Šta je novo?

Železnice - infrastruktura

Prva KP dizelka stigla sa modernizacije u Sloveniji.
Zanimljivost kod nje je ta što joj je urađena remotorizacija sa dva Volvo dizel motora. Od kojih jedan radi konstantno a drugi se uključuje automatski po potrebi za većom vučnom silom i isključuje kada nema potrebe za tolikom isporučenom snagom.
KP radi modernizaciju na 10 ovakvih lokomotiva.

IMG-950da63368fdada9500a43bdc403fac8-V.jpg
 
Ne trebaš da brineš oko toga. Pa to je uslov finansija koje je EU dodelila. Sve ide u željeznicu jer je to europska zelena politika i način povezivanja Europe. Eno Hrvatske željeznice svako malo imaju neki PR o tome koliko će da ulažu. To je sve europska lova.

Ni jedan benefit u parama ne može da se Meri sa benefitima putovanja, novih iskustava i razmene znanja .

Svaki povezivanje je važno, bilo sa Budimpeštom, Nišom ili dole prema Baru. Za Beograd je važna Budimpešta za Budimpeštu Beč a za Niš Beograd.

Poslano sa mog M2007J3SG koristeći Tapatalk
 
Prva KP dizelka stigla sa modernizacije u Sloveniji.
Zanimljivost kod nje je ta što joj je urađena remotorizacija sa dva Volvo dizel motora. Od kojih jedan radi konstantno a drugi se uključuje automatski po potrebi za većom vučnom silom i isključuje kada nema potrebe za tolikom isporučenom snagom.
KP radi modernizaciju na 10 ovakvih lokomotiva.

Pogledajte prilog 178225

Sjajno izgleda, Maribor je čudo od radionice!
Gazdi želim da je što duže služi.
 
Može li neko da mi objasni zašto taj voz stoji u redu vožnje već četvrtu godinu kako ne saobraća i još ne planiraju da ga vrate u život. U autobusima za Zagreb i Ljubljanu se sedi po podu plus Blabla car, stvarno mi je neverovatno da toliko ne mogu da se dovedu u red i iskoriste tu priliku i olakšaju ljudima život.

Ipak je, što kaže WLABmz, Budimpešta turistička vikend-destinacija mnogo manjeg značaja za nas od Beča, Ljubljane, Ciriha, Minhena pa i Zagreba. Ako oni misle da će ljudi masovno da presedaju u Budimpešti pored direktnih autobusa bojim se da greše, a tek nekog automobilskog putnika da preuzmu sa tom kobinacijom nema šanse. Iz Budimpešte svakih par sati idu klasične kompozicije za Beč za koje bi trebalo zakačiti gotovo svaki dolazak iz Beograda, pritom, valja razmišljati i dalje od Beča. Greše što nabavljaju garniture za međunarodne linije jer to ostavlja manje prostora za fleksibilnost kad budu shvatili da tražnja za Budimpeštom i nije tako ogromna, a da Srbi ne vole presedanja.
Pruga kroz Hrvatsku, tačnije od Vinkovaca do Zagreba, a naročito od Vrpolja do Dugog sela je u izuzetno lošem stanju. Brzi voz od Vinkovaca do Zagreba nikad ne putuje manje od 5 sati, dodaj na to još Šid - Vinkovci, granicu bar 30 min, loše stanje od Sremske Mitrovice do Šida, to putovanje bi se oteglo na bezmalo 10 sati. Loše stanje vagona SV nije razlog da nema saobraćaja pošto ni hž nema mnogo bolje, a niti politika, već isključivo stanje infrastrukture. Kada se obnovi vozni park, pruga kroz Hrvatsku i do Stare Pazove itekako će se ići i biće linija.
Dovoljno je reći da su vozovi od Vinkovaca do Zagreba skoro potpuno prazni i voze se samo studenti i penzioneri koji imaju besplatne karte, a i jedva da ih ima tako da bi voz Beograd - Zagreb trenutno bio sigurno prazan i ne bi pokrio ni dnevnice konduktera i mašinovođe.
 
ista priča sa vozom za Budimpeštu pre remonta, pruga bila goli očaj sa obe strane, putovanje ukupno trajalo osam sati. Tri vagona bila previše, ne bi ni jedan popunili.
 
Što se tiče isplativosti i troškova polazaka na ruti Wiena-Budapest-Belgrade. Teško da će biti uspešna linija sa realnim cenama karte koja pokrivaja realne operativne troškove. Dakle mislim da će cena karte morati da bude subvencionisana da bi bila uspešna. Isto kao što je i već i BG-NS subvencionisana. Pogotovu ako bude bilo noćnog voza sa ležajima.

Dakle moja procena je da će se ova linija jedino otvoriti ukoliko tu liniju snažno bude država Srbija finansirala, da ne kažem subvencionisala. A to će se desiti jedino ukoliko država prepozna važnost povezanosti svoje dijaspore sa Maticom da što veći broj ljudi koji rade, dolazi redovno u Beograd i Srbiju i tu troši svoj zarađeni novac iz inostranstva.

Benefiti za državu u slučaju redovnog dolaska Gastarbeiter-a mogu biti:
- Veća količina potrošenog novca nego samo ona količina koja se šalje svojima putem doznaka
- Veća verovatnoća da se će neko i vratiti zbog češće održavane povezanosti sa matičnom državom. Ili ode pa onda šalje novac...
- Privlačenje većeg kapitala zbog bolje povezanosti sa evropom.
- Da se rasterete granični prelazi i autoputevi ka Hrvatskoj i Mađarskoj

U svakom slučaju insistiranje na spoljno političkom nivou i čak subvencionisanje takve linije po meni bi se isplatila. Mislim svuda u svetu je trend da se prevoz subvencioniše. Jer već pored gradskog, subvencioniše se i avio prevoznik podosta. Ne vidim razlog što se ne bi makar na probni period od 5 godina međunarodnim šinskim to ne bi probalo.

Оваj пост је пост још једног члана који не познаје на који начин се субвенционише и функционише међународни саобраћај.

Свака држава на путу саобраћања воза субвенционише воз на делу своје територије и наплаћује карте на делу своје територије по одређеној тарифи. Дакле, Србија субвенционише и наплаћује карту на делу Београд - Суботица (гр), Мађарска на делу Суботица (гр) - Хеђешалом (гр) , Аустрија на делу Хеђешалом (гр) - Беч. Укупна цена карте се добија сабирањем српске, мађарске и аустријске цене.

Дакле, Србија сигурно неће субвенционисати део трасе воза кроз Мађарску и Аустрију, нити ће учествовати у наплати карте на овом делу, већ ће то радити Мађарска и Аустрија по својој рачуници. До сад је договорена цена повратне карте Београд - Беч била 70 евра, што је сасвим ок. Видећемо каква ће ценовна политика бити након отварања пруге.
 
Prva KP dizelka stigla sa modernizacije u Sloveniji.
Zanimljivost kod nje je ta što joj je urađena remotorizacija sa dva Volvo dizel motora. Od kojih jedan radi konstantno a drugi se uključuje automatski po potrebi za većom vučnom silom i isključuje kada nema potrebe za tolikom isporučenom snagom.
KP radi modernizaciju na 10 ovakvih lokomotiva.

Pogledajte prilog 178225
Значи нема више оног тракторског звука због којег је омаловажавана?
 
Kao prvo, srdačno se zahvaljujem referentnom članu sa železnički međunarodni saobraćaj za ovaj deo evrope na ukazanoj pogrešci.
Kao drugo oko modela subvencionisanja , koji će biti odgovarajući da li je sprovodljiv, može se dobiti, konsultovanjem (angažovanjem) stručnih lica predviđenih za to iz Finansija, Železnica, itd.. Kao što već u jednom od svojih postova na ovom forumu rekoh, bitno je pronaći odgovarajućeg stručnjaka (nekog) koji bi našao adekvatan način da se takav predlog izvede. ukoliko bi im se Vlastima naprimer predlog svideo. Ono što je u predlogu bitno jeste da se jasno definiše šta se želi, tj cilj koji želi da se postigne tom merom, a stručnim licima prepustiti da to isplaniraju i sprovedu ukoliko je subvencionisanje moguće i po kom modelu.
 
Kao prvo, srdačno se zahvaljujem referentnom članu sa železnički međunarodni saobraćaj za ovaj deo evrope na ukazanoj pogrešci.
Kao drugo oko modela subvencionisanja , koji će biti odgovarajući da li je sprovodljiv, može se dobiti, konsultovanjem (angažovanjem) stručnih lica predviđenih za to iz Finansija, Železnica, itd.. Kao što već u jednom od svojih postova na ovom forumu rekoh, bitno je pronaći odgovarajućeg stručnjaka (nekog) koji bi našao adekvatan način da se takav predlog izvede. ukoliko bi im se Vlastima naprimer predlog svideo. Ono što je u predlogu bitno jeste da se jasno definiše šta se želi, tj cilj koji želi da se postigne tom merom, a stručnim licima prepustiti da to isplaniraju i sprovedu ukoliko je subvencionisanje moguće i po kom modelu.

Ти сви модели већ постоје и користе се у пракси. Нема никакве потребе за измишљањем топле воде. Интерсити воз Београд - Суботица ће се субвенционисати на исти начин као и Београд - Нови Сад. На исти начин ће се из српског буџета субвенционисати и Еуросити воз Београд - Беч на делу Београд - Суботица. Даље кроз Мађарску и Аустрију ће се воз субвенционисати из мађарског и аустријског буџета на исти начин на који се тренутно субвенционишу Еуросити возови Беч - Будимпешта, Беч - Чоп или Беч - Клуж. Дакле, модели постоје - само их треба применити на будуће возове по истом моделу као и на садашње.
 
Za Nemačku nisam siguran u to što pričaš budući da imaju gomilu IC vozova

Nema više ove priče. IC1 vozovi sa 101 lokomotivo biće ukinuto u roku od dve godine. Sve će biti zamenjeno sa ICE4. Svi vozovi za Austriju (Graz, Klagenfurt, Insbruk Berlin-Beč) i Švajcarsku će takođe biti na ICE4. Osim Beč/Budimpešta - Minhen, ovim upravlja ÖBB RailJet. Ali još jednom, ovaj voz mora biti tačan, inače neće ići dalje od Beča. ICE3 Neo i Talgo idu u međunarodni saobraćaj sa Francusko Belgiji, Holandijo. A za Češku i Dansku puš-pull KomfortJet. Za Srbija Voz bio bi dobar noćni voz za Štutgart. Ali još nešto. Da li SV kola imaju selektivno zaključavanje vrata? Ako ih nemaju, onda mogu samo u Budimpeštu. U Austriji je to sada obavezno.
 
Voleo bih da vidim računicu kako se to privatniku isplati potpuna modifikacija stare lokomotive a SV/SK ne isplati. Diletantski pristup trošenja naših para. Sve u rashod, zadužićemo se kod MMF da kupimo.
Zato što stavi sve troškove na papir.
Isto tako im se isplati da iznajmljuju tranzistorske lokomotive tipa TRAXX, Eurosprinter ili Vectron, iako su značajno skuplje nego šveđanke ili rumunke, jer dobiju veću raspoloživost i bolje performanse.
Umesto toga SV vozi rezervnu lokomotivu na vozu, i verovatno ima još jednu koja negde čeka da ove dve defektiraju. A jbg, kočioni otpornik ne može da se pregreje ako radiš rekuperaciju u mrežu!
 
Kao što sam već napisao, ideja povezivanja Zaječara i Beograda preko Niša je debiloidna.
Apsolutno i to iz više razloga.
Sada bus koji kreće u 13.30 iz Knjaževaca stiže oko 18.40 u Beograd. 5 sati. Tu možda i ima logike, ali iz Zaječara, nema pojma.

Ukratko, železnica je vid masovnog transporta. Iz istočne Srbije nema takvog zahteva ka Beogradu i severu, u putničkom saobaćaju.
Za zaječarski kraj je sasvim dovoljno da reše Čestobrodicu na putu za Paraćin, koja ume da pravi probleme zimi.


Osamdesetih je postojao ubrzani voz Beograd - Niš - Prahovo pristanište. On je odavno ukinut.
 
Voleo bih da vidim računicu kako se to privatniku isplati potpuna modifikacija stare lokomotive a SV/SK ne isplati. Diletantski pristup trošenja naših para. Sve u rashod, zadužićemo se kod MMF da kupimo.

U Srbiji će pre privatno vlasništvo uspeti nego državno, to je sociološki fenomen ovog društva. Mada proističe iz više razloga koji su manje više poznati, verujem.
 
Umesto toga SV vozi rezervnu lokomotivu na vozu, i verovatno ima još jednu koja negde čeka da ove dve defektiraju. A jbg, kočioni otpornik ne može da se pregreje ako radiš rekuperaciju u mrežu!
I onda kada crkne primarna, rezervna i ta treća konstatuju da nema lokomotiva jer ni jedna nije bila na servisu. A onda se neko doseti da ih proda privatniku kojem se isplati da ih popravi ;)
 
Voleo bih da vidim računicu kako se to privatniku isplati potpuna modifikacija stare lokomotive a SV/SK ne isplati

Sve je u kapitalu i efikasnosti rada. SKG ima 2191 zaposlenih a KP 157. KP vozi u tri zemlje, što povećava njihov profit po vozu, SKG samo u jednoj. Takođe, nema svaki voz istu cenu. Praznine nisu poželjne. Ali SKG i KP nisu uporedivi. SKG ima u Srbiji šest puta veći prihod, ali na račun upravljanja troškovima, KP ima najveći profit od svih u Srbiji. Kao što sam rekao, SKG-u je potreban svež kapital i sanacija unutar kompanije. U suprotnom, ne mogu ništa više. Čak ni Vektron servis u narednih 20 godina. Kao da imaš platu ali moraš da promeniš krov na kući, a tvoj bankovni račun je prazan jer imaš dosta drugih troškova. Evo takvog SKG-a.
Manje dizel lokomotive je uvek lakše modificirati nego velike EMD 661 ili 664 (dvotakt). Malo sam zabrinut jer ima Volvo motor, nisu najbolji. CAT-ovi su bolji ali ih je takođe teško dobiti za niže moći.
 
Koga zanima, modernizivani ČKD je trenutno u Pančevo Glavnoj na sporednom koloseku, ne mogu da skoknem da ga ufotkam, al ako je neko zainteresovan eto da zna..🙂

Evo, već su se javilji tkzv "ljubitelji železnice" kako lok ništa ne valja i da je 661 zakon.
Iako sam veliki ljubitelj EMD lokomotiva idu mi ovakva mišljenja malo na nešto..
 
Poslednja izmena:
Danas sam čitao neki nasumičan članak u vezi pruge Subotica - Segedin gde se spominje da je sa mađarske strane elektrifikacija sad već skoro i gotova, te da MÁV kaže da je ideja puštanja dizela kada saobraćaj bude krenuo dogovor sa srpskom stranom jer "ni tamo nije baš 100% spremno sve - prvenstveno misleći na stanicu u Subotici i trenutne rekonstrukcije".

Sa druge strane, sa njihove strane trenutno postoje problemi oko izgradnje na stajalištu Röszke gde je dosta stvari neispravno urađeno, a postoji pritisak od strane izgraditelja i vlasti da se to prihvati tako kako jeste, pa će se eventualno popraviti. Dok MÁV insistira da nije ništa ni testirano niti znaju šta je bezbedno i kako šta funkcioniše jer im nije bio dat pristup tokom izgradnje.
 
Da li MAV stvarno unaprduje Budapest Bratislava na 200 km. Po ovoj karti sve magistrale unapredeni na 200 km/h od 2025+/2030+. Ovo Cesi planiraju sa novim ComfortJet carriages, sgto su push-pull kompozicije.

F3Zvoz8WQAAaE2R.jpg
 
Svi u centralnoj evropi planiraju da unaprede njihove pruge na 200-230 pa tako i veza Budimpeste sa Bratislavom.

E sad ostala je grupa drzava Bugarska Rumunija Hrvatska Slovenija, oni modernizuju na 160.
 
Tako da smo u trendu. Neka, nismo dugo bili u tehnoloskom koraku sa razvijenim drzavama. Kad se gornja karta bolje posmatra ima cetri vecih cvorova u manjim drzavama, Bratislava, Budimpesta, Bec, Prag. Nek se pridruzi Beograd.
 
Vrh