Šta je novo?

Železnice - infrastruktura

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=591393#p591393:rvyq7t9b je napisao(la):
abrines » 26 Dec 2018 07:20 pm[/url]":rvyq7t9b]Данас постављена рампа на пружном прелазу у Реснику. Колико бисмо ли чекали да је врате да не беше оне погибије..Ако неко зна да ли је враћена у Кијеву нека пише.
Pogrešno si povezao ove dve stvari. Postavljanje(vraćanje) polubranika u stanici Resnik nema ama baš nikakve veze sa nemilim dogadjajem kod Niša.
Juče i danas su bile probe funkcionisanja APB-a posle remonta pruge od rasputnice G do Resnika. Kako do sada signalno sigurnosni uredjaji u samoj stanici nisu radili tako i sam putni pelaz nije mogao biti u funkciji. Zbog toga su i skinuti polubranici tokom remonta i rekonstrukcije stanice. I naravno,masinovodje su obaveštavane putem usmenog ili pismenog naloga da je P.P u kvaru i neobezbedjen i da moraju stati ispred njega i sa naročitom opreznošću potom preći preko njega.
 
Чешка
00b7bd0b6813c221c99285eb76b15dec.jpg


Послато са Nokia 7 plus уз помоћ Тапатока
 
не, путни прелаз, без браника, само са знаком СТОП и Андрејиним крстом. нормалном свету довољно
 
Zašto? Onda na svakoj raskrsnici sporednog sa glavnim putem treba semafor.

Mene iskreno čudi što nismo videli sliku prelaza gde se desila nesreća iz ugla vozača.

Da li postoji rastinje ili nešto drugo što ometa preglednost?

Kažu da su putnici videli voz, a da je vozač vozio polako u višoj brzini. Ja bih rekao da je ovde krivac vozač.

Naravno, da ne mogu da škode rampe i semafori, ali ja bih pre toga da neki organ protumači da li je taj prelaz (kao i mnogi drugi) po zakonu ili nije.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=591552#p591552:2x4a2c7j je napisao(la):
Dalmatinac » 27 Дец 2018, 10:40[/url]":2x4a2c7j]Gluposti. Ako je magla ovo ne moze biti dovoljno

имаш знак СТОП. лепо каже: СТОП. а ти ако прођеш преко СТОП, а не станеш, онда баци возачку дозволу
 
Dzaba vozacka ako nema mozga.
Stanes na znak stop i stojis, gledas u magli, a magla smanjuje vidljivost na 30m.
Voz ide npr 100 km/h sto je oko 30m/s znaci da dok ti ili bilo koji prosecni vozac krene za 1s ce biti tacno na pruzi.
Poredjenje sa raskrsnicom nije moguce posto na raskrsnici dvoje moze da ucini nesto (onaj ko je na glavnom putu moze da promeni traku, zakoci, pokusa da izbegne udes itd), a ovde niko nista.
 
Јасно је да се не може сваки прелаз обезбедити опремом, звучном, светлосном, полубраници, браници или чувар прелаза.

Исто тако је јасно да чак присуство свега набројаног неће најокорелије преступнике спречити да раде беззакоње. Стога мислим да би била права ствар да знајући наш менталитет ипак поставимо лежеће полицајце испред свих прелаза или прелаза који су непрегледни и под маглом макар. То није баш толико трошак, а може много тога да спречи.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=591627#p591627:2aif6e46 je napisao(la):
Dalmatinac » Today, 14:35[/url]":2aif6e46]Dzaba vozacka ako nema mozga.
Stanes na znak stop i stojis, gledas u magli, a magla smanjuje vidljivost na 30m.
Voz ide npr 100 km/h sto je oko 30m/s znaci da dok ti ili bilo koji prosecni vozac krene za 1s ce biti tacno na pruzi.
Poredjenje sa raskrsnicom nije moguce posto na raskrsnici dvoje moze da ucini nesto (onaj ko je na glavnom putu moze da promeni traku, zakoci, pokusa da izbegne udes itd), a ovde niko nista.

Šta možeš da uradiš kolima na raskrsnici ako je vidljivost 30m? Sekunda za reagovanje i ti si već prešao 10-ak metara, pa zaustavni trag (i još mokar kolovoz). Naravno, hoće auto da bolje zakoči od voza i može da skrene (i možda naleti na nekoga iz suprotnog smera), ali realno 99% odgovornosti je na ovome što se uključuje kako na put, tako i kod prelaza preko pruge.
 
А што воз да сирину то ништа? Лепо су Амери ставили она звонца када прелазе преко расрнице плус да сиреном воз мора да да сигнал да наилази па кад крене да тандрче не можеш да се вадиш да ниси чуо воз. А сад видим и због чега. :)
 
U boljim kolima uz laganu muziku tesko da mozes cuti sirenu sa neke udaljenosti.
Naravno da je na onome ko oduzima prednost (prv prolaza) odgovornost, ali u toj nesreci drugo vozilo nece kroz maglu ici 100km/h... Sto sve smanjuje mogucnost fatalnih posledica
 
Vrtimo se u krug.
Ja lično stajem na svakom PP, i s rampom i bez rampe, i tako bih svakog savetovao.
Problem je ovde što zakon jasno kaže da svaki PP sa savremenim kolovoznim zastorom MORA imati semafor odnosno trougao sa dve crvene svetlosti (u železničkoj terminologiji to je puto-prelazni signal ili putni signal). I tu više nema rasprave, ZOBS kaže da MORA kako bi se vozaču stavilo do znanja da voz nailazi. Pritisak javnosti treba da ide u tom smeru, naterati upravljače puta da postupe po zakonu. A do tada, a i od tada, najbolje je uvek stati ispred PP.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=591726#p591726:6jofmnsk je napisao(la):
Dalmatinac » 27 Дец 2018, 20:19[/url]":6jofmnsk]U boljim kolima uz laganu muziku tesko da mozes cuti sirenu sa neke udaljenosti.
Naravno da je na onome ko oduzima prednost (prv prolaza) odgovornost, ali u toj nesreci drugo vozilo nece kroz maglu ici 100km/h... Sto sve smanjuje mogucnost fatalnih posledica

смањиш музику и отвориш прозор и чућеш, за тих 10 секунди неће никоме пропасти песма. иначе машиновође су дужне да свирају и да успоре пред необезбеђен пружни прелаз. то ће боље @mvbg1 да објасни тачно, он боље зна
 
Ajde reci zasto bi zavisili od ljudskog faktora koji je dokazano nepouzdan? Zasto u svetu svi teze da izbace ili limitiraju mogucnost ljudske greske?
Duzni su da sviraju, ali koliko puta to nisu ucinili? Ili da misle da jesu a nisu ili da ih je neki ragovor ili nesto drugo omelo?
 
Hoćeš na deonicama puteva iznad klisura i provalija da napraviš ogradu koju ne može da probije autobus, da bi eliminisao stradanje zbog ljudskog faktora?

A šta kada se autobus odbije o tu ogradu i pobije porodicu u kolima u drugoj traci?

Kako to da baš u savršeno nesavršenoj Srbiji toliko ljudi sanjari o staklenom zvonu?
 
Ljudskom faktoru ne pomažu ni branici ni polubranici, ni svetlosna signalizacija , ni sirena, ni zvonce, po rečima g. direktora Infrastrukture železnice Srbije Miroljuba Jevtića 43% nastadalih na pružnim prelazima je upravo na prelazima sa branicima ili polubranicima. Dalje, uglavnom strada lokalno stanovništvo.
I šta reći pisati ? I da im iskopaš podvožnak ili napraviš nadvožnjak oni će opet preko pruge. To je neki folklor koji ne kapiram.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=r89yiTicWcs[/youtube]

Sa šinskim vozilima nema igranja, nema šale, to su ogromna vozila kojima se zaustavni put meri stotinama metara (TGV sa 500 km/h treba 3 km da se zaustavi) i bilo kakav kontakt predstavlja veliku opasnost.
 
Zao mi je sto su uspeli i navukli pojedince na tu pricu. Ok postoje mentoli, ali mi reci zasto bi normalan narod isao izmedju polubranika ako oni odrade svoj posao? Zasto bi neko ugrozavao svoj zivot? Zasto u HU to niko ne radi? Od kad se spusti rampa, za manje od 1m nailazi i voz, a dize se rampa skoro pa cim je prosao. Zasto bas to lokalno stanovnistvo cini prekrsaje? Bas zato sto znaju da se signalizacija ne odrzava i da cesto bude da rampa stoji spustena 10ak min, a da voza nema. Meni se licno desilo da je rampa bila spustena, cekali smo 15 min i na kraju je samo podignuta bez da je voz uopste prosao. Sva odgovornost na signalizaciji i njenom odrzavanju je na zeleznici i to ne rade Boga pitaj od kad i ljudi su prilagodili svoje ponasanje u odnosu na to. Neka se napravi sistem koji funkcionise pa onda da vidimo ko se nece pridrzavati? Ok bice mentola i njima se moze stati na put. Ali to tek posle uspostavljanja nekog funkcionalnog sistema
 
Kolike su samo krađe na železnici, koliko se opreme ošteti pa čovek samo da ide za njima ne može brzo da dovede u red.

To što se rampa spusti pa digne a voz ne prođe u međuvremenu ne znači da sledeći put treba da ignorišeš rampu. Možda bili neki radovi , provera ili kvar na vozu ili bilo šta treće.
Taj vremenski interval je možda duži baš iz razloga našeg nepoštovanja jer se vozovi daleko sporije kreću a prekidač koji aktivira rampu stoji i dalje na istom mestu, pa mu sad treba tri puta više vremena da dođe do prelaza.
 
Razumem to i slazem se, ali pokusaj da razumes i te ljude. Evo uzmemo banalan primer Coke (mesto kod Sente) gde je pruga na kraju mesta. I stanovnistvo koje zivi iza pruge da bi nesto obavilo u urbanijem delu gde su prodavnice, skola, ambulanta itd, mora recimo 10ak puta dnevno preci prugu. Ako sve funkcionise i svaki put tacno znas ako je spustena rampa cekaces tacno 1min, to ti ne menja nikakve ni planove ni ne utice na bilo sta. Ali ako ti krenes a rampa je nekad spustena 2min, nekad 10min, nekad 20min i tako godinama, covek ce doci u situaciju da kaze bolje da prodjem. Uglavnom, to varijabilno vreme cekanja, netacnost i nepouzdanost su po meni razlozi zasto se doslo do ovakve situacije.
 
Naravno da je tako, ali ne može me niko ubediti da se voz ne vidi ili ne čuje kod prelaza.

Ljude mrze da stanu na STOP, pogledaju levo, desno -šta reći na to, osim da takvi ljudi nisu za saobraćaj (pa ni za život u civilizaciji)
 
Tekst nije sasvim svež, a pisan je isto popodne nakon tragedije u Međurovu. Ja sam sam ga poslao sirov i neobrađen, mada se zasnivao na mojim starijim beleškama.

U Danasu je izašao tekst, u rubrici "Lični stav"
Smatram da bi ovakvi tekstovi morali biti u svim novinama.
Železnica uvek ima prioritet u saobraćaju

Prema Članu 100 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima: Na prelazu puta preko železničke pruge, vozač je dužan da propusti šinsko vozilo koje se kreće po železničkoj pruzi.

Kako čak i visokoobrazovani tumači zakona donose pogrešne zaključke, ja Karlo Polak, diplomirani inženjer saobraćaja, predlažem amandman sa ciljem pojašnjenja i nedvosmislenog tumačenja bilo koga ko čita taj zakon. Amandman, odnosno dodatak bi glasio: „Stav 1 člana 100 važi bez obzira da li je prelaz preko pruge opremljen branicima i polubranicima, a ako je prelaz opremljen tim uređajima, da li su branici dignuti." Prednost železničkog nad drumskim saobraćajem je deo međunarodnog saobraćajnog prava, i tu bi svake izmene u jednoj zemlji bile pogubne. Sa te strane je ovaj dodatak potreban radi sprečavanja proizvoljnog tumačenja zakona od novinara tabloida, i ostalih predrasuda od strane loših poznavaoca zakona.

Obaveza saobraćajnog osoblja u železničkom saobraćaju je da blagovremeno najave skori prolazak voza. Ukoliko je prelaz sa znakom „STOP“, to se vrši zvučnom najavom. Ukoliko je prelaz obezbeđen svetlosnom i zvučnom signalizacijom sa ili bez branika, a signalna oprema ispravna, nailazak voza se najavljuje signalnim znacima tih uređaja. Ukoliko su uređaji neispravni, mašinovođa je dužan da zaustavi voz pre prelaza, i nastavi vožnju tek kada se uveri da su sva drumska vozila napustila prelaz.

– Ni najbogatije države sveta nisu sve prelaze preko pruge opremile branicima ili polubranicima. Isto kao što se ne ugrađuje semafor na svakoj raskrsnici. U Švajcarskoj tek polovina prelaza ima branike, a u Srbiji osmina. Prema standardima utvrđenim pre nekoliko decenija, obaveza ugradnje prelaza sa branicima postoji ukoliko je broj drumskih vozila preko prelaza preko 3000 dnevno, ili ukoliko je brzina saobraćaja vozova preko 100km/h. Kada broj vozila pređe 7000, predviđa se gradnja nadvožnjaka ili podvožnjaka. Međutim u praksi, u Platičevu i Batajnici imamo prelaze sa preko 10.000 vozila dnevno koji decenijama čekaju nadvožnjake.

– Vrlo čest uzrok neispravnosti prelaza jeste oštećivanje uređaja od strane učesnika drumskog saobraćaja. Na oko 250 prelaza sa branicima, Srbija ima oko 2000 lomova branika godišnje.

– Železničari su ti koji, sem u vrlo retkim izuzecima radne nediscipline, strogo poštuju bezbednosne procedure. Bezbednost železničkog saobraćaja je poverena licima sa najmanje tri godine formalnog stručnog obrazovanja, i šest meseci rada pod direktnim nadzorom.

– Da bi se zaustavio voz koji se kreće 100km/h potrebno je između 300 i 1000 metara, u zavisnosti od konkretnih karakteristika voza i pruge. Mehanika kočenja voza je mnogo drugačija od mehanike kočenja drumskih vozila. Zato nigde u svetu voz ne daje prvenstvo prolaza drumskom saobraćaju, ali se železnica kao tehnologija transporta nigde ne smatra opasnom zbog toga.

– Najveću opasnost po bezbednost na prelazima je nastala iz slepog slušanja preporuka MMF-a još davnih 1960-tih. Tada se pristalo da železnička infrastruktura izgubi status javne nacionalne infrastrukture, i postane infrastruktura nekog preduzeća. Za odricanje države od finansijske odgovornosti za bezbednost, pristala je na finansijski zahtev železnica da sama može da ograničava broj i kvalitet prelaza. Posledice toga su zone u naseljima i preko dva kilometra bez ikakvog legalnog prelaza, a u atarima i po 5 kilometara bez prelaza za poljoprivredna vozila. Tu vrstu prebacivanja odgovornosti sa države na privredu nije dozvolila ni većina tradicionalno kapitalističkih zemalja. U SAD gde je finansijska odgovornost za bezbednost na prugama tradicionalno na privrednom sektoru, statistike bezbednosti su poražavajuće u odnosu na zemlje Evropske unije.

PREDLOŽENE MERE:

1) Kod rekonstruisanih prelaza sa branicima, kao i novopostavljenih ugradnja dodatnog žutog trepćućeg svetla, kojim se u slučaju problema sa uređajima učesnici drumskog saobraćaja upozoravaju na dodatnu opreznost.

2) Utvrđivanje stanja svih prelaza, da li su signalni znaci pregledni, da nisu oštećeni, ukradeni ili zarasli u rastinje. Postavljanje kamera za utvrđivanje prekršaja i kažnjavanje prekršilaca.

3) Vrlo su učestala uništavanja delova železničkih uređaja od strane sakupljača metala za reciklažu, a koje pravosuđe tretira kao „krađu“! Takva dela bi se morala tretirati kao izazivanje opšte opasnosti, koje je nelogično tretirati kao nehat.

4) Uticaj profesionalnih novinskih udruženja na novinare koji objavljuju javnost vestima tipa „skandal, dignuta rampa, a voz prolazi“. Takvim člancima se povlađuje vozačima koji ne poznaju propise, a železnica koja u tim slučajevima ispoštuje proceduru, proglašava terorističkom organizacijom. Stvaranje lažnih konflikata oko nečega što je odavno precizno određeno zakonom, uz obmanjivanje javnosti, a sve radi bombastičnih vesti, nije pošten novinarski hleb.

5) Posledice šteta na legalnim i ilegalnim prelazima su daleko veće od direktnih, i mere se desetinama miliona evra godišnje. Nakon pola veka, Ministastvo finansija ni moralo prestati slepo slušati MMF, i prihvatiti finansijsku odgovornost za kompletnu nacionalnu infrastrukturu, a ne samo za drumsku infrastrukturu.

6) Ogromna većina vozača, ali i svih ostalih stanovnika ne poznaje mnoge osnovne saobraćajne propise. Jedna od posledica je pogrešno ponašanje na prugama, ponekad sa tragičnim posledicama. Ministarstvo prosvete bi moralo da ozbiljno poradi na osnovnom saobraćajnom obrazovanju još od obdaništa, a da se u saobraćajno obrazovanje uključi i RTS.
 
"Dvokolosečna pruga od Stare Pazove postavljena je do vrha uspona na vijadukt ispred Inđije. Ispod njega će proći kolosek za vozove iz smera Šida za Novi Sad.
Na istom potezu je nasut novi nasip na koji će se izmestiti sadašnji tzv. golubinački kolosek čime se povećava radijus krivine i brzina.
U samoj stanici radovi teku lagano. Položeni su privremeni koloseci, radi se na pothodniku, betoniraju se temelji za portale kontaktne mreže.
Na bloku 2 počeli su radovi na trasi desnog koloseka ka ukrsnici Inđija Pustara.
Pogledajte prilog 4Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1"
izvor:pruge i vozovi Vojvodine
 
Jel ovo normalno da su pruge (nove) toliko neravne iz ovog ugla iz kojeg su slikane?
 
Vrh