spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.447
- Pohvaljen
- 17.591
Kako moze 55 km brze pruge od Mladenovca do Kragujevca da kosta 10 milijardi evra?
помислим да нас само вештачка интелигенција може да спаси
Kako moze 55 km brze pruge od Mladenovca do Kragujevca da kosta 10 milijardi evra?
prihvatam tvoju primedbu ali ne razumem sto se postavlja to pitanje uopste kad na pruzi od 200km ne treba vise od 5-8 ukrstajucih skretnica naravno zavisi od udaljenosti izmedju vecih gradova gde se nalaze takve stanice sa mogucnoscu prelaska na drugi kolosek. . sve ostalo su stajalista gde voz u jednom pravcu uvek dolazi na isti peron i stane ili projuri. Peroni su uglavnom povezani jednim podzemnim prolazom uglavnom na sredini i nema stanicne zgrade. Jednostavno resenje i kosta manje od jednog GSP stajalista u 10 godisnjem planu.@dexi једино што ти је @Pendolino правилно рекао је да прелисташ форум, и тамо нађеш додатне примере онога што и сам пишеш: Да у делу Европе ван Албаније и Србије, а где се далеко пажљивије планира безбедност свих видова саобраћаја, возови пролазе уз пероне на станицама и стајалиштима 200-250км/час и само пиче!
pruga Beograd – Niš, u dužini od 243 kilometra puštena u redovni putnički saobraćaj 3. septembra 1884.Ova trasa ima smisao, ali apsolutno nema ekonomsku opravdanost.
jedino ona ima smisla ako pricamo o pruzu velikih brzina a sve ostale nemaju smisla jer prolaze pored K i K na samo nekih desetina km sa brojem stanovnika od 300 000 i pri tome su raskrsnica u pravcu za Kraljevo- N. Pazar i dodao bi daljom gradnjom prema Bjelom polju. Tu je po meni i izgradnja pruge prema Cacku i Pozegi od Knica preko Mrcajevaca do ZablacaMladenovac- Kragujevac-Jagodina - Kruševac - Niš nema nikakvog smisla.
nisam strucan u smislu srpskih strucnih izraza posto zivim vani i znam kako pruge funkcionisu i kako se masovno koriste. Pricam o brzoj pruzi na kojoj u principu nema teretnog saobracaja, i ako ga ima odvija se samo nocu. pricam o pruzi koja je dvokolosecna svom svojom putanjom osim u vecim stanicama sa najmanje 4 koloseka i na posebnim odabranim mestima iz tehnickih razloga gde je pruga sa 4 koloseka. Na svim drugim mestima je uvek jedna strana za isti pravac i nema mesanja. O kavlitetu dispecera neznam ali mislim da je dosta toga automatizovano i radi kompjuterski tacno. satnice su takve da nema sustizanja do vece stanice gde Brzi voz zadrzava pravac a lokalni ide na sporedni kolosek. Tu se vrsi i presedanje sa jednog na drugi gde lokalni vozovi razvoze putnike po stajalistima. Zato je bitno povezati brzom prugom i jedan i drugi K- K@dexi Postoje dva načina sustizanja, preko staničnog koloseka, i preko susednog koloseka. Ti govoriš o sistemu sa susednim kolosekom. On je praktičan ako je dvokolosečna pruga sa mešovitim saobraćajem relativno malo korišćena, a dispečeri odabrani među odabranima. Kako voz koji sustižu u stanici čeka dva intervala (dok se brže voz pojavi, i dok se posle preticanja pruga oslobodi), sa preticanjem po susednom koloseku se gubi manje vremena. Osim zone prigradskog saobraćaja samog Beograda, koncept koji ste opisali je bolji od mnogo stanica. Jer kritičnog opterećenja neće ni biti na drugim mestima
bas si zapeo da se vratimo na 3. septembar 1884.Najbolji i najrealniji predlog jeste da se zadrži postojeća trasa sa jednim kolosekom za lokalni saobraćaj, a da se brza pruga udalji iz naselja.
Ovo bi bilo dobro rešenje i za ostale građane, odnosno imali bi jedan kolosek od Stalaća starom trasom preko Braljine i dalje ka Nišu.
A imali bi smo i dvokolosečnu prugu koja bi eto imala minimalni broj stanica i preskakala dosta mesta.
Ili to ili sve po starom, za treće ne vidim ništa.
Zar toliko objekata moraju da ruše? I da li su normalni da žele prugu van naselja?-Kолико су реалне могућности да се испуни захтев да траса будуће пруге буде ван насељених места?
‒ Управо данас је и овај састанак био да се види порука и мештана Житковца и опште општине Алексинац тако да мислим да су те шансе све реалније и реалније.
Питали смо о реалним шансама за градњу брзе пруге ван насеља -
Судећи по току догађаја, најискуснији и најсмиренији је био Ђорђе Милић из Агенције за просторно планирање и урбанизам Републике Србијеalpress.rs
У Житковцу поручено: Нисмо против брзе пруге, али градите је ван насеља -
Присутни грађани на данашњем излагању предлога трасе будуће брзе пруге Београд – Ниш кроз подручје општине Алексинац, одржаном у Житковцу,alpress.rs
Радичевић: Морамо сагледати потребе људи, тражићемо помоћ и од председника Републике -
Председник општине Алексинац Далибор Радичевић је у разговору за наш медиј казао да је то био други састанак са представницима,alpress.rs
bas si zapeo da se vratimo na 3. septembar 1884.
pa brze pruge su tu da povezuju mesta pre svega veca mesta a lokalni voz istom tom prugom manja mesta samo sto naravno da treba izvuci prugu iz sela (i zabraniti gradnju oko pruge na 100m) ali isto tako moguce je praviti stajaliste izmedju dva sela a da seljani mogu i biciklom doci do stanice ostaviti je tu, seci na voz i otici do grada, zavrsiti posao kod lekara i vratiti se nazad. naravno ako su u pitanju veca sela i mestasca,
Evo recimo pruga ide kroz selo Bukovce nadomak Jagodine, ne izmestiti prugu van tog sela bilo bi nehumano prema tim ziteljima. koji do Jagodine mogu i biciklom i od pruge nemaju velike koristi sem da strahjuju za svoju decu.
Zbog toga sto se gradilo oko pruge i ljudi voleli da gledaju u vozove umesto u reke i planine Brza pruga MORA da se gradi novom trasom skoro celom svojom duzinom a ovu staru treba pretvoriti u asvfaltni put.
Koju korist imaju stanovnici Trnajna, pošto gube stanicu?Zar toliko objekata moraju da ruše? I da li su normalni da žele prugu van naselja?
Najpametniji predlog.Najbolji i najrealniji predlog jeste da se zadrži postojeća trasa sa jednim kolosekom za lokalni saobraćaj, a da se brza pruga udalji iz naselja.
Ovo bi bilo dobro rešenje i za ostale građane, odnosno imali bi jedan kolosek od Stalaća starom trasom preko Braljine i dalje ka Nišu.
A imali bi smo i dvokolosečnu prugu koja bi eto imala minimalni broj stanica i preskakala dosta mesta.
Ili to ili sve po starom, za treće ne vidim ništa.
Inače stanovnicima gradskog naselja Aleksinac je trenutno stanica udaljena 4-6km, tako da im je nebitno da li će stanica biti dalja za još 500m (najbolje bi bilo da bude bliža). A Žitkovac je svakako urbanski haotično naselje koje se može srediti jedino izmeštanjem pruge iz centra varošice i na mestu sadašnje stanice formiranjem nove četvorokrake raskrsnice.I da li su normalni da žele prugu van naselja?