuje i najmanje mehaničke vibracije zahvaljujući povratnom rasejanju laserskog zraka koji putuje kroz optičko vlakno. Za ove potrebe koristi se optičko vlakno u postojećem optičkom kablu kao i uređaji koje ove firma proizvodi. Ta tehnologija uopšte nije preskupa, isplatila bi se sprečavanjem 2-3 krađe kablova. Dekle ne treba poseban kabl, kotisti se samo jedno vlakno u postojećem kablu. Ova tehnologija (Distributed Acoustic Sensing) omogućava da se u realnom vremenu detektuje svako kretanje duž pruge, odron, loše stanje banraža voznih sredstava, kao i sve drugo što izaziva vibracije. I sve ovo se radi s preciznošću od par metara.

U kombinaciji sa brzim dronovima koji bi na osnovu primljenih koordinata automatski mogli da dolete na lice mesta, krađa bi se mogla sprečiti i pre nego ovi krenu da otvaraju kanalete s kablovima.

Evo jednog videa kako to radi.

 
Odleti dron do mesta krađe u roku od par minuta, vidi nekoliko figura u mraku maskiranih u crnom i oni se razdvoje i odu u nekoliko pravaca kroz kukuruze. I šta onda? Svakim pravcem pošalješ po jedan dron i pratiš ih do kuće? Ili pratiš samo vozilo kojim transportuju ukradeni objekat? A vozilo već verovatno ko zna gde.

Pa, imamo i sada kamere po železničkim stanicama sa svetlima, i dođe lik ceo u crnom sa kapuljačom, odradi šta mu treba i nikad ga ne nađu. Zamisli sad istu tu stvar u sred njive negde u mraku. Deluje dosta neobećavajuće.
 
Ili pazi sad ovo... Napraviš vibracije na 17 mesta u zoni koju pokriva jedan dron. 16 lažnih, na koje staviš male vibratore sa Alija da pokrenu senzor, a na 17. kradeš. Dron ne može svugde stići.

High tech rešenja zvuče dobro samo dok ne uključiš mozak i počneš da razmišljaš kao lopov. Daju samo iluziju efekta i bezbednosti.

Jedino rešenje je kažnjavanje, i provera otkupnika.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh