Šta je novo?

Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

Drugi standard, drugo dugorocno planiranje i sasvim drugi ugled zeleznica u drustvu. Nije ovo toliko o arhitekturi nego koliko ona sluzi coveku, pogotovo ako drustvo kao svajcarsko zeleznice stavlja na vrh drustvenih potreba.
Kakav drugi standard?
Ako se dobro sjecate, donji dio Prokopa je financiran od cuvenog kuvajstkog kredita od 25 miliona $. U to se zbraja i izgradnja samih perona kao i polaganje kolosijeka, donjeg stroja itd.

8 kolosijeka put a 500m je 2km. Brza pruga po kilometru dodje nekih 10 mil $. Nek ovdje bude 5 mil$.
Znaci na tehnicko-funkcionalno opremanje je otislo okvirno 10 mil$. (najmanje)
15 mil$ znaci ostaje za estetiku.

Jel bio problem uloziti dodatnih 15 mil$ da se dobije nesto kvalitetno?
Ne gradi se Glavna zeljeznicka stanica svaki dan.

Sada su spremni i 200 mil$ dat ako je nacionalni stadion u pitanju.
 
Kuvejtcani su samo dali prvu transu kredita, drugu nas ministarstvo gradevinarstva nije moglo dogovoriti. Zasto? Drzava na projektu nije dobro radila, i nije imala razraden koncept kako uspostaviti stanicu. Inace u Phase II kuvejtskog kredita je trebalo da se gradi stanicna zgrada,. I to po CIPovom sestom projektu stanicne zgrade. Koja druga drzavna firma na svetu pravi sest projekta za jednu jedninu stanicnu zgradu koja i do dana danas nije funkcionalno oblikovana (pristupacni putevi sa severa, gradski saobracaj, prvi peron itd.). Mislim ja sam video ljude koje su samostalno uradili velike projekte, a ovde jedna cela strucna firma uz politicke funkcionere nije mogla da zavrsi jednu zeleznicku zgradu. Ako sami nisu znali, neka su priznali, ali su stalno replicirali kako je neko nesto uspeo da zavrsi. Meni je ovde najinteresantnije da je neko nesto zavrsio kad opet nije. Samo je privatnik nesto sada zavrsio, ostale su u debeloj hibernaciji.
 
Lično sam imao prilike da sretnem Grujića pre jedno 20tak godina i vidim na delu sposobnost tog čoveka pri upravljanju njegovih međunarodnih projekta. Malo je reći zapanjen sam bio njegovom kompetencijom i kontrolom situacije. Tako da čim sam čuo pre par godina da će on preuzeti Prokop stanicu, nisam imao sumnje da će je građevinski završiti, bar to što je njegov deo bio. Temu cene ne komentarišem, jer ne znam.
Cini se da je bas takav i ne mrzi ga da radi. Ovo sto je kreirano za 12 meseci je skandalozno kad se posmatra u zadnjih 20 godina sta je sve rdalo na Prokopu.
 
Peroni IV, V i VI i pothodnik prokišnjavaju.
Peron II je ostao kritičan.
Svi su prljavi i umazani.
Prvi put vidim uživo nosače travelatora, žalosni su.

Nekoliko travelatora i liftova ne radi.
Velika je greška što ne rade liftovi koji povezuju peron VI i autobusko stajalište. Da rade, bilo bi moguće i po ovakvom vremenu ostati suv do ulaska u autobus.

Prelazak sa perona na peron ko žuri da presedne je otežano jer su razdvojeni polasci i dolasci pa ne možete travelatorom i gore i dole bez prolaska kroz dve barijere. Imaju liftovi, ali su mali i spori (ako uopšte rade).

Vrata za ulaz u zgradu su sa leve strane što je logično jer je tu silazak na perone, ali nije logično jer ih ljudi očekuju sa desne tako da se sečenje tokova putnika ne dešava u prostranom holu nego na malom prostoru ispred zgrade.

Dobra stvar je što se barijere mogu lako zaobići jer su vrata otvorena drvenim klinom. (Ne govorim zbog švercovanja nego zbog uštede vremena.)

Primeti se nedostatak klupa u holu, ljudi sede na metalnim ogradama oko ekrana i tabli sa putokazima.

Velika pohvala za ploču za slepe i ekran za gluve, ali problem je što su taktilne trake na peronima pokidane.

Sve u svemu, arhitekta može mirno da spava, a svi ostali treba da se pokriju ušima.
20231027_175944.jpg
20231027_180510.jpg
20231027_180525.jpg
20231027_180543.jpg
20231027_180549.jpg
20231027_180924.jpg
20231027_181243.jpg
20231027_181437.jpg
20231027_181907.jpg
 
Prelazak sa perona na peron ko žuri da presedne je otežano jer su razdvojeni polasci i dolasci pa ne možete travelatorom i gore i dole bez prolaska kroz dve barijere. Imaju liftovi, ali su mali i spori (ako uopšte rade).

За то постоји и служи потходник који је у функцији годинама.
 
Ja sam ocekivao da ce deca hodati i skakati po tome a odrasli brisati cipele ali i ovo je ok
 
Već prvo veče brdo tinejdžera je selo na te šipke, a nije im trebala utičnica već je to bilo jedino mesto gde se nije sedelo na podu a da nije u okviru restorana.
 
A šta bi se dobilo da idu do pothodnika?

Тренутно, да се са пртљагом може прећи брже са перона на перон.

Дугорочно, када се станица у потпуности заврши, улаз са стране аутопута ће бити из потходника, па би ваљало и да на ту страну лифт иде.
 
Ja mislim da su lift i pothodnik na potpuno drugim mestima. Lift je bio ograničen gde je mogao da se stavi.
 
Nemojte te se ljutiti, ali nivo pothodnika i nivo gde su liftovi perona nemogu nikako vertikalno da se spoje. Pothodnik dolazi van okvira ovih do sada izvodenih gradevina na ploci. Ako neko ima stari aerofoto snimak nek postavi ovde, ali nije da je nesto sto je izvodljivo. Pothodnici su na donjoj karti izmedu linija oznaceni 3 i 4, a Liftovi su negde 2 do 3. Tako da nisu horizontalno u nivou. Iz podhodnika mozda ima mesta da se busi do perona. Evo krivite CIPa i ostale arhitekte sta su levo isplanirali. Primedba naravno stoji, umesto rampe su imali mesto za lift, ali dobro i piramide imaju samo rampe pa je dosta dobro isproban koncept.
prokoppspfazeploca02.jpg
06-kota95.jpg
 
Ja mislim da su lift i pothodnik na potpuno drugim mestima. Lift je bio ograničen gde je mogao da se stavi.

Још једна катастрофална грешка пројектаната. Улаз на перон из станичног хола (и излаз) је морао бити изнад потходника, како би лифт могао на сва три нивоа. Као и обично, опет се није градило у складу са претходно изграђеним (причао сам раније о вези плана метроа и чвора из 70-их и 80-их). Сада имамо станични хол и потходник који су потпуно неусклађени један са другим. Замисли ако на све то дође још и метро ниво, вероватно поново неусклађен са претходна три.
 
Vrh