Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

[johnny_s]

Malterisanje pukotina betonskih gredi koje je u toku dovoljno govori o tome koliko Infra ozbiljno shvata situaciju. Čisto za one koji nisu isplatili šta se desilo u Novom Sadu...

 

[markovicii]

Ista priča kao sa travelatorima/eskalatorima ili kako već, kada su improvizovali one središnje "nosače" i oblagali ih gipsom. U kakvom nakaradnom sistemu živimo...

 

[miki_ns]

Šta se sledeće "ruši"? Možda ovi stručnjaci za širenje panike nađu neki most neki novi tunel...

Problem je što ljudska društva funkcionišu na implicitnom konsenzusu u kome svi članovi društva prihvataju da im je tako bolje nego da pokušavaju da žive i organizuju sve individualno.

E pa kod nas je taj konsenzus ozbiljno narušen i dosta veliki, ako ne i većinski deo građana, smatra da društvo u celini više ne funkcionište na opštu dobrobit svih, i imaju percepciju da su sve aktivnosti usmerene tako da obezbede dalje bogaćenje ili još bolje uslove života za određeni krug ljudi.

U sistemu u kome konsenzus o opštem dobru i poverenje ne postoji, sasvim je normalno (pogotovo uz sve slučajeve raspadanja novih objekata koje vidimo) da je i poverenje u bilo kakav "službeni" stav i garanciju da je nešto OK uzdrmano i da ogroman broj ljudi više nema poverenje u bilo koji "službeni" narativ.

U takvim uslovima društvo se rebalansira i kakav-takav konsenzus se uspostavlja na izborima, gde se barem inicijalno daje poverenje novim ljudima.
Nigde na svetu taj sistem nije idealan, ali mora biti barem toliko minimalno funkcionalan i otvoren da ne sme da rezultuje promptnim odbacivanjem rezultata izbora (kakvi god da su) od bilo koje strane - kod nas je i to poverenje potpuno degradirano i biće potreban enorman trud da se uspostavi koliko-toliko funkcionalan proces izbora čiji rezultati ne bi bili odmah isto veče osporavani.

Pošto ne postoji politički dijalog - nerealno je očekivati da bilo ko promeni svoj stav i počne da veruje u nešto samo zato što je to neko tako rekao, čak i kada su u pitanju čisto tehničke stvari, jer je i "struka" iskompromitovana.

Bojim se da će u nekom momentu prosto morati da se uradi revizija svih izvedenih infrastrukturnih radova na železnici koja bi obuhvatila tehničku i finansijsku analizu (kako i koliko dobro su radovi urađeni, i da li su urađeni po realnoj ceni), i tu bi reviziju morala izvršiti vrlo široko telo sastavljeno od domaćih i stranih stručnjaka i rezultati bi morali biti usvojeni konsenzusom. Posle toga bi se znalo da li neki objekti zahtevaju dodatne radove ili sanaciju, i da li postoji potreba da se pokreću istražni postupci oko finansiranja.
Da li mi imamo stručne ljude koji bi sve ovo mogli da urade sami - apsolutno da, ali je problem opet poverenje.
Zato bi morali učestvovati i stranci npr. švajcarci, španci, kinezi, francuzi, španci - sve zemlje koje imaju ozbiljno iskustvo u gradnji i održavanju moderne železničke infrastrukture.

Da li je tako nešto realno - ne verujem, ali da li bi bilo "lekovito" - verovatno da.

 

[Homer Jay]

Realno je samo da će Žvalibaba da izađe pred medije i da optuži Edina Drlja sa sve nacionalnim etiketiranjem da je agent strane službe i da poziva nadležne da ga proteraju iz Srbije.

Dule prorok

https://www.facebook.com/video.php?v=676306968799456

 

[3eka]

"koje se takođe menjaju"? Jesam dobro čuo? Noseći stubovi?

 

[bit]

"koje se takođe menjaju"? Jesam dobro čuo? Noseći stubovi?

Molim da mi se javi kad se budu "menjali" noseći stubovi to ne želim da propustim.

 

[Navip]

Na osnovu čega Vučić i direktor Infrastruktura železnica tvrde da je zgrada Prokopa bezbedna?

Predsednik Srbije i rukovodstvo Infrastruktura železnica Srbije tvrde - zgrada stanice Prokop, na kojoj je napukla peronska greda, bezbedna je. Međutim, pretrag

n1info.rs

 

[Delija]

Толико краду и фушаре на сваком кораку да је питање дана када ће се опет десити нека трагедија а онда их ни избори, ни пасивност Београда, ни еу, ни брат Си неће спасити.

 

[Прле]

Ајде брате, да их већ сад ништа не спасе. Па јер мора Србин само после претеране крви дахија да се ослобађа?

 

[solecar]

Onog momenta kad se vlast smeni, potrebno je ispitati SVE kritične objekte i uveriti javnost da je korišćenje bezbedno, a takođe i sve dokumente javno objaviti radi analize od strane stručne javnosti​

To znači sve što su gradili od 2012. pa na ovamo, a to neće biti lak i jednostavan posao.​

 

[Navip]

View this content on Instagram

View this content on Instagram

 

[stex_pb]

Инсталирана додатна мерна опрема у железничкој станици Београд Центар у Прокопу

Инфраструктура железнице Србије обезбедила је и инсталирала додатну мерну опрему у железничкој станици Београд Центар у Прокопу, са циљем да се континуирано прати и проверава 'кретање' плоче над перонским делом и њена стабилност.

rts.rs

 

[v0tk@men]

Инсталирана додатна мерна опрема у железничкој станици Београд Центар у Прокопу

Инфраструктура железнице Србије обезбедила је и инсталирала додатну мерну опрему у железничкој станици Београд Центар у Прокопу, са циљем да се континуирано прати и проверава 'кретање' плоче над перонским делом и њена стабилност.

rts.rs

Ja jesam laik ali ipak bih rekao da se ovako nešto ne radi kad je sve kako treba i bezbedno. Inače bismo imali tu mernu opremu na svim objektima svuda.

 

[orjen]

Bezbedna je i jaka kao slon. Kilaza na ploci je takode sitnica. Doradice se testiranje kad napune garazu sleperima i zaposleni u Dunavu i Telekomu pocinju na hop da skacu.

 

[stex_pb]

Ja jesam laik ali ipak bih rekao da se ovako nešto ne radi kad je sve kako treba i bezbedno. Inače bismo imali tu mernu opremu na svim objektima svuda.

Pa da je sve u redu ne bi pukla dva stuba..... Ovo je jedini način da se vidi da li će se srušiti ko novi sad

 

[Bender Rodriguez]

Nedavno sam pričao sa jednim prnzionisanim građevinskim inženjerom iz bivše Mostogradnje i pitao ga šta misli o pričama o Prokopu. Kaže da ne može pouzdano da se zna dok se ne skenira kako je u samim zidovima i stubovima. Pitao sam jel istina ono da građevina uvek daje znake pre nego što se uruši, kaže da jeste tako u većini slučajeva. Ali da postoje i tzv. krti lomovi gde su okolnosti takve da grede ili stubovi trpe i drže i ne daju nikakve simptome, ali kad negde jedna tačka popusti, pada sve sa njom odmah.

On isto kaže da je Prokop promašaj i da je predimenzioniran. Pa je šaljivo komentarisao da su sa starim projektom hteli još veću megalomaniju i da samo što nisu bili stavili aerodrom na njega. Ja se nadovezao pa reko vala sa onolikom pločetinom, imali smo prostora bukvalno i za manji aerodrom.

Pre toga sam pričao sa jednim drugim, mlađim građ. inženjerom koji je u firmi koja je radila nadzor i kontrolu zgrada NA ploči. Nije on učestvovao u tome ali jesu njegove kolege pa se raspitivao. On kaže da na tom polju je sve odrađeno kako treba. Ali da ne zna ništa o ploči i konstrukciji ispod nje.

Na kraju, pričao sam i sa jednim saobraćajnim inženjerom koji je bio ranije uključen i u projekat Prokopa. Pominjao je studiju Save Janjića, građ. inženjera, koji je zamislio i gurao tu priču da budu čak tri glavne železničke stanice, Prokop, NBG i Rakovica. Ali mislim da je taj čovek debelo precenjivao obim i korišćenost železnice u budućoj Jugoslaviji i Srbiji. I da je umanjivao kritike na račun toga da je/će Prokop, iako blizu centra, iako okružen velikim saobraćajnicama, opet (biti) nepristupačan i nepopularan.

Sve u svemu, skupo će nas košati tih pet decenija megalomanije i ovih par zadnjih godina naprednjačke pohlepe. Čak i da sve ostane čitavo, opet će ostati promašaj i crna rupa Beograda koja će nas urnisati i ometati ne samo finansijski, nego i organizaciono i urbanistički.

 

[direktor]

Kad je planiran prokop planiran je u državi daleko većoj čvor je zamišljen sa jednako bitnim stanicama prokop nbg zemun i rakovica
Tako što bi vozovi za npr nis polazili iz tps zemun a za npr novi sad iz tps kjevo

 

[Bender Rodriguez]

Znam, pominjali smo u razgovoru i Zemun i Kijevo. A pominjali smo pre pae godina i ovde na temi.

Ali sve u svemu, megalomanija teška. Ni jedan metar metroa nisu imali a maštali su o nekakvim megalomanijama sa železnicom na više lokacija. Poremećeni prioriteti i teška megalomanija. I srpska posla, sa gomilom tabora od kojih je svaki gurao svoju priču i filozofiju.

 

[gosha.bg]

Pre toga sam pričao sa jednim drugim, mlađim građ. inženjerom koji je u firmi koja je radila nadzor i kontrolu zgrada NA ploči. Nije on učestvovao u tome ali jesu njegove kolege pa se raspitivao. On kaže da na tom polju je sve odrađeno kako treba. Ali da ne zna ništa o ploči i konstrukciji ispod nje.

Ček, ček. Kako je moguće da ne znaju na šta se stavlja zgrada?
Pa nije isto zgrada na steni, zgrada na pesku i zgrada na glini.

To došao invesittor i rekao ma vi samo gledajte zgradu, šta vas briga na čemu ona stoji?

 

[Bender Rodriguez]

Ček, ček. Kako je moguće da ne znaju na šta se stavlja zgrada?
Pa nije isto zgrada na steni, zgrada na pesku i zgrada na glini.

To došao invesittor i rekao ma vi samo gledajte zgradu, šta vas briga na čemu ona stoji?

Ne znam stvarno. Meni je rekao da je nadzor radila njegova firma (ne on lično), i da po tom pitanju je sve bilo kako treba. Ali da ne zna šta je i kako je ispod ploče. Ne znam čak ni kako mu se zove firma, možda mi je rekao nekad pre ali sam zaboravio.

 

[orjen]

Na kraju, pričao sam i sa jednim saobraćajnim inženjerom koji je bio ranije uključen i u projekat Prokopa. Pominjao je studiju Save Janjića, građ. inženjera, koji je zamislio i gurao tu priču da budu čak tri glavne železničke stanice, Prokop, NBG i Rakovica. Ali mislim da je taj čovek debelo precenjivao obim i korišćenost železnice u budućoj Jugoslaviji i Srbiji. I da je umanjivao kritike na račun toga da je/će Prokop, iako blizu centra, iako okružen velikim saobraćajnicama, opet (biti) nepristupačan i nepopularan.

Sve u svemu, skupo će nas košati tih pet decenija megalomanije i ovih par zadnjih godina naprednjačke pohlepe. Čak i da sve ostane čitavo, opet će ostati promašaj i crna rupa Beograda koja će nas urnisati i ometati ne samo finansijski, nego i organizaciono i urbanistički.

Analiza se svodi na to da je sve megalomansko i ad hoc radeno. Nije, nego je proces do varijante dosao arbitrazom vise visih institucija jedne funkcionalne drzave. Ovo sto danas rae u ovom ostatkom te bivse drzave ne prolazi ni 1 % analiza i rasprava kojem je biran Prokop. Evo maj sazetak visih literaturnih podataka sto sam radio na nemackom a grok mi je preveo na srpski:

Provera varijanti

Provera varijanti „Sava D“ i „Cvetni trg“ poverena je Gradskom zavodu za urbanizam Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Odeljenju tehničkih nauka pod rukovodstvom Branka Žeželja, koji je dao prednost varijanti „Sava D“. U međuvremenu, Zavod za planiranje železnica Jugoslovenskih železnica, pod rukovodstvom Save Janjića, podneo je u januaru 1970. Gradskom zavodu za urbanizam na proveru „Modifikovanu varijantu GUP“. U Srpskoj akademiji radilo se na unapređenju „Varijante D“ kao „Varijante D kružna“. Ova varijanta zadržala je poziciju na stanici „Beograd“, ali sa drugačijom organizacijom; železnički koloseki trebalo je da budu spušteni u podzemlje, a preko dvokolosečnog tunela ispod grada trebalo je ostvariti vezu sa Dunavskim mostom. Na inicijativu Srpske akademije, Direkcija železnica Beograd organizovala je javnu raspravu o predloženim projektima, na kojoj su učestvovali stručnjaci za železnicu iz cele Jugoslavije i podržali „Modifikovanu varijantu GUP“. Projekat Zavoda za planiranje železnica Jugoslovenskih železnica premestio je terminus sa prethodne lokacije na Autokomandi na Prokop, što je omogućilo poboljšanje železničkog tranzita kroz grad. Takođe, u obzir su uzete sve smernice iz 1956. godine za novu konfiguraciju železničkog čvora, kao i potpuno uklanjanje železničke infrastrukture u Savskom amfiteatru.Nakon diskusija i suprotstavljenih mišljenja o varijantama, Gradski zavod za urbanizam imenovan je za arbitražu. Zavod je potvrdio da „Varijanta D“ ima najveći kvalitet u pogledu položaja u odnosu na centar grada, kao i njene izvodljivosti i ekonomičnosti. „Varijanta Cvetni trg“ ocenjena je kao nerealna, preskupa i tehnički neizvodljiva. Za „Varijantu GUP II“ govorila je njena najbolja tehnološka kvaliteta, ali su protiv nje bili lošiji položaj u odnosu na centar grada, veće potrebne investicije za prvu fazu izgradnje, kao i činjenica da bi železnička infrastruktura na stanici „Beograd“ u Savskom amfiteatru morala biti zadržana tokom izgradnje. Gradski zavod za urbanizam preporučio ju je kao rezervnu varijantu za modernizaciju starog terminala na stanici, u slučaju da se, zbog geoloških uslova, visokog nivoa podzemnih voda i složenih imovinsko-pravnih odnosa na gradilištu tunela izgrađenih metodom „cut-and-cover“, pokaže da izvođenje nije moguće. Nakon što je Gradski zavod za urbanizam favorizovao „Varijantu D“, ali priznao veliki kvalitet „Modifikovanoj varijanti GUP“, rezultati su potvrđeni od strane Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju. Pošto su saobraćajni elementi obe varijante ocenjeni kao uporedivi, obe varijante podvrgnute su analizi troškova. Analizu troškova preuzeli su stručnjaci Direkcije pod rukovodstvom Dragoslava Stefanovića, pomoćnika direktora, i Miodraga Martinovića, rukovodioca Odeljenja za planiranje i analizu. Analiza je pokazala da „Modifikovana varijanta GUP“ podrazumeva veće tunelske deonice, ali bez uklanjanja postojeće građevinske supstance. U „Varijanti D“ tuneli bi morali biti izgrađeni od Dunavskog mosta i Bajlonove pijace metodom „cut-and-cover“, što bi zahtevalo brojne rušenja stambenih zgrada i druge infrastrukture na tom potezu. Zbog visokog nivoa podzemnih voda, premeštanje stanice na tunelsku stanicu na toj lokaciji bilo bi složeno zbog potrebe za izolacijom, dok bi klizišta na Terazijskom obronku kod ulaza u tunelske cevi izazvala velike tehnološke probleme. Ova analiza bila je ključna za dalje odluke gradskih vlasti i organa. Na osnovu ove analize i predloga Gradskog zavoda za urbanizam, u decembru 1970. održana je zajednička sednica Komisije za urbanizam u okviru Generalnog urbanističkog plana Beograda i stručne komisije Gradskog zavoda za urbanizam, na kojoj su prisustvovali predstavnici Instituta za tehničke nauke Srpske akademije nauka i umetnosti, Direkcije železnica ŽTP Beograd, Zavoda za planiranje železnica Zajednice jugoslovenskih železnica, Instituta „Kirilo Savić“, Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju, Direkcije za Novi Beograd, sekretarijata komunalnih organizacija, Amta za odbranu, kao i predstavnici gradskih opština Savski venac, Palilula i Vračar.

Rezultat glasanja

Novi beogradski Glavni železnički čvor Beograd Centar, kao integralni deo velikog projekta železničkog čvora Beograd, usvojen je od strane gradske uprave 11. marta 1971. U prethodnoj raspravi između projekata razvijenih od strane pojedinih instituta i organizacija – „Sava D“ i „Modifikovana GUP“, u kritici izvodljivosti, povezivanja budućeg metro i prigradskog železničkog sistema i železničkog daljinskog saobraćaja, pobedila je varijanta „Modifikovana GUP“. Savet za urbanizam u gradskom parlamentu Beograda prihvatio ju je 17. februara 1971, a gradski parlament na sednici 11. marta. Na glasanju u gradskom parlamentu varijanta „Prokop“ za železnički čvor Beograd jednoglasno je usvojena.Od studija su na kraju izabrane dve varijante, „Sava D“ i „Prokop“. Za glasanje o dve preporučene varijante železničkog čvora Beograd za usvajanje u Generalnom urbanističkom planu Beograda 1972. (GUP 1972) održana je sednica mešovite stručne komisije Gradskog zavoda za urbanizam sa članovima Generalnog urbanističkog plana Beograda i Tehničke komisije Gradskog zavoda za urbanizam, uz prisustvo Instituta za tehničke studije Srpske akademije nauka i umetnosti, Direkcije železnica Beograd (ŽTP Beograd), Zavoda za planiranje železnica ŽJ i drugih organa. Varijanta „Prokop“ usvojena je sa 14 prema 3 glasa. Branko Petričić je prvobitno preporučio ovu varijantu, a u detalje su je razradili u Zavodu za planiranje železnica ŽJ Savo Janjić, Branko Petričić, Dušan Nikolić i Vladimir Balen.Generalni urbanistički plan za Beograd 1972, koji su pod rukovodstvom arhitekata Aleksandra Đorđevića i Milutina Glavičkog osmislili, a koji je takođe predvideo reorganizaciju železničke infrastrukture sa stanicom „Prokop“, usvojen je 22. marta 1972.

 

[Bender Rodriguez]

A ti misliš da tadašnje institucije i stručnjaci nisu grešili i nisu mogli da budu zatrovani korupcijom i politikom?

Pa isti ti stručnjaci su ulupali 20 milijardi dolara u Željavu, Slatinu i Konjic koji se nikad nisu ni iskoristili.

 

[Delija]

Мегаломанија није била српска него југословенска. Док је била српска град, јгп и железница су ефикасно и рационално развијани.

СФРЈ ни у једном свом тренутку постојања није била функционална држава.

Те бирократске форме су биле ту управо да се прикрије та дисфункционалност и планерски дилетантизам. Нико нигде, па ни ови најбогатији нису дошли на идеју да један чвор престонице замене другим.

У корену је то био затуцани идеолошки реваншизам који нас је кумулативно коштао десетине милијарди долара и који је на крају омогућио ово тотално разарање града од стране снс мафије.

 

[orjen]

Svi mogu gresiti - biran je arbirtrazom na vise nivoa. Na ploci je prdvideni objekt i proslo bi sve da se usaglasavao objekt kroz analizu postojecog objekta. Sumirati da statika stubova Prokopa ukazuje da je Beogradski cvor promasaj mi takode nije logicni zakljucak.

 

[Bender Rodriguez]

P.S.

Uostalom, isti ti stručnjaci i institucije nisu 30 godina mogli da se usaglase ni oko 1 metra metroa. Ne da naprave 1 metar, nego čak ni da se usaglase oko trase.

Svi mogu gresiti

Pogotovu kad su tuđe pare i grad u pitanju...
A i kad znaju da će uveliko biti pod zemljom kad se sve to dovrši i kad krene da se otplaćuje.

Sumirati da statika stubova Prokopa ukazuje da je Beogradski cvor promasaj mi takode nije logicni zakljucak.

Niko to nije rekao, moraš malo da poboljšaš veštinu čitanja i pisanja.