Železnice - infrastruktura

[borris_]

Zato sto upotrebljavas ekran koji je namjenjen za kuce i stanove u stanici gdje imas prasinu (a nesto ne vjerujem da bi ti ekrani bili cisceni svaki dan), i gdje je razmak u temperaturama (najniza i najvisa) ipak nesto veci nego u stanovima i kucama. I da li su ti ekrani garantovani za EMC (electromagnetic comptability) u takvim uslovima.

 

[hazard]

Zašto garantuješ da će se pokvariti? Imaju svoju garanciju. I to na 2 godine, valjda.

Prvo, kada ugradjujes tako nesto u zel. stanice valjda racunas da ce raditi duze od 2 godine. Jer ako menjas nesto svake dve godine, to je veliki trosak pa makar svaki kostao samo 100 evra.

Drugo, kao sto je borris objasnio, TVi za kucnu upotrebu se ne projektuju za rad 24 sata dnevno na stanicama. Kada se dizajnira TV, uzima se maks. 12 sati rada dnevno, a verovatno i manje kao neki dnevni prosek (6-8 sati). Amerikanci, koji su verovatno sampioni po pitanju gledanja televizije, gledaju u proseku 34 sata dnevno TV, sto ti daje oko 4,85 sati dnevno. Monitori se verovatno projektuju za vece radno opterecenje (a i jednostavniji su uredjaji od televizora) ali kod monitora se uzima u obzir da ih kompjuter redovno gasi ako nema aktivnosti korisnika. Znaci opet nije koriscenje 24/7.

E sad, da li je moguce, po uzoru na Aleksandrovu ideju napraviti sistem od lako pristupacnih, relativno jeftinih komponenti? Ja mislim da jeste (i da tu borris malo preteruje, jer je top profesionalac u firmi gde se sve radi na vrhunskom nivou), ali nije poenta samo napraviti (i to je ono sto borris pokusava zapravo da vam objasni). Treba sertifikovati pouzdanost te opreme, detaljno sve istestirati, promeniti dizajn sistema da se problemi sa pouzdanoscu rese ili zaobidju, izabrati, cesto cisto eksperimentalnom metodom, prave komponente (pa makar sve one bile jeftine), i tako dalje. Npr. spomenuti Raspberry Pi - koliko je on pouzdan? Koliko cesto crkava? Koliko sati testiranja treba da se uradi da bi bili sigurni da ce sve to da radi 24 sata dnevno bez ikakvih problema? E, resavanje svih tih problema i davanje odgovora na takva pitanja kosta, pre svega radnih sati kao sto borris lepo kaze inzenjera i tehnicara.

@borris
mislim da EMC ne bi bila problem u datom slucaju, no nebitno

 

[laki72]

Iako se u principu slazem sa Borisom, primetan je zestok pad cena kvalitetne opreme. Kriza na globalnom nivou, pojava novih tehnologija i kompanija, kao i agresivan nastup kineza sa ponekad i damping cenama otvaraju mogucnost mnogo jeftinije realizacije nego pre samo 7-8 godina.
Takodje, trajnost el. proizvoda je postala kako nepredvidiva pa LG Plazma iz 2008 (radi kao multivjuer) radi 24/7 non stop i davno je probila i najoptimistickije proracune radnog veka za plazma panel, ali zato 24" Sony profi monitor sa nabavnom cenom od 4300$ crkne posle godinu ipo?!
Takodje je trajnost postala relativno nebitna, jer dzaba vam ispravna oprema kada je ona posle nekoliko godina tehnoloski zastarela. A zastarela je posle nekoliko godina.


Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2

 

[Gorstak89]

E sve, sve, ali kad počnete tako... Da li je neko od vas bio na aerodromu? Svaki aerodrom ima gomilu ovakvih monitora. Ali svaki iole normalan međunarodni aerodrom uključujući i naš. E sad, ako vas mrzi da idete do tesle možete da odete na BAS-ovu stanicu i da vidite njihove monitore, imaju nekoliko komada postavljenih. 27. Idem autobusom za Požarevac pa ću se valjda setiti da uslikam baš taj. I sad svi oni imaju te sisteme a Železnice ne mogu?

 

[borris_]

Naravno da sam pretjerao ali sam to uradio sa namjerom. Cesto citam na forumima kako je sve sto se instalira skupo i da je tu sigurno neko nesto ukrao. Ti forumski strucnjaci (ne napadam nikog na ovom forumu) bi naravno to uradili za deset puta manju sumu.

Slazem se sa Hazardom da je moguce napraviti jeftiniji sistem sa razvojem tehnologija i da bi tu neka "start up" mogla da se ubaci i predlozi low coast sistem (ovdje ne govorim samo o PIS sistemu nego i o AVLS, radio sistemu itd itd). Uostalom i moja firma je to uvidjela ali to nam nije primarna djelatnost (a i nismo toliko fleksibilni kao neka start up firma).

 

[Gorstak89]

A tu je i stari sistem koji još uvek radi:

možda čak na nekim mestima i ne bi bilo loše zadržati nešto ovakvo zbog šmeka. Ali samo ako se dobro uklopi i ako i dalje daje dovoljno informacija. I da su te informacije jasne.

E sad, monitori daju opciju i reklama. A kroz mali broj reklama možda ti paneli mogu i sami da se otplate za 3 godine...
32 inča vivaxov košta 23 crvene. Garancija 3 godine.

ovo je dovoljno dobro da bude izvor slike, ako ne, postoje konfiguracije za cirka 15-20 crvenih. I na ovo sve treba dodati splitere. HDMI spliter sa nekih 16 portova je oko 280e To bi moglo npr za prokop i slične stanice, za ostale su i 2 monitora dovoljna a to košta oko 40-50e.
Neka gruba procena za 16 monitora npr prokop sa kablovima je oko 3700e plus softver, neki dodatni kontrolni računar.. 4500e neka bude. Drugi sistem za tačno javljanje i praćenje vozova može i kasnije da se ubaci, a biće potreban kada dobijemo gužvu na našim prugama, ako zaživi takav saobraćaj.

125e mesečno treba železnica da naplati reklamiranje na svojim monitorima u prokopu da bi nadoknadila troškove. tokom tih 36 meseci je sve pod garancijom. A da ne pričamo da bi na veću količinu valjao i neki popust.

 

[Александар]

Nasmijao si me sa ovim postom. PIS (passanger Information System) je komplikovan sistem jer se ne sastoji samo od ekrana (koji naravno ne kostaju samo toliko) i od jednog servera koji kao salje informacije tim ekranima. Sve to je potrebno povezati sa ostalim sistemima (narocito sa sistemom AVLS - automatic vehicle location system). I to sve kosta.
Prije jedno godinu dana sam na jednom drugom forumu pricao o sistemu busplus i o cijeni ocitivaca karata. Jedan je tvrdio da cijena jednog ocitivaca ne moze nikako biti veca od 100€ i prema tome je govorio da je to jedna velika pljacka. Kada sam mu dao cijene obicnih ocitivaca koji se koriste u evropi (i u parizu- do 15X vise od 100€ po ocitivacu) i dalje je tvrdio da je to jedna velika pljacka.
Jedan od problema u Srbiji je i taj sto ce za svaku cijenu reci da je previsoka i da je u pitanju obicna pljacka i sto se ne vrijednuje rad inzenjera i tehnicara.

Naravno da ja znam za AVLS sistem i ostale automatizovane sisteme. Ja samo napisao ovaj post s namerom da ukažem na činjenicu da se može nešto uraditi i sada, odmah, ako se želi. Činjenica je da se upotrebom komponenti koje su u masovnoj proizvodnji može višestruko pojednostaviti održavanje sistema, ali i njegova cena u samom startu je višestruko manja. To nam pokazuje i primer Siemensovog sistema za informisanje putnika na stanicama Beovoza koji ne radi, ali i Ei sistema na Glavnoj Ž.st.. Treba razmišljati o skalabinom rešenju, u početku sistem ne mora raditi automatizovano, ali svakako može se napraviti pametnije rešnje koje će omogićiti procenu vremena na osnovu fiksnih ali i unetih parametara (kašnjenje u polasku, smanjenje brzine saobraćanja na nekoj deonici), jer je bar kod železničkog saobraćaja mnogo lakše.
Što se monitora tiče o tome možemo voditi diskusije, naravno da bolje koristiti odgovarajuće za tu svrhu. U Beču recimo često koriste Dell U2412M, mislim da se prodaju i za kućnu upotrebu i rade često 24č.

Slikaću baš na jednoj stanici (ako nije već stigao novi) gde je monitor reda vožnje stradao, te su radinici da ne bi ostavili putnike bez informacija ubacili neki njihov od nekog PC-a iz kancelarije. Naravno, ovo ne bi bilo moguće kada bi sistem imao neke vlasničke interfejse velikih firimi koje se bave PIS sistemima, sve s namerom da se kasnije deo od njih mora kupiti i sl.

Od kako sam ovde u Austriji, svaki projekat koji rade je jako praktičan i što je moguće ekonomičniji, počevši od metro sistema, koji je takođe prvobitno zamišljen kao proširivi sistem i koji je od tramvaja pod zemljom evaluirao u teški metro.

Vidi se postavljena treća šina novog U2.

Preko sistema naplate gde još uvek koriste sada već zastareli sistem i validatore koji štampaju datum i vreme na karti. Ali oni imaju samo jedan poništavač u solo autobusu na sredini vozila i to se retko koristi, jer to koriste turisti ili oni koji se ne voze često prevozom. Ali imaju sistem da mogu kupiti mesečnu, semestralnu ili bilo koju drugu mobilnim telefonom ili na kućnom računaru i otštamati je, što je po meni mnogo praktičnije nego imati mnoštvo validatora sa tač ekranom koji se usput ne koristi.

Ovde recimo putnicima ne smataju matori SGP tramvaji ili još gore matore prikolice sa drvenim podom premazanim uljem iz II Svetskog rata, ali je zato prioritet ostala infrastruktura, ponajviše šine, stajališta, itd.

Drveni pod

Ili pak stari EMV koji voze na gradskim i prigradskim linijama, mnogi stariji od naših RVR (neki iz 1978)

 

[boca-ica]

Александар
+1

Meni naj iteresantiniji deo posta a nikada BGdostizno samo zbog ne skromnosti pojedinaca

i koji je od tramvaja pod zemljom evaluirao u teški metro.

ne zavisna trasa i za trotinet je brza od bilo kog javnog prevoza koj ima cesta ukrstanja sa ostalima

Bojim se da ce nam ta neskronnost pojesti potrebnu modernizaciju zeleznice

 

[Пантограф]

Обојици по плус.
Мене је управо у Бечу ухватио тај вирус практичности и рационалности - односно, понукан оним што сам видео почео сам да размишљам како би било када бисмо и ми у Београду тако радили. И било би много боље.

 

[laki72]

Aleksandre, i od mene +
Od 2002 godine Obicno u Becu boravim 2 puta godisnje po pola meseca. Posto to vreme uglavnom nemam obaveze, dosta vremena provodim setajuci i razgledajuci, ujedno i analizirajuci koliko grad koji je nekada bio sediste mocne imperije, koji je visestruko bogatiji od nas vodi racuna o svakom potrosenom grosu (tako vole da kazu austrijanci koji jos zale za svojim Silingom )
Zgrada u kojoj boravim kada sam tamo je relativno stara, pravljena 1932 i pored toga sto je se stedelo zbog tadasnje ekonomske krize imala je peh da bude ostecena u saveznickom bombardovanju 1944 godine. Arhitektonski nije nista posebno, ali je cista, okrecena, vec zastarelim interfonom iz 1976. Stanari su na dvorisnoj strani dodali lift, oni koji su platili imaju kljuc za koriscenje.
Kod nas bi sve to bilo nemoguce.
Landstrasse, ulica u blizini, metro linija, iznad nje podzemna garaza, a iznad ulica!
Kako to nasim genijima ne pade na pamet da umesto one garaze ispod parka kod gradske skupstine poloze po pravcu ispod dela bulevara, a time ujedno zapocnu prve desetine metara BGD metroa?
Tramvaji stari po 40 god, zajedno sa novim Siemens.
A mi secemo li secemo...

Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2

 

[Somi303]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=3vpemwNQVJk[/youtube]
Колико ме је исцимало ово пуцање :o

 

[drum1]

да ли ово значи да су лоши спојеви када с овако чују наше пруге? нисам тако нешто чуо у развијеним земљама.

 

[Železničar]

Da, u pitanju su loši spojevi koji se tako čuju. U inostranstvu, a u novije vreme i kod nas, je u upotrebi dugi šinski trak gde su svi sastavi vareni i nema ovog lupanja.

A što se tiče ovog sistema za obaveštavanje putnika, da li bi za te svrhe mogao da se iskoristi red vožnje sa Interneta? Da se napravi program koji bi, za određenu stanicu ili stajalište, vršio upit na Internet redu vožnje i informacije objavljivao na monitoru. U tom slučaju, bi sam sistem reda vožnje na Internetu trebao redovnije da se ažurira.

 

[direktor]

To klaparanje dalje smek inace stranic se oduseve i naravno sto moze da se otvori prozor ,

 

[JohnnyLee]

A što se tiče ovog sistema za obaveštavanje putnika, da li bi za te svrhe mogao da se iskoristi red vožnje sa Interneta? Da se napravi program koji bi, za određenu stanicu ili stajalište, vršio upit na Internet redu vožnje i informacije objavljivao na monitoru. U tom slučaju, bi sam sistem reda vožnje na Internetu trebao redovnije da se ažurira.

у принципу може, са аутоматским освежавањем на сваких Х минута

 

[direktor]

Ma mogu i da iskoriste stari sistem saks po predjenom kilometru da najvljuje stanicu i minute dolaska na osnovu zadatih parametara

nekad davno 1989 zavseno za gsp probano na zelenjaku na 65

 

[laki72]

Da, u pitanju su loši spojevi koji se tako čuju. U inostranstvu, a u novije vreme i kod nas, je u upotrebi dugi šinski trak gde su svi sastavi vareni i nema ovog lupanja.

.

Nikako da pitam, a interesuje me
kako se na sinama resava pitanje sirenja i skupljanja materijala zbog temperaturnih razlika ?

 

[direktor]

Ostavil se prostor na skretnicama bar se tako radilo na jz kad je poceo da se radi dts

 

[edgeman]

Zavarivanje šina termitom a ima i varijanda ge se vari strujom(video 2)

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=5uxsFglz2ig[/youtube]

Nego ako ikad dođe barem neka od Railway rehabilitation mašina u Srbiju možemo da se nadamo da će pruge biti bolje.

Plasser & Theurer na delu
Video 1
Video 2

Evo ješ jedan video od zavarivanju
HPW

Evo jedne moćne mašine
Plasser & Theurer SVM1000 Infranord

A čistači balasta tek.
Kad je u Srbiji to rađeno? Prakovi potanjaju kao u blatu.

Mašina prože trasom, počisti u 3 nivoa celu prugu sa sve balastom i polaže nove pragove i vraća sve nazad.
Posle toga idu se prećišćeni i novi balast vraća na trasu, vibro mašine za stabilizaciju i glačanje. Ispod svega mašina polaže geotextil.

 

[Somi303]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=cVFBZMrDBNk[/youtube]

барем нешто имамо

 

[direktor]

dmv 710 poznatiji kao svedj na mostu koji je projektovao [cikica sa 2000 din] Milutin Milankovic

 

[Železničar]

Da, u pitanju su loši spojevi koji se tako čuju. U inostranstvu, a u novije vreme i kod nas, je u upotrebi dugi šinski trak gde su svi sastavi vareni i nema ovog lupanja.

.

Nikako da pitam, a interesuje me
kako se na sinama resava pitanje sirenja i skupljanja materijala zbog temperaturnih razlika ?

Ako je u pitanju DTŠ ili dugi šinski trak onda se koristi elastični pričvrsni pribor koji omogućava uzdužno pomeranje šina u koloseku usled temperatnurnih razlika.
Dok se šine nisu zavarivale u DTŠ onda je na spojevima ostavljan dilatacioni razmak kao rezerva usled širenja materijala.

Što se tiče ovih mašina za rekonstrukciju koloseka, mi imamo većinu ali jednu mašinu, vezanu ovako u grupu, nemamo.
Posedujemo rešetaljku koja vadi stari tucanik, prečišćava ga i vraća nazad. Posedujemo zastorne plugove koji zsluže za pravilno raspoređivanje ucanika tj. formiranje zastorne prizme. Posedujemo i nekoliko tipova podbijačica i stabilizator koji ide na kraju.

 

[Пантограф]

@direktor
Где је ово?

 

[direktor]

Juzna pruga svi mostvi su milankovicevi tim svojim projektima drzavi je ustedio silne pare ,neznam tacnu lokaciju

 

[orion]

Ovo je jedan veoma interesantan detalj Milankoviceve biografije. U projektovanju ovih mostova se vidi sta se desi kad vrhunski inzenjeri imaju posledju rec. Evo sta Milankovic kaze u svojoj autobiografiji o ovome