Čika Brano, hvala puno za slikovito objašnjenje, koncept zajedničkih osovina između vagona mislim da je svima jasan, koristi se uostalom čak i u teretnom saobraćaju. Meni je samo neverovatno kako je BiH, koja je veličine uže Srbije i još podeljena na dva entitetska ŽTP-a, samo uspela da naruči fiksne garniture od devet vezanih vagona, pa još i bez pogonskih osovina?
Da li je deveti vagon bez upravljačnice? Ako jeste, tek onda je cela stvar sumanuta i nepraktična!
A propo tragačeve analogije sa RVR, velika razlika je ta da je RVR konstruisan u "polugarniturama", što će reći da je vagon sa upravljačnicom povezan sa "običnim" vagonom u sredini, pa se na njih kači još jedna "polugarnitura" sa upravljačnicom na drugoj strani. Što će reći, RVR kompozicija od četiri jedinice može da uđe u stanicu pa da izađe unatrag kuda je i došla, a kod Talga je minimalna dužina kompozicije 10 sa lokomotivom i još ne može bez manevarke da se okrene nazad...
Što reče čika Brana, mogu i kod Talga da se u radionici izbacuju vagoni, pa da kompozicija bude manja tamo gde je nerentabilno da ide 9 vagona, ali problem je što su svi izbačeni vagoni bačeni vagoni, jer ima tačno 18 vagona sa dvoosovinskim obrtnim postoljem na krajevima 9 garnitura, tako da od svih vagona izvađenih iz sredine garniture ne može da se pravi nova garnitura, odnosno dobri su samo za skidanje delova...
Tako da i naše železnice, kakve god da su, ispadaju pojam organizovanosti u odnosu na BiH. Imamo i RVR-ove i Štedlere i DMV-ove po principu parova polugarnitura, koji opet mogu da se kupluju i u duple garniture... Dakle, sve dvosmerni vozovi sa 4 ili 8 jedinica u kompoziciji (pri čemu u praksi idu uglavnom samo po 4) a kod ovih sa Talgom minimum je 10 za jednosmernu kompoziciju...