Investitor se uvek pita za sve zato što je investitor taj koji plaća. Investitor ne mora da angažuje projektantsku firmu ako može sam da uradi projektno-tehničku dokumentaciju. Ako investitor odluči da samo promeni asfalt, samo to će se i raditi i izabraće se izvođač koji da najpovoljniju ponudu (teorijski). Recimo, da hoćeš da sagradiš kuću, projektantu ćeš reći, želim kuću od oko 100 kvadrata u nivou, dve spavaće sobe, dva kupatila, a on uradi projekat za kuću od 200 na dva nivoa sa 5 soba, 5 kupatila i sa bazenom u dvorištu jer je tako bolje ti ćeš ga pitati ko ti je to tražio.
Bitno je da Investior ima stručne ljude u svojim službama koji su u stanju da sagledaju sve aspekte nekog problema i da napišu dobar Projektni zadatak kojim će dati smernice Projektantu ili ako nema stručne ljude, angažuje firmu koja će to uraditi za njega. Važne stvari koje u velikoj meri utiču na cenu koštanja nekog projekta a tu su između ostalog, način pristupanja peronima, orijentacionu površinu koja se natkriva i slične stvari je nešto što definiše Investitor. Projektant je u obavezi da se drži Projektnog zadatka isto kao i propisa ili pravilnika za projektovanje. Ako se ne drži, Tehnička kontrola mu neće prihvatiti projekat. Tako stvari stoje.