tragac
Expert
Hoćemo Resnik-Novi Sad, makar jedan par dnevno.
Železnice - infrastruktura
- Začetnik teme Matt
- Datum pokretanja
DzonTravolta
Expert
- Učlanjen(a)
- 26.07.2015.
- Poruke
- 6.016
- Pohvaljen
- 7.662
Verujem da bi nam MVBG1 to rado omogućio, da se on pita. :mrgreen:
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.388
- Pohvaljen
- 17.468
Hocemo Pancevo-Novi Sad
To vec duze vreme trazimo na forumu
To vec duze vreme trazimo na forumu
tragac
Expert
Bez ovih prolaznih linija BG čvor nema nikakav smisao za putnike
mvbg1
Advanced
- Učlanjen(a)
- 14.10.2011.
- Poruke
- 3.675
- Pohvaljen
- 10.725
Automat za prodaju karata? Nemaju ga daleko veće i važnije stanice po pitanju broja putnika od Sevojna tako da...[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=581124#p581124:39n04kjg je napisao(la):
U stanici Sevojno staje( po važećem redu vožnje) osam pari vozova. U proseku udje-izadje 5-6 putnika po svakom vozu,ponekad ne bude niko.
Ne znam kako je po Evropi,ali čini mi se da nije realno očekivati da se takvo tehnološko "čudo" postavi na jednoj treće razrednoj stanici kakva je ova.
Pre neki dan sam putovao sa stanice Novi Beograd. Ta stanica je trenutno stanica sa možda najvećim brojem putnika u Bgd železničkom čvoru jer je mnogo bolje saobraćajno povezana gradskim prevozom nego Prokop. Na toj stanici se trenutno izvode radovi na 2 koloseka kao deo kineskog projekta brze pruge ka Budimpešti. I koliko sam video Kinezi su skinuli asfalt sa tih perona(skidali su ručno uz pomoć pajsera bez ikakve mehanizacije) i radovi teku nekim svojim tempom.
Međutim, na toj stanici nema nigde ni čekaonice, ni mokrog čvora, a uveče ni svetla na stepenicama. Kad se uveče izađe iz voza više izgleda kao da je voz stigao u neku zemlju koja upravo prošla kroz ratna razaranja ili je zadesila neka elementarna nepogoda biblijskih razmera nego u jednoj od najvećih beogradskih žel. stanica. I još da bude gore, koloseci koji su otvoreni, nemaju ni nadstrešnicu. Sad kad zazimi, ljudi će na toj stanici morati da se sakrivaju od kiše i snega na raspalim stepenicama ka peronima jer nema nikakvog drugog zaklona.
I sad jedno logično pitanje: zašto se obnavlja stanica koja ima ukupno 80-90 putnika dnevno (Sevojno) a na stanici N.Bgd, gde ima dnevno možda i skoro hiljadu putnika, ako ne i više, nema nikakve čekaonice, nadstrešnice, mokrog čvora, svetla, ničega osim kontejnera sa šalterom za prodaju karata?? :?:
Međutim, na toj stanici nema nigde ni čekaonice, ni mokrog čvora, a uveče ni svetla na stepenicama. Kad se uveče izađe iz voza više izgleda kao da je voz stigao u neku zemlju koja upravo prošla kroz ratna razaranja ili je zadesila neka elementarna nepogoda biblijskih razmera nego u jednoj od najvećih beogradskih žel. stanica. I još da bude gore, koloseci koji su otvoreni, nemaju ni nadstrešnicu. Sad kad zazimi, ljudi će na toj stanici morati da se sakrivaju od kiše i snega na raspalim stepenicama ka peronima jer nema nikakvog drugog zaklona.
I sad jedno logično pitanje: zašto se obnavlja stanica koja ima ukupno 80-90 putnika dnevno (Sevojno) a na stanici N.Bgd, gde ima dnevno možda i skoro hiljadu putnika, ako ne i više, nema nikakve čekaonice, nadstrešnice, mokrog čvora, svetla, ničega osim kontejnera sa šalterom za prodaju karata?? :?:
DzonTravolta
Expert
- Učlanjen(a)
- 26.07.2015.
- Poruke
- 6.016
- Pohvaljen
- 7.662
Nisi pratio na času: sve stanice na trasi do NS su predviđene za rekonstrukciju tokom izgradnje/obnove brze pruge.
A ovo u Sevojnu radi Infrastruktura sasvim drugim sredstvima.
A ovo u Sevojnu radi Infrastruktura sasvim drugim sredstvima.
Jel ima neki projekat obnove stanice Novi Beograd i koji su rokovi u pitanju? Ako treba da čekamo još nekoliko godina na obnovu stanice NBG onda to nema nikakvog smisla. Stanje stanice NBG zahteva urgentnu obnovu.
DzonTravolta
Expert
- Učlanjen(a)
- 26.07.2015.
- Poruke
- 6.016
- Pohvaljen
- 7.662
Projekat postoji, prelistaj malo temu.
Prvi je bio skroz "fensi" i podrazumevao je ogroman kompleks, koji bi bio integrisan sa novom autobuskom stanicom.
Drugi, CIP-ov je dosta svedeniji i izgleda aktuelno. Neki kažu da je nivo 1993. godine po estetici.
Prvi je bio skroz "fensi" i podrazumevao je ogroman kompleks, koji bi bio integrisan sa novom autobuskom stanicom.
Drugi, CIP-ov je dosta svedeniji i izgleda aktuelno. Neki kažu da je nivo 1993. godine po estetici.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=581146#p581146:n10onjxi je napisao(la):
онда аутомат да буде у возу. онда неће моћи да се краде
иначе, мислим да на свим станицама и стајалиштима треба да буду аутомати за продају карата. једина је разлика у броју, тј. 1 у трећеразредним станицама попут Севојна, и онима које нису запоседнуте особљем и 5+ у великим станицама
mvbg1
Advanced
- Učlanjen(a)
- 14.10.2011.
- Poruke
- 3.675
- Pohvaljen
- 10.725
Automati u vozovima su moj favorit. Samo,ko će seljaku(u pozitivnom smislu) iz npr. Šljivovice,Jablanice i drugih mesta objasniti kako se kupuje karta "na tom sokoćalu"?[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=581195#p581195:1bgs2xuv je napisao(la):
Tu će KDK svakako morati da uskače kao pomoć,ili će morati on lično da izda kartu našem ruralnom junaku.
U svakom slučaju slažem se sa tobom u svakom smislu.
Ono što meni nije jasno je da nikad nisam ni čuo naznake da će u skorije vreme železnice uvesti kupovinu karata preko neta, ili da razviju sopstvene mobilne aplikacije.
Ulaganja su minimalna a korist ogromna. Kondukter bi trebao samo da ima smartphone koji bi čitao karte QR čitačem, dakle nikakva dodatna ulaganja za opremu i uređaje kondukter...
Ulaganja su minimalna a korist ogromna. Kondukter bi trebao samo da ima smartphone koji bi čitao karte QR čitačem, dakle nikakva dodatna ulaganja za opremu i uređaje kondukter...
Nikola NS
Higher intermediate
Постоји продаја карата већ неколико месеци, али само за возове Београд – Вршац. http://www.srbvoz.rs/ekarta/
- Učlanjen(a)
- 10.01.2007.
- Poruke
- 19.529
- Pohvaljen
- 41.362
Izvor: Politika.rs
Obnavlja se kilometar pruge na dan
Opustele pruge obrasle u korov, zarđale šine, skinuti šrafovi sa pragova, slomljene i ukradene rampe na pružnim prelazima, bili su uobičajena slika naše železnice, koja se iz dana u dan menja. Naš sumnjičavi mentalitet teško prihvata promene pa i nabolje, ali kako kaže Miroljub Jevtić, v. d. generalnog direktora Infrastruktura železnice Srbije a. d., svakoga dana se obnovi prosečno jedan kilometar regionalnih pruga širom Srbije i slika železnice se menja iz dana u dan.
– Svi resursi su angažovani, čak i delovi koji se skidaju sa Koridora 10, a vrede, koriste se, rade svi radnici i svaka građevinska mašina koju posedujemo, a mnoge su čamile godinama u depoima. Cilj je da sledeće godine za 300 radnih dana obnovimo 300 kilometara pruge svojim snagama. I ovu godinu trebalo bi da završimo sa urađenih 280 kilometara. Obnavljamo putnički saobraćaj na prugama kojima voz nije prošao od pet do 13 godina – kaže Miroljub Jevtić, u razgovoru za „Politiku”.
Sve ove važne promene na našoj železnici nisu svuda odmah uočljive. Da bi se nastavila izgradnja brze pruge od Beograda do Mađarske, bilo je neophodno završiti obnovu one od Beograda preko Pančeva i Orlovata do Novog Sada, deonicu dugu 112 kilometara. Radovi će biti završeni do kraja januara 2019. godine, nakon čega će biti moguće potpuno obustaviti saobraćaj na relaciji Beograd–Novi Sad zbog radova i preusmeriti na ovu prugu.
Kada se doda i krak koji vodi do Zrenjanina, koji smo već završili, stvorena je mogućnost da ponovo, posle pet godina vozovi prevoze putnike. Dok „Srbijavoz” ne nabavi nove kompozicije, deli se voz u Orlovatu pa putovanje traje zaista i duže od tri sata. Ali ova pruga ima 96 kilometara i povezuje četrnaest većih mesta sa Novim Sadom i Zrenjaninom. Time je omogućeno građanima Rimskih Šančeva, Kaća, Budisave, Šajkača, Vilova, Gardinovaca, Loka, Titela, Knićanina, Perleza, Farkaždina, Orlovata i Lukićeva, da dobiju saobraćajnu vezu duž čitave pruge, koja je na nekim deonicama konkurentna drumskom prevozu. Primera radi, mesečna pretplatna karta za đake između Novog Sada i Titela je 3.125 dinara, a vreme putovanja je kraće nego autobuskim prevozom.
Urađena je i deonica Šabac–Loznica–Brasina, a obnovili smo i stanicu u Loznici. Sada novim, klimatizovanim vozovima prevozimo putnike od Šapca do Loznice za 68 minuta, a mesečna karta je 4.000,66 dinara – navodi Jevtić, prednosti jeftinog prevoza.
Povećavaju se i brzine i propusna moć pruga. Polako takozvane spore vožnje, gde su vozovi mileli pet, 10 i 30 kilometara na sat šaljemo u zaborav. Te lagane vožnje smo imali na 300 kilometara, a blizu smo cilja koji je delovao nestvarno da ih svedemo na svega 50 kilometara i na koncu ukinemo. Izuzetno je napomenuti da se i mogućnost utovara robe ubrzano menja. Na nekim deonicama nije smelo da se tovari više od dve trećine vagona, naglašava prvi čovek Infrastrukture železnice Srbije, trećina je išla prazna jer pruge nisu mogle da trpe veće opterećenje. Sa 16 nosivost pruga se podiže na 22,5 tona po osovini.
– Malo ko zna da je pruga Niš–Zaječar jedna od najlepših trasa sa normalnim kolosekom, da na 112 kilometara ima 52 mosta i 36 tunela, i nju naredne godine obnavljamo, a to je pravi izazov. Ovo je izuzetno bitno za privredu istočne Srbije, kao što je bitna i pruga Požarevac–Majdanpek. Već krajem ovog meseca ova deonica bi trebalo da ponovo prima vozove koji idu 80 kilometara na sat, da putnici umesto duže od četiri sata stižu za 75 minuta. To je vrlo bitno jer ovoj pruzi, izgrađenoj još 1938. godine, gravitira privreda RTB Bora, Prahova, Železare i luke u Smederevu. A vozovi tuda idu sada brzinom od svega 10 do 30 kilometara na sat – navodi Jevtić.
Zanimljivost je i rekonstrukcija pruge Lapovo–Kragujevac–Kraljevo–Vrnjačka Banja–Stalać, planirana za narednu godinu, pa će opet svako moći „dnevnim vozom za Kraljevo”, koji su zvali i „danski kraljevski voz”. Južna pruga nije zanemarena pa su iz ruskog kredita obnovljene deonice Bujanovac–Bukarevac (13,7 km), Vranjska Banja–Ristovac (17,7 km) i Vinarci–Đorđevo (15,02 km).
– Da bi se svi ovi poslovi na železnici obavljali država i nadležno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dali su garancije i tako obezbedili, u ovom momentu, sredstva u iznosu od oko četiri milijarde evra. To ide prevashodno na gradnju koridora i brze pruge ka Mađarskoj, kopanje tunela kroz Frušku goru kod Čortanovaca, gradnju mosta preko Dunava. Bez toga ne bi mogli da obnovimo pruge. Mi uz to, svojim parama, sopstvenom mehanizacijom i uz naše stručne ljude radimo zamašne poslove na regionalnim prugama. Sve to zajedno, uskoro će dati potpuno novu sliku železnice. Upravljanje brzom prugom je nemoguće bez novog dispečerskog centra za šta je izrada tehničke dokumentacije u toku. I za kraj nismo zaboravili ni obnovu zapuštenih stanica. Ove godine za to je izdvojeno 100 miliona dinara a sledeće će biti još toliko – kaže na kraju direktor Jevtić.
Za pružne prelaze 13 miliona dolara
Spuštena rampa, čekanje da prođe voz bila je gotovo zaboravljena slika u Srbiji. Češći vozovi, veće brzine i naše loše navike, nekultura, doveli su do crnog bilansa – 18 pogibija na pružnim prelazima za dve godine. Vozači ne poštuju signalizaciju, voze između spuštenih rampi, pešaci prolaze, ali ima još nedovršenog posla na samoj železnici. Za to će od Svetske banke železnica, kako kaže direktor Jevtić, dobiti 13 miliona dolara. U Srbiji postoji 2.138 putnih prelaza, ukrštanja pruge i puta, oni su svi obeleženi propisno, ali se mora još štošta uraditi.
Ovim sredstvima urediće se najfrekventnijih i najopasnijih 60 ukrštanja. Delom će se, gradnjom podvožnjaka i nadvožnjaka izbeći direktan susret, a delom će se poboljšati signalizacija. Ipak, bez višeg stepena saobraćajne kulture, poštovanja propisa, strpljenja, teško će se izbeći žrtve.
http://www.politika.rs/sr/clanak/415415 ... uge-na-dan
Obnavlja se kilometar pruge na dan
Opustele pruge obrasle u korov, zarđale šine, skinuti šrafovi sa pragova, slomljene i ukradene rampe na pružnim prelazima, bili su uobičajena slika naše železnice, koja se iz dana u dan menja. Naš sumnjičavi mentalitet teško prihvata promene pa i nabolje, ali kako kaže Miroljub Jevtić, v. d. generalnog direktora Infrastruktura železnice Srbije a. d., svakoga dana se obnovi prosečno jedan kilometar regionalnih pruga širom Srbije i slika železnice se menja iz dana u dan.
– Svi resursi su angažovani, čak i delovi koji se skidaju sa Koridora 10, a vrede, koriste se, rade svi radnici i svaka građevinska mašina koju posedujemo, a mnoge su čamile godinama u depoima. Cilj je da sledeće godine za 300 radnih dana obnovimo 300 kilometara pruge svojim snagama. I ovu godinu trebalo bi da završimo sa urađenih 280 kilometara. Obnavljamo putnički saobraćaj na prugama kojima voz nije prošao od pet do 13 godina – kaže Miroljub Jevtić, u razgovoru za „Politiku”.
Sve ove važne promene na našoj železnici nisu svuda odmah uočljive. Da bi se nastavila izgradnja brze pruge od Beograda do Mađarske, bilo je neophodno završiti obnovu one od Beograda preko Pančeva i Orlovata do Novog Sada, deonicu dugu 112 kilometara. Radovi će biti završeni do kraja januara 2019. godine, nakon čega će biti moguće potpuno obustaviti saobraćaj na relaciji Beograd–Novi Sad zbog radova i preusmeriti na ovu prugu.
Kada se doda i krak koji vodi do Zrenjanina, koji smo već završili, stvorena je mogućnost da ponovo, posle pet godina vozovi prevoze putnike. Dok „Srbijavoz” ne nabavi nove kompozicije, deli se voz u Orlovatu pa putovanje traje zaista i duže od tri sata. Ali ova pruga ima 96 kilometara i povezuje četrnaest većih mesta sa Novim Sadom i Zrenjaninom. Time je omogućeno građanima Rimskih Šančeva, Kaća, Budisave, Šajkača, Vilova, Gardinovaca, Loka, Titela, Knićanina, Perleza, Farkaždina, Orlovata i Lukićeva, da dobiju saobraćajnu vezu duž čitave pruge, koja je na nekim deonicama konkurentna drumskom prevozu. Primera radi, mesečna pretplatna karta za đake između Novog Sada i Titela je 3.125 dinara, a vreme putovanja je kraće nego autobuskim prevozom.
Urađena je i deonica Šabac–Loznica–Brasina, a obnovili smo i stanicu u Loznici. Sada novim, klimatizovanim vozovima prevozimo putnike od Šapca do Loznice za 68 minuta, a mesečna karta je 4.000,66 dinara – navodi Jevtić, prednosti jeftinog prevoza.
Povećavaju se i brzine i propusna moć pruga. Polako takozvane spore vožnje, gde su vozovi mileli pet, 10 i 30 kilometara na sat šaljemo u zaborav. Te lagane vožnje smo imali na 300 kilometara, a blizu smo cilja koji je delovao nestvarno da ih svedemo na svega 50 kilometara i na koncu ukinemo. Izuzetno je napomenuti da se i mogućnost utovara robe ubrzano menja. Na nekim deonicama nije smelo da se tovari više od dve trećine vagona, naglašava prvi čovek Infrastrukture železnice Srbije, trećina je išla prazna jer pruge nisu mogle da trpe veće opterećenje. Sa 16 nosivost pruga se podiže na 22,5 tona po osovini.
– Malo ko zna da je pruga Niš–Zaječar jedna od najlepših trasa sa normalnim kolosekom, da na 112 kilometara ima 52 mosta i 36 tunela, i nju naredne godine obnavljamo, a to je pravi izazov. Ovo je izuzetno bitno za privredu istočne Srbije, kao što je bitna i pruga Požarevac–Majdanpek. Već krajem ovog meseca ova deonica bi trebalo da ponovo prima vozove koji idu 80 kilometara na sat, da putnici umesto duže od četiri sata stižu za 75 minuta. To je vrlo bitno jer ovoj pruzi, izgrađenoj još 1938. godine, gravitira privreda RTB Bora, Prahova, Železare i luke u Smederevu. A vozovi tuda idu sada brzinom od svega 10 do 30 kilometara na sat – navodi Jevtić.
Zanimljivost je i rekonstrukcija pruge Lapovo–Kragujevac–Kraljevo–Vrnjačka Banja–Stalać, planirana za narednu godinu, pa će opet svako moći „dnevnim vozom za Kraljevo”, koji su zvali i „danski kraljevski voz”. Južna pruga nije zanemarena pa su iz ruskog kredita obnovljene deonice Bujanovac–Bukarevac (13,7 km), Vranjska Banja–Ristovac (17,7 km) i Vinarci–Đorđevo (15,02 km).
– Da bi se svi ovi poslovi na železnici obavljali država i nadležno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dali su garancije i tako obezbedili, u ovom momentu, sredstva u iznosu od oko četiri milijarde evra. To ide prevashodno na gradnju koridora i brze pruge ka Mađarskoj, kopanje tunela kroz Frušku goru kod Čortanovaca, gradnju mosta preko Dunava. Bez toga ne bi mogli da obnovimo pruge. Mi uz to, svojim parama, sopstvenom mehanizacijom i uz naše stručne ljude radimo zamašne poslove na regionalnim prugama. Sve to zajedno, uskoro će dati potpuno novu sliku železnice. Upravljanje brzom prugom je nemoguće bez novog dispečerskog centra za šta je izrada tehničke dokumentacije u toku. I za kraj nismo zaboravili ni obnovu zapuštenih stanica. Ove godine za to je izdvojeno 100 miliona dinara a sledeće će biti još toliko – kaže na kraju direktor Jevtić.
Za pružne prelaze 13 miliona dolara
Spuštena rampa, čekanje da prođe voz bila je gotovo zaboravljena slika u Srbiji. Češći vozovi, veće brzine i naše loše navike, nekultura, doveli su do crnog bilansa – 18 pogibija na pružnim prelazima za dve godine. Vozači ne poštuju signalizaciju, voze između spuštenih rampi, pešaci prolaze, ali ima još nedovršenog posla na samoj železnici. Za to će od Svetske banke železnica, kako kaže direktor Jevtić, dobiti 13 miliona dolara. U Srbiji postoji 2.138 putnih prelaza, ukrštanja pruge i puta, oni su svi obeleženi propisno, ali se mora još štošta uraditi.
Ovim sredstvima urediće se najfrekventnijih i najopasnijih 60 ukrštanja. Delom će se, gradnjom podvožnjaka i nadvožnjaka izbeći direktan susret, a delom će se poboljšati signalizacija. Ipak, bez višeg stepena saobraćajne kulture, poštovanja propisa, strpljenja, teško će se izbeći žrtve.
http://www.politika.rs/sr/clanak/415415 ... uge-na-dan
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=581203#p581203:2fiadmlm je napisao(la):
ако знају да користе банкомат, а већина зна, онда ће лако научити и то да користе, функционално није велика разлика. не кажем да не треба кондуктер да буде ту, треба, али да проверавају карте и помажу корисницима приликом куповине на аутомату, а не више они да продају
hiavata
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 19.03.2015.
- Poruke
- 767
- Pohvaljen
- 779
Iako korisitm "moderne" tehnologije koliko god mogu, mogu da razumem kako to nekom deluje. Pre mesec dana sam bio na železničkoj stanici u centru Milana gde skoro i nema osoblja i karte se, pa skoro isključivo u špicu, prodaju na tim bankomatima i jurio voz ka aerodromu. Moram priznati da je bilo malo frustrirajuće iskustvo za mene koji sam navikao da je voz voz i to je to, bitna je samo relacija za koju ti treba karta. Ovamo je malo komplikovanije, sa sve pravilnim odabirom kompanije koja zapravo servisira liniju koja ti treba, da li je karta za vožnju u špicu ili van, javnim upozorenjem da se paziš džeparoša i ljudi koji imitiraju stanično osoblje kako bi te pokrali, itd... Mogu reći da sam se i ja osetio kao taj "seljak" (takođe u pozitivnom smislu), pomalo izgubljeno.
tragac
Expert
meni je impresivna finansijska konstrukcija
Гага
Professional
Слике од петка-16.11.2018., реконструкција пруге између станица "Тошин бунар" и "Нови Београд"
Pogledajte prilog 6Pogledajte prilog 5Pogledajte prilog 4Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1
Pogledajte prilog 6Pogledajte prilog 5Pogledajte prilog 4Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1