Na zalost je ovo decenijsko zakasnjene dovelo do toga da sada imamo drugih interesa u gradu. Prokop je 2000 ostao da bude drzavni projekt, isto Bg:voz, bili su socialisticko nasledje i post-socijalisticke vlade su projektima odsekli zile. Posle se nije moglo nastaviti. Prokop je dobio drugi zivot kada je post-demokratska stranka prodala staru zeleznicu, pa je nereseno stanje na Topcideru bilo akutno. Radilo se onoliko da minimumu ulaganja mogu pokrenuti rusenje stare zeleznicke stanice. Dobijen je kuvejtski kredit od 26 milijona (novac sto je drzava ulozila u Hram je znatno veci - uz Ruski zajam i pomoc finansiranje). 2010 je za koloseke 5 i 6 ulozeno 334 miliona Dinara (oko 3 mio Evra). 2010 ugovoren ruski kredit od 800 mio dolara, od koga je trebalo 170 mio da ide Prokopu, odustalo se. Krpilo se malim sumama, 2016 ga "otvorili" od tih 26 mio ulozenih u koloseke 1,2,3,4,7, 8. pothodnika, poplocavanja perona, siganlizacije i informativnih panela, tri blagajne i cekaonice sa WCom. Za 6 dana je ponovo otvaranje, Vucic ce ponoviti da su demokrate 12 godine cekale da on otvara Prokop, a drzava dala stanicu privatniku da zavrsi. Radovi nece prestati, sada samo bez privatnika, i vidicemo sta i koje mesto ce Prokop imati u transportnom sistemu Beograda i drzave. Mislim da ce se rukovodioci zadovoljiti zgradom, ne funkciom.