[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=619832#p619832:2oux7mb5 je napisao(la):
spatiotecte » 01 May 2019 08:21 pm[/url]":2oux7mb5]Vozio sam se TGV-om svim brzim pravcima koji polaze iz Pariza (ima ih 4) mogu da ti potvrdim da voz ne ide odmah 300 na sat a to mozes videti i sam na karti openrailwaymaps gde pisu sve brzine sa svaku deonicu.
Od prilike krecu na slicnom rastojanju kao batajnica u odnosu na pocetnu stanicu, nekih 20 km od pocetne stanice.
Jos jednom ponavljam (ali ti to ocigledno ne zelis da shvatis) da je nasa brza pruga veoma slicna brzim prugama TGV, ICE i AVE samo sto je kod nas spustena komercijalna brzina na 200 tj tehnicki Vmax 220 zbog mesovitog saobracaja i ugradjenih skretnicama a inace geometrijski je uradjena za V250+ sto su potvrdili i ruski strucnjaci. Jer sa cenom od 1.8 milijardi evra nikako ne moze biti klasicna pruga vec samo brza koja je zbog nasih ekonomskih uslova ogranicena na 200.
I prestani da ponavljas da ce se koristiti za 160 kad to nigde ne pise, to je laz koju ti uporno ponavljas od kako postoji ova tema kao da zelis da vozovi idu sto sporije na ovoj pruzi a zna se da ce biti odobren i novi kredit da se nabave garniture sposobne za 200.
Ne znam koji je tvoj problem sa ovom prugom jer non stop pricas o njoj u negativnom smislu i stvarno si postao dosadan sa tim.
За почетак, део пруге, на пример, Париз-Лион где је брзина мања од 250 је мање од 10% пруге, док се Београд - Нови Сад брзина смањује на скоро пола пруге. Но хајмо да набројимо шта је све спорно код глупирања са 200 на сат у овој економији и са овим људима:
1) Разлика између рационално увећаних брзина кроз Србију (око 140) и 200 је 15 минута укупно. Са друге стране, само укидање Железничке станице Београд, и ослањање на замену Железничка станица Прокоп обара тај брзински ефекат, па све да се уведе неколико озбиљнијих аутобуских линија на Прокоп.
2) Разлика између рационално увећаних брзина кроз Србију (око 140) и 200 је мања од 15 минута укупно. Толика уштеда ће значити само директним путницима из Београда за малу Суботицу, за Будимпешту и евентуално Беч. Све заједно средњи обим превоза путника максимум 3000 путника железницом, а када се ту урачуна и већа цена уобичајена за ову врсту превоза, биће добро ако буде и 2000 таквих путника. Пруге за велике брзине се не планирају без 15.000 и више очекиваних путника.
3) Док су Французи своје "брзе пруге" надовезивали на мрежу где су брзине 140-200 биле нормалне, у Србији се то надовезује на мрежу са средњом техничком брзином 63км/с, а пројектованом 93км/с. Сам Коридор 10 има много деоница са брзинама испод 60км/с, што је катастрофа и са аспекта пропусне моћи, и са аспекта целине квалитета услуге. Рецимо, да уведемо неки воз Софија-Будимпешта, био би спорији од аутобуса и аутомобила, па све да нам Београд-Будимпешта падне са неба.
4) Јако је скупо одржавати пругу са интензивним теретним саобраћајем за брзине преко 120км/с. Што већа разлика те брзине и максималне, то скупље одржавање. Немачка, Холандија, Белгија, па и Румунија, када праве компромис између градње издвојених пруга и најбољег коришћења постојећих, опредељују се за брзину 140км/с. Мешовити саобраћај и 200км/с имају само скандинавске земље, где је то компромис због мале насељености и великих растојања, и чињенице да мала насељеност ублажава и токове робе. Има још Москва-Санкт Петерсбург већином 180км/с, али они сами наглашавају то као привремено решење. Са минималном сатницом 13+евра, они такав превоз могу себи приуштити.
5) Пословна активност у Србији је таква, да је кретања која нису приградско-регионалног карактера од села и варошица ка већим градовима јако мало. Ако бисмо о возовима који би Београд-Нови Сад прелазили без заустављања, и тако уштедели било шта са овим великим брзинама, то би било једно 4 пара возова дневно Београд - Будимпешта (Беч), и једно 4 пара Београд - Нови Сад - Врбас - Кула - Сомбор. И то ако се Врбас-Сомбор електрификује, или наручи јако мала серија хибрида за 200км/с. Ка Нишу, било би питање да ли би било исплативо имати један једини воз који не би стао макар у Јагодини и Алексинцу.
6) Када направимо списак свих држава Света које су домаћу индустрију шинских возила сравниле са земљом у историјском тренутку увођења возова великих брзина, списак иде овако: почетак списка, Србија, крај списка. Када том списку додамо и земље чија је индустрија шинских возила стангнирала, иде овако: почетак списка, Србија, крај списка. Један Узбекистан-Спрдистан је отворио ТАЛГО фабрику.
7) Велике брзине захтевају темељну реформу целог система железничког школства, уз читав систем нових специјализација, и знатно повећање укупног броја високообразованих железничара. Србија одшколује годишње једва 10-так дипломираних саобраћајних инжењера, и дипломираних машинских инжењера за железнице, и то уз по неки изузетак протера из Србије. То су људи који не одлазе трбухом за крухом већ образом за поштовањем.
Да ли још нешто није јасно или мора да се црта?