Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
JunkieBanjica
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 08.02.2013.
- Poruke
- 414
- Pohvaljen
- 168
stf":2vv23g0x je napisao(la):
Bolje zatrpati autoput od plavog mosta do mostarske petlje...
JunkieBanjica
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 08.02.2013.
- Poruke
- 414
- Pohvaljen
- 168
Zato sto ce se taj park onda zvati Picin park 2 
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 21.207
- Pohvaljen
- 48.247
Идеално је да Прокоп затрпамо земљом ископаном у 19. веку баш у Прокопу да би се насуо простор Главне железничке станице, чиме се лишавамо обе несавршено постављене штајге, стварамо основу за реализацију једног пројекта промовисаног ових дана на "Миксеру", а добијамо поново и Бару Венецију - нову туристичку атракцију у драгоценом и од шина очишћеном Савском амфитеатру.
А и да затрпамо Аутопут, па да на врху онда направимо булевар са осам трака и са семафорима (или да копамо тунел, још боље). Алтернативно - да ту буде парк, да се Мокролушка река "извади" на светло дана из канализације и, пошто се повеже са каналом Дунав - Морава - Јенисеј - Конго и добије већу количину воде, да се на њој успостави градски бродски саобраћај са погоном на струју добијену из Теслиног торња; зли аутомобили и "седамнаестица" да се преусмере између клиника.
То би све било баш онако - српски. А ово је стварно српски форум, нема шта. Видим Андреј_Љ из Софије се притајио, не разуме човек наше градоградитељске замисли.
А и да затрпамо Аутопут, па да на врху онда направимо булевар са осам трака и са семафорима (или да копамо тунел, још боље). Алтернативно - да ту буде парк, да се Мокролушка река "извади" на светло дана из канализације и, пошто се повеже са каналом Дунав - Морава - Јенисеј - Конго и добије већу количину воде, да се на њој успостави градски бродски саобраћај са погоном на струју добијену из Теслиног торња; зли аутомобили и "седамнаестица" да се преусмере између клиника.
То би све било баш онако - српски. А ово је стварно српски форум, нема шта. Видим Андреј_Љ из Софије се притајио, не разуме човек наше градоградитељске замисли.
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.277
- Pohvaljen
- 13.094
Само се ви спрдајте, али знајте да размишљате шаблонима двадесетог века. Добро, логично, људи сте тога века. Мишљења се тешко мењају, нарочито код старијих генерација.
Не видим икакву сврху пословног центра Прокоп. Какве су шансе за његов развитак, а нарочито корист. Са једне стране је војска, са друге болнице, са треће Точидер а са четврте Мостар. Са само плацем БИП пиваре се не прави пословни центар. Или ћемо да сечемо Топчидер у некој будућности, да би се тај пословни центар ширио.
Затрпати прокоп и добијеш подземну станицу а на крову продужетак Топчидерског парка па преко аутопута до породилишта. Шума. Кул. А у Савском амфитеатру правимо језеро. Земљом одатле затрпавамо Прокоп. Симболичан историјски круг.
Не видим икакву сврху пословног центра Прокоп. Какве су шансе за његов развитак, а нарочито корист. Са једне стране је војска, са друге болнице, са треће Точидер а са четврте Мостар. Са само плацем БИП пиваре се не прави пословни центар. Или ћемо да сечемо Топчидер у некој будућности, да би се тај пословни центар ширио.
Затрпати прокоп и добијеш подземну станицу а на крову продужетак Топчидерског парка па преко аутопута до породилишта. Шума. Кул. А у Савском амфитеатру правимо језеро. Земљом одатле затрпавамо Прокоп. Симболичан историјски круг.
JunkieBanjica
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 08.02.2013.
- Poruke
- 414
- Pohvaljen
- 168
@ stf
Hajd park je ogroman i vecinom neiskoriscen kao park. Koja je svrha prosiriti takav park?
Ja ne podrzavam izgradnju poslovnog prostora ali on bi pre isplatio kredit nego park.
Plac BIP-a je dovoljno velik sam po sebi za poslovni prostor (ukoliko to bude potrebno uopste).
Hajd park je ogroman i vecinom neiskoriscen kao park. Koja je svrha prosiriti takav park?
Ja ne podrzavam izgradnju poslovnog prostora ali on bi pre isplatio kredit nego park.
Plac BIP-a je dovoljno velik sam po sebi za poslovni prostor (ukoliko to bude potrebno uopste).
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.277
- Pohvaljen
- 13.094
Па наравно.
Ако идеју са почетка 20 века нисмо успели да реализујемо у разумном временском периоду, зашто бисмо је реализовали почетком 21? Па зар је могуће да желимо нешто замишљено пре 100 година?
Свет се променио. Ова криза је јасан показатељ. Друштвени систем умире а са њим и начин живота 20. века. Ако ће се начин живота дефинитивно драстично изменити, зашто да за будућност градимо нешто из концепта живота прошлости?
Ако идеју са почетка 20 века нисмо успели да реализујемо у разумном временском периоду, зашто бисмо је реализовали почетком 21? Па зар је могуће да желимо нешто замишљено пре 100 година?
Свет се променио. Ова криза је јасан показатељ. Друштвени систем умире а са њим и начин живота 20. века. Ако ће се начин живота дефинитивно драстично изменити, зашто да за будућност градимо нешто из концепта живота прошлости?
Delija
Expert
- Učlanjen(a)
- 03.01.2010.
- Poruke
- 7.881
- Pohvaljen
- 14.568
Stf имаш веома неозбиљан став по питању Прокопа који није подкрепљен чињеницама. Заборављаш да прокоп већ има изграђену подземну станицу метроа и да се плоча може искористити за низ других намена.Поред тога мало шта је у градитељству скупље од земљаних радова а и сигуран сам да је то неизводљиво у овом случају(на страну што би за цену тог посла могли да завршимо 2-3 прокопа).Видим и да си омашио локацију топчидерског парка и заборавио на низ стамбених кула од по 20ак спратова тик уз станицу.
Надам се да се ти спрдаш.
ПС: Видимо се на миксеру у суботу.
Надам се да се ти спрдаш.
ПС: Видимо се на миксеру у суботу.
- Učlanjen(a)
- 10.01.2007.
- Poruke
- 19.459
- Pohvaljen
- 41.087
A sta nam to neki novi zivot i koncept donosi ako ne integraciju i povezivanje saobracajnih sistema i tokova kretanja ljudi i zadovoljavanja razlicitih potreba. Koliko se secam zalagao si se isto kao i ja za bus stanicu na prokopu a ne na suludu idejuo zatrpavanju i omalovazavanju pozicije i namene prokopastf":3olizbbr je napisao(la):
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.277
- Pohvaljen
- 13.094
Па Прокоп изгледа као лака спрдња од старта. Он је толико сулуд да му само сулуда идеја може дати смисао.
Положај Прокопа је резултат великих компромиса што ја сасвим јасно јер је станица - нигде. Односно, нису знали где ће главну станицу, а са локацијом Прокопа нису знали шта да раде, и онда су то умиксали у ово што имамо данас.
Централна железничка станица треба да буде један од највећих пословних центара града а ја то никако не могу замислити на Прокопу. Нема места за тако нешто. Односно има, уз деградацију целе околине.
Зато не видим ништа лоше да мало размишљамо out of the box. Чак бих рекао да је то пожељно, нарочито у случају сулудог Прокопа.
Што се мене тиче, на плочи може бити аутобуска станица а онда све заједно затрпати и пошумити.
Положај Прокопа је резултат великих компромиса што ја сасвим јасно јер је станица - нигде. Односно, нису знали где ће главну станицу, а са локацијом Прокопа нису знали шта да раде, и онда су то умиксали у ово што имамо данас.
Централна железничка станица треба да буде један од највећих пословних центара града а ја то никако не могу замислити на Прокопу. Нема места за тако нешто. Односно има, уз деградацију целе околине.
Зато не видим ништа лоше да мало размишљамо out of the box. Чак бих рекао да је то пожељно, нарочито у случају сулудог Прокопа.
Што се мене тиче, на плочи може бити аутобуска станица а онда све заједно затрпати и пошумити.
Marcus Lupus
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 04.01.2010.
- Poruke
- 905
- Pohvaljen
- 1.180
Мени се допада идеја да се на плочи направи врт, као што људи праве на крововима, само већих размера. Мало свежег ваздуха никога није убило. Немам појма колико то кошта, али пошто не верујем да ћу за свог живота видети нешто од тог Прокопа, не знам која би била штета од тог зеленила као привременог (или "привременог") решења.
Наравно, под условом да не кошта као пројектовани завршетак станице (шта год то било). Волео бих да ми неко објасни због чега би то било тако страшно?
Сигурно је боље од бетонске плоче.
Наравно, под условом да не кошта као пројектовани завршетак станице (шта год то било). Волео бих да ми неко објасни због чега би то било тако страшно?
Сигурно је боље од бетонске плоче.
Прокоп, иако није савршен пројекат (а који јесте?), ипак има доста предности. Притом уграђен је деценијама у планове и многе ствари се према њему граде и многе су изграђене (потршене су стотине милиона долара).
Одступање од тако важног пројекта после толико ствари прилагођених њему је чисто самоубиство. Боље завршити овакав пројекат, који ће свакако да функционише него у последњој трећеини заборавити на њега.
А то би било врло српски. Таман нешто крене, а оно револуција! Промене јесу позитивне и неопходне, и није то проблем, него не треба газити оно чему се неко претходно деценијама предавао, смишљао..
Одступање од тако важног пројекта после толико ствари прилагођених њему је чисто самоубиство. Боље завршити овакав пројекат, који ће свакако да функционише него у последњој трећеини заборавити на њега.
А то би било врло српски. Таман нешто крене, а оно револуција! Промене јесу позитивне и неопходне, и није то проблем, него не треба газити оно чему се неко претходно деценијама предавао, смишљао..
Posto zeleznica nece po svoj prilici nikad stici do aerodroma, hajde da aerodrom priblizimo zeleznci! Ja sam za pistu na krovu, a mozemo mali deo da ostavimo i za pijacu, ipak je to nas nacionalni ''brend'' pa da turisti imaju pravi ugodjaj... Naravno autobuska se podrazumeva, i eto pravog "hub-a''. Ako se pitate gde ce sve to stati, ne brinite, ima mesta i za stadion, pogledajmo samo TC Vozdovac.
Karlo del Ponte
Advanced
Када се развија градска инфраструктура, јако је важно размишљати о фазној градњи.
Фазна градња, упрошћено, предтавља тежњу да се новоизграђени део система одмах укључи у постојећу функционалну целину, а у себи садржи надоградиве елементе за следећу фазу. Земља, град, покрајина, џамахирија, округ, област... која одједанпут улаже у нешто, осуђена је на еконмску пропаст. Случај грађења одједанпут могу себи да приуште само најмоћније економије, али чак и код њих се тежи да се то нешто изгради у року од 3-5 година, у врх главе 7-12 година за неке пројекте националног значаја.
На примеру метро-а, то сам већ помињао. Ако не можемо да урадимо метро линију дугу 12км за мање од 8 година, исплативије је градити кроз преметро (трамвајски тунели, који се у каснијим фазама спајају).
Сам Прокоп је 1997. кренуо да се гради као пројекат од националног значаја, и имао је релативно добру динамику за пројекат те величине. Већ је био повезан на двоколосечне железничке пруге, али је у том тренутку био ненаменско улагање, јер: 1) Пруге су већ биле израубоване. Ако се хтело у нешто паметно уложити, уложило би се у то да БГ-СУ буде испод 2 сата, а БГ-НИ испод 3 сата путовања. 2) Санкције су оставиле озбиљан траг. Требало је улагати у инвестиције које брзо враћају новац и опорављају економију, на програме оријентисане на смањење увоза и повећање извоза. 3) Прокоп је након 13 година рада 1984-1997 био очајно интегрисан. Ни једна једина фреквентна линија није стајала непосредно испред самог Прокопа (са оваквим пројектованим параметрима преседања на 40,41,17,18,46,55 су изузетно напорна и дуготрајна за просечног грађанина).4) Заснивати пројекат на исисавању снаге грађевинске оперативе, од самог почетка је било неодрживо. Пројекат је прво стао због бомбардовања, а затим због промене власти 2000. Али једна од много лоших одлука, које су докрајчиле ту власт био је и Прокоп.
Да се вратим на фазну градњу. Сада, када имамо тај скупи бетонски саркофаг, чисто је расипништво што га више од деценију ни за шта не користимо, па макар и као терене за тенис и мали фудбал (карикирано). У перспективи неког одрживог саобраћаја, Београду је потребно неколико железничких станица. У Бечу су то Westbahnhof, Wien HBF, Wien Meidling, Franc Jozef Bahnhof, Pratestern, Florinsdorf, од значајнијих, од чега су прве две најзначајније. Тако и Београд треба да има
1) Београд главну са 10 колосека,
2) Прокоп са 10 колосека,
3) Раковицу са 7 колосека
4) Нови Београд са 7 колосека
+ Источна железничка станица, посматрано у односу на предлог источног крака железничког чвора.
То су главне станице за брзе возове. Даље:
5) Крњачу са 4-5 колосека
6) Земун, оних 10 колосека је потребно ради функционисања техничко-путничке станице
7) Дунав станица, 4 колосека
8 ) Карабурма, Батајница, Железник, Ресник, Сурчин, Врчин, Клење учинити их максимално функционалним за приградски саобраћај.
Треба знати да би око 70% капацитета пруга и око 40% станичних колосека користили градско-приградски возови. Треба имати у виду да регионалну и међуградску железницу тренутно користи тек 8% корисника јавног превоза у даљинском саобраћају, и то углавном 8% најсиромашнијих. Некакав корак напред је у најави, реконструкцијом неких пруга, набавком од 21 воза Стедлера и још додатних 27 дизелмоторних возова, али све је то недовољно да би оправдало градњу огромних колосечних капацитета у станицама у овом тренутку.
А свакако, и много богатији градови попут Беча већ у фази градње пуштају одређене делове своје главне станице у функцију пре завршетка радова. На Прокопу је требало одавно:
1) Омогућити функционалну двоколосечну пругу у свим правцима. Тога није било 1997-2010, чак 13 година :shok:
2) Имати приградске железнице у интегралном тарифном систему, користити већ постојећи систем колико год је могуће.
3) Спустити једну од тролејбуских линија под одавно изграђен подвожњак са западне стране станице. Тај коридор непосредно уз станицу искористити за неку напреднију верзију аутобуске линије 34 (Браће Јерковић-Аутокоманда-Прокоп-Мостар-Главна железничка) са интервалом не већим од 15 минута, и бар неку линију са Бановог брда са интевалом не већим од 15 минута.
4) Спојити пасарелу код Клиничког са Малешким брдом.
5) Дозволити монтажне привремене објекте, где би обавезно били макар по један: киоск, пекара, локал са брзом храном, кафић, маркет, а остало по потреби, и у складу са заинтересованошћу привредника. (велика је грешка што то не постоји на Новом Београду)
6) Имати неколико возова који нису градско-приградски, а који ипак стају у Прокопу. То би могао бити воз Београд-Букурешт, Суботица-Бар, Суботица-Ниш, и спојити неке од локалних, на пример Нови Сад-Пожаревац и слично. Али све у свему, 4 колосека у Прокопу би у потпуности опслужила све то.
Са овим би се од постојећег добила макар једна функционална целина, колико је то могуће. Да би било исплативо уложити 120.000.000 евра у Прокоп, требало би уложити минимално 300.000.000 у приградске железнице, минимално 2.000.000.000 у републичке железнице, и минимално 25.000.000 у прилазне саобраћајнице, и то у року краћем од 7 година. Важна је напомена да је за Прокоп много важније да има трамвајску везу него метро, и то трамвај на коти ни много вишој, ни много нижој од коте колосека. Прокоп је у најбољем смислу речи "све или ништа". Да би на тој локацији никло 20 пословних солитера са по 3000 радних места, најбржи возови за Загреб и Будимпешту не смеју путовати дуже од 3 сата. И опет ће Нови Београд бити далеко бољи за тако нешто, због бољег прилаза колима, ближи је аеродрому, јефтиније и једноставније направити добру железничку станицу и добру пословну зону.
Сада, када је грабеж наших политичара за грађевинским парцелама већ усмерио новац на Прокоп, и то на непорпуну, незаокружену причу Прокопа, остаје нам само да спасавамо што се спасти може: да шинска веза у СА остане, и да захтевамо решења СА, која удоваљавају захтевима и одрживе мобилности (у еколошком, економском, функционалном, социјалном, просторном, регионалном, енергетском смислу) и просторног планирања по мери човека.
Фазна градња, упрошћено, предтавља тежњу да се новоизграђени део система одмах укључи у постојећу функционалну целину, а у себи садржи надоградиве елементе за следећу фазу. Земља, град, покрајина, џамахирија, округ, област... која одједанпут улаже у нешто, осуђена је на еконмску пропаст. Случај грађења одједанпут могу себи да приуште само најмоћније економије, али чак и код њих се тежи да се то нешто изгради у року од 3-5 година, у врх главе 7-12 година за неке пројекте националног значаја.
На примеру метро-а, то сам већ помињао. Ако не можемо да урадимо метро линију дугу 12км за мање од 8 година, исплативије је градити кроз преметро (трамвајски тунели, који се у каснијим фазама спајају).
Сам Прокоп је 1997. кренуо да се гради као пројекат од националног значаја, и имао је релативно добру динамику за пројекат те величине. Већ је био повезан на двоколосечне железничке пруге, али је у том тренутку био ненаменско улагање, јер: 1) Пруге су већ биле израубоване. Ако се хтело у нешто паметно уложити, уложило би се у то да БГ-СУ буде испод 2 сата, а БГ-НИ испод 3 сата путовања. 2) Санкције су оставиле озбиљан траг. Требало је улагати у инвестиције које брзо враћају новац и опорављају економију, на програме оријентисане на смањење увоза и повећање извоза. 3) Прокоп је након 13 година рада 1984-1997 био очајно интегрисан. Ни једна једина фреквентна линија није стајала непосредно испред самог Прокопа (са оваквим пројектованим параметрима преседања на 40,41,17,18,46,55 су изузетно напорна и дуготрајна за просечног грађанина).4) Заснивати пројекат на исисавању снаге грађевинске оперативе, од самог почетка је било неодрживо. Пројекат је прво стао због бомбардовања, а затим због промене власти 2000. Али једна од много лоших одлука, које су докрајчиле ту власт био је и Прокоп.
Да се вратим на фазну градњу. Сада, када имамо тај скупи бетонски саркофаг, чисто је расипништво што га више од деценију ни за шта не користимо, па макар и као терене за тенис и мали фудбал (карикирано). У перспективи неког одрживог саобраћаја, Београду је потребно неколико железничких станица. У Бечу су то Westbahnhof, Wien HBF, Wien Meidling, Franc Jozef Bahnhof, Pratestern, Florinsdorf, од значајнијих, од чега су прве две најзначајније. Тако и Београд треба да има
1) Београд главну са 10 колосека,
2) Прокоп са 10 колосека,
3) Раковицу са 7 колосека
4) Нови Београд са 7 колосека
+ Источна железничка станица, посматрано у односу на предлог источног крака железничког чвора.
То су главне станице за брзе возове. Даље:
5) Крњачу са 4-5 колосека
6) Земун, оних 10 колосека је потребно ради функционисања техничко-путничке станице
7) Дунав станица, 4 колосека
8 ) Карабурма, Батајница, Железник, Ресник, Сурчин, Врчин, Клење учинити их максимално функционалним за приградски саобраћај.
Треба знати да би око 70% капацитета пруга и око 40% станичних колосека користили градско-приградски возови. Треба имати у виду да регионалну и међуградску железницу тренутно користи тек 8% корисника јавног превоза у даљинском саобраћају, и то углавном 8% најсиромашнијих. Некакав корак напред је у најави, реконструкцијом неких пруга, набавком од 21 воза Стедлера и још додатних 27 дизелмоторних возова, али све је то недовољно да би оправдало градњу огромних колосечних капацитета у станицама у овом тренутку.
А свакако, и много богатији градови попут Беча већ у фази градње пуштају одређене делове своје главне станице у функцију пре завршетка радова. На Прокопу је требало одавно:1) Омогућити функционалну двоколосечну пругу у свим правцима. Тога није било 1997-2010, чак 13 година :shok:
2) Имати приградске железнице у интегралном тарифном систему, користити већ постојећи систем колико год је могуће.
3) Спустити једну од тролејбуских линија под одавно изграђен подвожњак са западне стране станице. Тај коридор непосредно уз станицу искористити за неку напреднију верзију аутобуске линије 34 (Браће Јерковић-Аутокоманда-Прокоп-Мостар-Главна железничка) са интервалом не већим од 15 минута, и бар неку линију са Бановог брда са интевалом не већим од 15 минута.
4) Спојити пасарелу код Клиничког са Малешким брдом.
5) Дозволити монтажне привремене објекте, где би обавезно били макар по један: киоск, пекара, локал са брзом храном, кафић, маркет, а остало по потреби, и у складу са заинтересованошћу привредника. (велика је грешка што то не постоји на Новом Београду)
6) Имати неколико возова који нису градско-приградски, а који ипак стају у Прокопу. То би могао бити воз Београд-Букурешт, Суботица-Бар, Суботица-Ниш, и спојити неке од локалних, на пример Нови Сад-Пожаревац и слично. Али све у свему, 4 колосека у Прокопу би у потпуности опслужила све то.
Са овим би се од постојећег добила макар једна функционална целина, колико је то могуће. Да би било исплативо уложити 120.000.000 евра у Прокоп, требало би уложити минимално 300.000.000 у приградске железнице, минимално 2.000.000.000 у републичке железнице, и минимално 25.000.000 у прилазне саобраћајнице, и то у року краћем од 7 година. Важна је напомена да је за Прокоп много важније да има трамвајску везу него метро, и то трамвај на коти ни много вишој, ни много нижој од коте колосека. Прокоп је у најбољем смислу речи "све или ништа". Да би на тој локацији никло 20 пословних солитера са по 3000 радних места, најбржи возови за Загреб и Будимпешту не смеју путовати дуже од 3 сата. И опет ће Нови Београд бити далеко бољи за тако нешто, због бољег прилаза колима, ближи је аеродрому, јефтиније и једноставније направити добру железничку станицу и добру пословну зону.
Сада, када је грабеж наших политичара за грађевинским парцелама већ усмерио новац на Прокоп, и то на непорпуну, незаокружену причу Прокопа, остаје нам само да спасавамо што се спасти може: да шинска веза у СА остане, и да захтевамо решења СА, која удоваљавају захтевима и одрживе мобилности (у еколошком, економском, функционалном, социјалном, просторном, регионалном, енергетском смислу) и просторног планирања по мери човека.
Delija
Expert
- Učlanjen(a)
- 03.01.2010.
- Poruke
- 7.881
- Pohvaljen
- 14.568
Karlo del Ponte":2ybq2grs je napisao(la):
Београду у кругу од једног километра не треба 27 колосека,ни сада нити за 100 година.Највећа вредност прокопа је та што у перспективи коначно омогућује ослобађање градске обале. У СА као и дуж целе десне обале се треба борити за очување железничке везе али везе која би била трамвајска или ЛРТ на нормалном колосеку.План за тако нешто већ постоји и сада траје борба за убацивање тога у нови ГУП.
ПС: У еколошком, економском, функционалном, социјалном, просторном, регионалном, енергетском смислу је од највеће важности да се прави центар Београда приведе намени.