Kada sam išao i vraćao se iz NS prošle srede, 90% putnika u IC su po odokativnoj proceni bili penzosi.
Mada ima i dosta ljudi koji žive u NS, a rade u BG, zbog njih bi IC morao biti barem 300-400 dinara jeftiniji nego što su rekli da će biti kada prođe promotivni period. Nije normalno da bude skuplji od najskupljeg autobusa na istoj relaciji. Sumnjam da će ijedan penzioner nastaviti da se vozi IC-om posle 30. aprila, a i ostali putnici će početi da ga izbegavaju zbog astronomske cene karte. Voz nije avion, niti se srpske plate mogu porediti sa nemačkim i japanskim.
Ту се долази до сурове реалности - у условима живота у Србији, приоритетна је фреквентна, тактна, финансијски приступачна и коректна (са становишта времена и комфора) веза, не само Београда и Новог Сада, већ и читавог подручја између ових градова (а које већ сада чини својеврсну конурбацију, у којој треба омогућити ефикасну и квалитетну мобилност за целокупно становништво), односно свих места дуж трасе, са њима.
То омогућују регионални возови, својом сасвим пристојном брзином, више него прихватљивим трајањем путовања (брже и ефикасније него било којим другим доступним видом превоза) и, за српске услове, потпуно прихватљивом удобношћу. Трајање путовања између Београда и Новог Сада сведено је, већ и регио возовима, на ред величине трајања кретања јавним превозом по самом Београду (до/од успутних места и још мнооого брже!), и за велику већину популације то је, у овом тренутку, сасвим задовољавајућ квалитет, који отвара огромне, у нашем контексту до сада невиђене, перспективе у домену "свакодневних миграција" и мобилности, не само на пољу рада, већ и образовања, културе, организације слободног времена и сл. Могућност тражења посла у читавом подручју од стотинак километара Бгд-НС конурбације са свешћу о поузданом и приступачном превозу, живот у Београду, а студирање у Новом Саду, вечерњи одлазак на позоришну представу из Инђије у Београд или непланирани породични излазак у шетњу из, рецимо, Земун Поља у Сремске Карловце, сада постају потпуно реалне, доступне опције. А само до пре неку недељу - потпуно незамисливе, или макар у домену чисте фикције. То је, за српске услове, колосални помак и, по мом скромном мишљењу, главни добитак од ове реконструкције. Односно, био би, када би новостворени ресурс био заиста стављен у пун "погон" и искоришћен на оптималан, логичан, здраворазумски начин.
Оно што није задовољавајуће, јесте чињеница да у сатима када саобраћају IC или REx, нема RE возова, чиме се компромитује флексибилност употребе (путовање се мора планирати, уместо да се просто сачека први следећи воз), стварају гужве на поласцима који долазе после "рупе" у реду вожње, и слично. Регио возови би, као минимум, морали да буду доступни сваког сата (у вршним периодима, пожељно, на пола сата), као основна услуга, а REx (чији је смисао најупитнији; стиче се утисак да су овај ранг измислили само да би оправдали коришћење Кис гарнитуре и на RE, а не само IC поласцима) и IC би требало да буду додатна понуда за оне којима је потребна већа брзина или комфор. Но, све би то имало више смисла и оправдања на неком већем растојању него што је између Београда и Новог Сада. Овако, добитак од више категорије воза је, на ту раздаљину и трајање путовања, да се не лажемо, ипак сразмерно мали.
Што нас враћа на причу о оправданости и (не)промишљености читаве инвестиције (реконструкција пруге за 200 км/ч вс. реконструкција за 160 км/ч; куповина 3 киса наспрам 10-12 флиртова које је било могуће набавити за исти новац и сл). Политичари нигде нису "цвеће", али ни једна озбиљна земља не би себи дозволила да овако стратешки важну тему до те мере веже за потребе дневне политике и једнократног сакупљања предизборних политичких поена. Највећи број грешака начињених у управљању железницом код нас, а посебно у тренутним активностима довршавања Београдског железничког чвора и реконструкције правца Београд - Суботица, проистиче управо из тога, као и из коруптивних механизама који, на жалост, прожимају све сфере урбанистичког и просторног планирања и изградње.
Но, сад - шта је ту је, родило се, ваља га љуљати. Било би добро макар сад све новостоврене капацитете организовати и ангажовати на оптималан и што је могуће ефикаснији и плодотворнији начин.