Размишљајући како да спасемо ситуацију звану Прокоп, односно чињеницу да се налази ту где је, а истовремено размишљајући како да центар града ослободимо аутобуких терминала, који заузимају велике јавне просторе у центру града, дошао сам до следеће идеје:
ПРОКОП, ГЛАВНИ ТЕРМИНАЛ ЈАВНОГ ПРЕВОЗА
Аутобуско-тролејбуски терминали у оквиру целине предлога реорганизације јавног превоза у центру су: Београд Дунав, Панчевачки мост, Ушће и Прокоп, од чега је Прокоп највећи и најсложенији.
Захтеви које терминал мора да испуни су:
- Да је што ближе главном холу железничке станице, при чему се мора водити рачуна и о висинској разлици.
- Да су преседања могућа без прелажења улице, или са прелажењем саобраћајница намењених искључиво јавном превозу.
- Да има 4 перона, 2 за излаз и 2 за улаз путника. Дужина перона 80 метара. По две саобраћајне траке уз перон за улазак путника, како би се могао поштовати ред вожње у поласку.
- Да ван путничког дела терминала има простор за смештај најмање 25 аутобуса и тролејбуса (вероватно и више, потребна су детаљнија истраживања). Осим возила која чекају полазак, возила која су се нагомилала након неког застоја, неопходно је да постоји и неколико возила у врућој резерви.
- Да постоји гаража за оправакак возила на лицу места, и прање возила.
- Да се омогући директан превоз до Прокопа за најмање 2/3 становника ужег градског подручја Београда, и за бар 1/3 из предграђа.
- Да постоји жута трака или трамвајска баштица до најужег градског језгра. Постојање превоза у жутим тракама и трамвајским баштицама у свим правцима. Обавезно постојање трамваја у близини, са пругом ка најмање две супротне стране света.
- Бициклистичке стазе
- Такси станица
- Паркинг са ограниченим временом паркирања, намењен пре свега онима који чекају некога
- Својом позицијом не сме ометати градњу метро-а. Са друге стране, мора се изградити на такав начин да због градње метро-а терминал не мора да прекида са радом.
ПРИЛАЗИ ТЕРМИНАЛУ:
1. Са Славије:
Саградити надвожњак у правцу Делиградске улице, али као саобраћајницу искључиво за тролејбус, такси, и возила хитних служби. На самој Славији са западне стране трга формирати пречицу, тако да тролејбуси за Теразије не улазе у кружни ток. Део истог плана је продужење тролејбуса Деспота Стефана, као и преко Бранковог моста, и формирање тролејбуског БРТ. Чак размотрити и двозглобне тролејбусе за линије строго у баштицама без мешања са аутомобилима при левим, полукружним скретањима и престројавању. При БРТ би се дозволиле директне линије, али искључиво тролејбуске.
2. Од Мостара:
Предлажем да се сервисне саобраћајнице паралелне са аутопутем од Мостара до Хитне помоћи споје, да имају по најмање две траке, од чега једну жуту траку. Мостарска петља је сама по себи врло незгодна за додавање жутих трака, и ово је изнуђено решење. Оно неће функционисати најбоље, већ најмање лоше. Из тог правца би требало да дође бар једна линија из Крњаче, скоро све линије које сада окрећу на Савском тргу, као и на Зеленом венцу. Из Земуна долазе 17 и 18, али ће се показати да ће преседачке везе много боље функционисати од директних линија кроз загушене друмове.
3. Са Дедиња:
Као и ка Славији, овде је неопходан нови пут ка Драгана Манце-а, а после истом улицом до Булевара кнеза Александра Карађорђевића. Осим везе ка Бањици, овде је потребно успоставити везу ка Миљаковцу, па и Петловом брду, а треба успоставити и линију ка Авали.
4. Из правца Аутокоманде:
Из тог правца је најбоље крајњу десну траку аутопута претворити у жуту траку. На самој петљи Аутокоманда имам један предлог доградње, како се аутобуси не би заглавили пре укључења у жуту траку. Из тог правца могу доћи аутобуси из Миријева, Браће Јерковића, али обавезно из Гроцке нека линија.
5. Прилаз трамвајем:
Прокоп је у неописиво лошој позицији за повезивање са трамвајским системом. Превелика је висинска разлика Прокопа и брда са обе стране кањона, преко Дедиња су лоши услови за укључивање у целину транспортне мреже Београда, једино решење погодно за трамвајски саобраћај је спајање правцем исток-запад. Ту опет, трамвај је једино могуће провући северно од аутопута. Трамвајска станица је у том случају преко 300 метара од перона. Једино што је погодно је што је са те стране аутопута могуће штеловати коту терена на којој ће се налазити трамвајска станица, да би трамвај могао бити аргунемт више да се направи квалитетна пешачка комуникација ка Клиничком центру. Предлажем двоколосечну трамвајску станицу, као терминус кружне линије, ради остављања покварених возила, али и ради могућности поправљања одступања у реду вожње трамваја. Укључења на остатак трамвајске мреже код Ветеринарског факултета и код МУП-а, и кратак тунел испод дела Мостарске петље. Предложене линије су:
Трамвај 1: Прокоп - Славија - Дорћол - Калемегдан - Савски трг - Прокоп (кружна).
Трамвај 9: Кумодраж - Вождовац - Аутокоманда - Прокоп - Савски трг - Терминал Ушће - Терминал Железничка станица Нови Београд - Блок 45.
Трамвај 14: Видиковац - Баново брдо - Сајам - Прокоп - Славија - Звездара - Мали мокри луг.
6. Приградске железнице, постојеће пруге:
Простим капиталним ремонтом постојећих пруга могуће је да имамо возове ка Барајеву, Лазаревцу, Сопоту, Младеновцу, Панчеву, Батајници, Старој Пазови. Планску и пројектну документацију имамо и за пругу за Карабурму, други колосек Ресник Клење, нови део пруге Клење - Мали Пожаревац, пругу за аеродром, али остављањем само новог чвора, исти ће бити претрпан возовима, а пруге на ширем подтучју града слабо искоришћене.
7. Нови крак железничког чвора и приградске железнице:
Уместо да се ради прескупо решење ширење са 2 на 4 колосека на једном коридору, сугеришем стварање југозападног двоколосечног правца. Он би истовремено растеретио и правац ка Земуну и ка Раковици. Користио би коридоре спољних колосека са западне стране Прокопа, и лагано би се спуштао да петље Радничка. Одатле иза Шећеране, кроз правац ћириног тунела изашао на Аду Циганлију (још један приградски терминал који предлажем), и даље Макишком долином у даљој будућности чак и 200 на сат. За везу са аеродромом, као и супер брзе возове из правца Срема, сугеришем пругу Стара Пазова - Аеродром - Ада Циганлија са новим мостом преко јужног рукавца Аде (друмско-железнички мост). Друга додатна приградска пруга је за Железник (потребна доградња у Макишу о којој сам раније писао), трећа за Винчу (и о томе сам писао). Како би све то функционисало, потребно је да остане пруга кроз Топчидерску долину, и да део приградског саобраћаја иде кроз Београд на води (о томе овде нећу детаљније, јер није тема).