Šta je novo?
Od:
Filteri

Železnice - infrastruktura

Dodao bih, tu postoji besmisleno odsustvo brzih vozova / po meni svaki Flirt iz Novog Sada bi trebalo da završava u Pančevu - i to Vojlovici, a možda i poneki KISS.
 
Ovo drugo mi se ne sviđa, možda svaki treći, i mora ih biti više, i da uvek u Prokopu imaju rezervu koja će da ispoštuje red vožnje na drugu stranu ako neki iz Niša, ili Subotice (Novog Sada) okasni.
Nekako bi mi logičnije bilo da bude možda tri polaska dnevno koja putuju s kraja na kraj zemlje, a ostali da se ostvaruju veze na susednim kolosecima (isti peron) sa par minuta presedanja u Prokopu.
 
spatiotecte je napisao(la):
Treba cetvrokolosecna pruga na sva 3 izlaza iz Beograda.
Kliknite za proširenje...

:ROFLMAO: Господе...

За интензитет саобраћаја који имамо и који ћемо потенцијално имати у наредних 10 до 20 година и ово што имамо од пруга је и више него довољно. Ето, можда само да се изгради двоколосечна пруга ка Нишу, обилазница преко Винче и уради други колосек Батајница - Остружница. Треба модернизовати сигнализацију тамо где није модерна и реконструисати нерекенструисане пруге у београдском чвору, нарочито јужно од Саве и Дунава. То ће повећати пропусну моћ за релативно мале паре.
 
Počela modernizacija 34 kilometra pruge između Kosova Polja i Kosovske Mitrovice
(Beta) U Kosovu Polju počeli su radovi koje sufinansira EU na obnavljanju i modernizaciji 34 kilometra železničke pruge između Kosova Polja i Kosovske Mitrovice. Ukupna vrednost radova koji će biti izvedeni u narednih 15 meseci iznosi 68 mil EUR, od čega EU obezbeđuje 27 kroz Ekonomski i Investicioni plan za Zapadni Balkan, a Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropska investiciona banka (EIB) preostalih 41 mil EUR.

Železnička ruta 10 koja ide od Severne Makedonije do Srbije duga je 256 kilometara, od kojih je 148 na Kosovu i Metohiji.

Nadogradnja prve deonice od granice sa Severnom Makedonijom do Kosova Polja, dužine 66 kilometara, počela je u avgustu 2019. godine i trebalo bi da bude završena do kraja 2023, dok su pripreme za nadogradnju treće deonice od Kosovske Mitrovice u toku.

Železnička ruta 10 je bila u lošem stanju sa ozbiljnim strukturalnim ograničenjima koja su ograničavala brzine saobraćaja na 60 km/h. Rehabilitacija te pruge uključuje zamenu zastarelih skretnica, koloseka i pragova, kao i renoviranje tunela i mostova.
Kliknite za proširenje...
 
WLABmz je napisao(la):
:ROFLMAO: Господе...

За интензитет саобраћаја који имамо и који ћемо потенцијално имати у наредних 10 до 20 година и ово што имамо од пруга је и више него довољно. Ето, можда само да се изгради двоколосечна пруга ка Нишу, обилазница преко Винче и уради други колосек Батајница - Остружница. Треба модернизовати сигнализацију тамо где није модерна и реконструисати нерекенструисане пруге у београдском чвору, нарочито јужно од Саве и Дунава. То ће повећати пропусну моћ за релативно мале паре.
Kliknite za proširenje...

Pa kad gradsku zeleznicu opslužuje 9 garnitura na 3 pravca naravno da neće biti preopterećeni kapaciteti.

Grad veličine Beograda bi trebao da ima 100 garnitura u sistemu sa 7-8 izlaznih koridora.
A tu bi infrastruktura bila u debelom škripcu.
 
spatiotecte je napisao(la):
Pa kad gradsku zeleznicu opslužuje 9 garnitura na 3 pravca naravno da neće biti preopterećeni kapaciteti.

Grad veličine Beograda bi trebao da ima 100 garnitura u sistemu sa 7-8 izlaznih koridora.
A tu bi infrastruktura bila u debelom škripcu.
Kliknite za proširenje...


Па да. Слажем се да би град величине Београда требао да има 100 гарнитура у систему са 7-8 излазних коридора. Али их нема и никад их неће имати, јер нема воље, нема знања, нема новца и нема радне снаге која би могла да омогући све то. Довољно је погледати изјаве оних на челу железничких фирми, града Београда и ресорних министарства. Они се поносе овом бедом коју имамо. Они уопште нису свесни да оно што ми имамо је на нивоу земаља трећег света.
 
WLABmz je napisao(la):
Па да. Слажем се да би град величине Београда требао да има 100 гарнитура у систему са 7-8 излазних коридора. Али их нема и никад их неће имати, јер нема воље, нема знања, нема новца и нема радне снаге која би могла да омогући све то. Довољно је погледати изјаве оних на челу железничких фирми, града Београда и ресорних министарства. Они се поносе овом бедом коју имамо. Они уопште нису свесни да оно што ми имамо је на нивоу земаља трећег света.
Kliknite za proširenje...
Taj prastari, razvaljeni Beovoz, funkcionise neverovatno dobro u smislu da retko kasni i da retko izostaju polasci, u odnosu na nemacku verziju gradsko/prigradske zeleznice, uzimajuci u obzir budzet i kvalitet vozova.
 
Iz mog iskustva S-Bahn & U-bahn (metro), koji su pandam našem BG Vozu su relativno tačni i nisu uopšte toliko problematični kao regionalni i ICE vozovi, mada verujem da to zavisi od grada do grada..
Sadašnji sistem BG Voza je po kompleksnosti mnogo manji od bilo kog S Bahn-a u Nemačkoj, a samim tim manje sklon ispadanjima ili kašnjenjima u sistemu..
Kao što sam napomenuo gore, Nemačke železnice muku muče sa saobraćajem na koridoru ili regionalnim pravcima, otkazivanja i kašnjenja su redovna pojava..
Zato i Nemačke vlasti traže od njih da prodaju "Schenker" i ostale firme koje rade u sklopu DB-a, jer žele da se DB u potpunosti pozabavi železnicom i rešavanju saobraćajnih smetnji...
 
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je danas da će država rekonstruisati most preko Velike Morave kod Svilajnca i most preko Zapadne Morave kod Čačka između Mrčajevaca i Mršinaca, jer su to objekti koji su u nadležnosti Rerpublike, a oštećeni su u toj meri da već duže ne mogu da se koriste.

www.blic.rs

Pančevački most je godinama kritična tačka Beograda i zreo je za rekonstrukciju! Ministar otkrio kada će moći da se krene sa radovima

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je danas da će država rekonstruisati most preko Velike Morave kod Svilajnca i most preko Zapadne Morave kod Čačka između Mrčajevaca i Mršinaca, jer su to objekti koji su u nadležnosti Rerpublike, a oštećeni su u toj meri da...
www.blic.rs www.blic.rs



Da li se ovde misli na železničko-drumski most sa naizmeničnim propuštanjem na ulazu u Svilajnac? Da li se uopšte nešto planira sa tom prugom ka Despotovcu?
 
spatiotecte je napisao(la):
Treba cetvrokolosecna pruga na sva 3 izlaza iz Beograda.
Kliknite za proširenje...
Sada, zavisi da li imamo stagnativni, regresivni (napredni plan) ili razvojni plan.

Regresivno-napredni plan je da se ulupaju ogromna sredstva, i da konačni proizvod bude slabo korišćen ili neisplativ, da ukupan transportni kapacitet bude smanjen, da se lako bacaju suštinske lokacije za javni prevoz u velikim gradovima, da se rasprodaje/razdaje infrastruktura i sredstva u bescenje.

Stagnativni plan je najčešće prisutan plan od 1945. sve do početka Zlatnog doba 2014. Jugoslovenske železnice iz SFRJ, ma koliko nam izgledale veličanstveno danas, bile su jedne od najgorih po kriterijumu odnosa ekonomska moć/razvijenost železnice u Evropi.

Razvojni plan ipak ima kriterijume finansijsko-tehničke održivosti, a ne pruga u svako selo i svaki sokak, ili neke desetine kilometara novih podzemnih deonica sa desetinama novih podzemnih stanica. Sa te strane, čak i ako se izgrade zgrade između Savske i Vudrua Vilsona, isplativo je porušiti neke od njih i vratiti voz do zone Savski trg-Ekonomski fakultet. Ali ne i da se masovnije grade četvorokolosečni koridori, mnogo novih pruga i tunela.

Zapadni pravac: Ako nam je cilj frekventniji BG:VOZ, dovoljno je da se na ravničarskom delu između Zemuna i Batajnice uvedu 4 koloseka, koji čak ne moraju biti ni celom dužinom tuda. Recimo samo Zemun-Zemun Polje. Vezano za karakteristike kvaliteta (frekvencije), da se vrati na 15 minuta, trebaju nam novi vozovi sa boljim karakteristikama ubrzanja, više vrata i manjom razlikom visine poda i perona. Za kapacitet imamo prostor u tome da kompozicije budu sa znatno manje mesta za sedenje, ili da kompozicije budu na sprat. Tu se vraćamo na spuštanje visine perona na Vukovom spomeniku. Ako hoćemo još veći kapacitet, rekonstrukcija Karađorđevog parka. Ali sve je to održivo sa intervalom 15 minuta, bez jednog milimetra sa 4 koloseka. Za Novi Sad imamo potencijal udluge 1 ekspres, 1 regio ekspres, 1 obični regio na sat, ka Šidu 1 voz na sat, ka Šapcu do 1 voz na sat. To je sve do 10-tak pari vozova na sat, u slučaju pomenutih ulaganja u BG:VOZ podnošljivo bez 4 koloseka čak i delimično. Ali, veza sa TPS Zemun i potencijalno povezivanje aerodroma i Surčina prave potencijal uskog grla posebno preko Save. U tom slučaju umesto rušenja Hajdinovog Novog železničkog mosta, koji ne može da izdrži više od sadašnjih 2 koloseka, i guranja u lokacije koje su čak i nakon napredno/regresivnog cunamija ostale opslužene železnicom, umesto 4 koloseka Prokop-Zemun logično je imati potpuno drugu trasu i zapadno od Tošinog bunara i istočno od Železničke stanice Novi Beograd. Ako se već grade potpuno novi skupi objekti, most preko velike reke, i tunel duži od kilometra, trebalo bi da povećaju gustinu transportne mreže i opsluženost zona. Konkretno, Aerodromsko-Surčinska pruga ispod Bežanijske kose, preko oboda Ledina, paralelno sa pistom, sa produžetkom ka Batajnici radi vozova tipa Novi Sad-Aerodrom-Beograd i slično. Tada se vozovi iz Srema raspoređuju na obe dvokolosečne pruge i četri koloseka nam uopšte ne treba. Ka centru Beograda logična trasa je pravcem Starog železničkog mosta usmerena ka strogom centru Beograda, pri čemu bi podzemna deonica počela tek od Mostara na sever.

Severni pravac: Tu već imamo dva koloseka do Pančeva, a slično kao i prema Batajnici, moguće je drugim merama povećati kapacitet držeći se standarda 15 minuta. Ka Vršcu i Zrenjaninu imamo potencijal za ne više od po jednog voza na sat. Za teretne vozove, postoji znatno jeftinija i brže izvodljivija varijanta vezivanja obilaznom prugom Pančeva severno preko Batajnice umesto Vinčanskog mosta. Čak i ako se jednom neko seti da je sa metrolikom uslugom okolina pruge u Krnjači i ovči idealna za gradnju većeg planskog prigradskog naselja, to bi trebala dopuna tipa dva para dodatnih vozova do Ovče u špicevima. Odnosno, nema varijante po kojoj ta 2 koloseka ne bi bila dovoljna. Mnogi su crtali prugu preko Zrenjaninskog puta, crtao sam i ja, ali sam vremenom shvatio da je lakošinski sistem sa novim mostom Dorćol-Kotež tu superioran.

Južni pravac: Ka Železniku i Ostružnici je pruga izdvojena iz naselja. Imamo potencijal za voz na pola sata, i to samo sa dobrim "fiderima". U pitanju je slaba pokrivenost lokacija kuda ljudi žele da putuju, i jedva bi popunili i te vozove, a niko normalan ne bi pravio naselje ili industrijsku zonu u Makiškom polju. Ka Valjevu imamo jednokolosečnu prugu u koju je istorijski nedavno ulagano. Kritičnu naseljenost, koja bi zahtevala više od jednog para putničkih vozova na sat, u zoni dostupa prugi nemamo. Ako želimo da pravimo veća planska prigradska naselja, mnogo je isplativije to raditi u Zemun Polju, Ovči, Ripnju, na brdu u Ostružnici iznad stanice nego tamo. Slično pro prugu za Požarevac, sa tim da kombinacija pruga-autoput može generisati privrednu zonu, ali i tu delimično dvokolosečna pruga sa 2 para vozova na sat. Pravac ka Mladenovcu se planira za "brzu" dvokolosečnu prugu, i sa potencijalom da ima dosta vozova. To bi bilo 1 na sat ka Nišu, 1 na sat ka Kragujevcu, 1 na sat regionalac do Velike Plane ili Jagodine, 1 na sat samo do Mladenovca i do 4 na sat BG:VOZ. To je opet do 10-tak pari vozova Rakovica-Resnik sa smanjenjem već od samog Resnika. Kritično nam je severno od Rakovice, sa po ovom planu 14 pari vozova. Vračarski tunel bi mogao normalno primiti toliki saobraćaj zbog očekivanog ujednačenog ranga i dinamičkih karakteristika, ali ne i Rakovica-Prokop i Prokop-Novi Beograd. Od Rakovice sve do Mostarske petlje imamo dvokolosečni koridor koji do sada još nije ugrožen visokogradnjom. Neki u odnosu na današnje razumniji donosioci odluka su pristali na skuplja rešenja petlji Mostar i Radnička, samo kako bi ovaj prilaz masovnim prevozom železnicom ostao očuvan. Naravno, cilj je od Mostara podzemno zaći u najstroži centar grada.

Pro Grocku i Obrenovac: Grocka zbog svoje brdovite konfiguracije i koncetracije naselja uz Smederevski put nije za višenamensku "tešku" železnicu, već za laku železnicu. U Obrenovcu imamo dosta drugačiju situaciju. Imali smo uskokolosečnu prugu koja je formirala koncetraciju ljudi uz desnu obalu Save, i imamo ravnicu, i samo 4 kilometra geološki nepovoljne zone koja zahteva skuplja rešenja. Potencijal te zone je u dostupnosti i autoputa i reke, i samo pruga vezana za Beograd nedostaje da se od Obrenovca napravi vrlo ozbiljan satelitski grad. Ako je do samo putničkog prevoza, tu je dovoljan jedan kolosek, uz mogućnost sanacije i korišćenja Ćirinog tunela (nije jeftino, ali se ne bi krenulo od nule). Ali kuda bi izašla u Beogradu? Do Sajma je relativno jednostavno, ali opet tek zalazak do Savskog trga mu daje punu upotrebnu vrednost. Ono napredno preko Surčina je glupost od 50 kilometara koja ne smanjuje ni vreme ni troškove, kada je pravac desnom obalom 30km, a sa tunelom Mala Moštanica 37km. Jednokolosečna pruga namenjena samo prigradskim vozovima i teretnima noću može da ima interval 15 minuta sa odgovarajućim sistemom signalizacije, a može biti i prigradski LRT sa tramvajskom elektrifikacijom i teretnim vozovima noću. Ali, ako se ide na republički projekat, tada se gradi pruga Beograd-Loznica preko Valjeva, sa duplim kolosekom Beograd-Obrenovac, jednim kolosekom Obrenovac-Lajkovac, duplim Lajkovac-Valjevo sa obaloutvrdom Umka-Barič u dužini 4 kilometra, za brzine 160 km/h, i vremenom putovanja brzih vozova Beograd na vodi - Valjevo 40 minuta.

Suma sumarom, i pri najambicioznijem planu prigradskih železnica, ne treba nam nigde četvorokolosečna pruga, već tek parovi dvokolosečnih pruga na kraćim deonicama:
1) Od Rakovice do grananja ka centru Beograda i Prokopu.
2) Od Novog Beograda do Tošinog bunara, grananje za Zemun i Aerodrom.
3) Od Petlje Radnička do Ekonomskog fakulteta.
 
Izgleda da je "Srbija Kargo" izgubio voz sa bakarnim anodama, vidjen Taurus na tom vozu (Transagent)..
Za one koji ne znaju, tim vozom se prevozi najskuplji teret na prugama Srbije, ide pod pratnjom, a i njegovo kretanje se prati preko GPS-a, voz saobraća na relaciji Pirdop (Bugarska) - Olen (Belgija)..
Koliko sam čuo u celoj sekciji im rade 3 661, od koje su dve na izdisaju, pošto se vozovi prevlače dizel lokomotivama na deonici Doljevac-Ranžirna, nemaju lokomotive ka Dimitrovgradu, a Zaječarci ih spašavaju ka Istoku, mada sada tamo ima zatvor svakog jutra....
Praktično, osim vozova za Istočnu Srbiju, Kargo i nema više toliko vozova na pruzi Dimitrovgrad-Niš, pogotovo ne tranzitnih...
Plašim se da će dolaskom "RCC-a" & "ENNA-e" izgubiti i preostale tranzitne vozove iz Preševa, a tu će biti i kraj...
 
mvbg1 je napisao(la):
@Jelancha Neće se kargo ugasiti,to nikako. Održavaće ga država na silu u životu. Uvek će biti tu i tamo neki "pilićari" da se voze. Ako bude baš baš loše, država možda odluči i da ponovo spoji dva državna operatera u jedan.
Kliknite za proširenje...

Или у преводу, операција (поделе предузећа) успела, пацијент умро...
 
U principu Kargo im je potreban zbog vojske, NIS-a, uglja i prebijanje dugova...
Trenutno najbolja opcija je da se oni & SV spoje u jednu firmu u vidu "ŽS Vuče Vozova" (nešto što je HŽ pre imao), a da Infra ostane zasebno, kao što si i sam napisao..
Meni je iskreno fascinantan rad uprave u Kargu koja nema nikakav plan za bilo kakav GO lokomotiva u skorije vreme (pogotovo dizela) čak ni nabaku rezervnih delova za pojedina vozna sredstva, a da pritom najavljuju neke lokomotive na baterije i silan kredit koje planiraju da uzmu od EBRD-a.:violina:
 
Nabavljaju se valjda manevarke i nekoliko dizel lokomotiva za vuču uz obnovu postojećih i kupovinu novih teretnih vagona.
 
Jelancha je napisao(la):
Trenutno najbolja opcija je da se oni & SV spoje u jednu firmu u vidu "ŽS Vuče Vozova" (nešto što je HŽ pre imao):violina:
Kliknite za proširenje...

Све само не то! ХЖ је имао Карго, ПП и вучу возова засебно. То је тек била смејурија пар екселанс. Карго и ПП нису имали вучна средства, већ су ангажовали вучу возова за вучу њихових вагона. Срећом по њих па су схватили то, па су укинули ту глупост од "вуче возова". Треба спојити СВ и Карго у једну фирму и да ЖС има ЖС превоз и ЖС инфраструктуру и ћао. СВ и Карго су за своје постојање и једна и друга фирма испаштали и деградирали се. Треба само упоредити колико је било активних електро локомотива пре поделе, а колико их има сад, и поред Каргове набавке 16 Вектрона, од који више од пола не вози. Мада, ако наставе овај начин пословања ни то им не би много помогло, осим текуће-оперативно.
 
Aha, ja sam onda loše shvatio tu kombinaciju, mislio sam da je sve bilo zajedno u jednoj firmi i da je naziv Vuča Vozova bio samo zajednički naziv, moja greška onda, vidi se da slabo poznajem HŽ:gobb:...
Svakako sam mislio na ovaj tvoj predlog koji si predložio...
 
spatiotecte je napisao(la):
Nabavljaju se valjda manevarke i nekoliko dizel lokomotiva za vuču uz obnovu postojećih i kupovinu novih teretnih vagona.
Kliknite za proširenje...
U planu je nabavka 4 dizel lokomotive, do tada će sve "Kenedi" lokomotive biti u autu, a trenutno ih imamo 10tak, možda i manje aktivno...
Regani već posustaju polako, sve su češći momenti da je barem 1 u autu, a pošto rade u reonu Istočne Srbije moraju da se šalju na daleki put u Kraljevo ili u Nišu na opravku..
One dve španke nisu za ozbiljnije teže vozove realno..
U principu meni je taj kredit bacanje para u bunar, jer oni nit išta održavaju niti išta šalju na GO, i posle ispada da nemaju dovoljno lokomotiva, a nemaju ga zbog sopstvene nemarnosti..
Pored Vectrona, najveća tragedija su mi i lokomotive 461, odnosno one iz podserije 200 koje su modifikovane/modernizovane, a danas nijedna ne rad!
Takodje i Severina (444) je jako malo, a sve su to lokomotive koje su izuzetno moderne i dobre...
Kao gradjanin uopšteno sam protiv bilo kakvog zaduživanja kreditima radi kupovine novih lokomotiva Kargu, jer to nam uopšte ne treba, ima Kargo savim solidan vozni park, koji je potrebno samo srediti i vratiti u saobraćaj!
A ovo za kupovinu kola mi je takodje simpatično, u Zaječaru su pre dve godine posekli nešto od preko 100 Eas & Eanoss kola, a vidim da im sad stoje oko 20tak Eanoss-a koji su verovatno ispali iz saobraćaja zbog revizije, i sad zbog toga iznajmljujemo kola od Hrvata,Crnogoraca itd....
 
Sredjuje se Dunavski peron, zanimljivo da se vozovi neće zaustavljati do Pančevo glavne, barem tako piše ova stranica...
Mada kada razmislim ima dovoljno BG Vozova koji pokrivaju ta lokalna stajališta usput, tako da nema potrebe....

Снимак екрана (409).png
 
Poslednja izmena:
Ipak si pametan, ovaj peron i jeste skandal..
Ove ploče su odavno prevaziđene na stanicama, videćemo kada krene saobraćaj kako će sve funkcionisati, jer je vrlo moguć veliki broj putnika..
No, ovo je još i dobro kako zna da bude, neka stajališta na koridoru nemaju ni te ploče, pa udji u voz pod parolom snadji se, još ako su vagoni koji nemaju niskopodni ulaz didi....
Sećam se na pruzi Požarevac-Majdanpek da je bilo jedno stajalište koje nije imalo nikakvu oznaku, nikakvu ploču, ama baš ništa, običnom posmatracu ili putniku se činilo da je voz stajao zbog nekog problema, čak mislim da ni ljudi iz okolnih kuća nisu bili sigurni da li voz staje zbog putnika...
Već kada smo kod Dunavskog perona, ovako je nekada bilo u špicu (nadam se da sada neće biti pometnje oko kašnjenja kao tada lol):
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh