Šta je novo?

Železnice - infrastruktura

Kako moze 55 km brze pruge od Mladenovca do Kragujevca da kosta 10 milijardi evra?
 
Kako moze 55 km brze pruge od Mladenovca do Kragujevca da kosta 10 milijardi evra?

Mladenovac- Kragujevac - Kruševac - Niš.
Ne pravi se brza pruga za 200.000 ljudi u Kragujevacu.
Ova trasa ima smisao, ali apsolutno nema ekonomsku opravdanost.
Ona druga predložena Mladenovac- Kragujevac-Jagodina - Kruševac - Niš nema nikakvog smisla.

Samo ulazak pruge u Kragujevac iz pravca severa bi koštao milijadu.
Ako je neko od vas bio u Kragujevcu zna. Ako se vozio od Mladenovca do Kragujevca. Ajde to ali dalje ka Kruševcu i pogotovo odatle do Niša.
A područije od Kragujevca skroz do Niša je gotovo nenastanjeno, sa izuzetkom Kruševaca.

I sad umesto da diskutujemo oko projkta pruge koji ima šanse da se realizuje vas nekoliko nas sve ovde zamajavate sa trenutno potpuno nemogućim planom.
Ajde da pretpostavim da su svi "šumadinci" ovde dobronamerni, ali ljudi radite vrlo lošu stvar.

Vratimo se temi a to je loše stanje oko 90% železničke infrastrukture u Srbiji. Tema treba da budu loše izvedene ili nedovršene reknstrukcije.
Ili kako to da su umeli da urade prugu za Novi sad i do Valjeva, a sve ostallo za 12 godina nisu?
Ili to da signalizacija ne radi na nekim deonicama koje su u upotrebi.
Ili to da ne rade pružni prelazi verovatno polovina u Srbiji.
...oćete još, ili je lepše da razrađujemo trenutno nemoguće?
 
Ekonomsku opravdanost nema mnogo toga što se radi sada na železnici:

0) Ultragubitaški antiprojekat ukidanje železničke stanice u centru
1) Pruga za 200km/h da se napravi ušteda 3 minuta, a znatno skuplja gradnja, održavanje, signalizacija, vozna sredstva, veća potrošnja energije
2) Sakaćenje BG:VOZ nakon skupe rekonstrukcije. A na rekonstruisanoj pruzi za Pančevo ukidanje čak i onog sakatog Beovoza.
3) Ogromni periodi potpunog zatvaranja pruga
4) Prvo produžavanje revizija, pa onda potpuno raubovanje starog voznog parka, koji bi bar 70% vozio do danas. Nakon nabavke novih voznih sredstava, park vučnih i vučenih vozila je 30-40% manji.
5) Novi vozovi iz Rusije i nove Vektron lokomotive, stepen imobilizacije +50%.
6) Kadrovski genocid. Ulaganje u školovanje železničkih inženjera i tehničara, a posle toga masovno otpuštanje, i nezapošljavanje novih kadrova sa vrlo malo izuzetaka.
7) Izostavljanje iz projekata stajališta sa kontrolisanim pristupom, izostavljanje socijalne opravdanosti ako je naselje malo, a za velika naselja poput Beške i Čartanovaca čak i ekonomske opravdanosti. Red cene takvih stajališta sa kontrolisanim pristupom oko 300.000 evra. Za svih 30 ukinutih stajališta od Beograda do Niša reda cene oko 0,5% na cenu radova.

A to vezano za pravilnik po kojem voz može spičiti 200km/h pored perona stanice (Nova Pazova), a ne može kroz stajalište, gde je jednostavnije organizovati kontrolisan pristup, tu je trošak jedna ludačka košulja, kombi sa čikama do stacionara u jednom pravcu, i troškovi na smeštaj i lekiće.
 
Vezano za (Beograd) Mladenovac - Kragujevac, za teretni saobraćaj bi se penjala na 350 metara, pa se spuštala na 180, dok je preko Lapova sve ravničarsko. Ako je do putničkog saobraćaja, upoređuje se varijanta preko Topole i preko Lapova. Razlika 25 kilometara. Ako stavimo srednju brzinu tipa 125km/h, to je razlika 12 minuta. Srednji trošak putničkog preko Lapova je takođe veći zbog više kilometara. Ali varijanta preko Lapova je višenamenska pruga. Pruga preko Kragujevca nije samo za Kragujevac, nego i za Kraljevo, Novi Pazar, Kosmet (za koje nemamo definisanu politiku niti dogovore sa Albancima vezano za zajedničke interese). Na toj pruzi, ako već investiramo, mnogo veći efekat ostvarujemo elektrifikacijom peglanjem krivina (od kojih su neke samo 200m poluprečnika, ogromnim ždranjem šine i točka u krivini i otporom krivine). Takođe, dupli kolosek kroz sam Kragujevac sa nekom formom "KG:VOZ", ili "Kragujevački metro".
 

РЕПОРТЕРИ ДНЕВНИКА НА ТРАСИ БРЗЕ ПРУГЕ ОД НОВОГ САДА ДО СУБОТИЦЕ​

Радови у Кисачу и Степановићеву у финишу; Ничу и три нове станичне зграде​

Две године након што је 7. априла 2022. обустављен железнички саобраћај између Новог Сада и Суботице због изградње брзе пруге између два највећа војвођанска града, на тој трећој деоници железничког коридора у Србији којим ће возови ићи 200 километара на сат, у најближој околини Српске Атине примећују се огромне промене, а тако је и на читавој траси.
1


На Сајлову је у току рушење бетонског моста преко канала Дунав–Тиса–Дунав, започето половином марта, због чега је прекинута пловидба. Посао је поверен домаћем предузећу које је подизвођач кинеског конзорцијума „China Railway International Company” и „China Communications Construction Company”, и како се може закључити на терену, рушење се одвија према планираној динамици. Тај посао би требало до јуна да буде готов, а када средишњи део моста буде уклоњен, што се очекује до краја месеца, моћи ће да се плови каналом. Када се и остатак конструкције склони, почеће градња новог моста од челика. Преко њега ће прелазити два теретна колосека за Руменку, а од моста ће се један од њих одвајати ка Римским шанчевима.
Посао је организован тако да комади бетона падају на баржу, а не у воду и одвози се на место предвиђено за одлагање шута, а ако нешто и упадне, вади се и односи.

1

Недалеко од овог радници кинеског конзорцијума у претходном периоду изградили су још један мост преко ког су недавно постављене и шине, као и контактна мрежа. Поред та два на Сајлову, на траси брзе пруге до Суботице, преко канала Дунав-Тиса-Дунав предвиђена су још два моста, један премошћује канал Бечеј-Богојево, између Змајева и Врбаса, а други је заправо вијадукт у Врбасу дуг 1,5 километара.

У Кисачу је како се голим оком да закључити, највећи део посла завршен и у току су финални радови. Од 12. априла, ће у електро мрежу постављену на траси од Новог Сада до Врбаса, бити пуштен напон, због чега су на већини објеката истакнута упозорења на опасност.

На Сајлову је у току рушење бетонског моста преко канала Дунав–Тиса–Дунав, започето половином марта, због чега је прекинута пловидба

1

Стара железничка станица је обновљена и окречена традиционалном жутом бојом, којом је већина станица на нашим пругама обојена. Завршени су перони и потходник, уграђени лифтови.

Да је у том месту посао у финишу, доказ је да су радници прешли на партерно уређење у непосредној близини дотеране железничке станице.

Када се и остатак конструкције склони, почеће градња новог моста од челика. Преко њега ће прелазити два теретна колосека за Руменку, а од моста ће се један од њих одвајати ка Римским шанчевима

1


Слично је и у Степановићеву. Док се прилази месту из смера Новог Сада, поглед привлачи новоизграђени надвожњак, којим се већ одвија саобраћај. Реч је о једном од 58 грађевинских објеката који су већ изграђени или им је градња у току на деоници брзе пруге од Новог Сада до Суботице. Њиме је обезбеђен прелазак пољопривредника изнад пруге до њива пошто брзе пруге искључују укрштање са путевима. Остало је да се заврши прикључак на главни пут, а преко њега осим пољопривредне механизације прелазе и друга возила.

Стара железничка станица у Кисачу је обновљена и окречена традиционалном жутом бојом, којом је већина станица на нашим пругама обојена

1

У оквиру изградње брзе пруге у Степановићеву је осим надвожњака на улазу у село, изграђен и подвожњак из истих разлога – да би се избегло укрштање пруге и пута. Саобраћајница је асфалтирана, постављена заштитна ограда и ускоро би требало да уследи и уређење околине. Као и у Кисачу, радови на перонима су окончани, уграђени лифтови, а у јеку су завршни потези на телекомуникационом стубу.

У Степановићеву, док се прилази месту из смера Новог Сада, поглед привлачи новоизграђени надвожњак, којим се већ одвија саобраћај

1

Пруга Нови Сад – Суботица-Келебија дуга је 108 километара. То је трећа деоница пруге за велике брзине од 200 километара на сат кроз Србију, од Београда до државне границе са Мађарском. У железничкој станици Нови Сад Ранжирна 22. новембра 2021. године званично је обележен почетак радова на њој. Према симулацијама, када буде завршена, међународни путнички возови ову релацију прелазиће за 42 минута, а пре почетка радова време путовања међународних путничких возова износило је чак 4 сата и 37 минута, што значи да им је просечна брзина била око 40 км/сат.


1


Ничу три нове станичне зграде
Пројектом модернизације пруге од Новог Сада до границе са Мађарском предвиђена је реконструкција девет железничких станица и градња три нове. На списку за реконструкцију нашле су се станице у Новом Саду, Сајлову, Кисачу, Степановићеву, Змајеву, Бачкој Тополи, Жеднику, Наумовићеву и Суботици. Руменка, Врбас и Ловћенац су места на траси брзе пруге до Суботице у којима се граде нове станице са станичним капацитетима.
Предмет реконструкције и модернизације су и железнички чворови. Реконструшу се чворови у Новом Саду, Врбасу и Суботици.
Станичне зграде Руменци, Врбасу и Ловћенцу три су од 58 нових објеката на траси брзе пруге. Гради се или су у завршници 30 надвожњака, 13 подвожњака, пет галерија, као и по два пешачко-бициклистичка потходника и потпорне конструкције уз галерију.



1

Вредност уговора и до сада два потписана анекса износи близу 1,17 милијарди долара. Рок за завршетак радова по уговору је до краја августа 2025, али ће према уверавањима из државног врха они бити окончани током ове године.
 
@dexi једино што ти је @Pendolino правилно рекао је да прелисташ форум, и тамо нађеш додатне примере онога што и сам пишеш: Да у делу Европе ван Албаније и Србије, а где се далеко пажљивије планира безбедност свих видова саобраћаја, возови пролазе уз пероне на станицама и стајалиштима 200-250км/час и само пиче!
prihvatam tvoju primedbu ali ne razumem sto se postavlja to pitanje uopste kad na pruzi od 200km ne treba vise od 5-8 ukrstajucih skretnica naravno zavisi od udaljenosti izmedju vecih gradova gde se nalaze takve stanice sa mogucnoscu prelaska na drugi kolosek. . sve ostalo su stajalista gde voz u jednom pravcu uvek dolazi na isti peron i stane ili projuri. Peroni su uglavnom povezani jednim podzemnim prolazom uglavnom na sredini i nema stanicne zgrade. Jednostavno resenje i kosta manje od jednog GSP stajalista u 10 godisnjem planu.
 
@dexi Postoje dva načina sustizanja, preko staničnog koloseka, i preko susednog koloseka. Ti govoriš o sistemu sa susednim kolosekom. On je praktičan ako je dvokolosečna pruga sa mešovitim saobraćajem relativno malo korišćena, a dispečeri odabrani među odabranima. Kako voz koji sustižu u stanici čeka dva intervala (dok se brže voz pojavi, i dok se posle preticanja pruga oslobodi), sa preticanjem po susednom koloseku se gubi manje vremena. Osim zone prigradskog saobraćaja samog Beograda, koncept koji ste opisali je bolji od mnogo stanica. Jer kritičnog opterećenja neće ni biti na drugim mestima
 
Mladenovac- Kragujevac-Jagodina - Kruševac - Niš nema nikakvog smisla.
jedino ona ima smisla ako pricamo o pruzu velikih brzina a sve ostale nemaju smisla jer prolaze pored K i K na samo nekih desetina km sa brojem stanovnika od 300 000 i pri tome su raskrsnica u pravcu za Kraljevo- N. Pazar i dodao bi daljom gradnjom prema Bjelom polju. Tu je po meni i izgradnja pruge prema Cacku i Pozegi od Knica preko Mrcajevaca do Zablaca
 
@dexi Postoje dva načina sustizanja, preko staničnog koloseka, i preko susednog koloseka. Ti govoriš o sistemu sa susednim kolosekom. On je praktičan ako je dvokolosečna pruga sa mešovitim saobraćajem relativno malo korišćena, a dispečeri odabrani među odabranima. Kako voz koji sustižu u stanici čeka dva intervala (dok se brže voz pojavi, i dok se posle preticanja pruga oslobodi), sa preticanjem po susednom koloseku se gubi manje vremena. Osim zone prigradskog saobraćaja samog Beograda, koncept koji ste opisali je bolji od mnogo stanica. Jer kritičnog opterećenja neće ni biti na drugim mestima
nisam strucan u smislu srpskih strucnih izraza posto zivim vani i znam kako pruge funkcionisu i kako se masovno koriste. Pricam o brzoj pruzi na kojoj u principu nema teretnog saobracaja, i ako ga ima odvija se samo nocu. pricam o pruzi koja je dvokolosecna svom svojom putanjom osim u vecim stanicama sa najmanje 4 koloseka i na posebnim odabranim mestima iz tehnickih razloga gde je pruga sa 4 koloseka. Na svim drugim mestima je uvek jedna strana za isti pravac i nema mesanja. O kavlitetu dispecera neznam ali mislim da je dosta toga automatizovano i radi kompjuterski tacno. satnice su takve da nema sustizanja do vece stanice gde Brzi voz zadrzava pravac a lokalni ide na sporedni kolosek. Tu se vrsi i presedanje sa jednog na drugi gde lokalni vozovi razvoze putnike po stajalistima. Zato je bitno povezati brzom prugom i jedan i drugi K- K
 
:grand:Pažnja za sve koji se kreću prugom i fotkaju:
12. aprila 2024. godine pušta se napon u KM od stanice Novi Sad do stanice Vrbas (km. 78+540 - km. 114+525). Kontaktna mreža, rastavljači, stubne trafo-stanice, ostala oprema, kao i sa njom povezani delovi biće pod naponom 25kV.
1712909749687.png
 
-Kолико су реалне могућности да се испуни захтев да траса будуће пруге буде ван насељених места?
‒ Управо данас је и овај састанак био да се види порука и мештана Житковца и опште општине Алексинац тако да мислим да су те шансе све реалније и реалније.



 
Najbolji i najrealniji predlog jeste da se zadrži postojeća trasa sa jednim kolosekom za lokalni saobraćaj, a da se brza pruga udalji iz naselja.

Ovo bi bilo dobro rešenje i za ostale građane, odnosno imali bi jedan kolosek od Stalaća starom trasom preko Braljine i dalje ka Nišu.
A imali bi smo i dvokolosečnu prugu koja bi eto imala minimalni broj stanica i preskakala dosta mesta.

Ili to ili sve po starom, za treće ne vidim ništa.
 
Najbolji i najrealniji predlog jeste da se zadrži postojeća trasa sa jednim kolosekom za lokalni saobraćaj, a da se brza pruga udalji iz naselja.

Ovo bi bilo dobro rešenje i za ostale građane, odnosno imali bi jedan kolosek od Stalaća starom trasom preko Braljine i dalje ka Nišu.
A imali bi smo i dvokolosečnu prugu koja bi eto imala minimalni broj stanica i preskakala dosta mesta.

Ili to ili sve po starom, za treće ne vidim ništa.
bas si zapeo da se vratimo na 3. septembar 1884.
pa brze pruge su tu da povezuju mesta pre svega veca mesta a lokalni voz istom tom prugom manja mesta samo sto naravno da treba izvuci prugu iz sela (i zabraniti gradnju oko pruge na 100m) ali isto tako moguce je praviti stajaliste izmedju dva sela a da seljani mogu i biciklom doci do stanice ostaviti je tu, seci na voz i otici do grada, zavrsiti posao kod lekara i vratiti se nazad. naravno ako su u pitanju veca sela i mestasca,
Evo recimo pruga ide kroz selo Bukovce nadomak Jagodine, ne izmestiti prugu van tog sela bilo bi nehumano prema tim ziteljima. koji do Jagodine mogu i biciklom i od pruge nemaju velike koristi sem da strahjuju za svoju decu.
Zbog toga sto se gradilo oko pruge i ljudi voleli da gledaju u vozove umesto u reke i planine Brza pruga MORA da se gradi novom trasom skoro celom svojom duzinom a ovu staru treba pretvoriti u asvfaltni put.
 
-Kолико су реалне могућности да се испуни захтев да траса будуће пруге буде ван насељених места?
‒ Управо данас је и овај састанак био да се види порука и мештана Житковца и опште општине Алексинац тако да мислим да су те шансе све реалније и реалније.



Zar toliko objekata moraju da ruše? I da li su normalni da žele prugu van naselja?
 
bas si zapeo da se vratimo na 3. septembar 1884.
pa brze pruge su tu da povezuju mesta pre svega veca mesta a lokalni voz istom tom prugom manja mesta samo sto naravno da treba izvuci prugu iz sela (i zabraniti gradnju oko pruge na 100m) ali isto tako moguce je praviti stajaliste izmedju dva sela a da seljani mogu i biciklom doci do stanice ostaviti je tu, seci na voz i otici do grada, zavrsiti posao kod lekara i vratiti se nazad. naravno ako su u pitanju veca sela i mestasca,
Evo recimo pruga ide kroz selo Bukovce nadomak Jagodine, ne izmestiti prugu van tog sela bilo bi nehumano prema tim ziteljima. koji do Jagodine mogu i biciklom i od pruge nemaju velike koristi sem da strahjuju za svoju decu.
Zbog toga sto se gradilo oko pruge i ljudi voleli da gledaju u vozove umesto u reke i planine Brza pruga MORA da se gradi novom trasom skoro celom svojom duzinom a ovu staru treba pretvoriti u asvfaltni put.


Mašala, nama i ne trebaju neprijatelji.

Ljudi koji idu lekara, i samim tim podrazumeva se imaju zdravstvene probleme, neka voze bicikle 5-6 kilometara. A dobro zdravo je.
 
Zar toliko objekata moraju da ruše? I da li su normalni da žele prugu van naselja?
Koju korist imaju stanovnici Trnajna, pošto gube stanicu?
Najpametnije je da pruga prođe između Žitkovca i Aleksinca. I naravno da ljudi žele prugu van naselja ako će imati veću štetu, nego korist. Možda će korist imati građani Niša, ali stanovnici opštine Aleksinac imaće veću štetu zbog masovnog ukidanja stanica.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: Nem
Najbolji i najrealniji predlog jeste da se zadrži postojeća trasa sa jednim kolosekom za lokalni saobraćaj, a da se brza pruga udalji iz naselja.

Ovo bi bilo dobro rešenje i za ostale građane, odnosno imali bi jedan kolosek od Stalaća starom trasom preko Braljine i dalje ka Nišu.
A imali bi smo i dvokolosečnu prugu koja bi eto imala minimalni broj stanica i preskakala dosta mesta.

Ili to ili sve po starom, za treće ne vidim ništa.
Najpametniji predlog.
 
I da li su normalni da žele prugu van naselja?
Inače stanovnicima gradskog naselja Aleksinac je trenutno stanica udaljena 4-6km, tako da im je nebitno da li će stanica biti dalja za još 500m (najbolje bi bilo da bude bliža). A Žitkovac je svakako urbanski haotično naselje koje se može srediti jedino izmeštanjem pruge iz centra varošice i na mestu sadašnje stanice formiranjem nove četvorokrake raskrsnice.

Проблеми који остају локалној самопуправи су за нас готово нерешиви. То подразумева изградњу нових путева. Шта ћемо с канализацијом за Житковац која је доведена до грађевинске дозволе? Тај пројекат више не важи, једноставно промењени су услови и иде комплетно нови пројекат, који је уз то и плаћен.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: Nem
Vrh