Železnice - infrastruktura

[Boki123]

Upravo tako, ako se vodimo tim razmišljanjem ne bi bilo izgrađeno pola autoputeva koji se sad grade. Jeste činjenica da je skupo sada, ali dobijamo prugu za narednih sto godina i još kao dodatak dobijamo potpuno nivelisanu prugu.
Ono što mene zabrinjava jeste povezanost sa drugim vidovima prevoza i dostupnost stanica. Ako izuzmemo Beograd i Novi Sad gde postoji koliko toliko dobar javni prevoz i dobra gustina naseljenosti oko stanica, kako je to organizovano u Pazovama, Inđiji itd. Da li neko zna da li postoji trenutno neki prevoz koji bi po ovim mestima razvozio od i do železničke stanice ili je neki planiran. Glupo je otvarati ovakvu prugu ako je nezgodno doći do železničke stanice u recimo Staroj Pazovi. To će jednostavno odvratiti mnoge koji će radije koristi automobil.

 

[WLABmz]

spatiotecte » Uto Dec 22, 2020 11:35 pm[/url]":1kyrioyl]Zamisli da su tako razmišljali francuzi i nemci ne bi nikad imali TGV i ICE.

Zamisli da je Srbija oko 5 puta bogatija zemlja. Da država ima 5 puta više novca, da građani imaju 5 puta veće plate. To su Francuska i Nemačka.

E, kad si to zamislio, zamisli da Francuska i Nemačka imaju brze pruge ka svakom gradu od 300 hiljada stanovnika. Nemaju? Šta misliš zašto?

 

[WLABmz]

Boki123 » Uto Dec 22, 2020 11:44 pm[/url]":1ezvrvyj]Jeste činjenica da je skupo sada, ali dobijamo prugu za narednih sto godina i još kao dodatak dobijamo potpuno nivelisanu prugu.

Pa zbog ovakvog razmišljanja su nam pruge u stanju u kakvom jesu i brzine kakve jesu. 100 godina? Rok trajanja pruge je (a naročito pruge za velike brzine) 20 godina, a najviše 30 godina. Nakon toga se sve menja, donji, gornji stroj, sve, barem u razvijenim zemljama sa većim BDP-ima. Aa ako se ne menja, brzine idu dole i dole i dole (na koju vas to zemlju podseća?). Nemamo mi novca da održavamo prugu za 200 km/h. Nemamo mi novca očigledno da održavamo ni prugu od 100 km/h pošto se Koridorom X mili 30 km/h i vozovi iskaču kao iz katapulta na svakih par dana, ako se posreći...

 

[Pendolino]

A i ono malo što je plaćeno za 160km/h ide 120km/h, ono što je za 120km/h ide 100km/h itd

 

[Putnik95]

Boki123 » Uto Dec 22, 2020 10:44 pm[/url]":1qup85v4]Upravo tako, ako se vodimo tim razmišljanjem ne bi bilo izgrađeno pola autoputeva koji se sad grade. Jeste činjenica da je skupo sada, ali dobijamo prugu za narednih sto godina i još kao dodatak dobijamo potpuno nivelisanu prugu.
Ono što mene zabrinjava jeste povezanost sa drugim vidovima prevoza i dostupnost stanica. Ako izuzmemo Beograd i Novi Sad gde postoji koliko toliko dobar javni prevoz i dobra gustina naseljenosti oko stanica, kako je to organizovano u Pazovama, Inđiji itd. Da li neko zna da li postoji trenutno neki prevoz koji bi po ovim mestima razvozio od i do železničke stanice ili je neki planiran. Glupo je otvarati ovakvu prugu ako je nezgodno doći do železničke stanice u recimo Staroj Pazovi. To će jednostavno odvratiti mnoge koji će radije koristi automobil.

U Inđiji se železnička stanica nalazi u samom centru grada,tu će uvek biti dosta putnika,a koliko se sećam u Inđiji postoji i gradsko-prigradski autobuski prevoz. Što se tiče Stare i Nove Pazove,tu je stanica malo podalje od centra,ali s obzirom na skupoću autobusa,mnogi ljudi koji putuju do i od tih mesta se odlučuju za voz,čak i sada kada moraju da presedaju u Batajnici na BG Voz,a broj putnika će se sigurno povećati nakon što dobiju brzi voz do Novog Sada i Beograda.

 

[NoLimit]

Odgovoreno je za Inđiju, a ja ću odgovoriti za Pazove.

tl;dr (u jednoj rečenici, za one koji ne žele da čitaju): Gradskog neće biti a koliko će ljudi preći na voz će zavisiti isključivo od toga koliko će dobra veza biti ponuđena u gradu, pogotovo sa BG Vozom.

A za one koji žele da čitaju, evo detaljnije ispod.

Prvo odmah da se kaže da takav prevoz ka stanicama ne postoji niti će postojati osim ako ne dođe do nekih velikih promena. Tu dominira Lasta uz epitet "bahati monopolista". Pošto je železnica glavna konkurencija Lasti, uvođenjem linija do železničkih stanica bi pucali sebi u nogu. Oni imaju izuzetno jak politički lobi koji drobi sve pred sobom i opština godinama ne može da se odupre istom. Čak i ono što kvazi ima neku vezu sa železnicom poput lokalne linije Stara Pazova - Nova Pazova - Batajnica ŽS, je izvedeno na takav način i sa takvim redom vožnje da nema smisla, i jedino što izvlači tu liniju su vozači koji u saradnji sa putnicima krše red vožnje da bi ga uskladili sa BG vozom kada god mogu.

E, sad... kad je to rečeno odmah na početku, hajde da sagledamo transportnu situaciju.

Kako će se raspodeliti putnici po tome šta im je bilo dominanto sredstvo prevoza ranije:
1. Gotovo svi putnici koji su do sada koristili voz pre početka radova a sada koriste autobus će se vratiti na korišćenje voza
2. Veliki broj putnika koji je do sada koristili autobus će preći na voz zato što će biti brži i vodiće ih dublje u grad. Kritična stavka ovde je usklađivanje sa BG vozom jer bez toga sve gubi smisao.
3. Manji broj ljudi koji su do sada išli automobilom će preći na voz, ali ovo stvarno niko ne može da predvidi u kojoj meri. Mnogo zavisi od toga kako će biti organizovan red vožnje i kako će usluga izgledati u praksi. Dosta toga zavisi i od situacije u samom Beogradu. Džaba da dođeš vozom lepo i fino do Novog Beograda, kada onda moraš da izgineš u 95, radije ćeš ići autom.

Kako će se raspodeliti putnici po tome gde idu?
1. Za Novi Sad će voz gotovo sigurno uzeti primat od autobusa jer je mnogo jeftiniji, a stizalo se za otprilike isto vreme kao i autobusem još pre rekonstrukcije. Pošto će voz putovati duplo kraće, to bi trebalo izvući i neke ljude iz automobila.
2. Za Batajnicu i Zemun će autobus ostati dominantno sredstvo prevoza zato što vodi ljude tamo gde žele da idu. Železnička stanica u Zemunu je predaleko od glavnih tačaka atrakcije a Pazove su preblizu da bi odlazak do železničke, čekanje voza, pa vožnja gradskim imalo smisla. Izuzetak će biti oni putnici koji žive u blizini železničke stanice u samim Pazovama jer uvek je lakše uhvatiti voz ako ti je na 5 minuta od kuće.
3. Za putovanja u centar grada će mnogo toga zavisiti od toga da li će postojeće autobuske linije nakon premeštanja BAS-a stajati kod Ušća kao i do sada i kako će biti povezan voz sa centrom. Do sada je autobus bio superiorniji jer su putnici obično izlazili nakon Brankovog mosta što ih ostavlja de facto na Zelenjaku. Sada kada se premesti autobus na novi BAS, Ušće će postati najbitnije stajalište. I ta direktna vožnja od kuće do tamo će uvek da nadjača bilo kakav odlazak do železničke, čekanje, pa izlazak u Batajnici, pa čekanje BG voza, pa vožnju BG vozom do željene železničke stanice u gradu, pa čekanje gradskog i cimanje do centra. Takve nebuloze dobro izgledaju na papiru, ali u praksi su nula. Na ovakvim tipovima putovanja direktne linije su presudna stvar da li će biti putnika ili ne. Ono što voz može spasiti je brzina i što izbegava gužve. Autobusi znaju nekad da odvezu deonicu od Stare Pazove do Ušća za 50 minuta, ali zato u petak u 17h ista ta linija može da ide i 80 minuta zbog gužve ispred mosta. Tu voz može biti na dobitku.
4. Za putovanja radnika na Novi Beograd je voz već sada dosta zastupljen, a sa većom brzinom bi trebao postati potpuno dominantno sredstvo prevoza.
5. Za putovanja dublje u grad odnosno ka Karađorđevom Parku, Vukovom spomeniku i Pančevačkom mostu će voz skroz dominirati. I do sada je tako bilo do te mere koliko je dobra bila veza sa BG vozom. Ako se napravi dobra veza, gotovo svi će preći na voz.

Kako će se raspodeliti putnici po tome odakle kreću i kako idu do stanice?
Pre nego što napišem stavke, treba napomenuti par stvari.
Napomena 1: u obe Pazove se železničke stanice nalaze na samom kraju naselja odnosno čine granicu naseljenog dela, nakon čega kreću njive i na nekim delovima industrija. Tako da se mogu podeliti u 2 dela, deo između pruge i glavne naseljenske saobraćajnice, i deo od centra ka drugoj strani naselja. Autobusi saobraćaju centralnim delom.
Napomena 2: Iako imaju skoro isti broj stanovnika, Nova Pazova je mnogo kompaktnija odnosno zbijenija, dok je Stara Pazova razuđenija. To je bitan faktor jer on određuje koliko ljudi će uopšte razmatrati korišćenje voza.

Evo situacije:
1. Oni koji žive u delu naselja između železničke i centra će gotovo sigurno birati voz naspram busa. To je razdaljina od 0 do 1.5km(NP) / 2km(STP), koja se vrlo lako prelazi peške, eventualno biciklom, retko ko koristi auto da ode do stanice. Ako je voz brži, onda nema dileme, osim ako te baš ne vodi tamo gde želiš da ideš (objasnio sam gore).
2. Oni koji žive u delu od centra ka drugoj strani naselja će biti u većoj dilemi. To su razdaljine od 2 do 3km(NP)/4km(STP). Tu će biti bitno više faktora. Prvi je gde se ide i na osnovu toga će se birati. Ako ideš do Banjice, biraćeš voz jer ti vreme vreme koje potrošiš da odeš do železničke kasnije uštedi brzina voza, a ako ideš do Zemuna, biraćeš bus. Drugi faktor su vremenske prilike. Po lepom vremenu nije problem šetnja, iako većina putnika iz ove kategorije koristi bicikl. Na železničkoj postoje veliki stalci za vezivanje biciklova koji su uvek prepuni (kada nisu radovi). Kada je hladno i pada sneg, tada manje ljudi vozi bicikl (iako ima i onih koji ne mare za hladnoću ili sneg), pa deo pređe na autobus, a deo se snalazi tako što dođu kolima do železničke i parkiraju ga tu, ili ih neko drugi doveze. Pretpostavljam da će u ovoj kategoriji biti dosta promena odnosno da će se povećati broj onih koji će automobilom dolaziti do stanice bez obzira na godišnje doba. Koliko će takvih ljudi biti zavisiće od situacije u samom gradu koju sam već spomenuo. Ako će železničke stanice u gradu biti dobro spojene i kvalitet gradskog prevoza dostojanstven čoveka, onda će dosta ljudi preći na voz. A ako će morati posle voza da presedaju još 2 puta, gužvaju se i cimaju da bi završili neki posao, ostaće u autu.
3. Oni koji žive u okolnim selima (Vojka, Golubinci, itd.) će kao i do sada kolima dolaziti do železničke i prelaziti na voz, odnosno primenjivati park and ride sistem. Vrlo retko će neko i ići kombinacijom bus iz sela do Pazove, pa onda voz jer je loše usklađeno.

Kada se iskombinuju ovi faktori odnosno odakle se ide, gde se ide, u koje doba i ko ide, dobiju se razne varijante koje oslikavaju stvarnost.
Uvek će za sve biti izuzetaka gde najpre mislim na ljude koji će uvek odabrati voz samo zato što je jeftiniji bez obzira na udaljenost ili potrošeno vreme.

Sve u svemu... Pazove su preblizu da bi brza pruga sama po sebi napravila čudo, već je ona samo preduslov. Mnogo više će stvari zavisiti od samih redova vožnje, takta, cena, gužvi i celog korisničkog iskustva. To su prigradske vožnje i tu je pitanje BG voza krucijalno. A pošto od produžavanja istog nema ništa, biće izuzetno bitno da se usklade redovi vožnje vozova sa redom vožnje BG voza. U takvom paketu ova pruga može biti revolucionarna za putovanje ljudi iz tih naselja.

 

[Boki123]

BG:voz je najavljen da će ići na 10 minuta u špicu, što bi svakako olakšalo presedanje na njega. Što se tiče Pazova, da li postoji neki parking okolo gde ljudi mogu da se parkiraju (Park and Ride), koliki je kapacitet parkinga za bicikle i poslednje, koje rute i kojim taktom bi mogle da idu neke hipotetičke autobuske linije (nisam iz Pazova, pa ne znam kakvi su tokovi putnika itd)

 

[orjen]

WLABmz » 22 Dec 2020 10:45 pm[/url]":e04k3gcm]

spatiotecte » Uto Dec 22, 2020 11:35 pm[/url]":e04k3gcm]Zamisli da su tako razmišljali francuzi i nemci ne bi nikad imali TGV i ICE.

Zamisli da je Srbija oko 5 puta bogatija zemlja. Da država ima 5 puta više novca, da građani imaju 5 puta veće plate. To su Francuska i Nemačka.

E, kad si to zamislio, zamisli da Francuska i Nemačka imaju brze pruge ka svakom gradu od 300 hiljada stanovnika. Nemaju? Šta misliš zašto?

DB ce i dalje graditi pruge sa profilom 300 km/h sto je razlika u troskovima za pruge 250 km/h minorna (iz njihovih planova 2025-2030). I to isto na deonicama sa mesanom transportom.Rade na optimizacija prometa, koji ne zavisi samo od Vmax nego kapacitetu cvorova, vremenu presedanja i celokupne dnevne stabilnost zelezncikog prevoza u realnim uslovima. Nesporno je samo da skoro i nigde gde profil pruge to omogucava grade pruge ispod 200 km/h i ako u realnim uslovima to i ne dostizu. DB opsluzuje mrezu sa nekoliko cvorova i nema grada od 300.000 stanovnika koji nije prikljucen na IC ili ICE. Cak svi gradovi od 200.000 stanovnika imaju ICE - poput Gelsenkirchen (259.645), Aachen (248.960), Braunschweig ( 249.406), Kiel (246.794) ili Augsburg (296.582). Isto vazi za Halle, Freiburg, Magdeburg, Kassel, svi su gradovi ispod 250.000 stanovnika imaju ICE i IC prikljucak. I Solingen gradic sa 159.245 stanovnika dobio je ICE prikljucak, a zabaceno mesto. Mala mesta iznad 100.000 vrlo izuzetno nisu na elektrificiranim prugama kao Lüdenscheid ili Remscheid. Pruga za Lindau, 25.512 stanovnika je od ove godine elektrificirana pa od sada i primi ICE.

 

[NoLimit]

Boki123 » Wed Dec 23, 2020 11:33 am[/url]":12czkrhk]BG:voz je najavljen da će ići na 10 minuta u špicu, što bi svakako olakšalo presedanje na njega. Što se tiče Pazova, da li postoji neki parking okolo gde ljudi mogu da se parkiraju (Park and Ride), koliki je kapacitet parkinga za bicikle i poslednje, koje rute i kojim taktom bi mogle da idu neke hipotetičke autobuske linije (nisam iz Pazova, pa ne znam kakvi su tokovi putnika itd)

Iskreno, meni BG voz na 10 minuta ovako subjektivno deluje dosta teško za izvesti. Ako imamo BG voz koji ide sporije i stoji na svakoj stanici na 10 minuta, koliko mi realno možemo provući tu vozova koji ne staju na svakoj stanici odnosno ostalog železničkog putničkog saobraćaja?
To je do sada funkcionisalo ovako: Nailazi regio voz iz Šida ili Novog Sada u Batajnicu, izlaze putnici, onda je pauza od nekih 6-12 minuta otprilike (dok regio uzmakne uz prugu dalje) i onda kreće BG voz. U drugim slučajevima ako se pogode okolnosti zbog kašnjenja npr., stigne regio u stanicu, BG voz odmah krene, onda regio čeka da BG voz uzmakne tih nekih 6-12 minuta (otprilike) i onda on ide za njim. Kada ubacimo u računicu različite brzine i stajanje na različitim stanicama, potrebno je više lufta ostaviti. Uz modernu signalizaciju, dobru organizaciju, izuzetno dobre redove vožnje i planove kako se nadoknađuju slotovi u slučaju kašnjenja, moglo bi se to ostvariti. Ono što u meni budi skeptika je što sa BG Vozom na 10 minuta, mi imamo de facto neki voz na svakih 5 minuta, kada se uračuna i obična železnica, i to različitih rangova. A to mi deluje kao naučna fantastika trenutno za SrbVoz. Voleo bih da me opovrgnu.

Što se tiče parkinga za automobile u Pazovama, on nije problem iz više razloga. Prvo treba reći da se u okviru rekonstrukcija stanica u obe Pazove rekonstruiše i stanični plato uz izgradnju parkinga za 60 automobila na svakoj stanici. To jeste dobra stvar, ali ono što je ovde velika prednost je što su obe železničke stanice na samom kraju naselja, tako da ima puno prostora u neposrednim okolinama stanice. Postoje neiskorišćene rezervisane površine u vlasništvu železnica, u vlasništvu države, razne zelene površine (koje nisu toliko dragocene kao u gradu odnosno može se žrtvovati malo travnjaka za parking uvek), itd. Sve zavisi od kreativnosti vozača koji bi želeli da se parkiraju. Na obe lokacije se može parkirati više stotina automobila, dok u Staroj Pazovi kada bismo baš silovali okruženje automobilima moglo stati možda i do 1000, što se neće nikad desiti. Tako da mesta za automobile ima.

A što se tiče parkinga za biciklove, on je do sada uvek postojao, ali u projektu nisam uspeo naći kakav će biti u novom obliku. Kakav god da bude, to je nešto što se lako nadomesti jer tu nije potrebno puno, samo nešto za šta možeš da vežeš bajs i to je to. A ako nema dovoljno mesta na određenim stalcima, ljudi se brzo snađu, počnu vezivati za stubove, oluke, druge biciklove (ako poznaju vlasnika i kada će mu trebati), šta god im padne pod ruku. Bilo bi pametno da naprave ogromne stalke i da budu natkriveni i pod nadzorom. To bi stvarno stimulisalo još više ljude. Meni su npr. jedan od biciklova maznuli baš na železničkoj dok je policijski auto bio parkiran na par metara od njega a policija bila unutar stanice. Dobro, na štajgi se zato uvek ostavlja neki najkršniji ispravni bajs koji imaš, ali opet... takve sitnice su bitne.

Što se tiče lokalnih linija, tu je stvar malo kompleksnija. Par faktora prvo treba uzeti u obzir:
- oba naselja sama po sebi imaju mali broj stanovnika, pogotovo naspram naselja u gradu
- uz manji broj stanovnika, imaju i mnogo manju gustinu odnosno većinu naselja čine kuće uz zgrade samo u centru
- ne postoje neka masovna kretanja u isto vreme ka istom mestu. Takva kretanja su obično rezervisana za industriju, a oni već imaju organizovan prevoz
- uz te mane postoji prednost da naselja nisu preterano velika i nemaju previše gužvi, tako da su kružne linije izvodljive

Kada se to uzme u obzir, istakao bih da bi postojanje fider linije unutar samih naselja bilo zaslužno za privlačenje najvećeg broja novih putnika. Neko ko živi na 3km od železničke, a neće ili ne može da pešači/vozi bicikl ili nema auto, njemu bi to puno značilo. Rekao bih da takvih ima puno. A izvuklo bi i iz automobila dosta ljudi, jer dosta ljudi racionalizuje ako moram da sednem u auto da idem do železničke, onda mogu da odem već i u Beograd.

Rešenje bi bile za početak minibus kružne linije po ugledu na 700 u Batajnici, koje bi bile usklađene sa vozom. Znači da dovode ljude npr. na polazak voza u 7:00, itd. I tako ih organizovati. Onda vremenom povećavati broj polazaka i pratiti tržište. Takva jedna kružna linija u svakom naselju bi bila sigurno korišćena i za druge stvari osim železnice, samo ako se dobro izvede. To bi opština morala da organizuje i propagira, a tamo trenutno dominira Lastin lobi, tako da je to problem.

Da opština želi nešto ovakvo da izvede, samo na drugi način, se može videti i kroz planske dokumente gde se već puno godina planira preseljenje/građenje glavnih mesnih autobuskih stanica i u Staroj i u Novoj Pazovi tačno pored železničkih stanica. A to bi onda značilo da tu završavaju i sve Lastine linije iz obližnjih sela, da tu moraju proći i sve linije za Beograd i Novi Sad odnosno indirektno biti feeder-i samoj železničkoj stanici. Onda bi linija npr. za Beograd, za Novi Sad, za Banovce, morala u jednom prolazu zakačiti i centar naselja i železničku. A takve linije su već česte. Za obližnja sela bi to mnogo olakšalo presedanje koje je sada gotovo nezamislivo, a za Pazovčane bi stvorilo "gradski". Naravno, Lasta se protivi tome i njih niko ne može naterati da menjaju svoje linije ili sele svoju stanicu. A isto tako niko ne sme da se usudi da raskine sa njima ugovor ili uvede drugog prevoznika jer će ga Lastin lobi uništiti.

Ne znam šta bi moglo promeniti situaciju sa lokalnim feeder-ima odnosno koja sila je potrebna da bi se Lasta prisilila na nešto. Ceo život gledam ovu tragikomediju a od 1998. aktivno slušam priču kako će Lasta biti prodata, kako "samo što nije". I iskreno, poznavajući političku i društvenu situaciju, nisam optimista. Čak i da se proda nekom privatniku, opet će "neko" da stoji i iza njega, i bojim se da ne uđemo u vrzino kolo. Ova brza pruga je jedino što daje tračke svetlosti i nadu da će se nešto promeniti tj. da će tržišno nadjačati drumski lobi, što će omogućiti manjim lokalnim samoupravama da malo odahnu i uspostave kontrolu nad lokalnim javnim prevozom po interesu građana, a ne prevoznika.

 

[Пантограф]

Pa to dupliranje vozova je suludo. Regio-vozovi iz Šida i iz Novog Sada treba da saobraćaju kao BG:voz, samo ne na svakih 10-15 minuta, nego svaki četvrti (drugi, ili šesti, osmi) polazak. Ostali polasci kraći. Tako je svuda. Dakle, na 15 minuta do Pazove, svaki drugi do Inđije, svaki četvrti do NS, itd. (ja sam pre da ide svaki drugi do NS, a u špicevima da idu na 15 minuta do NS, svaki drugi do Vrbasa).

Samo ubrzani/brzi/intersiti - kako god ih nazvali, ali, to su oni koji ne staju na svakoj stanici - treba da imaju svoje polaske, a svi "pilićari" da budu u sistemu BG:voza.

Znam da je organizaciono izazov, al nekako, svi ostali su se sa tim izazovom izborili - da ne kažem da su u Kini u 10. veku imali akcionarska društva, a da su Amerikanci otišli na Mesec 1969, dalje, da je poodavno izračunata vrednost broja π i tako dalje, pa stoga verujem kako bi svaka država, posebno jednopartijska, kao naša, ipak mogla da reši ovu muku sa naplatom karata i podelom troškova.

 

[WLABmz]

Dobro je da se neko setio da osim brzine vozova bitan i interval polazaka (možda čak i bitniji od brzine, dokle god je po brzini konkurentan drugim vidovima transpota), naročito u lokalnom saobraćaju. Kad će se Srbija Voz toga setiti? Neke 2075. godine verovatno...Sa trenutnim voznim parkom i planiranim voznim parkom u narednim godinama neće biti nikakvog efektivnog poboljšanja u lokalnom putničkom železničkom saobraćaju osim malo kraćeg voznog vremena.

 

[Putnik95]

Вожд » Pet Dec 18, 2020 5:33 pm[/url]":64zlt04d]Pogledajte prilog 1

Vozio sam se pre mesec dana ovom remontovanom garniturom ŽS 710 u bojama srpske zastave od Bora do Zaječara. Mislim da nije kič,svaka železnica u Evropi ima svoju prepoznatljivu boju,svi naši Štadleri su već u toj boji,nebi bilo loše da i sve ostale vozove ofarbaju tako,osim BG Voza koji je gradski prevoz u Beogradu. Ova garnitura ima 40 godina,ali je vožnja iznutra vrhunska,nema mnogo truckanja i nije previše bučna,oseća se da je voz friško remontovan. Trebali bi da remontuju i preostalih 9 garnitura ŽS 710, da popune linije na kojima su se ŽS 711 pokvarile. Grdno sam se iznenadio kada sam skoro u Crvenki video prepotopsku garnituru ŽS 712(Makosa),kako se kilavi kao puž,trebalo joj je maltene deset minuta otkako sam je ugledao na horizontu da uđe u stanicu. Očekivao sam da tu saobraća ŽS 711,ali mi je železničar rekao da su je zamenili sa Makosom,jer se pokvarila. Koliko vidim po novom redu vožnje,svi polasci na liniji Vrbas-Sombor su sada Makose. Trebalo bi tu staviti ŽS 710(Kalmar Verkstad),remontovan ili ne,jer on bar ima automatska vrata na taster i nije toliko spor,a ove Makose se jedva vuku. Pretpostavljam da bi 10 postojećih Verkstadovih garnitura bilo dovoljno za linije Požarevac/Majdanpek-Zaječar,Zaječar-Prahovo Pristanište/Negotin i Vrbas-Sombor.

 

[Дошљак]

Ок би било да су урадили идентичну копију шеме 413 и ремонтованих 441, да је испод плаве црвена. И било би најбоље да прво тако офарбају све 441 од Србија воза.

 

[Putnik95]

Nekada je ŽS 710 saobraćao i na liniji Kraljevo-Kosovska Mitrovica Sever. Ima 5-6 godina kako su ih zamenili sa ŽS 711,međutim,primetio sam da su pre par meseci dotadašnja dva polaska dnevno do Mitrovice skratili samo do Rudnice,koja je poslednja stanica na teritoriji Centralne Srbije. Nadao sam se da će se sa novim redom vožnje ta linija normalizovati,ali i dalje kod ta dva polaska stoji da "privremeno ne saobraćaju do stanice Kosovska Mitrovica Sever". Sada je ceo Sever KiM ostao bez železničkog saobraćaja,i nije najjasnije šta je razlog tome,jer na sajtu nisu dali nikakvo obrazloženje,samo su u obaveštenju rekli da do daljeg voz saobraća do Rudnice i nazad. Ne verujem da je razlog neka popravka pruge,jer bi to onda tako i rekli,mada pruzi južno od Raške realno treba generalni remont. Od Kraljeva do Raške voz celom dužinom juri oko 100km na čas,stiže do nje za sat i po,a onda do Kosovske Mitrovice Sever putuje cela dva sata,iako je kilometraža kraća. Tako je barem bilo pre dve godine,kada sam se zadnji put tuda vozio.

 

[Putnik95]

I ja se plašim da je to u pitanju,jer ne znam koji drugi logički razlog bi mogao da bude: železnička stanica Kosovska Mitrovica Sever je sagrađena negde 2013. godine,do tada su vozovi vozili do Zvečana,pošto je predratna železnička stanica ostala u južnom šiptarskom delu grada. Ne znam zašto bi sada obustavljali železnički saobraćaj,koji ima kolosalan značaj za naše ljude dole. Čak i ako bi država predala železnice na severu šiptarima,oni ne mogu da se povežu sa severom nikako,jer pruga Kosovo Polje-Kosovska Mitrovica već godinama nije u upotrebljivom stanju. Jedine funkcionalne pruge na Kosovu i Metohiji južno od Ibra su Peć-Kosovo Polje i Priština-Kosovo Polje-Đeneral Janković.

 

[NoLimit]

Zar nije bilo neko obrušavanje na toj pruzi pre samo par meseci i zbog toga je zaustavljen saobraćaj? Mislim da je baš na ovoj temi pisano o tome da je 711 naleteo na stenu.

 

[Putnik95]

NoLimit » Čet Dec 24, 2020 2:34 am[/url]":36zcmnbo]Zar nije bilo neko obrušavanje na toj pruzi pre samo par meseci i zbog toga je zaustavljen saobraćaj? Mislim da je baš na ovoj temi pisano o tome da je 711 naleteo na stenu.

Koliko znam,obrušavanje je bilo na pruzi između Kraljeva i Raške,a tu vozovi i sada saobraćaju normalno. Svejedno,voleo bih da je i obrušavanje u pitanju,samo da nije ono čega se plašim,a to da je ovo tiha predaja železnice na severu KiM secesionistima,kao što su im već predali 90% drugih stvari. A čak i da jeste obrušavanje,nije se odvalio ceo Kopaonik,pa da već 3 meseca ne mogu da raščiste prugu. Ovaj trend zakidanja železnice na severu nije od juče,ako se ne varam,do reda vožnje 2018/2019 je današnji noćni voz saobraćao Kraljevo-Leposavić,zajedno sa dva dnevna polaska do Mitrovice,a onda su krajem 2018. noćni voz skratili do Raške,i to zadržali i u narednom redu vožnje.

 

[miki_ns]

Verovatno jeste i politički, ali je lako moguće i da je zbog stanja pruge (ako se već i dosada voz kilavio znatno sporije nego do Raške).
Dakle dok je pruga bila koliko toliko funkcionalna, i mogla da se koristi bez remonta išlo je, u momentu kada pruga dođe u stanje da joj treba remont - to je u sadašnjoj konstelaciji kraj. Jer će krenuti natezanje ko ima pravo građevinskih radova, od koga se potražuju dozvole, ko raspisuje tender i tako unedogled.

 

[Putnik95]

miki_ns » Čet Dec 24, 2020 8:59 am[/url]":3d3rwalh]Verovatno jeste i politički, ali je lako moguće i da je zbog stanja pruge (ako se već i dosada voz kilavio znatno sporije nego do Raške).
Dakle dok je pruga bila koliko toliko funkcionalna, i mogla da se koristi bez remonta išlo je, u momentu kada pruga dođe u stanje da joj treba remont - to je u sadašnjoj konstelaciji kraj. Jer će krenuti natezanje ko ima pravo građevinskih radova, od koga se potražuju dozvole, ko raspisuje tender i tako unedogled.

Kako je moguće da se nijedna vlast pre ove nije "natezala" sa šiptarima oko toga ko ima nadležnost za te stvari,pogotovo na delovima KiM koje faktički može da kontroliše,a sever je to apsolutno? Ako se dobro sećam,železnička stanica Kosovska Mitrovica Sever je sagrađena krajem 2013. godine,i tada Železnice Srbije nisu pitale secesionističku vladu u Prištinu za dozvolu da je sagrade. Zapravo,to je improvizovani industrijski kolosek u krugu nekadašnjeg vojnog remonta,ali je i on savršeno koristio svrsi,s obzirom da je stanica u južnom delu grada uzurpirana od 1999. godine. Da je u pitanju loše stanje na pruzi,valjda bi to tako i rekli na sajtu Srbija Voza,a nisu dali baš nikakvo obrazloženje zašto vozovi na KiM više ne ulaze. Pa naš železnički saobraćaj do Zvečana je ako se dobro sećam obnovljen u martu 2008. godine,to je bilo mesec dana nakon proglašenja secesije KiM,od 1999. do tada nije bilo vozova na toj pruzi. Koštuničina vlada je ponovo uvela naš železnički saobraćaj na severu KiM,i nije ni pitala za dozvolu secesioniste,niti ju je bilo briga što oni i stranci to ne priznaju. Kako tadašnjoj vlasti nije bio problem da ponovo uvede železnicu koja do tada nije saobraćala,a današnjoj je problem da tu istu železnicu samo održava?

 

[gishko]

Putnik95 » Čet Dec 24, 2020 2:03 am[/url]":1ybnnu3r]

Вожд » Pet Dec 18, 2020 5:33 pm[/url]":1ybnnu3r]Pogledajte prilog 1

Vozio sam se pre mesec dana ovom remontovanom garniturom ŽS 710 u bojama srpske zastave od Bora do Zaječara. Mislim da nije kič,svaka železnica u Evropi ima svoju prepoznatljivu boju,svi naši Štadleri su već u toj boji,nebi bilo loše da i sve ostale vozove ofarbaju tako,osim BG Voza koji je gradski prevoz u Beogradu.

Prijatelju, ovo gore je oskrnavljena srpska zastava i oličenje kiča i propasti ovog društva, a ne kolor šema voza. Ovu sliku treba deliti kao primer kako ne treba raditi. Ne znam zašto je kod nas proradio toliki kompleks niže vrednosti, da nacionalnost moramo da prikazujemo na vozovima koji saobraćaju isključivo u unutrašnjem saobraćaju. Štadleri, vagoni i ovo su apsolutno različiti načini bojenja. I voleo bih da vidim koje evropske zemlje su ofarbale vozove u boje zastave na način na koji mi to radimo? DB, SBB, Nederlandse Spoorwegen, HŽ, SŽ, OEBB...? Boja da, ali ne zastava.

 

[Дошљак]

Тачно, толико истицање националних боја је неукусно и деградирајуће да буде нпр. упрљана застава као симбол на возу. Требали су да ураде целу шему са ФЛИРТа, да бело поље буде исто црвено.

 

[NoLimit]

Zastave se običnu ističu tamo gde se prisustvo entiteta čije je to zastava dovodi u pitanje ili na institucijama nekog entiteta kao simboličan prikaz. Zato imamo zastave na svakoj banderi po severu KiM i često i po RS, a nemamo to isto po Kragujevcu npr. Isto tako imamo rečenicu "Kosovo je Srbija" a nikada ne čujete rečenicu "Beograd je Srbija". Zašto? Zato što je besmislena, svi znaju da je Beograd Srbija i niko to ne osporava.

Zato mi uopšte nije jasno zašto je potrebna srpska zastava da bude na vozu koji saobraća isključivo u Srbiji i koji će u 99% slučajeva videti samo građani Srbije. Znači stojim na železničkoj stanici na Novom Beogradu npr. i prođe voz, i na njemu zastava... i pomislim... vidi zastava, mora da sam u Srbiji, nisam imao pojma. Ili šetam pored Save i vidim na travnjaku posađeno cveće u obliku naše zastave... jao hvala vam, da me podsetite da se nalazim u Srbiji, da nema te zastave tamo na travnjaku ne bih nikad znao gde se nalazim. Treći primer... vozim preko mosta i čisto ako sam zaboravio od prethodne bandere koja je bila 10m ranije, doćiće sledeća bandera na kojoj je zastava da mi kaže da sam u Srbiji, jer to nisam znao.

Zastava kao simbol naroda ili nacije je na neki način "svetinja", treba se poštovati i imati neku težinu. Ako stavimo veliku zastavu iznad Zvečana, govorimo nešto time, ali ako trpamo zastavu gde stignemo, to sve gubi smisao. Zastava na vozu za unutrašnji saobraćaj koju će isključivo videti građani Srbije je besmislena stvar i kič.

 

[Putnik95]

NoLimit » Čet Dec 24, 2020 2:59 pm[/url]":2r5bz5te]Zastave se običnu ističu tamo gde se prisustvo entiteta čije je to zastava dovodi u pitanje ili na institucijama nekog entiteta kao simboličan prikaz. Zato imamo zastave na svakoj banderi po severu KiM i često i po RS, a nemamo to isto po Kragujevcu npr. Isto tako imamo rečenicu "Kosovo je Srbija" a nikada ne čujete rečenicu "Beograd je Srbija". Zašto? Zato što je besmislena, svi znaju da je Beograd Srbija i niko to ne osporava.

Zato mi uopšte nije jasno zašto je potrebna srpska zastava da bude na vozu koji saobraća isključivo u Srbiji i koji će u 99% slučajeva videti samo građani Srbije. Znači stojim na železničkoj stanici na Novom Beogradu npr. i prođe voz, i na njemu zastava... i pomislim... vidi zastava, mora da sam u Srbiji, nisam imao pojma. Ili šetam pored Save i vidim na travnjaku posađeno cveće u obliku naše zastave... jao hvala vam, da me podsetite da se nalazim u Srbiji, da nema te zastave tamo na travnjaku ne bih nikad znao gde se nalazim. Treći primer... vozim preko mosta i čisto ako sam zaboravio od prethodne bandere koja je bila 10m ranije, doćiće sledeća bandera na kojoj je zastava da mi kaže da sam u Srbiji, jer to nisam znao.

Zastava kao simbol naroda ili nacije je na neki način "svetinja", treba se poštovati i imati neku težinu. Ako stavimo veliku zastavu iznad Zvečana, govorimo nešto time, ali ako trpamo zastavu gde stignemo, to sve gubi smisao. Zastava na vozu za unutrašnji saobraćaj koju će isključivo videti građani Srbije je besmislena stvar i kič.

Zašto onda u Americi drže zastavu ne samo na svakoj instituciji,nego i na svakoj privatnoj kući?

 

[Дошљак]

У Америци и Великој Британији су заставе исфорсиране као поп симбол, дезен за гардеробу, украс. Мени је то мало дегутантно. Волим наше симболе, али морамо да их поштујемо. Застави је место на јарболу и то је то. Замислите сад да нпр. офарбамо све аутомобиле у тробојке. Обесмислила би се њена употреба, зар не? Ок је имати шему у бојама заставе и наше су веома захвалне за комбинације. Али буквално нацртати заставу на возилу је баш дегутантно.

 

[NoLimit]

Putnik95 » Thu Dec 24, 2020 3:40 pm[/url]":cb660enu]

NoLimit » Čet Dec 24, 2020 2:59 pm[/url]":cb660enu]Zastave se običnu ističu tamo gde se prisustvo entiteta čije je to zastava dovodi u pitanje ili na institucijama nekog entiteta kao simboličan prikaz. Zato imamo zastave na svakoj banderi po severu KiM i često i po RS, a nemamo to isto po Kragujevcu npr. Isto tako imamo rečenicu "Kosovo je Srbija" a nikada ne čujete rečenicu "Beograd je Srbija". Zašto? Zato što je besmislena, svi znaju da je Beograd Srbija i niko to ne osporava.

Zato mi uopšte nije jasno zašto je potrebna srpska zastava da bude na vozu koji saobraća isključivo u Srbiji i koji će u 99% slučajeva videti samo građani Srbije. Znači stojim na železničkoj stanici na Novom Beogradu npr. i prođe voz, i na njemu zastava... i pomislim... vidi zastava, mora da sam u Srbiji, nisam imao pojma. Ili šetam pored Save i vidim na travnjaku posađeno cveće u obliku naše zastave... jao hvala vam, da me podsetite da se nalazim u Srbiji, da nema te zastave tamo na travnjaku ne bih nikad znao gde se nalazim. Treći primer... vozim preko mosta i čisto ako sam zaboravio od prethodne bandere koja je bila 10m ranije, doćiće sledeća bandera na kojoj je zastava da mi kaže da sam u Srbiji, jer to nisam znao.

Zastava kao simbol naroda ili nacije je na neki način "svetinja", treba se poštovati i imati neku težinu. Ako stavimo veliku zastavu iznad Zvečana, govorimo nešto time, ali ako trpamo zastavu gde stignemo, to sve gubi smisao. Zastava na vozu za unutrašnji saobraćaj koju će isključivo videti građani Srbije je besmislena stvar i kič.

Zašto onda u Americi drže zastavu ne samo na svakoj instituciji,nego i na svakoj privatnoj kući?

Tačno sam čekao da neko spomene SAD. Zato što je Američka nacija veštačka, formirana od ljudi različitih etničkih i kulturoloških porekla vezanih oko zajedničke ideje boljeg života. Amerikanci kao takvi ne postoje, to su Englezi, Nemci, Irci, Italijani, Kinezi i sve ostale moguće varijante koje su se izmešale vremenom. Podeljeni su poreklom, rasom i jezikom. Amerika mora da forsira taj novi veštački identitet da bi opstala kao nacija. Zato svugde trpaju zastave, zato se zaklinju zastavi svaki dan u školi... da onaj Italijan ne bi shvatio da je Italijan, da Japanac ne bi shvatio da je Japanac... svi su oni Amerikanci. To bukvalno potvrđuje ono što sam napisao. Prisustvo Američkog identiteta kod migranata je upitno i on mora silom na svaki mogući način i sa svake moguće strane (prvenstveno kroz popularnu kulturu) da se nabacuje populaciji kako bi postali Amerikanci. Da američki identitet nije upitan, ni oni nigde ne bi isticali zastave. Samo što su kod nas sporne teritorije a kod njih identitet, ali princip je isti.

I uz sve to... opet ne vidim da imaju nešto puno vozova sa zastavom na njima.