Železnice - infrastruktura

[spatiotecte]

Igor » 02 Dec 2016 10:43 pm[/url]":yklajbj5]

spatiotecte » Pet Dec 02, 2016 10:01 pm[/url]":yklajbj5]U svakom slucaju ovo je impresivni tehnoloski skok za zemlju kao sto je Srbija i sada mozemo da shvatimo zasto kosta preko 300 miliona evra za 36km jer ispunjava 80% tehnickih karakteristika HSR na deonici od 15 km gde se moze voziti brzinom od 200.

Valja pomenuti da je ovim iznosom obuhvaćeno oko 111km koloseka u stanicama i na otvorenoj pruzi, od čega će biti oko 84km rekonstruisanih i 27km potpuno novih koloseka.

Inicijalna investicija u ETCS i prateci GSM-R je nesto veca za prvu deonicu u odnosu na ostatak koji ce se raditi.

Tako je Igore a tih 27 km novih sina su zapravo onih 15km sto sam naveo, u stvari 13,5 km nove dvokolosecna pruge za 200.

 

[Вожд]

NESTALA OPREMA NA PRUZI U RIPNjU: Voz juri, rampa dignuta

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... pa-dignuta

 

[Kokos]

Da je redosled izgradnje drugačiji možda bih se suzdržao od gunđanja. Ovako je ovo ekonomski potpuno neopravdano. Koliko li će koštati deonica Novi Sad - Subotica gde treba izgraditi drugi kolosek na celoj deonici. Ovako za 300 miliona evra dobijamo samo 84km rekonstruisanih i 27km potpuno novih koloseka. Koliko će koštati 100 km potpuno novih koloseka ka Subotici? Pa nabavka vozova itd, itd.. Ali dobro Srbi (ili da kažem Kinezi) i megalomanija.

Za to vreme u Hrvatskoj kompozicija od 15 vagona kreće iz Rijeke ka Zagrebu. https://www.facebook.com/HrvatskaNogometnaLiga91/videos/1264582873564564/

Mi trenutno ukupno pitanje da li imamo 15 vagona za putnički saobraćaj. Ali dobro, gradimo prugu za 200km/h.

 

[ChemiR]

Ово кинези праве за себе, ми само плаћамо.

Зашто је ово на старој мапи рађено? Нема Моста на Ади и др.

 

[Pendolino]

^ ovo je ortofoto

+ za kokosa

spatiotecte » Fri Dec 02, 2016 10:01 pm[/url]":1ncamssl]1 - Potpuno je denivelisana u odnosu na saobracaja bez ukrstanja u nivou.
2 - Ima kabinsku signalizaciju ETCS 2
3 - Ima ogradu kao sto ima autoput da bi sprecila upadanje zivotinja u zeleznicki koridor.

1 i 3 To je nešto što odavno trebalo da postane standard na svim glavnim prugama. Pružni prelazi su gorući problem naše železnice. Ima ih previše a oprema je uglavnom stara 30 i više godina.
Slična situacija je i sa signalnom opremom. Naravno da je ETCS 2 super, cool, fantastic i il. ali brate... Uđi kod otpravnika i vidi čime rade, u bilo kojoj stanici od Šida do Niša ili od Subotice do Beograda, pa da pričamo o svemiru. GSM-R jeste odličan sistem i treba ga što pre implementirati na svim prugama gde danas već postoji radio mreža. on nije skup, a zaista je dobar.
Ograda je dobro rešenje ne zbog životinja, onih pravih. Njih voz retko gazi, problem su "životinje" na dve noge koje nekažnjeno kradu i lome i time ugrožavaju bezbednost saobraćaja.

spatiotecte » Fri Dec 02, 2016 10:01 pm[/url]":1ncamssl]U svakom slucaju ovo je impresivni tehnoloski skok za zemlju kao sto je Srbija i sada mozemo da shvatimo zasto kosta preko 300 miliona evra za 36km jer ispunjava 80% tehnickih karakteristika HSR na deonici od 15 km gde se moze voziti brzinom od 200.

Jeste sa stanovišta nauke i obrazovanja. Naši železničari i studenti će imati šta da vide kako bi imali znanja i iskustva kad budu odlazizili iz zemlje.
Sa saobraćajnog gledišta, ovde je jedino zaista korisna ona petlja za Makiš u Bataji, ali mi i tu ostaje gorak ukus, jer je dalje ta jednokolosečna pruga u totalnom raspadu.


Da zaključim.
Ovo je školski primer totalno neplanskog trošenja ogromnih para. Umesto da se prvo sagleda koje su realne potrebe i šta se čime dobija, pa tek onda da se vidi koliko imamo para i šta sa tim para može da se uradi.
Ovako ćemo imati po neku deonicu za slikanje i to je to.

Da podsetim, u Srbiji trenutno ima vrlo malo deonica na kojima se odvija saobraćaj brzinom od 120km/h. Koliko znam, jedina koja je izvedena za 160km/h je onih 15km kod Jagodine, ali i na njoj je 120km/h još uvek.

 

[spatiotecte]

Preporucujem citanje ovog clanka na wikipediji kako bi shvatili da ova pruga ima evropski znacaj posto nas spaja sa evropskom magistralom brzih pruga koja planira do 2020te da spoji Pariz i Budimpestu i na taj nacin opsluzi podrucje od 34 miliona stanovnika.
To znaci da cemo i mi biti deo tog projekta u buducnosti i znatno cemo unaprediti nase putnicke tokove ka svim gradovima koji se nalaze na toj putanji.

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Main_line_for_Europe

 

[spatiotecte]

Takodje sam misljenja da ne trebamo da zalimo ulozena sredstva u ovu brzu prugu iako nam je vecina pruga u losem stanju jer ako treba da postoji bar jedan pravac za 200 to je ovaj ka Subotici jer njegova izgradnja nadmasuje nacionalni interes.

 

[Kolega2357]

Evo ja sam ulazio kod otpravnika na vecini stanica i uglavnom se radi sa pultom klasicnima dok je recimo na Prokopu drugacije tu se radi sa kompjuterom. Kod kompjutera je situacija sledeca imas 3 monitora na prva 2 vidis celu stanicu koloseke i skretnice a na 3 monitoru imas drugi deo programa koji sve belezi ulaz, izlaz voza i ostalo. Telekomanda je zastarela poprilicno.

 

[Dalmatinac]

ChemiR » Sub Dec 03, 2016 11:44 am[/url]":23ko1rob]Ово кинези праве за себе, ми само плаћамо.

E gluplji komentar dugo nisam procitao.

 

[Kokos]

Zašto? Čovek je apsolutnu istinu rekao.

@Spatio, upravo tako, ko kaže da nam treba ijedan pravac za 200km/h?

 

[spatiotecte]

Kokos » 03 Dec 2016 03:49 pm[/url]":7k9fjz74]Zašto? Čovek je apsolutnu istinu rekao.

@Spatio, upravo tako, ko kaže da nam treba ijedan pravac za 200km/h?

Kokos, treba nam pravac Beograd Budimpesta na 200 da bi bili deo evropske magistrale kako bi mogli da primimo na nasim prugama Railjet i ICE brze vozove za relacije Beograd-Bec i Beograd-Minhen.

 

[Mair]

@kruuki
Nekada su se domaći filmovi, pa i strani filmovi završavali scenom kada neko ulazi u voz i putuje. Kao neka sirotinja ili srednja klasa najčešće. Danas se ako se film uopšte i završava na taj način rastanka ukrcava i putuje u avion i to ne dalje od avioterminala (jer ne može da se maše rukom sa prozora aviona). Naravno ekonomska klasa (srednja "sirotinjska").

 

[smirgla]

Madjari su odlucili da njihov deo do granice bude za do 160km/h

 

[spatiotecte]

Nisu jos spremni za Brze Pruge Srbije. :lol:

 

[Mair]

Koriste se ti brzi vozovi (prosečna brzina 140km/h) za putovanje do 300 km udaljenosti pogotovu kao poslovni vozovi kada su u pitanju putovanja zaposlenih u regionalnim kompanijama. Na primer koda nas jedno globalno preduzeće ima zaposlene u Budimpešti, Beogradu i Sofiji kao regionalno predstavništvo gde zaposleni treba da putuju između tih gradova brzim vozom. Zbog toga je važna moderna (da ne kažem luxury) putnička železnica.

 

[spatiotecte]

Srbija samo koristi prodor kineskog finansijskog ulaganja u zemlje istocne evrope, njenu centralnu geografsku poziciju na balkanu i to sto je Evropska Unija negirala vaznost Srbije u evropske medjunarodne tokove i navela nas da potrazimo finansiranja od ekonomija u usponu kao sto su Kina i Rusija.
Citao sam po stranim medijima da smatraju da je Beograd ugrabio pravi trenutak da modernizuje svoju infrastrukturu pomocu dobrih odnosa sa kinom i da se EU zeznula sto nece ona moci da ucestvuje u tim radovima i prodaje svoje brze vozove Srbiji.
Ovaj projekat je prvi u nizu udarca Kine Briselu i to na svom terenu.



Naslov clanka uz koji ide ova slika je sledeci:
Evo kako Kina dopunjuje na svoj nacin evropsku transportnu mrezu.

http://www.mobilicites.com/011-3342-La- ... opeen.html

 

[Nikola NS]

spatiotecte » Суб Дец 03, 2016 4:54 pm[/url]":12dhjh7r]
Kokos, treba nam pravac Beograd Budimpesta na 200 da bi bili deo evropske magistrale kako bi mogli da primimo na nasim prugama Railjet i ICE brze vozove za relacije Beograd-Bec i Beograd-Minhen.

Kad sam se 2014. godine vozio RailJet-om od Budimpešte do Beča, maksimalna brzina je bila 160 km/h tako da bi RailJet hipotetički mogao da ide kroz Srbiju i kada bi brzina na ovoj pruzi bila 160 km/h. Naravno, moguće je da postoje planovi za povećanje brzine od Budimpešte do Beča, ali nemam neke konkretne informacije.

Ovih naših 200 km/h mi deluje preterano jer će se to značajno odraziti i na cenu voznih karata (jedino ako država bude subvencionisala brze vozove kao Kina). Zato se postavljaju neka pitanja – koje putnike želimo da privučemo i ko će imati novca da plati kartu za takav voz? Prosečan putnik koji danas putuje nekim od vozova na pruzi Beograd – Novi Sad – Subotica – Budimpešta (i domaćim i međunarodnih vozovima) sigurno ne bi bio spreman da plati 2–3 puta skuplju kartu, a realno je očekivati da bi karta toliko koštala kako bi se isplatila brzina od 200 km/h. S druge strane, broj onih koji bi bili spremni da plate udobnost i brzinu 200 km/h je znatno manji, a oni se teško odriču putovanja automobilom zbog nefleksibilnosti železnice, ali i zbog toga što automobil doživljavaju kao statusni simbol. Zato je 160 km/h mnogo racionalnija odluka, ali je verovatno politički pritisak presudio.

Mada, kad država gradi neisplative autoputeve, nemam ništa protiv izgradnje neisplativih pruga.

 

[spatiotecte]

NikolaNS vozio si se Railjetom 160 na sat zato sto si putovao za budimpestu, da si putovao tim isim Railjetom za Minhen ili Cirih, vozio bi se i do 230 koliko railjet i moze.
2022, 2023 kad zavrsimo nas deo do Subotice, pruga od Pariza do Beograda ce biti svuda 200 pa na gore osim u Madjarskoj gde ce celom teritorijom biti 160
Uhvatili smo korak ka savremenom prevozu zeleznicom u trenutku kad nam se ukazala prilika za to a madjari su odlucili drugacije, njihov problem.
Ne moramo svaki put da budemo najgori iako cesto ocekujemo da ispadne tako.
A sto se tice cene karte koju mozda trenutno ne moze svaki prosecni srbin sebi da priusti, treba imati u vidu da se pruge grade za narednih 50 godina tako da u jednom trenutku, cemo dostici standard da mozemo da imamo ovakvu prugu i da bude odrziva.
Na ovaj projekat treba gledati kao na neku investiciju za buduce generacije.

 

[Kokos]

Aha, znači za 5 godina dobijamo prugu, za 15 možda i vozove, a za 25, najdalje 50 ćemo imati para da se vozimo njima.

 

[spatiotecte]

Ako ti ne mozes sada da se vozis tim brzim i modernim vozom, mocice tvoja deca za 20 godina kad budu isla na neki izlet u Budimpestu ili Bec.
Zar to nije dovoljan razlog da se ona izgradi ili moramo i njima da upropastimo buducnost zato sto ti mozes sebi samo da platis kartu za raspali voz koji ide 80 na sat?
Da li smo toliko sebicni?

 

[Nikola NS]

NikolaNS vozio si se Railjetom 160 na sat zato sto si putovao za budimpestu, da si putovao tim isim Railjetom za Minhen ili Cirih, vozio bi se i do 230 koliko railjet i moze.
2022, 2023 kad zavrsimo nas deo do Subotice, pruga od Pariza do Beograda ce biti svuda 200 pa na gore osim u Madjarskoj gde ce celom teritorijom biti 160
Uhvatili smo korak ka savremenom prevozu zeleznicom u trenutku kad nam se ukazala prilika za to a madjari su odlucili drugacije, njihov problem.
Ne moramo svaki put da budemo najgori iako cesto ocekujemo da ispadne tako.
A sto se tice cene karte koju mozda trenutno ne moze svaki prosecni srbin sebi da priusti, treba imati u vidu da se pruge grade za narednih 50 godina tako da u jednom trenutku, cemo dostici standard da mozemo da imamo ovakvu prugu i da bude odrziva.
Na ovaj projekat treba gledati kao na neku investiciju za buduce generacije.

Znam da RailJet ide i brže od 160 km/h, ali sam sam naveo baš ovaj pravac ka Mađarskoj jer se nastavlja dalje ka Beogradu. Razumem ja da se gradi za budućnost, ali sve je to moglo i racionalnije, npr. da geometrija bude za 200 km/h, a ostalo za 160 km/h (ukoliko bi to značajno smanjilo cenu izgradnje i kasnijeg održavanja) pa da se jednog dana (kada bude bilo potrebe) pruga prilagodi za 200 km/h bez potrebe za promenom trase. Ovako stvaramo neskladnu železničku mrežu. Imaćemo glavnu prugu za 200 km/h i sporedne pruga za 40 km/h, a mogli smo imati glavnu prugu za 160 km/h i sporedne za 80–120 km/h.

 

[spatiotecte]

Kad se modernizuje pruga na bilo koju brzinu moze da se iskoristi demontirani kolosecni pribor kako bi se nadogradila neka drugorazredna pruga. U ovom slucaju posto unapredjujemo jednu od najboljih pruga u zemlji imacemo kvalitetne delove da unapredimo neku drugu prugu na 70-120.
Ogroman obim rekonstrukcija zeleznica u Srbiji koji se trenutno obavlja od ruskog kredita i ovaj dodatni kineski ce otkloniti vecinu laganih voznji i vratiti K10 i barsku prugu na projektovane brzine u narednih par godina. Mocicemo za to vreme i da unapredimo neke lokalne pruge za koje sada imamo i vozna sredstva. A nakon tog perioda cemo moci i da rekonstruisemo sporedne pruge malo po malo.

Uvek je jedna pruga imala primat nad drugim, u vreme SFRJ je to bila pruga Beograd Zagreb koja je prva bila dvokolosecna i elektrificirana u vreme kad neki gradovi nisu ni imali zeleznicu. Sad je ta glavna pruga Beograd - Novi Sad jer spaja 2 najveca grada u zemlji.
Na kraju krajeva niko nam ne kaze da necemo sklopiti sa kinezima jedan drugi aranzman da se pruga Beorad-Nis-granica sa makedonijom nadogradi na 200 posto to ulazi u planove kineza da spoje budimpestu i Pirejsku luku.
A to bi znacilo od Subotice do Nisa za malo manje od 3 sata, nije to mala stvar. Ako se jednog dana dostigne takvo vozno vreme necemo zaliti nijedan ulozeni dinar.

 

[Nikola NS]

Neke deonice iz ruskog kredita (Golubinci – Ruma, Sopot kosmajski – Kovačevac i Mala Krsna – Velika Plana) su već odavno završene, ali nigde se ne spominje da je polovan materijal ugrađen na neku drugu prugu, a kandidati ima zaista mnogo

Trenutno ruskim kreditom nisu obuhvaćene najkritičnije doenice barske pruge (Užice – Vrbnica i Valjevo – Požega), a i na koridoru 10 južno od Beograda ostaje dosta loših deonica. Ne treba zaboraviti ni da još nije ugovorena deonica Novi Sad – Subotica, koja je u izuzetno lošem stanju.

Najveći problem je loše održavanja zbog čega se svake godine smanjuju brzine. Nažalost, to se nije promenilo ni u poslednjih nekoliko godina. Da smo redovno održavali pruge, danas ne bismo došli u situaciju da se na međunarodnom koridoru vozimo brzinama 40–50 km/h.

 

[spatiotecte]

Slazem se sa tobom ali hocu reci da se neke stvari desavaju mimo nas.

Sad smo bas u istoj situaciji kao 1880, kad su nasi preci putovali od Beovrada do Nisa kocijama, i onda su neki imucni francuzi i austrugari resili da nateraju nas jadne Srbe i Bugare da napravimo zeleznicku prugu do Istambula kako bi mogli oni da putuju luksuznim orijent ekspresom a ne kako bi nama unapredili putovanja. Iako 1884 kad se otvorila pruga vrlo mali broj srba je mogao sebi da priusti to zadovoljstvo, ipak se voz demokratisao jako brzo pa su svi mogli da ga koriste.

E pa sad u 2016tu je isto, neko je rekao da pruga kroz Srbiju mora da ide 200 ne zbog nas srba nego zbog kineske robe i tako ce da bude ali to ne znaci da kroz neko vreme nece moci svaki srbin da priusti sebi putovanje tom brzom prugom.

 

[Mair]

@Nikola NS
Za poslovnog čoveka koji na primer putuje od Budimpešte preko Beograda do Sofije jer radi u globalnoj kopmaniji koja ima regionalno predstavništvo ne važe te zablude da mu je draži automobil od komfora, odmora, brzine i tačnosti železnice. Mnogo je lakše I odmorniji si kada te prevoze nego kada sam voziš po autoputevima gde ima hiljade amatera za volanom. Plus klizavi kolovozi, telefonski razgovori u automobilu, radovi na putu itd. Drumsko vozilo za takva dugačka putovanja do oko 300km se koristi za poslovno putovanje samo tamo gde nema brze železnice kao kod nas.