Treba cetvrokolosecna pruga na sva 3 izlaza iz Beograda.
Sada, zavisi da li imamo stagnativni, regresivni (napredni plan) ili razvojni plan.
Regresivno-napredni plan je da se ulupaju ogromna sredstva, i da konačni proizvod bude slabo korišćen ili neisplativ, da ukupan transportni kapacitet bude smanjen, da se lako bacaju suštinske lokacije za javni prevoz u velikim gradovima, da se rasprodaje/razdaje infrastruktura i sredstva u bescenje.
Stagnativni plan je najčešće prisutan plan od 1945. sve do početka Zlatnog doba 2014. Jugoslovenske železnice iz SFRJ, ma koliko nam izgledale veličanstveno danas, bile su jedne od najgorih po kriterijumu odnosa ekonomska moć/razvijenost železnice u Evropi.
Razvojni plan ipak ima kriterijume finansijsko-tehničke održivosti, a ne pruga u svako selo i svaki sokak, ili neke desetine kilometara novih podzemnih deonica sa desetinama novih podzemnih stanica. Sa te strane, čak i ako se izgrade zgrade između Savske i Vudrua Vilsona, isplativo je porušiti neke od njih i vratiti voz do zone Savski trg-Ekonomski fakultet. Ali ne i da se masovnije grade četvorokolosečni koridori, mnogo novih pruga i tunela.
Zapadni pravac: Ako nam je cilj frekventniji BG:VOZ, dovoljno je da se na ravničarskom delu između Zemuna i Batajnice uvedu 4 koloseka, koji čak ne moraju biti ni celom dužinom tuda. Recimo samo Zemun-Zemun Polje. Vezano za karakteristike kvaliteta (frekvencije), da se vrati na 15 minuta, trebaju nam novi vozovi sa boljim karakteristikama ubrzanja, više vrata i manjom razlikom visine poda i perona. Za kapacitet imamo prostor u tome da kompozicije budu sa znatno manje mesta za sedenje, ili da kompozicije budu na sprat. Tu se vraćamo na spuštanje visine perona na Vukovom spomeniku. Ako hoćemo još veći kapacitet, rekonstrukcija Karađorđevog parka. Ali sve je to održivo sa intervalom 15 minuta, bez jednog milimetra sa 4 koloseka. Za Novi Sad imamo potencijal udluge 1 ekspres, 1 regio ekspres, 1 obični regio na sat, ka Šidu 1 voz na sat, ka Šapcu do 1 voz na sat. To je sve do 10-tak pari vozova na sat, u slučaju pomenutih ulaganja u BG:VOZ podnošljivo bez 4 koloseka čak i delimično.
Ali, veza sa TPS Zemun i potencijalno povezivanje aerodroma i Surčina prave potencijal uskog grla posebno preko Save. U tom slučaju umesto rušenja Hajdinovog Novog železničkog mosta, koji ne može da izdrži više od sadašnjih 2 koloseka, i guranja u lokacije koje su čak i nakon napredno/regresivnog cunamija ostale opslužene železnicom, umesto 4 koloseka Prokop-Zemun logično je imati potpuno drugu trasu i zapadno od Tošinog bunara i istočno od Železničke stanice Novi Beograd. Ako se već grade potpuno novi skupi objekti, most preko velike reke, i tunel duži od kilometra, trebalo bi da povećaju gustinu transportne mreže i opsluženost zona. Konkretno, Aerodromsko-Surčinska pruga ispod Bežanijske kose, preko oboda Ledina, paralelno sa pistom, sa produžetkom ka Batajnici radi vozova tipa Novi Sad-Aerodrom-Beograd i slično. Tada se vozovi iz Srema raspoređuju na obe dvokolosečne pruge i četri koloseka nam uopšte ne treba. Ka centru Beograda logična trasa je pravcem Starog železničkog mosta usmerena ka strogom centru Beograda, pri čemu bi podzemna deonica počela tek od Mostara na sever.
Severni pravac: Tu već imamo dva koloseka do Pančeva, a slično kao i prema Batajnici, moguće je drugim merama povećati kapacitet držeći se standarda 15 minuta. Ka Vršcu i Zrenjaninu imamo potencijal za ne više od po jednog voza na sat. Za teretne vozove, postoji znatno jeftinija i brže izvodljivija varijanta vezivanja obilaznom prugom Pančeva severno preko Batajnice umesto Vinčanskog mosta. Čak i ako se jednom neko seti da je sa metrolikom uslugom okolina pruge u Krnjači i ovči idealna za gradnju većeg planskog prigradskog naselja, to bi trebala dopuna tipa dva para dodatnih vozova do Ovče u špicevima. Odnosno, nema varijante po kojoj ta 2 koloseka ne bi bila dovoljna. Mnogi su crtali prugu preko Zrenjaninskog puta, crtao sam i ja, ali sam vremenom shvatio da je lakošinski sistem sa novim mostom Dorćol-Kotež tu superioran.
Južni pravac: Ka Železniku i Ostružnici je pruga izdvojena iz naselja. Imamo potencijal za voz na pola sata, i to samo sa dobrim "fiderima". U pitanju je slaba pokrivenost lokacija kuda ljudi žele da putuju, i jedva bi popunili i te vozove, a niko normalan ne bi pravio naselje ili industrijsku zonu u Makiškom polju. Ka Valjevu imamo jednokolosečnu prugu u koju je istorijski nedavno ulagano. Kritičnu naseljenost, koja bi zahtevala više od jednog para putničkih vozova na sat, u zoni dostupa prugi nemamo. Ako želimo da pravimo veća planska prigradska naselja, mnogo je isplativije to raditi u Zemun Polju, Ovči, Ripnju, na brdu u Ostružnici iznad stanice nego tamo. Slično pro prugu za Požarevac, sa tim da kombinacija pruga-autoput može generisati privrednu zonu, ali i tu delimično dvokolosečna pruga sa 2 para vozova na sat. Pravac ka Mladenovcu se planira za "brzu" dvokolosečnu prugu, i sa potencijalom da ima dosta vozova. To bi bilo 1 na sat ka Nišu, 1 na sat ka Kragujevcu, 1 na sat regionalac do Velike Plane ili Jagodine, 1 na sat samo do Mladenovca i do 4 na sat BG:VOZ. To je opet do 10-tak pari vozova Rakovica-Resnik sa smanjenjem već od samog Resnika.
Kritično nam je severno od Rakovice, sa po ovom planu 14 pari vozova. Vračarski tunel bi mogao normalno primiti toliki saobraćaj zbog očekivanog ujednačenog ranga i dinamičkih karakteristika, ali ne i Rakovica-Prokop i Prokop-Novi Beograd. Od Rakovice sve do Mostarske petlje imamo dvokolosečni koridor koji do sada još nije ugrožen visokogradnjom. Neki u odnosu na današnje razumniji donosioci odluka su pristali na skuplja rešenja petlji Mostar i Radnička, samo kako bi ovaj prilaz masovnim prevozom železnicom ostao očuvan. Naravno, cilj je od Mostara podzemno zaći u najstroži centar grada.
Pro Grocku i Obrenovac: Grocka zbog svoje brdovite konfiguracije i koncetracije naselja uz Smederevski put nije za višenamensku "tešku" železnicu, već za laku železnicu. U Obrenovcu imamo dosta drugačiju situaciju. Imali smo uskokolosečnu prugu koja je formirala koncetraciju ljudi uz desnu obalu Save, i imamo ravnicu, i samo 4 kilometra geološki nepovoljne zone koja zahteva skuplja rešenja. Potencijal te zone je u dostupnosti i autoputa i reke, i samo pruga vezana za Beograd nedostaje da se od Obrenovca napravi vrlo ozbiljan satelitski grad. Ako je do samo putničkog prevoza, tu je dovoljan jedan kolosek, uz mogućnost sanacije i korišćenja Ćirinog tunela (nije jeftino, ali se ne bi krenulo od nule). Ali kuda bi izašla u Beogradu? Do Sajma je relativno jednostavno, ali opet tek zalazak do Savskog trga mu daje punu upotrebnu vrednost. Ono napredno preko Surčina je glupost od 50 kilometara koja ne smanjuje ni vreme ni troškove, kada je pravac desnom obalom 30km, a sa tunelom Mala Moštanica 37km. Jednokolosečna pruga namenjena samo prigradskim vozovima i teretnima noću može da ima interval 15 minuta sa odgovarajućim sistemom signalizacije, a može biti i prigradski LRT sa tramvajskom elektrifikacijom i teretnim vozovima noću. Ali, ako se ide na republički projekat, tada se gradi pruga Beograd-Loznica preko Valjeva, sa duplim kolosekom Beograd-Obrenovac, jednim kolosekom Obrenovac-Lajkovac, duplim Lajkovac-Valjevo sa obaloutvrdom Umka-Barič u dužini 4 kilometra, za brzine 160 km/h, i vremenom putovanja brzih vozova Beograd na vodi - Valjevo 40 minuta.
Suma sumarom, i pri najambicioznijem planu prigradskih železnica, ne treba nam nigde četvorokolosečna pruga, već tek parovi dvokolosečnih pruga na kraćim deonicama:
1) Od Rakovice do grananja ka centru Beograda i Prokopu.
2) Od Novog Beograda do Tošinog bunara, grananje za Zemun i Aerodrom.
3) Od Petlje Radnička do Ekonomskog fakulteta.