Ambassador
Advanced
Niko ne spominje nikakvu kupovinu.. To je bilo eto tako.
Železnice - infrastruktura
- Začetnik teme Matt
- Datum pokretanja
Pre nekoliko dana predstavnici železnice izjavili kako se neće kupovati novi vozovi (putnički) ,zato što nema logike da novi vozovi idu po lošim prugama istom brzinom kao i stari? i čudno i logoično,ali kada se razmisli možda tako vrše pritisak na EU da odreši kesu i za železnički koridor
Ambassador
Advanced
A i realno, našim vagonima ne fali ništa - samo ih treba dobro remontovati.
jovanovm
Advanced
Bolje remont nego kupovina novih, to i ja kazem. Ali neka angazuju ove baje iz Smedereva da rade remont!
zhaba
Higher intermediate
Hoce li neko mozda da doda jedno E na naslov teme? Para mi cenjene oci!
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.085
- Pohvaljen
- 45.916
Na tenderu za novih 10 dmg prijavili su se saf, metrovagonomas ,vurtki slovacka i naravno komsije janko gredelj pobjednik ce biti poznat za 40 dana kredit dala je eurofima vise na www.zeljeznicesrbije.rs i na www.railserbia.net Meni mirise da se vec zna pobjednik tj CAF ili nanja sansa metrovagonomas
Izvor: Studio-BŽeleznice Srbije nabavljaju nove vozove
25. Februar. 2010 | 14:21, Izvor : Beta
Upravni odbor "Železnica Srbije" odlučio je da pokrene postupak nabavke deset lakih dvodelnih dizel motornih i 30 elektromotornih vozova, saopštilo je to javno preduzeće dodajući da su sredstva obezbeđena.
Nabavka dizel motornih vozova u vrednosti 22 miliona evra biće finansirana iz kredita Kraljevine Španije dok će elektromotorni vozovi biti kupljeni zahvaljujući kreditu Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) od 100 miliona.
"Imenovane su radne grupe za pripremu, izradu i realizaciju međunarodnih tendera, čime su stvoreni uslovi da počne procedura nabavke novih voznih sredstava", rekao je predsednik Upravnog odbora "Železnica Srbije" Zoran Anđelković.
Kada je o kreditu Španije reč, "Železnice Srbije" su u skladu sa prethodno ratifikovanim programom finansijske saradnje Srbije i Španije kandidovale dva projekta za finansiranje.
Prvi projekat podrazumeva nabavku deset lakih dvodelnih dizel motornih vozova za prigradski i regionalni saobraćaj a drugi se tiče modernizacije 30 putničkih vagona za koju "Železnice Srbije" očekuju da iz španskog kredita dobiju još 15 miliona evra.
Nabavka trideset višedelnih elektromotornih vozova, procenjene vrednosti oko 99 miliona evra, biće finansirana iz kredita EBRD-a.
Ugovor o zajmu sa EBRD "Železnice Srbije" potpisale su u maju 2009. Svih trideset novih elektromotornih garnitura trebalo bi da se nađu u saobraćaju najkasnije do 2013. godine, najavile su "Železnice Srbije".
Lepa vest 
ali mora će paralelno da krenu sa izgradnjom ili obnovom pruga a i to je u najavi,mogu da zamislim kako ti vozovi ulaze u Prokop ako ga završe do tada,CAF ili METROVAGON...možda bude pola pola,mada EBRD ne deluje obećavajuće za Ruse,a Gredelj oni nemaju šta da traže ovde,prvo da otvore svoje tržište za Srpske firme,ispeglaju deficit pa onda da razgovarmo a ni oni nisu iz Eu,realno..
ali mora će paralelno da krenu sa izgradnjom ili obnovom pruga a i to je u najavi,mogu da zamislim kako ti vozovi ulaze u Prokop ako ga završe do tada,CAF ili METROVAGON...možda bude pola pola,mada EBRD ne deluje obećavajuće za Ruse,a Gredelj oni nemaju šta da traže ovde,prvo da otvore svoje tržište za Srpske firme,ispeglaju deficit pa onda da razgovarmo a ni oni nisu iz Eu,realno..Železničar
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 23.11.2008.
- Poruke
- 623
- Pohvaljen
- 957
Od Gredelja najverovatnije nema ništa iako su napravili novi EMV za Železnice FBiH. Takođe i od Rusa ništa jer Evropa daje pare pa će biti neko iz EU. Inače, već je bio tender za 10 DMV ali je poništen posle otvaranja ponuda :lol: A tender za 30 EMV još nije raspisan iako je krtedit odobren još prošle godine.
Železničar
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 23.11.2008.
- Poruke
- 623
- Pohvaljen
- 957
Konkurs za 10 DMV je gotov i najverovatnije stižu Rusi. Drugih 10 DMV ide od kredita Kraljevine Španije a 30 EMV od Evropske banke. Biće i opravke Z1 kola i modernizacija još 20-tak.
I tako, mi kupili Ruse a ŽFBiH španske Talgo garniture Doduše, mi kupujemo za lokalni i regionalni saobraćaj. Z1 će za inostranstvo kao nekada a sada retko
I tako, mi kupili Ruse a ŽFBiH španske Talgo garniture
Doduše, mi kupujemo za lokalni i regionalni saobraćaj. Z1 će za inostranstvo kao nekada a sada retko Železničar
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 23.11.2008.
- Poruke
- 623
- Pohvaljen
- 957
ŽFBiH je kupio vagone i to kakve :-o Njihovi vagoni su za međunarodni saobraćaj.
A mi smo kupili elektro - motorne vozove za lokalni i regionalni saobraćaj. Tu nema vagona i lokomotiva to je jedna celina, znam ja razliku.
A mi smo kupili elektro - motorne vozove za lokalni i regionalni saobraćaj. Tu nema vagona i lokomotiva to je jedna celina, znam ja razliku.
Pa da, nije "lokomotiva" samostalna nego je vucna jedinica u kojoj je konduktor, motor i sedista, nije bitno, znas na sta mislim.
Ali oni nisu kupili vozove, nego samo vagone. Meni to nije neki uspeh i nista sta treba zavideti...na kraju te vagone nemaju razlike ili prednosti prema bilo kojim novim, modernim putnickim vagonima za medjunarodni saobracaj ako nisu vuceni od nagibne lokomotive.
Ali oni nisu kupili vozove, nego samo vagone. Meni to nije neki uspeh i nista sta treba zavideti...na kraju te vagone nemaju razlike ili prednosti prema bilo kojim novim, modernim putnickim vagonima za medjunarodni saobracaj ako nisu vuceni od nagibne lokomotive.
Talgo tehnologija karakteriše sistem konstrukcije i vezivanja vagona koji su osposobljeni da saobraćaju velikim brzinama kroz krivine manjeg radijusa, pri tome pružajući veću udobnost putnicima. Ne postoje nagibne lokomotive, jer za njima nema potrebe. Lokomotive koje je Bombardier razvio za Talgo garniture 250 i 350 (u obliku pačijeg kljuna) su standardne višesistemske lokomotive koje su namenjene da vuku talgo kompozicije brzinama većim od 200 km/h na AVE prugama. Kako je na prugama bivše JŽ naučna fantastika da se u narednoj deceniji projektovane brzine podignu iznad 120 km/h, svaka nabavka takvih lokomotiva je čisto bacanje para i politički marketing. Dizel/elektro lokomotive koje trenutno saobraćaju su sasvim dovoljne za vuču ovih vozova. Talgo vagoni će pokazati sav svoj kvalitet upravo na prugama u Bosni punih krivina i uspona. Koga više zanima ova priča, na railserbia forumu sam detaljno predstavio istorijat i tehnologiju talgo vagona.
Mislim da je forumas Železničar hteo da napravi paralelu u kom pravcu ide modernizacija železnica u Srbiji sa okolnim državama. Sa nabavkom talgo garnitura i EMV-a iz Končara, železnice u BiH su napravile ogroman korak u poboljšanju usluga u putničkom saobraćaju. Sada im preostaje da poboljšaju infrastrukturu. Sa druge strane, ŽS lutaju bez jasne vizije. Uzeće se 10 ruskih DMV-a (nisam koristio njihove usluge, pa ih neću komentarisati), 10 DMV-a iz Španije (o CAF-u sve najbolje), zatim određeni broj EMV-a nekog trećeg proizvođača... Time se samo unosi šarenolikost u vozni park i smanjuje efikasnost i ekonomičnost. Sa druge strane trebalo je ići na unifikaciju voznog parka, iskoristiti ove kredite na izbor strateškog partnera od kojeg kupiti i EMV i DMV. Napraviti regionalni centar uz eventualnu mogućnost da se i nešto od naše industrije uposli kao što je bio slučaj u prethodnoj državi. Sada je glavna vest kada se malo prefarba neki vagon sa enterijerom od pre trideset godina, u kome pak ne radi grejanje. Na i ono malo preostalih međunarodnih vozova iz Beograda vagoni sa oznakama ŽS su prava retkost. Šta više da pričamo.
Mislim da je forumas Železničar hteo da napravi paralelu u kom pravcu ide modernizacija železnica u Srbiji sa okolnim državama. Sa nabavkom talgo garnitura i EMV-a iz Končara, železnice u BiH su napravile ogroman korak u poboljšanju usluga u putničkom saobraćaju. Sada im preostaje da poboljšaju infrastrukturu. Sa druge strane, ŽS lutaju bez jasne vizije. Uzeće se 10 ruskih DMV-a (nisam koristio njihove usluge, pa ih neću komentarisati), 10 DMV-a iz Španije (o CAF-u sve najbolje), zatim određeni broj EMV-a nekog trećeg proizvođača... Time se samo unosi šarenolikost u vozni park i smanjuje efikasnost i ekonomičnost. Sa druge strane trebalo je ići na unifikaciju voznog parka, iskoristiti ove kredite na izbor strateškog partnera od kojeg kupiti i EMV i DMV. Napraviti regionalni centar uz eventualnu mogućnost da se i nešto od naše industrije uposli kao što je bio slučaj u prethodnoj državi. Sada je glavna vest kada se malo prefarba neki vagon sa enterijerom od pre trideset godina, u kome pak ne radi grejanje. Na i ono malo preostalih međunarodnih vozova iz Beograda vagoni sa oznakama ŽS su prava retkost. Šta više da pričamo.
Kako ce da pokazu "svoj kvalitet" koji bazira na "tehnologija karakteriše sistem konstrukcije i vezivanja vagona koji su osposobljeni da saobraćaju velikim brzinama kroz krivine manjeg radijusa", kad su vuceni obicnom lokomotivom koja je i dalje vezana za ista pravila fizike, vukla ona Talgo Vagone ili neke druge moderne, ne-nagibne putnicke vagone?
To mi molim te objasni.
Jer meni nikako ne ide u glavu gde bi im bila prednost prema ne-nagibnim vagonima, ako nisu vuceni nagibnom lokomotivom.. Za mene je sva ta prica o nagibnim vagonima i vecim brzinama u krivinama politicki marketing, jer lokomotiva koja ih vuce je i dalje vezana za pravila fizike i nece moci da prolazi krivinu vecom brzinom od maksimale brzine odobrene za tu krivinu za klasicne vozove, vukla ona nagibne vagone ili obicne putnicke ne-nagibne vagone koje su odobrene da saobracaju krivinama istom maksimalnom brzinom ko i lokomotiva.
To mi molim te objasni.
Jer meni nikako ne ide u glavu gde bi im bila prednost prema ne-nagibnim vagonima, ako nisu vuceni nagibnom lokomotivom.. Za mene je sva ta prica o nagibnim vagonima i vecim brzinama u krivinama politicki marketing, jer lokomotiva koja ih vuce je i dalje vezana za pravila fizike i nece moci da prolazi krivinu vecom brzinom od maksimale brzine odobrene za tu krivinu za klasicne vozove, vukla ona nagibne vagone ili obicne putnicke ne-nagibne vagone koje su odobrene da saobracaju krivinama istom maksimalnom brzinom ko i lokomotiva.
Železničar
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 23.11.2008.
- Poruke
- 623
- Pohvaljen
- 957
Talgo vagoni sa nagibnom tehnikom su napravljeni da bi se povećala udobnost u njima pri prolasku kroz krivine malog radijusa. Veća brzina mu dođe kao nuspojava. Osim toga oni manje troše šine jer imaju fleksibilne osovine. To je jako značajno u krivinama malih radijusa, naročito na našim prostorima. Šine se daleko manje troše jer se vagon naginje i stvara manji pritisak na šinu pa se ona samim tim i manje troši.
Prouči ovu temu na forumu http://www.railserbia.net/forum/index.php:
http://www.railserbia.net/forum/viewtopic.php?f=3&t=3214&start=80&st=0&sk=t&sd=a
Naročito obrati pažnju od treće strane, gde je član Peregrino počeo o istoriji Talgo vozova.
Prouči ovu temu na forumu http://www.railserbia.net/forum/index.php:
http://www.railserbia.net/forum/viewtopic.php?f=3&t=3214&start=80&st=0&sk=t&sd=a
Naročito obrati pažnju od treće strane, gde je član Peregrino počeo o istoriji Talgo vozova.
Dogodine na prugama privatni vozovi
4. mart 2010. | 00:45 | Izvor: Blic
Beograd -- Krajem iduće godine na naše pruge trebalo bi da stignu prvi vozovi u privatnom vlasništvu, a privatni kapital već je spreman da uđe u taj biznis.
Zato je u ubrzanoj pripremi pravna podloga koja će omogućiti da „Železnice Srbije“ postanu vlasnik dela imovine nad kojom decenijama imaju samo pravo korišćenja. Kad dobiju kapital, dobiće i konkurenciju u duhu sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU.
Vlada i parlament uveliko kasne u osposobljavanju srpske železnice za opstanak u trci s konkurentima, iako je preduzeće u takvom stanju da niko u državi godinama nema pojma na šta se sve troši.
S druge strane, neki privatnici uveliko imaju licence, sertifikate i ostale bitne hartije, vlastite lokomotive, vagone, radnike. Nedostaje im pravo da ih postave na državnu prugu, a ne znaju ni po kojoj ceni će ga kupovati. Sigurno je jedino da će prvi tender za prodaju trasa biti u decembru dogodine.
„Stav Vlade je da se železničko tržište ne može liberalizovati pre nego što se srpske železnice osposobe za tržišnu utakmicu. I to i u putničkom i u robnom saobraćaju. Na finansijskoj i tehnološkoj konsolidaciji se uveliko radi“, kaže Nenad Stanisavljević, direktor medija centra JP „Železnice Srbije“.
U funkciji predlagača, Ministarstvo finansija priprema zakon koji će na pravno-političkom nivou odrediti šta mora ostati u javnoj svojini, odnosno šta može biti konvertovano u privatnu.
„Sada je država vlasnik celokupne imovine kojom raspolažu ’Železnice Srbije’, a kad bude donet taj zakon, u vlasništvu će sigurno zadržati pruge i zemljište na kome je pruga. Kako sada stvari stoje, reorganizovane železnice dobiće u vlasništvo zemljište koje nije neposredno uz pruge, depoe i mesta za održavanje u vezi sa železničkim saobraćajem, s tim da još nije razrešena dilema oko železničkih stanica“, navodi Dejan Lasica, pomoćnik ministra za infrastrukturu.
Do kraja jula biće donet, a do kraja godine biće primenjen osnivački akt kojim će „Železnice Srbije“ biti transformisane u neku vrstu holdinga, sa tri preduzeća - za infrastrukturu, za robni i za putnički saobraćaj. Na tom političko-socijalnom aktu sada rade svi koji se išta pitaju, od kabineta premijera do univerzitetskih profesora.
„Jedna od posledica biće to što će država ubuduće davati novac samo za održavanje infrastrukture, računajući i signalizaciju u saobraćaju, kao što je u drumskom saobraćaju. Država će takođe odlučivati o visini subvencije cene za prevoz građana. Najveća promena u poslovanju jeste da subvencije više neće ići za plate niti za održavanje vozova“, veli Lasica.
U toku je na regionalnom nivou dogovaranje transportnog sporazuma pod okriljem Evropske komisije. U tome od članica bivše SFRJ ne učestvuje Slovenija, ali je zato uključena Albanija.
„Prema radnoj verziji sporazuma, postoje tri faze liberalizacije železničkog saobraćaja. U prvoj fazi firme koje su registrovane u Srbiji dobijaju pravo da se bave železničkim saobraćajem. U drugoj fazi se otvaramo za učešće pravnih lica iz regiona, a u trećoj potpuni pristup ima EU kad budemo njen član. Rokovi još nisu usaglašeni, ali prva i druga faza ne bi trebalo da traju duže od godinu i po. Važno je da se držimo odredbi SSP po kojima je rok za liberalizaciju 1. januar 2012. godine“, kaže Lasica.
Privatni biznis uveliko je spreman za otvaranje ovog sektora, posebno za transport robe, koji je vrlo profitabilna delatnost. „Železnice Srbije“, primera radi, sada naplaćuju između šest i sedam hiljada evra vuču vagona od Subotice do Preševa; to je cena samo za tranzit, u koju su uračunati naša lokomotiva, infrastruktura i radnici.
Jedno od preduzeća koje već sada može da izbaci na šine svoje vozove jeste „Kombinovani transport“ iz Beograda čiji je vlasnik nekada radio u „Železničkom integralnom transportu“; imaju i sertifikat i licence Direkcije za železnice. U našem okruženju teretni železnički saobraćaj je uveliko privatizovan. Putnički nije atraktivan, u njemu je oplodnja kapitala bitno sporija.
Država otpisuje deo potraživanja
„Kad zakon bude stvorio podlogu, biće odlučeno koja se imovina prenosi u vlasništvo restruktuiranoj železnici, pa će ta imovina biti konvertovana u kapital. Toj novoj firmi trebaće bar dve godine da profunkcioniše, da se reši pitanje ćerki-firmi sadašnjeg javnog preduzeća i da se reši problem dugova. Sigurno je da će država morati da otpiše deo potraživanja jer sa ovakvim dugovima nemoguće je preći na tržišno poslovanje“, ističe Dejan Lasica.
Nemoguće znati cenu prevoza po kilometru
„Železnica svakog 15. decembra objavljuje red vožnje za narednu godinu. Iduće godine će prvi put ponuditi privatnicima trase u zakup. Recimo, 20 polazaka u toku 24 sata između Beograda i Niša. Doneli smo već metodologiju za utvrđivanje cene, pa će se po određenoj formuli izračunati cena prevoza po kilometru, sada je nemoguće izračunati je. To podrazumeva da aplikant za trasu ima lokomotivu, vagone, radnike, a da od železnice kupuje samo pravo pristupa šinama u određenom terminu na godinu dana“, ističe Dejan Lasica.
Izvor: b92.net
Link: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=03&dd=04&nav_id=415432
4. mart 2010. | 00:45 | Izvor: Blic
Beograd -- Krajem iduće godine na naše pruge trebalo bi da stignu prvi vozovi u privatnom vlasništvu, a privatni kapital već je spreman da uđe u taj biznis.
Zato je u ubrzanoj pripremi pravna podloga koja će omogućiti da „Železnice Srbije“ postanu vlasnik dela imovine nad kojom decenijama imaju samo pravo korišćenja. Kad dobiju kapital, dobiće i konkurenciju u duhu sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU.
Vlada i parlament uveliko kasne u osposobljavanju srpske železnice za opstanak u trci s konkurentima, iako je preduzeće u takvom stanju da niko u državi godinama nema pojma na šta se sve troši.
S druge strane, neki privatnici uveliko imaju licence, sertifikate i ostale bitne hartije, vlastite lokomotive, vagone, radnike. Nedostaje im pravo da ih postave na državnu prugu, a ne znaju ni po kojoj ceni će ga kupovati. Sigurno je jedino da će prvi tender za prodaju trasa biti u decembru dogodine.
„Stav Vlade je da se železničko tržište ne može liberalizovati pre nego što se srpske železnice osposobe za tržišnu utakmicu. I to i u putničkom i u robnom saobraćaju. Na finansijskoj i tehnološkoj konsolidaciji se uveliko radi“, kaže Nenad Stanisavljević, direktor medija centra JP „Železnice Srbije“.
U funkciji predlagača, Ministarstvo finansija priprema zakon koji će na pravno-političkom nivou odrediti šta mora ostati u javnoj svojini, odnosno šta može biti konvertovano u privatnu.
„Sada je država vlasnik celokupne imovine kojom raspolažu ’Železnice Srbije’, a kad bude donet taj zakon, u vlasništvu će sigurno zadržati pruge i zemljište na kome je pruga. Kako sada stvari stoje, reorganizovane železnice dobiće u vlasništvo zemljište koje nije neposredno uz pruge, depoe i mesta za održavanje u vezi sa železničkim saobraćajem, s tim da još nije razrešena dilema oko železničkih stanica“, navodi Dejan Lasica, pomoćnik ministra za infrastrukturu.
Do kraja jula biće donet, a do kraja godine biće primenjen osnivački akt kojim će „Železnice Srbije“ biti transformisane u neku vrstu holdinga, sa tri preduzeća - za infrastrukturu, za robni i za putnički saobraćaj. Na tom političko-socijalnom aktu sada rade svi koji se išta pitaju, od kabineta premijera do univerzitetskih profesora.
„Jedna od posledica biće to što će država ubuduće davati novac samo za održavanje infrastrukture, računajući i signalizaciju u saobraćaju, kao što je u drumskom saobraćaju. Država će takođe odlučivati o visini subvencije cene za prevoz građana. Najveća promena u poslovanju jeste da subvencije više neće ići za plate niti za održavanje vozova“, veli Lasica.
U toku je na regionalnom nivou dogovaranje transportnog sporazuma pod okriljem Evropske komisije. U tome od članica bivše SFRJ ne učestvuje Slovenija, ali je zato uključena Albanija.
„Prema radnoj verziji sporazuma, postoje tri faze liberalizacije železničkog saobraćaja. U prvoj fazi firme koje su registrovane u Srbiji dobijaju pravo da se bave železničkim saobraćajem. U drugoj fazi se otvaramo za učešće pravnih lica iz regiona, a u trećoj potpuni pristup ima EU kad budemo njen član. Rokovi još nisu usaglašeni, ali prva i druga faza ne bi trebalo da traju duže od godinu i po. Važno je da se držimo odredbi SSP po kojima je rok za liberalizaciju 1. januar 2012. godine“, kaže Lasica.
Privatni biznis uveliko je spreman za otvaranje ovog sektora, posebno za transport robe, koji je vrlo profitabilna delatnost. „Železnice Srbije“, primera radi, sada naplaćuju između šest i sedam hiljada evra vuču vagona od Subotice do Preševa; to je cena samo za tranzit, u koju su uračunati naša lokomotiva, infrastruktura i radnici.
Jedno od preduzeća koje već sada može da izbaci na šine svoje vozove jeste „Kombinovani transport“ iz Beograda čiji je vlasnik nekada radio u „Železničkom integralnom transportu“; imaju i sertifikat i licence Direkcije za železnice. U našem okruženju teretni železnički saobraćaj je uveliko privatizovan. Putnički nije atraktivan, u njemu je oplodnja kapitala bitno sporija.
Država otpisuje deo potraživanja
„Kad zakon bude stvorio podlogu, biće odlučeno koja se imovina prenosi u vlasništvo restruktuiranoj železnici, pa će ta imovina biti konvertovana u kapital. Toj novoj firmi trebaće bar dve godine da profunkcioniše, da se reši pitanje ćerki-firmi sadašnjeg javnog preduzeća i da se reši problem dugova. Sigurno je da će država morati da otpiše deo potraživanja jer sa ovakvim dugovima nemoguće je preći na tržišno poslovanje“, ističe Dejan Lasica.
Nemoguće znati cenu prevoza po kilometru
„Železnica svakog 15. decembra objavljuje red vožnje za narednu godinu. Iduće godine će prvi put ponuditi privatnicima trase u zakup. Recimo, 20 polazaka u toku 24 sata između Beograda i Niša. Doneli smo već metodologiju za utvrđivanje cene, pa će se po određenoj formuli izračunati cena prevoza po kilometru, sada je nemoguće izračunati je. To podrazumeva da aplikant za trasu ima lokomotivu, vagone, radnike, a da od železnice kupuje samo pravo pristupa šinama u određenom terminu na godinu dana“, ističe Dejan Lasica.
Izvor: b92.net
Link: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=03&dd=04&nav_id=415432
Da li ovo podrazumeva podelu ZS na 2 firme, jedna koja ce biti vlasnik infrastrukture i odrzavati je i verovatno ostati u drzavnom vlasnistvu, druga koja ce obavljati saobracaj i mozda se jednog lepog dana privatizovati? Zar ne postoji takodje i neka EU direktiva koja to zahteva?
Železničar
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 23.11.2008.
- Poruke
- 623
- Pohvaljen
- 957
Da li si pročitao ceo tekst?
Železnica će biti Holding od tri preduzeća - Infrastruktura, Putnički prevoz i Teretni prevoz. Od toga ne može da se privatizuje Infrastruktura a prevozi mogu. Teretni prevoz je daleko povoljniji za privatizaciju jer je daleko isplativiji. Od putničkog prevoza možda nešto na lokalnom nivou.
Postoji direktiva iz SSP koja počinje da važi 1. januara 2012. godine. Zato se sada i radi na tome da se sve odradi do roka. A možda i pre roka
Železnica će biti Holding od tri preduzeća - Infrastruktura, Putnički prevoz i Teretni prevoz. Od toga ne može da se privatizuje Infrastruktura a prevozi mogu. Teretni prevoz je daleko povoljniji za privatizaciju jer je daleko isplativiji. Od putničkog prevoza možda nešto na lokalnom nivou.
Postoji direktiva iz SSP koja počinje da važi 1. januara 2012. godine. Zato se sada i radi na tome da se sve odradi do roka. A možda i pre roka
Izvinjavam se, samo preleteh :bash: ajde ljudi internet etiketa kaze da se glavni stvaru u clanku duzem od 10 redova moraju boldovati
Btw zasto je prevoz na lokalnom nivou isplativiji za privatizaciju nego medjugradski prevoz (recimo BG - Nis)? Je li to zbog loseg stanja pruge?
Npr., zar nije u Francuskoj TGV (mozda cak vrlo) profitabilan dok se lokalni vozovi (TER) zesce subvencionisu od strane lokalnih vlasti? Mislim, isto kao sto drzava subvencionise javni (autobuski) prevoz na lokalnom nivou dok se privatnicima isplati da voze autobuse na medjugradskim linijama.
Btw zasto je prevoz na lokalnom nivou isplativiji za privatizaciju nego medjugradski prevoz (recimo BG - Nis)? Je li to zbog loseg stanja pruge?
Npr., zar nije u Francuskoj TGV (mozda cak vrlo) profitabilan dok se lokalni vozovi (TER) zesce subvencionisu od strane lokalnih vlasti? Mislim, isto kao sto drzava subvencionise javni (autobuski) prevoz na lokalnom nivou dok se privatnicima isplati da voze autobuse na medjugradskim linijama.
Izvinjavam se zbog ovoga, zao mi jehazard":210ew6ve je napisao(la):ajde ljudi internet etiketa kaze da se glavni stvaru u clanku duzem od 10 redova moraju boldovati
Iskreno ne znam sta da kazem u vezi ovog predloga o privatizaciji. Na jednoj strani imamo Veliku Britaniju s privatnim operaterima gde je zeleznicki saobracaj jako los. S druge strane, Japan ima takodje privatne operatere (i privatne pruge) i sve savrseno funkcionise. Drugo, Francuska, koliko je meni poznato, ima iskljucivo drzavnu zeleleznicu bez privatnih operatera i odlicno radi.