Šta je novo?
Od:
Filteri

Železnice - infrastruktura

miki_ns je napisao(la):
Što je najbolje - u Rumi je izlazni kolosek na jug postojao sa zapadne strane - trasa se i vidi na ovoj slici (tamna zarasla trasa do raskrsnice Vladimira Nazora i magistrale), ide dalje još par stotina metara neposredno uz magistralu ka auto putu (pruga je i sad vidljiva ide do ovoga što je valjda baza Srem puta pre kružnog toka i nove naplatne stanice.
Kliknite za proširenje...
Не може то, јер нема директан приступ станичним перонима.
 
Stari industrijski kolosek koji se odvajao sa 15. koloseka.
Decenijama van upotrebe.
 
Путнични возови Београд - Сарајево јако, јако тешко.
И код нас и код њих пруга превише кружи.
Воз Београд - Бања Лука све и када би и са наше и са њихове стране имали брзине 100-120 (далека будућност) не би ишли испод 5,5 сати, са граничним контролама 6,5-7.
Шире подручје Бања Луке има испод 200.000 становника тако да са тим временима за више од два пара возова дневно у најбољем случају не би ни било путника.
 
Није ни аутобус БГ-Сарајево ништа боља опција.

Наш стратешки циљ мора да буде демографско очување РС, посебно Бања Луке, с тога ту не треба гледати само економску корист.
 
Poslednja izmena:
За Сарајево 6 полазака аутобуса од којих већина путника путује до Пала и места између Београда и Пала.
Београд - Бања Лука 10 полазака од којих већина путника путује између и до места између ова два града.
Бијељина, Модрича, Дервента... места где живе Срби и која су много већа од места уз пругу.
Из угла путничког саобраћаја и повезивања најидеалнија, најкраћа и најбржа варијанта, а да не иде преко ХР, била би када би у РС изградили 90ак км Модрича - Брчко - Бијељина - Рача а ми изградили крак од Сремске Митровице до Раче.
Тако нешто је тешко очекивати.
 
CEBEP je napisao(la):
За Сарајево 6 полазака аутобуса од којих већина путника путује до Пала и места између Београда и Пала.
Kliknite za proširenje...

Taчније 6 полазака до Источног Сарајева. Раније је био један полазак до Сарајева, али га више нема.
 
Опет заборављамо и цене карата за те аутобусе и сиромаштво нашег народа у руралнијим крајевима БиХ.
 
Joj kada se setim "Kondora" pre 10 godina, polazak oko 11 iz Beograda, povraćanje celu noć..

A onda za povratak, zovemo Centrotrans, a ova nam viče da smo pozvali Centrotrans Sarajevo, a trebamo Centrotrans Istočno Sarajevo, nama naravno ništa nije jasno.
Nema zemlje bez Bosne.☺
 
CEBEP je napisao(la):
Путнични возови Београд - Сарајево јако, јако тешко.
И код нас и код њих пруга превише кружи.
Воз Београд - Бања Лука све и када би и са наше и са њихове стране имали брзине 100-120 (далека будућност) не би ишли испод 5,5 сати, са граничним контролама 6,5-7.
Шире подручје Бања Луке има испод 200.000 становника тако да са тим временима за више од два пара возова дневно у најбољем случају не би ни било путника.
Kliknite za proširenje...

Kruži, ali sve je bolje od autobusa, ogromne pauze kod Mića Bradine odmah po polasku, krivina iznad Vlasenice, dva prevoja na Romaniji i vozača manijaka. Kada bi išli neki solidni vagoni i kada bi cena bila dobra, većina bi odabrala voz. Milići, Vlasenica, Sokolac i eventualno Pale moraju na autobus.
 
Могао би и ноћни воз да се пусти. Било би то примамљиво и за туристе.
 
Ишло се преко Хрватске, али није ни аутопут. Отприлике је нека стратешка одлука била да БиХ остану као слабије приступачна територија за партизанско ратовање.
 
Нешто на брзину од данас из Врбаса, Кинези иначе старом трасом пруге поред фабрике Витал вуку прагове, шине, туцаник према Ловћенцу. Тако да је пруга од Новог Сада до старе ж.станице Врбас постављена.
20240308_152825.jpg
 
Бивши ауто-пут Братство и јединство поклапа се са Е61, Е70 и Е75 коридорима европске мреже путева.
Добрим делом градња је финансирана из страних кредита које смо добијали баш из тих разлога а чак ни њега нисмо успели да завршимо до распада државе.
Логично је да је изабрана најкраћа и најпогоднија траса и да је она природно заобишла Босну и Херцеговину.
До краја 80их стигло се до пред Ниш а наше и хрватске деонице спојене су тек касних двехиљадитих.
Што се градње пруга тиче углавном је унапређивано оно што је затечено и наслеђено, најкрупнији залогај била је изградња пруге Београд - Бар која се градила дуже од 20 година.
 
Stiglo se do iza Niša do kraja osamdesetih.

Nije bilo autoputa Beograd - Novi Sad niti Zagreb - Ljubljana, a pišete o Bosni; to bi bila naučna fantastika tad, s obzirom na reljef. Pre 50-60 godina, od Beograda do crnogorske obale je više bio makadam nego asfalt.
 
Деоница Ниш - Батушинац отворена је 1992.
До 1996. или 1997. стигло се до обилазнице око Лесковца.
Према Новом Саду и Суботици прво се градио полупрофил а када је завршен полупрофил прешло се на изградњу друге траке.
Лева трака грађена је двехиљадитих, најдуже се чекао мост близанац код Бешке, све је завршено 2011. ако се добро сећам.
И Београд - Ниш и Београд - Суботица биле су најлакше деонице за градњу.
О Београд - Шид па даље равницом уз Саву да и не говоримо.
Што се пруга тиче други колосек полаган је тамо где је равно, најједноставније и најјефтиније.
Зато је деоница кроз сталаћку клисуру и деоница од Велике Плане до Београда и прескочена.
Пруга Зворник - Тузла изграђена је тек из трећег покушаја, била је једна од најскупљих пруга у СФРЈ, завршена непосредно пред рат.
 
Poslednja izmena:
spatiotecte je napisao(la):
Sramota je sto za vreme SFRJ nije izgradjena pruga Beograd Sarajevo.
Kliknite za proširenje...

За време СФРЈ воз Београд - Сараjeво преко Винковаца је путовао 6 сати. Брже него аутобус данас, а богами, ако возиш колима по ограничењима и направиш једну-две паузе тешко да ћеш успети за испод 6 сати да стигнеш.

И да је изграђена деоница Бановићи - Вареш, којом би се добила директнија пруга између Београда и Сарајева, тешко да би се добило боље возно време од 6 сати, јер је траса кроз Срем, Славонију и долину реке Босне много погоднија за постизање већих брзина него траса кроз планине источне Босне, где је потребно савладати планински масив од преко 1200 м надморске висине.
 
Poslednja izmena od urednika:
Za vreme SFRJ je jedino logično (a inženjerski, po pitanju terena, zapravo bilo kad bez obzira na geopolitiku) bilo prugu iz Sarajeva na sever voditi dolinom Bosne, osim par suženja u obliku kanjona (kod Vranduka i na krivini Bosne kod ušća Lašve), dolina ima širinu uz Bosnu, a faktički je pruga nizinska što nijedan drugi pravac ne dozvoljava. Osim toga na tom pravcu je dosta mesta čija industrija je trebala prugu, kroz istočnu Bosnu pruga bi išla većim delom bez nekih većih naselja. Kasnije je na potezu Doboj-Zenica dodat i drugi kolosek, ali se nikada nije dovršilo do Sarajeva.
Osim jako mnogo terteta prugom ka Sarajevu se odvijao i baš ozbiljan putnički saobraćaj - od toga danas nema skoro ništa.

Iako bi pruga preko Banovića i Vareša verovatno i dalje bila dobra za direktno povezivanje, koliki bi bio dobitak u vremenu ne znam, ako bi pruga Tuzla - Doboj i Doboj - Sarajevo bile remontovane i podignuta brzina (svojevremeno se dvokolosečnom deonicom išlo oko 90-100km/h) ova preko Banovića bi morala da ide preko ozbiljnih vijadukata i tunela da bi se trasa “ispeglala” da bi bila za veće brzine. Ali da, spoj Banovići - Vareš bi ponudio osetno manju kilometražu, ali težim terenom.

Beograd i Sarajevo su do ukidanja “ćire” imali direktnu vezu uskotračnom prugom kroz kanjon Miljacke, Prače, Drine pa na Šargan. Ali tu je teren baš zahtevan. Jedina šteta je što smo mi uskotračne pruge u potpunosti uništili, da smo ih pretvorili samo u metarski kolosek mogle su ostati - švajcarci imaju gomilu takvih pruga u alpskoj zoni koje em opslužuju putnički promet, em po njima voze i teret, a naravno zbog terenea kojim prolaze su i veliki magnet za turiste.
 
Poslednja izmena:
Gruber je napisao(la):
..../, taj pravac /a naročito deo od Ripča do Srba , deo uz Unu/ je, paralelno sa prugom Beograd-Bar, najlepša i najživopisnija železnička pruga u bivšoj SFRJ. Ja sam odrastao na Uni, učio da plivam u njoj i ceo taj kraj znam kao džep, snimao sam tu prugu /tj, ono što je ostalo u od nje/ godinama od nazad, od te deonice nema nič /iako je veza Zg-Split kraća Unskom nego ličkom prugom nekih 40ak km/ i neće biti ništa narednih bar 20+ godina...nažalost..
Kliknite za proširenje...
Potpisujem. Unska je najlepša pruga.
Nema više ništa od te pruge verovatno nikada. Izgradnjom autostrade Dalmatine je potpuno izgubljen smisao putničke železnice.
Tako će biti i sa barskom.

A ovo maštanje oko putničke linije za Sarajevo koja ni u najsrećnijim danima nije imala mnogo putnika dok je koridor i dobar deo barske u totalnom raspadu apsolutno ne vredi komentarisati.
Čist politički populizam bez trunke osnove osim mašte.
 
И Тузла - Зворник и никад завршена Лозница - Ваљево планиране су пре свега као алтернатива коридору, за растерећење коридора и скраћење пута терета на правцима ка Бару и Солуну.
За путнички саобраћај и повезивање Београда са Сарајевом и Бања Луком посаваски правац и правац кроз долину Босне су много, много погоднији.
Док је постојала заједничка држава тако је и било.
Кад погледаш трасу никад завршене Лозница - Ваљево она у ствари скраћује пут од Босне према Бару и преко Пожеге, Чачка, Краљева и Крушевца скраћује пут ка Нишу.
Што се путничког саобраћаја тиче све и када би Ваљево - Лозница била завршена од Лознице до Београда се не добија много јер и она кружи тек нешто мање од правца Лозница - Шабац - Рума.
Пројектована брзина од Београда до Ваљева је 70-100, Ваљево - Лозница, ако не грешим, планирно 120.
Уштеда у времену у односу на тренутни првац преко Шапца и Руме био би 30-45 минута.
Подизањем на 120 пруге од Руме до Лознице и решењем којим би се избегла промена смера у Руми дође се на исто када је веза са Београдом у питању.
Повезивање са Сарајевом данас је буквално маштање, све и да географија није таква каква јесте и да имамо много веће брзине и конкурентно возно време нити би ми нагрнули у Сарајево нити би Сарајлије нагрнуле у Београд.
 
Poslednja izmena:
Људима су путовања у неким правцима у старту одбојна због лошег реда вожње, удобности и дужине путовања.
Мислим да би било коректно да имамо ноћне возове са спаваћим колима од Београда до Сарајева и Бања Луке и обрнуто. Ту не треба гледати економску оправданост, као ни у целокупном путничком саобраћају изузев Сокола и музејских возова.
 
На барцу ван сезоне путника између Београда и Подгорице нема више него за два вагона.
С тим што је барска пруга нама веза са морем а Црној Гори и Албанији једина веза са железничком мрежом Европе.
Воз Београд - Сарајево не би имао ни за толико.
Нити је нама Сарајево посебно интересантно као дестинација нити је реално очекивати да Сарајлије нагрну у Београд да обнављамо братство и јединство.
Једноставно је тако.
 
Та међусобна незаинтересованост је баш последица одсуства удобног и поузданог превоза, и сиромаштва оба друштва.
Београд би као престоница која потенцира да је центар региона морао да има возове ка свим престоницама у региону.
Као што нови аутопутеви генеришу више возила на неким правцима, тако би и железница својим постојањем генерисала путнике.
 
Пре свега је последица свега што се дешавало деведесетих и тога што су данас и Босна и Црна Гора иностранство.
И ауто-путеви и пруге првенствено служе за транзит и домаћи саобраћај. Када погледаш број возила на аутопутевима видиш да, рецимо, од Батроваца до Кузмина имаш дебело испод 10.000 возила, саобраћај креће тек од Митровице, то је наш унутрашњи саобраћај. Саобраћај од Батроваца до Кузмина је много више транзит кроз Србију него што су возила која крену из Загреба да би стигла у Београд и обрнуто. Исто важи и од Хоргоша до Суботице.
Што се наше железнице тиче треба гледати коридор, Београд - Ниш, - Београд - Суботица, Београд - Шид, Ниш - Прешево, Ниш - Димитровград, то ће сигурно опстати и бити унапређено.
Барска пруга можда, правац према Вршцу неће дирати док год је брзина пристојна.
То је отприлике то, све остало је јако далеко и упитно.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh