Izvor: Politika.rs
Obnavlja se kilometar pruge na dan
Opustele pruge obrasle u korov, zarđale šine, skinuti šrafovi sa pragova, slomljene i ukradene rampe na pružnim prelazima, bili su uobičajena slika naše železnice, koja se iz dana u dan menja. Naš sumnjičavi mentalitet teško prihvata promene pa i nabolje, ali kako kaže Miroljub Jevtić, v. d. generalnog direktora Infrastruktura železnice Srbije a. d., svakoga dana se obnovi prosečno jedan kilometar regionalnih pruga širom Srbije i slika železnice se menja iz dana u dan.
– Svi resursi su angažovani, čak i delovi koji se skidaju sa Koridora 10, a vrede, koriste se, rade svi radnici i svaka građevinska mašina koju posedujemo, a mnoge su čamile godinama u depoima. Cilj je da sledeće godine za 300 radnih dana obnovimo 300 kilometara pruge svojim snagama. I ovu godinu trebalo bi da završimo sa urađenih 280 kilometara. Obnavljamo putnički saobraćaj na prugama kojima voz nije prošao od pet do 13 godina – kaže Miroljub Jevtić, u razgovoru za „Politiku”.
Sve ove važne promene na našoj železnici nisu svuda odmah uočljive. Da bi se nastavila izgradnja brze pruge od Beograda do Mađarske, bilo je neophodno završiti obnovu one od Beograda preko Pančeva i Orlovata do Novog Sada, deonicu dugu 112 kilometara. Radovi će biti završeni do kraja januara 2019. godine, nakon čega će biti moguće potpuno obustaviti saobraćaj na relaciji Beograd–Novi Sad zbog radova i preusmeriti na ovu prugu.
Kada se doda i krak koji vodi do Zrenjanina, koji smo već završili, stvorena je mogućnost da ponovo, posle pet godina vozovi prevoze putnike. Dok „Srbijavoz” ne nabavi nove kompozicije, deli se voz u Orlovatu pa putovanje traje zaista i duže od tri sata. Ali ova pruga ima 96 kilometara i povezuje četrnaest većih mesta sa Novim Sadom i Zrenjaninom. Time je omogućeno građanima Rimskih Šančeva, Kaća, Budisave, Šajkača, Vilova, Gardinovaca, Loka, Titela, Knićanina, Perleza, Farkaždina, Orlovata i Lukićeva, da dobiju saobraćajnu vezu duž čitave pruge, koja je na nekim deonicama konkurentna drumskom prevozu. Primera radi, mesečna pretplatna karta za đake između Novog Sada i Titela je 3.125 dinara, a vreme putovanja je kraće nego autobuskim prevozom.
Urađena je i deonica Šabac–Loznica–Brasina, a obnovili smo i stanicu u Loznici. Sada novim, klimatizovanim vozovima prevozimo putnike od Šapca do Loznice za 68 minuta, a mesečna karta je 4.000,66 dinara – navodi Jevtić, prednosti jeftinog prevoza.
Povećavaju se i brzine i propusna moć pruga. Polako takozvane spore vožnje, gde su vozovi mileli pet, 10 i 30 kilometara na sat šaljemo u zaborav. Te lagane vožnje smo imali na 300 kilometara, a blizu smo cilja koji je delovao nestvarno da ih svedemo na svega 50 kilometara i na koncu ukinemo. Izuzetno je napomenuti da se i mogućnost utovara robe ubrzano menja. Na nekim deonicama nije smelo da se tovari više od dve trećine vagona, naglašava prvi čovek Infrastrukture železnice Srbije, trećina je išla prazna jer pruge nisu mogle da trpe veće opterećenje. Sa 16 nosivost pruga se podiže na 22,5 tona po osovini.
– Malo ko zna da je pruga Niš–Zaječar jedna od najlepših trasa sa normalnim kolosekom, da na 112 kilometara ima 52 mosta i 36 tunela, i nju naredne godine obnavljamo, a to je pravi izazov. Ovo je izuzetno bitno za privredu istočne Srbije, kao što je bitna i pruga Požarevac–Majdanpek. Već krajem ovog meseca ova deonica bi trebalo da ponovo prima vozove koji idu 80 kilometara na sat, da putnici umesto duže od četiri sata stižu za 75 minuta. To je vrlo bitno jer ovoj pruzi, izgrađenoj još 1938. godine, gravitira privreda RTB Bora, Prahova, Železare i luke u Smederevu. A vozovi tuda idu sada brzinom od svega 10 do 30 kilometara na sat – navodi Jevtić.
Zanimljivost je i rekonstrukcija pruge Lapovo–Kragujevac–Kraljevo–Vrnjačka Banja–Stalać, planirana za narednu godinu, pa će opet svako moći „dnevnim vozom za Kraljevo”, koji su zvali i „danski kraljevski voz”. Južna pruga nije zanemarena pa su iz ruskog kredita obnovljene deonice Bujanovac–Bukarevac (13,7 km), Vranjska Banja–Ristovac (17,7 km) i Vinarci–Đorđevo (15,02 km).
– Da bi se svi ovi poslovi na železnici obavljali država i nadležno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dali su garancije i tako obezbedili, u ovom momentu, sredstva u iznosu od oko četiri milijarde evra. To ide prevashodno na gradnju koridora i brze pruge ka Mađarskoj, kopanje tunela kroz Frušku goru kod Čortanovaca, gradnju mosta preko Dunava. Bez toga ne bi mogli da obnovimo pruge. Mi uz to, svojim parama, sopstvenom mehanizacijom i uz naše stručne ljude radimo zamašne poslove na regionalnim prugama. Sve to zajedno, uskoro će dati potpuno novu sliku železnice. Upravljanje brzom prugom je nemoguće bez novog dispečerskog centra za šta je izrada tehničke dokumentacije u toku. I za kraj nismo zaboravili ni obnovu zapuštenih stanica. Ove godine za to je izdvojeno 100 miliona dinara a sledeće će biti još toliko – kaže na kraju direktor Jevtić.
Za pružne prelaze 13 miliona dolara
Spuštena rampa, čekanje da prođe voz bila je gotovo zaboravljena slika u Srbiji. Češći vozovi, veće brzine i naše loše navike, nekultura, doveli su do crnog bilansa – 18 pogibija na pružnim prelazima za dve godine. Vozači ne poštuju signalizaciju, voze između spuštenih rampi, pešaci prolaze, ali ima još nedovršenog posla na samoj železnici. Za to će od Svetske banke železnica, kako kaže direktor Jevtić, dobiti 13 miliona dolara. U Srbiji postoji 2.138 putnih prelaza, ukrštanja pruge i puta, oni su svi obeleženi propisno, ali se mora još štošta uraditi.
Ovim sredstvima urediće se najfrekventnijih i najopasnijih 60 ukrštanja. Delom će se, gradnjom podvožnjaka i nadvožnjaka izbeći direktan susret, a delom će se poboljšati signalizacija. Ipak, bez višeg stepena saobraćajne kulture, poštovanja propisa, strpljenja, teško će se izbeći žrtve.
http://www.politika.rs/sr/clanak/415415 ... uge-na-dan