Šta je novo?

Železnička stanica Novi Beograd

Par večernjih fotografija.
IMG_20231009_185511.jpg
IMG_20231009_185515.jpg
IMG_20231009_185554.jpg
 
Zanimljiv video kako jedno stajalište može da bude fenomenalno integrisano i funkcionalno. Deluje kao da je izuzetno lako doći do ove stanice, iako je van naseljenog mesta što je i slučaj za mnoge naše stanice. Posebno bih izdvojio detalj koji kreće oko 4:10.
 
Tako je, u Holandiji se zaista projektuju citave konstrukcije stanice sa minimalnim brojem stubova koje ne remete vidik i time doprinose bezbednosti i osecaju sigurnosti kod korisnika. A kod nas na relativnu dobru konstrukciju nadstresnice postavljaju kupatilska stakla koja u potpunosti blokiraju pogled...
 
Zanimljiv video kako jedno stajalište može da bude fenomenalno integrisano i funkcionalno. Deluje kao da je izuzetno lako doći do ove stanice, iako je van naseljenog mesta što je i slučaj za mnoge naše stanice. Posebno bih izdvojio detalj koji kreće oko 4:10.
Ово је буквално пример како треба да се пројектују станице и како би требало да изгледају и станица НБГ, и Тошин бунар, и Панчевачки мост, и Крњача, и Овча, ма све станице Бг воза.
Погледајте само како мешана салата од простора, где имамо аутоплац, бензинску станицу, стамбене куће, угоститељског објекта и пословне зграде може да изгледа пријатно и да буде погодно за бициклирање. То је пандам нашим најгорим деловима Београда - Смедеревском, Зрењанинском и Сурчинском путу, Ибарској магистрали, а изгледа и функционише неупоредиво боље.
 
У, види како ови Низоземци имају инжењере, пројектанте, архитекте, ццц... па на нешто се и мисли док се пројектује, можда се мало имало и талента и ширине кад се уписивала велика школа. Е, далебу, уместо да школују екипу која је за њиву, а да бистрије иселе у Нови Јужни Велс и у Саскечеван!. Чуда има у тај свет, ја мислио свуда све ко код нас.
 
У, види како ови Низоземци имају инжењере, пројектанте, архитекте, ццц... па на нешто се и мисли док се пројектује, можда се мало имало и талента и ширине кад се уписивала велика школа. Е, далебу, уместо да школују екипу која је за њиву, а да бистрије иселе у Нови Јужни Велс и у Саскечеван!. Чуда има у тај свет, ја мислио свуда све ко код нас.
Kod nas ne postoji definicija north star projekta, kod nas je svaki projekat ambis projekat, dzep gradjana bez dna
 
Holandija ima izuzetne planere, urbaniste i projektante, sve stanice su tamo veoma dobro zamišljene uz par izuzetaka, kao osoba sa dosta kontakta tamo mogu reći da je daleko sve to od nas, nažalost!
 
Tamo gde se daje planerima mogućnost da nešto samostalno urade, tamo se i vide konkretni i praktični rezultati.
 
Ево наши врхунски планери како их хвале, браћа Лојаница, нису предвидели рационализације на нивоу целог блока 42, нису предвидели пријатан, прозрачан и проточан амбијент, нису предвидели дизајн практичнан за одржавање, нису предвидели бициклану, паркинг је неки минимум, локали су контејнери, објекти који су могли бити заједнички (станичне зграде БАС и ЖСНБГ, шалтерсале, чекаонице, паркинг, локали, угоститељски садржаји, амбуланта и сл.) су беспотренно разбацани, имамо заузеће површина са пет објекта (зграда БАС, анекс, тзв. топла веза тј. надатрешница, објекти ЖС испод плоче, будућа станична зграда ЖС ка НЦР) који су могли бити један, имамо планиране комерцијалне садржаје по оним ћошковима и у исто време пројектован мањак пракинг простора за аутобусе.
 
@Дошљак Samo mala ispravka, Lojanice su dinastija Milan (deda, bivši prodekan za nastavu Arhitektonskog)-Vladimir (sin, trenutni dekan Arhitektonskog fakulteta) - Marko (unuk)
 
Holandija ima izuzetne planere, urbaniste i projektante, sve stanice su tamo veoma dobro zamišljene uz par izuzetaka, kao osoba sa dosta kontakta tamo mogu reći da je daleko sve to od nas, nažalost!
Али ипак, на великој обнови холандских железничких станица је радио, на истакнутој позицији, и један српски архитекта (школован ван Србије), Данило Дангубић. Тамо је стекао и капитал да може да гради (одличне) зграде по Панчеву. Е, сад, његово мишљење о београдском Архитектонском факултету је катастрофално лоше (много боље о новосадском и нишком) и ценим да је код нас проблем што су неке структуре, кроз деценије рада у неакадемском, неконкурентном и у основи неинтелигентном окружењу, створиле један непробојни зид овог друштва према прогресу... и тако у готово свим областима (здравство мање-више сви осетимо, директно, на својој кожи или преко родбине и пријатеља, у правосуђу слично, а расуло у инжењерству примети онај ко се за то баш занима).
 
Зато ја ишао на мастер на новосадском ФТН-у.

Бг се претворио у фенси школицу цртања и макетарства где су инжењерски предмети ту форме ради а акценат је на међусобном титрању квази-интелектуалаца.
 
Е, сад, његово мишљење о београдском Архитектонском факултету је катастрофално лоше (много боље о новосадском и нишком) и ценим да је код нас проблем што су неке структуре, кроз деценије рада у неакадемском, неконкурентном и у основи неинтелигентном окружењу, створиле један непробојни зид овог друштва према прогресу... и тако у готово свим областима (здравство мање-више сви осетимо, директно, на својој кожи или преко родбине и пријатеља, у правосуђу слично, а расуло у инжењерству примети онај ко се за то баш занима).

Pa to je odavno poznato da je Beogradski univerzitet ili ti tkzv. "akademska zajednica" zakržljala u mnogim svojim sekcijama.
Nema brutalnijeg primera od onog kada profesor kaže da ne predaje po knjizi, a upravo to uradi, na pola predavanja/predmeta beleške se uopšte više ne vade, jer nema smisla kada sve piše u literarturi. (koju ti isti profesori pišu pa uzimaju debele pare.)
Čim se pojavi neki novi koji bi reformisao nastavu na svojim predmetima odmah drvlje i kamenje od istih gore pomenutih ličnosti, mislim da je to sada skoro na svakom fax-u.

A stereotipi da je u Nišu ili Novom Sadu lakše ili lošija nastava su prevaziđeni, moj prijatelj u Nišu guli Farmaciju od 9 ujutru do 7 uveče skoro pa svaki dan, a zeznuti su i profesori tako da i tamo postoji ozbiljnost pri radu, usotalom ko hoće da napreduje i podigne znanje to se može i tamo.
Nisu ni svi fakulteti ili smerovi na BU loši, ali potrebne su reforme da bi se unapredila nastava, a rekao bih da unapređenje nastave ne odgovara nazadnjacima kojima ovo stanje u državi i narodu odgovara.
Žao mi je što ovako pišem, ali eto posledice trenutnog stanja u obrzovanju osećamo u svakodnevnom životu, počev od stanica npr.
 
његово мишљење о београдском Архитектонском факултету је катастрофално лоше (много боље о новосадском и нишком)

ја бих се сложио са овим мишљењем. додуше, не знам за новосадски, али је на нишком чисто инжењерство. на београдској архитектури су само филозофи и уметници. а кошта Бога оца
 
Ево наши врхунски планери како их хвале, браћа Лојаница, нису предвидели рационализације на нивоу целог блока 42, 1) нису предвидели пријатан, прозрачан и проточан амбијент, 2) нису предвидели дизајн практичнан за одржавање, 3) нису предвидели бициклану, 3) паркинг је неки минимум, 4) локали су контејнери, 5) објекти који су могли бити заједнички (станичне зграде БАС и ЖСНБГ, шалтерсале, чекаонице, паркинг, локали, угоститељски садржаји, амбуланта и сл.) су беспотренно разбацани, 6) имамо заузеће површина са пет објекта (зграда БАС, анекс, тзв. топла веза тј. надатрешница, објекти ЖС испод плоче, будућа станична зграда ЖС ка НЦР) који су могли бити један, имамо планиране комерцијалне садржаје по оним ћошковима и 7) у исто време пројектован мањак пракинг простора за аутобусе.
Utisak je takav da su im dali projektni zadatak: projektujte šta hoćete, sve dok ispunjava formu.

Ali tu ima još primedbi:
8) uopšte ne postoji saobraćajni trg, a to je autobuski terminus, taksi stajalište, kiss&ride i tramvaj bez prelaska preko saobraćajnih površina za kretanje privatnih kola (može preko puta koji koristi autobus, taksi, biciklisti, ali ne i privatnih automobila, zato što jedino oni stvaraju intenzivan brz tok kretanja).
9) Po originalnom planu planirali izlaz samo na sredini, blizu ni jednom od dva susedna bulevara. Hvala Bogu, da su ostavili bar kod jednog od dva bulevara. Ali treba i kod Đorđa Stanojevića.
10) Imaš glavnu tranzitnu saobraćajnicu pored (SMT), a prilaz autobusa gubi po 2-5 minuta na raskrsnicama i semaforima. Ako je kod starog BAS to bilo iznuđeno rešenje, ovde nije. Cilj je da razlika vremena putovanja autobusom u odnosu na kola bude što manja. Ako smo već napravili grešku sa "petljom" Blok 42 sa samo desnim skretanjima, tu su se mogli napraviti kružni tokovi, velikog poluprečnika na presecanju sa Đorđa Stanojevića, i Antifašističke borbe, sa automobilskim putem između ta dva kružna toka, a za koji je vezan BAS.
11) Svako iole pismen je planirao metro popreko u odnosu na železničku stanicu. Kod njiha nema metro stanice ni pripremne infrastrukture. Makar, recimo, pusta livada uz Đorđa Stanojevića širine 25 metara ostavljena tako da se tu jednog dana napravi podzemna stanica, sa otvorom za liftove direktno sa železničkih perona na podzemni peron takvog metroa, stepenicama sa perona sa te strane usmerenim tako da omoguće lako presedanje.
12) Ako negde ima smisla nakrkati soliterčine i stotine hiljada kvadrata, to je taj blok, a ne Savski amfitetar i Sajam. ni Autokomanda.
 
Zanimljiv video kako jedno stajalište može da bude fenomenalno integrisano i funkcionalno. Deluje kao da je izuzetno lako doći do ove stanice, iako je van naseljenog mesta što je i slučaj za mnoge naše stanice. Posebno bih izdvojio detalj koji kreće oko 4:10.
Radilo 750 ljudi u 3 smene i napravili ovakvu stanicu za 16 (i slovima šesnaest) dana.
Naši to ne umeju ni za 16 godina.
 
Zamisli leti na 37 stepeni kolika bi bila temperatura u toj staklenoj kocki gde je stakleni lift.
Zamisli da ta staklena kocka nije niti zatvorena niti izolovana. Ovom klimom se ne hladi lift vec Novi Beograd. Kakvo rasipništvo. Nadam se da grešim i da je ovo predviđeno za one šaltere ispod mada ne deluje tako.
 
Vrh