Šta je novo?

Železnice - infrastruktura

Upravo iz razloga što CDU (Centar za daljinsko upravljanje u Topčideru) nije direktno spojen sa telekomandama širom Srbije. Tj. ne postoji način da TK dispečer svojevoljno isključuje napon na delu pruge koji on nadgleda.
U sistemu kakav je sad, TK dispečer kada uoči da se dešava nešto što može dovesti do VD-a direktnom telefonskom vezom obaveštava dispečera u CDU da je potrebno momentalno isključivanje napona na tom i tom odseku.
Kada dođe do nestanka napona u kontaktnoj mreži mašinovođe su u obavezi da zavedu brzo kočenje i zaustave voz.
E sad nisu ni sve pruge a ni stanice pod telekomandom pa bi onda moralo da se u svakoj stanici ugradi mogućnost isključenja napona u KM što moraš priznati da je ogromna investicija za nas a i nešto ne znam za primer u nekoj zemlji da postoji takva mogućnost.
Pored CDU u Topčideru, postoje još dva manja centra u Novom Sadu i Nišu. U okviru ruskog kredita treba da se izgradi jedinstveni dispečerski centar, iz koga bi moglo da se upravlja celokupnim saobraćajem na TK prugama, i da se nadzire stanje kontaktne mreže.
Što se elektrificiranih pruga tiče, one su u potpunosti pokrivene daljinskim upravljanjem i sve veće stanice imaju postrojenja za sekcionisanje u kojima je moguće isključiti napajanje dela KM ili pojedinačne stanice. Na pruzi do Novog Sada su mogućnosti još veće. Ispravi me ako grešim, ali nisam siguran da postoji pruga koja je elektrificirana a da nije TK.
 
Ispravi me ako grešim, ali nisam siguran da postoji pruga koja je elektrificirana a da nije TK.
Požega-Kraljevo, Beogradski čvor(određeni delovi) Pruga od Prokopa do Pančeva, Smederevo-Mala Krsna-Požarevac. Ne znam kakva je situacija južno od Niša ka Preševu.
I trenutno Velika Plana - Mala Krsna - Jajinci.
 
59694_img20230817wa0008_337056_crop.jpg
20230920095412sr2.jpeg
20230920095413sr4.jpeg
20230920095413sr6.jpeg
20230920095414sr9.jpeg
 
Ko je taj čovek? Neki mađarski ministar ili neko drugi upućen u dešavanja ili još jedan manipulator?
 

Prevod:


https://telex.hu/
Podršku

Kinezi ne mogu da završe izgradnju Budimpešte-Beograda, a to bi moglo da nas košta desetine milijardi više​

EKONOMIJE
UNUTRAŠNJIH POSLOVA
Direktor
septembar 2023, 22 – 06:56

Nem tudják befejezni a kínaiak a Budapest–Belgrád építését, és ez még súlyos tízmilliárdokba kerülhet nekünk

Železnička linija Budimpešta-Beograd kod Kiskunhalasa 2022. decembra 2. – Foto: Lujza Hevesi-Szabó / Telex
Weiler Vilmos
Vilijam Vajler
Kopiranje
Kopiraj u ostavu
4501


  • Kompanije kompanije Lőrinc Mészáros i njihovi kineski partneri uključeni su u izgradnju železničke linije Budimpešta-Beograd. Mészároses, koji su izvodili izgradnju pruge, sada su se delimično povukli iz izgradnje jer su morali da pošalju mašine i radnike da renoviraju pokvarenu glavnu liniju Budimpešta-Győr Budimpešta.
  • Kineska strana je preduzela korake za izgradnju kritičnog sistema osiguranja i kontrole vozova za tu investiciju, ali oni to jednostavno ne mogu da urade po evropskim standardima. Možda će biti neophodno da sada pronađete novog podizvođača ili možda neće biti izgrađen na kraju.
  • Troškovi projekta naglo su porasli zbog inflacije, uopšte nije jasno odakle bi novac došao za novog podizvođača za izgradnjuu sistema kontrole vozova.
  • Prema VSquareu, Kinezi su prestali da rade i prestali su da finansiraju projekat, dok je situacija eskalirala do te mere da bi Viktor Orbán mogao da pokuša da ga lično reši sa Kinezima tokom svog jesenjeg putovanja u Kinu.
Gigaprojekat NER-a, koji je sekiran pre nego što je postavljen kamen temeljac
Vlada je još 2014. godine odlučila o izgradnji železničke pruge Budimpešta-Beograd, a 2015. su se dogovorili oko detalja sa kineskim i srpskim rukovodstvom. Međutim, ugovor o izgradnji zaključen je samo četiri godine kasnije, 2019.

Linija je projektovana tako da putnički vozovi mogu da putuju 160 km/h, što zahteva takozvani sistem kontrole vozova ETCS u skladu sa standardima EU i signalnim uređajima sertifikovanim u skladu sa zahtevima EU. Tokom potrage za izvođačima radova, došlo je do toga da treba da za ovaj zadatak zatraže (zapadnu) kompaniju sa iskustvom u ovom zadatku, ali su je na kraju odbacili, pa se podrazumeva da sami pokušavaju da započnu zadatak.
Prema prvobitnom ugovoru, železničku liniju gradiće konzorcijum RM International Zrt., u vlasništvu kompanije Lőrinc Mészáros, i dve kineske kompanije, dok će izgradnju pruge kao podizvođača sprovoditi V-Híd, takođe u vlasništvu Mészárosa. Međutim, nijedna od kineskih i mađarskih grupa i njihovih povezanih kompanija nije u stanju da instalira sve elemente ETCS sistema. Izgradnja staza napreduje već godinama, ali nema naznaka da su Kinezi uspeli da postave uređaje za preplitavanje i ETCS sistem kontrole vozova. Tražili smo od MÁV-a da potvrdi ili demantuje ovu informaciju, ali oni su samo napisali da je "konzorcijum izvođača radova preduzeo izgradnju funkcionalnog sistema celokupne železničke linije u skladu sa tehničkim propisima Evropske unije". Ministarstvo građevinarstva i saobraćaja takođe je napisalo samo da je MÁV reagovao umesto njih.






Prema rečima Gergely Andoa, bivšeg radnika MÁV-a, a sada glavnog i odgovornog urednika transportnog magazina Navigator World, iako se u Kini takođe koristi manipulacija vozom nalik ETCS-u, to je mnogo jednostavniji sistem nego u Evropi. Na primer, oni ne moraju da uzimaju u obzir uslove interoperabilnosti, jer zemlje povezane sa njima železnicom (na primer Laos) takođe grade železničke linije po kineskim standardima.
Druga razlika je u tome što su mreža staza i osiguranje kineskih železničkih stanica gotovo identični po kategorijama, tako da je oprema proizvedena u serijama. Nasuprot tome, svaka stanica u Evropi je drugačija, sa različitim vezama na stazi i drugim tehničkim rešenjima. Iz tog razloga, prema evropskim standardima, svaki uređaj za preplitavanje je jedinstven, ručni proizvod koji mora biti dizajniran, licenciran i proizveden posebno za svaku stanicu. Kinezi ne znaju љta da rade sa tim.

Prema Andovim rečima, drugi problem je što barijere u Mađarskoj takođe kontrolišu oprema za preplitavanje železnice. Međutim, novoizgrađene kineske železnice nemaju ni jedan prelaz na nivou, pa kineski inženjeri nemaju saznanja o tome kako bi rad barijera trebalo ili mogao da bude integrisan u uređaje za preplitavanje.

Treba nam neko da zameni Kineze, ali se ne usuđujemo da im to kažemo​

Ovaj problem je već godinama poznat u železničkim krugovima, ali iz nekog razloga mađarska država koja je naručila projekat do sada nije uradila ništa. Prema informacijama koje smo dobili, kinezi su dugo zamišljali da će moći da koriste svoju kinesku tehnologiju koja ne zadovoljava standarde EU. Pošto je to bio problem Kineza, Mészárosesi su navodno dugo pokušavali da ga ignorišu, ali sada je izgradnja dostigla takvo stanje da rešenje treba pronaći u fiksnom roku.






U ovoj situaciji mađarska vlada ima dve opcije. Prema Rečima Gergely Andoa, jedan od njih je da uopšte ne grade sistem kontrole vozova koji zadovoljava standarde EU. U ovom slučaju vozovi će moći da saobraćaju samo 160 km/h umesto planiranih 100, a upravljanje saobraćajem će morati da se reši tehnologijom 20. veka i sa mnogo više radnika.

Sporija putovanja nisu toliki problem za teretne vozove, jer retko idu brže od 100, a ne očekuje se da će stanovništvo naselja duž železničke pruge biti toliko poremećeno vremenom putovanja od 10-20 minuta duže. Pogotovo što će i dalje biti manje nego pre rekonstrukcije, kada su vozovi mogli da saobraćaju samo sa 60 na dovoljno velikom delu pruge.
Druga mogućnost je da nova kompanija bude ovlaštena za instaliranje sistema preplitavanja i sistema kontrole vozova. To bi međutim odložilo završetak projekta za nekoliko godina, s obzirom da je vreme potencijalnog projekta isto kao i izgradnja koloseka, uključujući planiranje i izgradnju.

Dugo su kružile glasine u železničkim krugovima o tome kako će neko oko vlade rešiti zamenu. Prema informacijama koje je istraživački novinar Sabolcs Panyi dao u svom biltenu objavljenom na VSquareu, nemačka diplomatija poslednjih meseci aktivno lobira u Mađarskoj da Simens dobije ugovor, koji je jedan od dva najveća snabdevača opreme za preplitanje na mađarskom tržištu. (Drugi je, nužda, Thales Ground Transportation Systems, koji trenutno snabdeva elektronske uređaje za preplitavanje stanica linijom Hegyeshalom.)
 
Ako shvatam,između ostalih problema,Kinezi ne znaju da izgrade prelaze u nivou jer na trasi grade isključivo denivelisane prelaze? Zašto kineska tehnologija zadovoljava standarde EU i pored toga što tehnologija dolazi iz zemlje sa razvijenim sistemom pruga za velike brzine?
 
Ko je nama ugradio ETCS i signalizaciju?
Kinezi naravno, njihova najjača firma za signalizaciju CRSC. Pre ugradnje imali su sertifikat od TUV NORD da njihova oprema ispunjava sve parametre ETCS2. Nakon ugranje DB Systemtechnik GmbH je radio merenje i ispitivanje ETCS2 i GSM-R i sve je to dobilo sertifikat od RICARDO CERTIFICATION iz Holonadije. Ovaj Mađar troluje najstrašnije!
 
Kinezi naravno, njihova najjača firma za signalizaciju CRSC. Pre ugradnje imali su sertifikat od TUV NORD da njihova oprema ispunjava sve parametre ETCS2. Nakon ugranje DB Systemtechnik GmbH je radio merenje i ispitivanje ETCS2 i GSM-R i sve je to dobilo sertifikat od RICARDO CERTIFICATION iz Holonadije. Ovaj Mađar troluje najstrašnije!
Znači nisu česi? Ja sam vidio na internetu da su česi subotica - horgoš.
 
Ocigledno je problem u povezivanju starih i novih sistema, to kod nas nisu radili Kinezi vec Pupin i jos neki. Onda su ih Kinezi izbacili i nastavili solo do Subotice
 
Ocigledno je problem u povezivanju starih i novih sistema, to kod nas nisu radili Kinezi vec Pupin i jos neki. Onda su ih Kinezi izbacili i nastavili solo do Subotice
Pupin to nikako nije mogao da uradi bez da mu Kinezi ne daju podatke o svojim komunikacionim protokolima. To je bio sitan posao za Kineze (interfejsi u Prokopu i Inđiji), zato su i prepustili Pupinu.
 
Prinova u voznom parku "Kombinovanog Prevoza" uzeta iz Railpool-a, ali ovog puta to nije bio Traxx kao i obično već Vectron, videćemo kako će se pokazati.
Malo lošija fotka, ali čisto da se zabeleži.

Pogledajte prilog 173909
Kolege koje ga voze a koje su vozile i vektrone od Srbija Karga kažu da su nebo i zemlja. Naravno u korist vektrona od KP-a.
received_623683059912515.jpeg
 
Кад ији модел или скупља модификација?
Да ли су се вектрони код нас уопште тестирали са пуним оптерећењем? Да ли су били укључени у поступак избора људи из оперативе, машиновође и сервисери?
Имам утисак да се код нас купује све из фотеље и то од људи који су локомотиву видели само у филму.
 
Олигопол? О... То је тако, нејевропејски...
Oligopol je za neke delatnosti prirodna pojava, a u to spada i proizvodnja železničkih vozila i opreme. Recimo, 1980-tih je Goša bila jedna od 4 evropska proizvođača sa tehnologijom proizvodnje vagona za 200km/h. Dve najveće vojne sile, Amerika i Rusija, oslanjaju se na strane partnere za većinu tehnologije za velike brzine, kao i pri proizvodnji savremenih tramvaja, recimo.

Dovoljno velike i naseljene države poput Turske, Irana, Indije, SAD, Meksika, Brazila (i još par), bi eventualno mogle razvijati svoju tehnologiju, i ući u trku sa globalnim proizvođačima, ali za šta trebaju decenije. Zemlje poput Srbije u najboljem slučaju mogu imati neku podizvođačku ili šrafciger industriju, eventualno da budu regionalni proizvođač i serviser Simens vozova i tramvaja za Balkan, na primer. I to u najboljem slučaju.
 
Vrh