Šta je novo?
Od:
Filteri

Železnice - infrastruktura

Dupli kolosek ima smisla samo do Leskovca i to pod uslovom da se organizuje mnogo jači lokalni saobraćaj.
 
Ипак се одустало од другог колосека. Решено је да се пруга модернизује алтернативним правцем Лапово - Краљево - Косово Поље - Ђенерал Јанковић, због нестабилног терена у Грделичкој клисури. Опет сте почели да пишете којешта по теми, па реко' да се надовежем у истом стилу.
 
Babići je napisao(la):
Iz kontakta koji sam imao sa italijanima oni tvrde da to nije brza pruga, naveli nekih trista razloga između ostalog glavni to što se koristi i za teretni saobraćaj. Neki oštar nipodaštavajući ton sam osetio pa intervju nisam ni publikovao.

Ko tu zapravo koči kad su pare "u fijoci"? Vesić je za Niš-Dimitrovgrad izjavljivao kako su krive obe strane i da je komisija koju je formirala EU zahtevala svašta, i da je sad promenjena pa je krenuo taj projekat.
Kliknite za proširenje...
Kao što rekoh radi se u postojećim kapacitetima. Ostaju brzine do 120 km/h, jedan elektrifikovan kolosek, isto osovinsko opterećenje...

fjerinic je napisao(la):
Ja sam cuo da su zalbe uglavnom upucene ka Bugarskoj strani - kako su jako neorganizovani, kao i da ljudi koji su dosli to da rade nisu dovoljno strucni.
Svakako raduje sto ce se u buducnosti raditi i drugi kolosek.
Kliknite za proširenje...
Ima smisla da obe strane prebacuju loptu kada projekat ovako smešnog obima napreduje kao da probijaju tunel kroz Alpe. A radi se po FIDIC metodologiji, koja je zamišljena da projekte održi u rokovima i budžetu.
Inače isti Bugari rade i prugu Niš-Dimitrovgrad.
 
Babići je napisao(la):
... Vesić je za Niš-Dimitrovgrad izjavljivao kako su krive obe strane i da je komisija koju je formirala EU zahtevala svašta, i da je sad promenjena pa je krenuo taj projekat.
Kliknite za proširenje...
E nazdravlje. EU nadzor možda jeste zahtevao svašta, ali to bi onda verovatno bila
1) kontrola da se radovi izvode po usvojenom projektu
2) da se novac troši u skladu sa projektnim zahtevima - nadzor budžeta projekta

Ovo drugo je za sve EU projekte obavezno i striktno se toga drže da se svaki rashod mora pravdati.
Nekako osećam da ta stavka našima nije odgovarala i da im je zato trebao drugi nadzor, da to bude malo "labavije".
 
Јесте да ће нови Штадлери да дођу током 2024, али мислим да више од 9 милиона неће бити.
 
Jelancha je napisao(la):
2021 ---> cca 2,8 miliona
2022 ---> cca 5,5 miliona
2023 ---> cca 7 miliona
Kliknite za proširenje...

Повећање 2021->2022. је због отварања пруге Београд - Нови Сад.
Повећање 2022->2023. је разлика од прва 3 месеца 2022. када није ишао воз Београд - Нови Сад.

Дакле, да је воз Београд - Нови Сад ишао целе 2022. неке суштинске разлике између 2022. и 2023. не би било. Тако, да за 2024. очекујем 7 до 8 милиона (зависи од тога колико нових линија пусте новим Штадлером).
 
U principu sve će zavisiti kako se budu uključivali novi Štadleri, videćemo već, možda se i iznenadimo.
Izgubili smo Lapovo-Smederevo, jutarnji Vršački i još par sitnica.

Dobili smo produženje svih vozova do Zemuna, kasnije polaske ka Vršcu, dodatni par Sombor-Novi Sad, Subotica - Segedin, kako se budu uključivali Štedleri dobićemo dodatne polaske Požega - Kraljevo, Pančevo -Pazova, i sremske vozove ka Novom Sadu i na nekom dužem štapu Leskovac - Aleksinac (ne verujem u ono da će biti pušteni ove godine).

Teško da je povećanje 2023 > 2022 uslovljeno tromesečnom razlikom, jer za milion ipo putnika na Novosadskoj pruzi je potrebno oko 6 meseci.
Kada odbijemo Novosadsku prugu dobijemo realan rast od preko 900,000 putnika.
Iako ovo preduzeće volim da nazivam "debilanom" ne mogu da poreknem rast putnika koji je najviše uslovljen zbog skupih autobuskih karta, povećanje cena goriva i u Beogradskom regionu zbog sve gore saobraćajne situacije.
2025 će biti još kritičnija, tu će se videti neke stvari.
 
WLABmz je napisao(la):
Повећање 2021->2022. је због отварања пруге Београд - Нови Сад.
Повећање 2022->2023. је разлика од прва 3 месеца 2022. када није ишао воз Београд - Нови Сад.

Дакле, да је воз Београд - Нови Сад ишао целе 2022. неке суштинске разлике између 2022. и 2023. не би било. Тако, да за 2024. очекујем 7 до 8 милиона (зависи од тога колико нових линија пусте новим Штадлером).
Kliknite za proširenje...
+2022 je Beograd-Šid tek puštena u oktobru ili septembru ako se dobro sećam.
S obzirom da otvaranje novih linija je najavljeno tek od Septembra (a posebno ističem Sremska Mitrovica-Novi Sad i Niš-Leskovac (za koji teško da će biti pušten ove godine)) očekujem minimalno povećanje broja putnika. Takođe očekujem prirodno povećanje broja putnika na BG-NS pogotovo od oktobra kao i ove godine.

Nek bude 7.8 miliona putnika moja prognoza

Međutim za 2025tu očekujem znatno veći broj putnika zbog puštanja Novi Sad-Subotica, Niš-Leskovac, Pančevo-Novi Sad i zbog prirodnog rasta postojećih linija. Te godine očekujem 11 miliona putnika.
 
Naša železnica nije dovoljno razvijena da bi smo uzimali dovoljno za ozbiljno taj parametar, a ni država populistički, jer je centralizovana.

Negde je za 70 km potrebno 2h, negde troduplo manje, a iako putnik putuje stu razdaljinu nije ni približno isto vreme.

Što se tiče centralizacije pošto je većina stanovnika u Beogradskom regionu i okolini oni u dnevnim migracijama prelaze manju kilometražu do 100 km.
Pritom imamo i nedostatak daljinskog saobraćaja, mada pravo pitanje koliko bi nešto puno popravio statistiku, jer bi daleku većinu činili komjuteri u lokalu.

Cela država se svela na Beograd, Novi Sad & Niš i tu se ljudi grupišu, nekada u budućnosti imaćemo neki IC između tih mesta i to će biti jedina prava međugradska linija, sve ostalo teško da će se razviti.
Em smo mala država, em se u unutrašnjosti sve više praznimo i tu teško da će biti ikakvih velikih kilometraža čak i ako nam železnica postane SBB.
 
374 mil. PKM - 2017
346 mil. PKM - 2018
286 mil. PKM - 2019
157 mil. PKM - 2020
190 mil. PKM - 2021
427 mil. PKM - 2022
~527 mil. PKM - 2023

Prognoza za 2024: 580 mil. PKM
 
Tačno se vidi po ovim brojkama period izgradnje brze pruge i ukidanje medjunarodnog saobraćaja kao i velikog broja linija a zatim poboljšanje nakon otvaranja BG-NS.
 
Nema visokog broja PKM-a bez ravnomerne razvijene države, no ovi rezultati su još i dobri.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh