Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
Гага
Professional
Па зар се и у превозу не може без Беобилда[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=401039#p401039:162jhbn1 je napisao(la):
Пошто признајеш да си крив :wink: , за утеху Енигмина песма
ENIGMA " Mea Culpa" (platinum version)
https://www.youtube.com/watch?v=HjK30nhy7CU
ovaj-onaj
Beginner
- Učlanjen(a)
- 04.03.2016.
- Poruke
- 30
- Pohvaljen
- 105
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=401040#p401040:2qhvol4e je napisao(la):vucko » Pon Avg 15, 2016 8:54 am[/url]":2qhvol4e]Lepša sličica sa sajta Direkcije za građevinsko zemljište. Obratite pažnju na novi pristup za pešake obeležen malom linijicom koja ide od parking mesta.
Sledeće godine počinju radovi na pristupnim saobraćajnicama iz pravca autoputa.
Tako kažu,hajde da vidimo i to čudo,most koji će da spoji ulicu Dragana Mancea i Deligradsku i pristup iz pravca pivare.
„Prokop” više nije večito gradilište
D. Radovanović | 22. avgust 2016. 13:12 | Komentara: 7
Novinari veterani sa nostalgijom obišli uređeni deo železničke stanice "Beograd centar". Prošle su pune četiri decenije od početka izgradnje
Srodne vesti
GRUPA beogradskih novinara veterana, među kojima su se našli i pojedini autori prvih tekstova o početku izgradnje "Prokopa" 1975-1976. godine, imali su priliku da na licu mesta vide, a i da čuju od inženjera "Beogradčvora", šta je u četrdeset godina urađeno na tom, za naš glavni grad, najvažnijem železničkom čvorištu.
I letimičnim pregledom sijaset novinarskih napisa o početku gradnje vrlo je lako zapaziti da je godinama obećavano da će stanicom "Beograd Centar", maltene koliko sutra, proći prvi vozovi. Stvarnost je to, međutim, ubrzo demantovala. Prolazile su godine, pa i decenije, a započeti radovi nisu privedeni kraju.
Naslovi novina iz tog perioda neprekidno su poručivali da na Prokopu sve "teče po planu" i da se "rokovi gradnje poštuju".
U "Beogradčvoru" niko, međutim, ne osporava značajan doprinos plejade neimara koji su od 1975. radili na tom veoma bitnom projektu. Nesporna je ocena, ipak, da su olaka obećanja bila nerealna, pa otuda i nije završavano ono što je pre četiri decenije započeto.
MILIONSKI TROŠKOVI
U izgradnju glavne železničke stanice "Beograd Centar" u Prokopu tokom četiri decenije utrošeno je blizu osamdeset miliona evra. U tu sumu uračunata su sredstva sada aktuelnih radova u visini od 25,7 miliona evra.
Za razliku od prethodnog perioda, kada se godinama tapkalo u mestu, sve što je urađeno za prethodne dve godine zaista je impresivno. Predanim radom, a da uz to železnički saobraćaj nije prekidan, tekli su radovi što je i donelo krajnje rezultate. Početkom ove godine, kao što je poznato, svečano je pušteno u saobraćaj osam koloseka i pet perona, izgrađenih po najvišim svetskim standardima. Time je omogućen redovan prijem i otprema putnika na relaciji Beograd - Novi Sad - Beograd.
U naredinih godinu i po prioriteti su, kažu u "Beogradčvoru", izgradnja moderne stanične zgrade, ako bude potencijalnih investitora i komercijalnih i poslovnih centara. Idejni projekat zgrade stanice već je izrađen, a sada je na obaveznoj reviziji u nadležnim republičkim službama.
Predstoji i izgradnja dveju pristupnih saobraćajnica do Prokopa. Jedna bi išla od Bulevara kneza Aleksandra, a druga od auto-puta iz pravca prema Nišu. Za sve te radove trebalo bi obezbediti trideset pet miliona evra.
Sa stanice Prokop novinari veterani, nakon detaljnog obilaska svega urađenog, otišli su sa čvrstim uverenjem da će njihove mlađe kolege, u sasvim dogledno vreme, poslati svojim redakcijama izveštaje da je izgradnja najvažnije beogradske železničke stanice konačno privedena kraju i da više neće nositi neslavni epitet "večitog" gradilišta.
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... gradiliste
D. Radovanović | 22. avgust 2016. 13:12 | Komentara: 7
Novinari veterani sa nostalgijom obišli uređeni deo železničke stanice "Beograd centar". Prošle su pune četiri decenije od početka izgradnje
Srodne vesti
GRUPA beogradskih novinara veterana, među kojima su se našli i pojedini autori prvih tekstova o početku izgradnje "Prokopa" 1975-1976. godine, imali su priliku da na licu mesta vide, a i da čuju od inženjera "Beogradčvora", šta je u četrdeset godina urađeno na tom, za naš glavni grad, najvažnijem železničkom čvorištu.
I letimičnim pregledom sijaset novinarskih napisa o početku gradnje vrlo je lako zapaziti da je godinama obećavano da će stanicom "Beograd Centar", maltene koliko sutra, proći prvi vozovi. Stvarnost je to, međutim, ubrzo demantovala. Prolazile su godine, pa i decenije, a započeti radovi nisu privedeni kraju.
Naslovi novina iz tog perioda neprekidno su poručivali da na Prokopu sve "teče po planu" i da se "rokovi gradnje poštuju".
U "Beogradčvoru" niko, međutim, ne osporava značajan doprinos plejade neimara koji su od 1975. radili na tom veoma bitnom projektu. Nesporna je ocena, ipak, da su olaka obećanja bila nerealna, pa otuda i nije završavano ono što je pre četiri decenije započeto.
MILIONSKI TROŠKOVI
U izgradnju glavne železničke stanice "Beograd Centar" u Prokopu tokom četiri decenije utrošeno je blizu osamdeset miliona evra. U tu sumu uračunata su sredstva sada aktuelnih radova u visini od 25,7 miliona evra.
Za razliku od prethodnog perioda, kada se godinama tapkalo u mestu, sve što je urađeno za prethodne dve godine zaista je impresivno. Predanim radom, a da uz to železnički saobraćaj nije prekidan, tekli su radovi što je i donelo krajnje rezultate. Početkom ove godine, kao što je poznato, svečano je pušteno u saobraćaj osam koloseka i pet perona, izgrađenih po najvišim svetskim standardima. Time je omogućen redovan prijem i otprema putnika na relaciji Beograd - Novi Sad - Beograd.
U naredinih godinu i po prioriteti su, kažu u "Beogradčvoru", izgradnja moderne stanične zgrade, ako bude potencijalnih investitora i komercijalnih i poslovnih centara. Idejni projekat zgrade stanice već je izrađen, a sada je na obaveznoj reviziji u nadležnim republičkim službama.
Predstoji i izgradnja dveju pristupnih saobraćajnica do Prokopa. Jedna bi išla od Bulevara kneza Aleksandra, a druga od auto-puta iz pravca prema Nišu. Za sve te radove trebalo bi obezbediti trideset pet miliona evra.
Sa stanice Prokop novinari veterani, nakon detaljnog obilaska svega urađenog, otišli su sa čvrstim uverenjem da će njihove mlađe kolege, u sasvim dogledno vreme, poslati svojim redakcijama izveštaje da je izgradnja najvažnije beogradske železničke stanice konačno privedena kraju i da više neće nositi neslavni epitet "večitog" gradilišta.
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... gradiliste
Frapantan je podatak da 25 miliona iz kuvajtskog kredita, utrošenih za postavljanje novih koloseka, remont postavnice, popločavanje perona i oblaganje pothodnika keramikom, predstavlja blizu trećine ukupno uloženih sredstava u Prokop za četrdeset godina! Jeziva suma, a stepen završenosti građevinskih radova maltene se nije ni makao.
Taj isti iznos je ujedno i dve trećine sume koja je potrebna da se urade i severna i južna pristupna saobraćajnica Prokopu (i prema bulevaru i prema autoputu). Zastrašujuće je kako volimo da radimo stvari naopakim redosledom.
Taj isti iznos je ujedno i dve trećine sume koja je potrebna da se urade i severna i južna pristupna saobraćajnica Prokopu (i prema bulevaru i prema autoputu). Zastrašujuće je kako volimo da radimo stvari naopakim redosledom.
arapski investitor
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 07.02.2015.
- Poruke
- 738
- Pohvaljen
- 674
pa moraces da priznas da je, iako je izliti beton iznad 8 (od 10!!) koloseka zapreminski najveci posao, stvar bila daleko od gotovog posla. ako mene pitas veci je pomak imati 8 operativnih koloseka nego betonski krov nad 4 staze za bob.
da li je morao da se koristi granit, pa... ali to bi ukupni trosak smanjilo za 20%.
i ako govorimo o redosledu posla, pristupne saobracajnice su besmislene bez pruge koja je (mahom) tek zimus montirana (osim ako ne mislis da dva koloseka zavredjuju pristupne saobracajnice sa svih strana).
ako ne krenu u sledecu fazu izgradnjom soping mola vec pristupnih saobracajnica i pokrivanjem koloseka, ne bih rekao da je bilo sta odradjeno "naopakim redosledom". osim mozda svecanog otvaranja i proglasavanja stanice glavnom, ali to je vec stvar napredne politike.
da li je morao da se koristi granit, pa... ali to bi ukupni trosak smanjilo za 20%.
i ako govorimo o redosledu posla, pristupne saobracajnice su besmislene bez pruge koja je (mahom) tek zimus montirana (osim ako ne mislis da dva koloseka zavredjuju pristupne saobracajnice sa svih strana).
ako ne krenu u sledecu fazu izgradnjom soping mola vec pristupnih saobracajnica i pokrivanjem koloseka, ne bih rekao da je bilo sta odradjeno "naopakim redosledom". osim mozda svecanog otvaranja i proglasavanja stanice glavnom, ali to je vec stvar napredne politike.
Kolega2357
Higher intermediate
Deo kredita je otisao sigurno politicarima u dzep.
Nepopravljivi optimista
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 19.12.2011.
- Poruke
- 1.137
- Pohvaljen
- 1.808
Ne znam sta je tu smešno.
Sent from my GT-I9505 using Tapatalk
Sent from my GT-I9505 using Tapatalk
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.185
- Pohvaljen
- 21.777
Nastavljaju se radovi na Prokopu - Raspisan neobavezujući javni poziv za izgradnju zgrade Železničke stanice Beograd centar
Utorak, 30. 08. 2016.|10:57 | Izvor: eKapija
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... rad-centar
Republička direkcija za imovinu raspisala je neobavezujući javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za izgradnju zgrade Železničke stanice Beograd centar i pratećih komercijalnih sadržaja.
Kako je navedeno, izgradnja se vrši tako što Republika Srbija ulaže zemljište i omogućava gradnju na već izgrađenim objektima, a potencijalni partner finansira izgradnju Zgrade železničke stanice i komercijalnih sadržaja (zajednička izgradnja).
Stanična zgrada Prokopa gradi se po parametrima koji su već opredeljeni Urbanističkim projektom i po zakonu je u javnoj svojini Republike Srbije. Potencijalni investitori mogu dati svoje idejno rešenje u skladu sa urbanističkim parametrima, a nadležna tela i organi će oceniti da li je moguće i potrebno, po tom idejnom rešenju, menjati postojeći urbanistički projekat.
Po analizi primljenih pisama o zainteresovanosti, nadležni organi Republike Srbije mogu pokrenuti odgovarajući postupak za izbor partnera, a analizu će vršiti mešovita radna grupa, obrazovana od Vlade, i sastavljena od predstavnika Direkcije, Ministarstva, građevinarstva saobraćaja i infrastrukture, grada Beograda, Privrednog društva Infrastruktura železnice Srbije i Preduzeća za izgradnju železničkog čvora Beograd.
U pozivu se ističe da je on u svemu neobavezujući i da se objavljuje samo u cilju ispitivanja tržišta, te ne obavezuje Direkciju da pokrene bilo kakav postupak izbora partnera.
Rok za dostavljanje ponuda je kraj oktobra.
Podsetimo, buduća glavna železnička stanica Beograd centar u Prokopu, posle 40 godina radova, otvorena je za saobraćaj početkom januara 2016. godine. Sredinom ovog meseca, sa grupom izvođača koju predvodi Strabag, potpisan je ugovor za izgradnju pristupnih saobraćajnica, čiji se završetak očekuje u maju sledeće godine, dok bi kompletno Železnička stanica Prokop trebalo da bude završena 2018. godine.
Utorak, 30. 08. 2016.|10:57 | Izvor: eKapija
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... rad-centar
Republička direkcija za imovinu raspisala je neobavezujući javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za izgradnju zgrade Železničke stanice Beograd centar i pratećih komercijalnih sadržaja.
Kako je navedeno, izgradnja se vrši tako što Republika Srbija ulaže zemljište i omogućava gradnju na već izgrađenim objektima, a potencijalni partner finansira izgradnju Zgrade železničke stanice i komercijalnih sadržaja (zajednička izgradnja).
Stanična zgrada Prokopa gradi se po parametrima koji su već opredeljeni Urbanističkim projektom i po zakonu je u javnoj svojini Republike Srbije. Potencijalni investitori mogu dati svoje idejno rešenje u skladu sa urbanističkim parametrima, a nadležna tela i organi će oceniti da li je moguće i potrebno, po tom idejnom rešenju, menjati postojeći urbanistički projekat.
Po analizi primljenih pisama o zainteresovanosti, nadležni organi Republike Srbije mogu pokrenuti odgovarajući postupak za izbor partnera, a analizu će vršiti mešovita radna grupa, obrazovana od Vlade, i sastavljena od predstavnika Direkcije, Ministarstva, građevinarstva saobraćaja i infrastrukture, grada Beograda, Privrednog društva Infrastruktura železnice Srbije i Preduzeća za izgradnju železničkog čvora Beograd.
U pozivu se ističe da je on u svemu neobavezujući i da se objavljuje samo u cilju ispitivanja tržišta, te ne obavezuje Direkciju da pokrene bilo kakav postupak izbora partnera.
Rok za dostavljanje ponuda je kraj oktobra.
Podsetimo, buduća glavna železnička stanica Beograd centar u Prokopu, posle 40 godina radova, otvorena je za saobraćaj početkom januara 2016. godine. Sredinom ovog meseca, sa grupom izvođača koju predvodi Strabag, potpisan je ugovor za izgradnju pristupnih saobraćajnica, čiji se završetak očekuje u maju sledeće godine, dok bi kompletno Železnička stanica Prokop trebalo da bude završena 2018. godine.
I kako konačno planiraju da dižu staničnu zgradu? Neće valjda gore na ploči, dok na portalu ispred stanice još uvek iz zemlje viri ona šuma šipova, poluizlivenih stubova i rđave armature? Koliko bi koštalo samo rušenje te šume, od koje se samoj stanici iz pravca grada i autoputa ne može ni prići?
Iz pravca autoputa biće prilaz samo za interventna vozila (policija, hitna pomoć i vatrogasci). Zbog toga što je taj Bulevar Franš Depera (autoput) veoma saobraćajno opterećen i pri tome ima podvožnjak koji je usled jače kiše pod vodom.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=402832#p402832:1roig2x5 je napisao(la):
Ne dezinformiši
glavni pristup će biti sa autoputa. Taj podvožnjak će biti rekonstruisan, deo Maleškog brda srušen, a saobraćajnica ka staničnom trgu proširena. Planirana je izgradnja i kružnog toka posle podvožnjaka, kao i veza sa novim nadvožnjakom iz pravca Deligradske. Dakle, to sve zajedno mu dođe kao nova petlja na autoputu. 
To je za interventni prilaz sa te strane, a sav sadržaj je iznad koloseka kao i garaža za automobile sa železničkom stanicom i tržnim centrom. Upravo sada počinju i pristupni radovi na saobraćajnici iz pravca Bulevar Kralja Aleksandra Karađorđevića sa gornje strane. Zbog toga kada se izađe iz voza ili se ide u tržni centar ide se ka gornjim saobraćajnicama, jer gore je i stanična zgrada za putnike.
Ovo što si postavi i što će se graditi, to mora da se izgradi radi bezbednosti objekta, ali jednostavno kasnije će se vertiklanom saobraćajnom signalizacijom ograničiti saobraćaj na interventna vozila sa donje strane iz pravca autoputa. Ovde se radi o multipleksnom objektu u centru grada na važnoj br.1 saobraćajno arteriji zbog toga izlaz na Bulevar Franš Depera (auto put) ne sme biti slobodan. Poželjno je samo da postoji sa te strane ka auto putu zbog interventnih službi.
Ovo što si postavi i što će se graditi, to mora da se izgradi radi bezbednosti objekta, ali jednostavno kasnije će se vertiklanom saobraćajnom signalizacijom ograničiti saobraćaj na interventna vozila sa donje strane iz pravca autoputa. Ovde se radi o multipleksnom objektu u centru grada na važnoj br.1 saobraćajno arteriji zbog toga izlaz na Bulevar Franš Depera (auto put) ne sme biti slobodan. Poželjno je samo da postoji sa te strane ka auto putu zbog interventnih službi.
Interventni prilaz sa strane!?
Mair, jesi li ti uopšte svestan šta pišeš?
Pogledaj malo bolje mapu i planirani obim radova - da li ti sve to raseljavanje kuća, rušenje brda, širenje saobraćajnica i premošćavanje autoputa deluje kao interventni prilaz za slučaj da jednog dana, ne daj bože, vatrogasci budu morali da priđu Prokopu?
Da li je Srbija toliko bogata zemlja da baca milione evra na interventni prilaz?
Da li je moguće da zaista misliš da celu stanicu sa sve tržnim centrom na krovu, može da opslužuje jedan jedini prilaz iz Bulevara kneza Aleksandra?
Najjače mi je kad neko na Beobuildu isfantazira neki scenario i onda ga tvrdoglavo brani, a da pritom nema nijedan relevantni izvor koji bi potkrepio tu njegovu tvrdnju. O logičkim šupljinama da ne govorim.
Mair, jesi li ti uopšte svestan šta pišeš?
Pogledaj malo bolje mapu i planirani obim radova - da li ti sve to raseljavanje kuća, rušenje brda, širenje saobraćajnica i premošćavanje autoputa deluje kao interventni prilaz za slučaj da jednog dana, ne daj bože, vatrogasci budu morali da priđu Prokopu?
Da li je Srbija toliko bogata zemlja da baca milione evra na interventni prilaz?
Da li je moguće da zaista misliš da celu stanicu sa sve tržnim centrom na krovu, može da opslužuje jedan jedini prilaz iz Bulevara kneza Aleksandra?
Najjače mi je kad neko na Beobuildu isfantazira neki scenario i onda ga tvrdoglavo brani, a da pritom nema nijedan relevantni izvor koji bi potkrepio tu njegovu tvrdnju. O logičkim šupljinama da ne govorim.
Sve to utiče na bezbednost više prilaza objektu za interventna vozila pogotovu u ovom centru grada omogućuju bolju bezbednost ovog objekta.
Onaj ko želi da dođe sa auto puta to su jedine dve petlje, "Mostar" i Autokomanda. Jednostavno železnička stanica sa tržnim centrom je iznad koloseka. Takođe se vidi i prilaz sa ovog nadvožnjaka da ide na gornju ploču.
Pazite da je 1980 godina i stanica se otvara, onda bi sa autoputa i moglo nekako. Međutim ovo je 36 godina kasnije. Zamislite da železnička stanica postoji već 30 godina. Obavezno bi danas primenili poseban režim regulisanja saobraćaja sa autoputa ka železničkoj stanici kao što sam opisao. Možda eventualno puste taksi pored interventnih vozila da se penje na novi nadvožnjak iz pravca autoputa.
@Homer Jay
Potpuno te razumem, nije da kontriram ili da pišem da bi nekog nervirao. Izvinjavam se. Što s tiče rušenja na Maleškom brdu, tu ako se ikada i napravi nešto ono mora biti saobraćajno usmereno ka gore, ka Humskoj ulici, Autokomandi i delom ka Bulevaru Kneza Aleksandra Karađeorđevića i taj novi nadvožnjak ka Slaviji. Na autoput može samo da gleda kao što to i sada radi. Inače isključenje sa auto puta iz pravca Autokomanda - most "Gazela" ka novom nadvožnjaku je pod velikim nagibom za penjanje zbog takvog terena. Koliko ja shvatam nadvožnjak ima svrhu da se sa Slavije dođe do železničke stanice izbegavajući Autokomandu.
Onaj ko želi da dođe sa auto puta to su jedine dve petlje, "Mostar" i Autokomanda. Jednostavno železnička stanica sa tržnim centrom je iznad koloseka. Takođe se vidi i prilaz sa ovog nadvožnjaka da ide na gornju ploču.
Pazite da je 1980 godina i stanica se otvara, onda bi sa autoputa i moglo nekako. Međutim ovo je 36 godina kasnije. Zamislite da železnička stanica postoji već 30 godina. Obavezno bi danas primenili poseban režim regulisanja saobraćaja sa autoputa ka železničkoj stanici kao što sam opisao. Možda eventualno puste taksi pored interventnih vozila da se penje na novi nadvožnjak iz pravca autoputa.
@Homer Jay
Potpuno te razumem, nije da kontriram ili da pišem da bi nekog nervirao. Izvinjavam se. Što s tiče rušenja na Maleškom brdu, tu ako se ikada i napravi nešto ono mora biti saobraćajno usmereno ka gore, ka Humskoj ulici, Autokomandi i delom ka Bulevaru Kneza Aleksandra Karađeorđevića i taj novi nadvožnjak ka Slaviji. Na autoput može samo da gleda kao što to i sada radi. Inače isključenje sa auto puta iz pravca Autokomanda - most "Gazela" ka novom nadvožnjaku je pod velikim nagibom za penjanje zbog takvog terena. Koliko ja shvatam nadvožnjak ima svrhu da se sa Slavije dođe do železničke stanice izbegavajući Autokomandu.
@vucko
Kada kažem bezbednost mislim na protivpožarni put i nesmatram da je prilaz sa autoputa ovim rešenjem glavni prilaz. Već da je prilaz konkretno sa auto puta samo iz autokomande ili mostara.
Sa novog nadvožnjaka je jedan o prilaza, a to je iz smera sa Slavije i naravno on će biti slobodan za sva vozila. Govorim samo konkretno o isključenju sa auto puta ka ovom novom nadvožnjaku za koje smatram da će praviti dodatno usporavanje saobraćaja u ovom delu autoputa.
U ostalom videćemo kada se izgradi ta saobraćajnica i nadam se da će biti sve izgrađeno kao što je na ovom projektu i predviđeno.
Kada kažem bezbednost mislim na protivpožarni put i nesmatram da je prilaz sa autoputa ovim rešenjem glavni prilaz. Već da je prilaz konkretno sa auto puta samo iz autokomande ili mostara.
Sa novog nadvožnjaka je jedan o prilaza, a to je iz smera sa Slavije i naravno on će biti slobodan za sva vozila. Govorim samo konkretno o isključenju sa auto puta ka ovom novom nadvožnjaku za koje smatram da će praviti dodatno usporavanje saobraćaja u ovom delu autoputa.
U ostalom videćemo kada se izgradi ta saobraćajnica i nadam se da će biti sve izgrađeno kao što je na ovom projektu i predviđeno.
Mair, mi ne govorimo o nečemu što želimo ili ne želimo, već o nečemu što su zvanični urbanistički projekti grada Beograda.
Pogledaj ovaj video, možda će ti pomoći da se "orijentišeš u prostoru":
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=Sl1hJVtWeSY[/youtube]
Pogledaj ovaj video, možda će ti pomoći da se "orijentišeš u prostoru":
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=Sl1hJVtWeSY[/youtube]
