Šta je novo?
Od:
Filteri

Šta jedemo?

Nikola, svaka čast na otvaranju ove teme... Koliko vidim sve je više ljudi zabrinutih za kvalitet robe koja nam se nudi po prodavnicama, i sve je manje onih koji veruju da inspekcije obavljaju svoj posao kako treba, jer nam zemlja postaje korumpirana do krajnjih granica...

Ovaj skandal sa zatrovanim kukuruzom i nereagovanjem države me baš opterećuje, pogotovo što ne vidim neko rešenje s obzirom da smo u Srbiji - ispada da će ti aflatoksini završiti u nama na ovaj ili onaj način, ili direktno kroz proizvode u čiji sastav ulazi kukuruz u nekom obliku (a takvih proizvoda je i više nego što mislimo), ili kroz mleko, mlečne proizvode i meso životinja hranjenih tim istim kukuruzom... :(

aflatoksin_2.jpg
aflatoksin904.jpg


Sigurno je da naši poljoprivrednici, mlinovi, zadruge i fabrike neće u vreme ovakve krize uništiti tone i tone kukuruza, već će lepo sve to da se iskoristi u fazonu "Ma nije to tako opasno, što da se baci, svaki dinar nam je bitan"... :evil: :evil:

Prosečan građanin se oseća potpuno nemoćno kad su ovakve stvari u pitanju... Užas :(
 
Razgovarao sam za vikend sa jednim inžinjerom poljoprivrede, i on kaže da ova situacija sa kukuruzom nije tako alarmantna tj. da je sve malo prenaduvano. E sad kome to odgovara i zašto, videćemo.
 
Čak i da je situacija "malo prenaduvana", i dalje je alarmantna.

U pitanju je izuzetno toksična i kancerogena materija, i to izmešana sa kukuruzom koji se koristi za ogroman broj proizvoda za ljudsku ishranu, kao i za stočnu hranu (pa kroz njih ulazi u mleko, mlečne proizvode, meso koje jedemo...).

Plus se sve ovo dešava u Srbiji, gde pojmovi savesne, stroge inspekcije koju je nemoguće "podmazati", redovne kontrole ispravnosti hrane i apsolutnog poštovanja propisa i zakona spadaju u naučnu fantastiku...
 
Felix55":15rq5rm4 je napisao(la):
Ovaj skandal sa zatrovanim kukuruzom i nereagovanjem države me baš opterećuje, pogotovo što ne vidim neko rešenje s obzirom da smo u Srbiji - ispada da će ti aflatoksini završiti u nama na ovaj ili onaj način, ili direktno kroz proizvode u čiji sastav ulazi kukuruz u nekom obliku (a takvih proizvoda je i više nego što mislimo), ili kroz mleko, mlečne proizvode i meso životinja hranjenih tim istim kukuruzom... :(
Kliknite za proširenje...

Zeleo sam o ovome da cujem sto vise izvora, i izgleda da smo zaista sami krivi. Evo sta je rekao prof. Milan Bozovic u razgovoru sa clanovima Dveri koji su naravno hteli da okrive HAARP i Monsanto u vezi ove teme. Tako da me ovo jos vise zabrinjava. Cak i Dveri objavljuju intervju coveka koji kaze da smo sami krivi.

Замолили смо професора Милана Божовића, једног од водећих научника у свету у области биотехнолошких наука: животне средине, агроекологије, микробиологије, хидробиологије и екологије, да за Двери прокоментарише како је могло доћи до присуства алфатоксина у кукурузу и то управо сада када се на Србију врши страховит притисак да променом устава и закона омогући контаминацију Србије ГМ храном (семеном уништења).
...
Да ли „откриће“ алфатоскина: „најканцерогенијег познатог једињења које се може наћи у храни за људе и животиње“ у кукурузу, можемо видети као резултат подземних акција које Србију треба да приморају да своју територију преда на милост и немилост Монсанту и осталим корпорацијама које мењају генетички код планете?

У ситуацији гдје су сви сценарији могући могла би бити бачена сумња и на једну такву могућност, мада лично сумњам у то јер би таква сумња морала бити поткријепљена бројним чиниоцима које у овом моменту не примјећујем, али велике су могућности тзв. индиректних притисака.
...
Свакако да се намеће питање шта је са главном српском лабораторијом о којој је некада било ријечи у стратешким развојним плановима државе.Мислим да смо сада сви заједно у великом проблему.

Власти ове државе у претходном периоду апсолутно нијесу имале никакав стратешки план по многим па и о овом питању али сви ћемо цех платити. Уколико се заиста у контролним анализама у више лабораторија (што би морало бити одмах учињено) потврди налаз СГС-а многи би се због овога аутоматски требали наћи у затвор са најтежим осудама за најтеже кривично дјело било намјерно учињено или из нехата, али учињено против свих грађана ове државе и угрожавања њихових живота. Ово бих третирао као удружени злочиначки подухват и ту не бих тражио и измишљао некаквог страног непријатеља, јер је он нажалост наш, домаћи.

Како разумети чињеницу да се нека од државних лабораторија није никада огласила поводом бесправног узгоја и промета ГМ култура у Србији, забрањених уставом и законима Србије?

- Од институција каква је СГС то свакако не треба очекивати, у крајњем случају они су глобалног опредељења, (као Агенција за контролу и надзор) ,са јаким профитним интересима и лично не бих имао ништа против не само те него и осталих видова контроле, јер повећана контрола значи и много већу сигурност у сваком погледу, али не само по том питању него и по многим другим држава мора да има своје заштитне механизме против утицаја свих могућих интересних група и остваривања неких њихових циљева. То свака озбиљна држава регулише неким законским актима којима се остварује национална стратегија и штити национални и грађански интерес. Уосталом ту лежи снага и способност једне државе да штити интерес својих грађана.

Какве ће бити последице уколико се процена да је само 30% узорака исправно и која се питања отвају након овог удара на пољопривреду Србије?

- Уколико су процјене тачне да је само 30% узорака било исправно, поставља се питање шта ће бити са извозом житарица, меса и др. Како ће се та контаминација развијати или сузбијати у наредним годинама, како повратити повјерење тржишта, како реализовати извоз, какву храну пласирати на домаће тржиште итд итд.

Поставља се питање шта су радиле пољопривредне службе, тачно се зна када је и ко требао да врши фитосанитарну контролу. Ко је требао да обилази терене, да прегледа поља, да врши узорковање, анализе и сл.

РХМЗ даје доста тачне, чак врло прецизне агрометеоролошке прогнозе, чак и за поједине регионе и сваки иоле паметан и способан стручњак би знао и умио да одреагује у правом тренутку, да ли ми заиста имамо таквих на тим мјестима, чини ми се да смо старе и способне отјерали и њих сада нема, младих је много, али нажалост и нестручних.

Ту свакако одговорност лежи и на самим факултетима, да ли су произвели праве стручњаке, да ли су их научили…

Лап топ и канцеларија, службени ауто, машна и ташна не чине стручњака.

- Свакако би требало припитати декана Правног факултета, уз сво поштовање, да ли се на том факултету образују стручњаци за пољопривреду, и, на нашу жалост, не само њега него и неке друге и свакако то питање треба упутити деканима пољопривредних факултета, али у сасвим другом контексту.
Kliknite za proširenje...

http://srbin.info/2012/12/tajna-zatrova ... -u-srbiji/
 
Pritom monsantu se nesvidja sto nemoze da prodaje GMO kod nas a nasi ce podleci pritisku da bi usli u STO idoti
 
Znaju ovo svi, samo ne znam zasto se pustaju nedovoljne deklaracije. Na deklaraciji ovog tipa proizvoda mora da stoji koiko ima suve materije. Poput cvekle ili krastavcica u tegli. Ovde su iskoristili sto je smrznuto u cvrstom stanju pa ispada da ne mora da se zna koliko se vode tu ubacuje da bi se dobilo na tezini.

Zna se i sto su danas suhomesnati proizvodi sve tezi, pune se vodom. Cak su mi rekli da u mesarama ubrizgavaju vodu u sveze meso da bude teze. Ono sto sam ja jednom video u maxi-ju je kako mesar sprema mleveno meso. Samelje ga, nalije poprilicno vode i doda neki beli prah, ne znam sta je to i napravljenu grudvu stavi u ciniju sa mlevenim mesom, zato je 40% jeftinije od onog celog komada, ne samo zato sto je meso nize kategorije.

Cesto puta sam od ljudi cuo da se odusevljavaju ribljim stapicima, a ja im kazem da uzmu bajat hleb i naprave przenice i malo namazu ribljim uljem i dobice isti proizvod za mnogo manje para. Veliki broj ljudi uopste ne cita deklaracije.

http://www.kurir-info.rs/merkator-i-fri ... nak-572233
 
MMA":1naoyncs je napisao(la):
Samo da kažem i upozorim da marka "Bravo" koja se prodaje u Amanu uopšte nije zdrava...ima skriveni sertifikat Codex Alimentarius koji se upotrbljava za genetski modifikovanu hranu (GMO) koja nije zdrava....znam da ovo nije vezano za temu ali sam morao da postavim :)
Kliknite za proširenje...


Codex Alimentarius je u Srbiji mail-om proglasen za novu teoriju zavere, tako sto je neko napisao neki glup tekst vezan za GMO hranu, izvukao neke stvari iz konteksta i napravio od toga cudo :lol:

Codex Alimentarius (Latinski “Knjiga, propisi ili zbornik zakona o hrani”)je zbir međunarodno priznatih standarda, pravila postupanja, smernica i drugih preporuka vezanih za hranu, proizvodnju hrane i bezbednost hrane za upotrebu.

Ako na proizvodu stoji da proizvod u Srbiji postuje ova pravila to ne znaci da je u njemu GMO hrana koja je po zakonu jos uvek zabranjena. To je nesto slicno kao sto je HACCP, HALAL, i neki drugi standardi.

Znaci ne hvatajmo se toga kako je Matijevic otrovan, a Yuhor nije. Matijevic je zbog negativne kampanje ovog sertifikata morao da ga skine sa proizvoda i onda nalepi HACCP, to je prosto igra sa neukim narodom.

Kada sam rekao da je u Amanu krs roba mislio sam da su proizvodjaci mesa neki Trlic, Kotromanic i slicno, njihovi proizvodi su proizvedeni u nasim najgorim fabrikama tipa Yumis, Moravka i sl.

Kakvu hranu jedemo niko ne zna, ja se npr. prosto vodim devizom da veliki brend moze sebi da napravi katastrofu nekim losim potezom i da bi ga to preskupo kostalo, dok se ovi krsevi probijaju na cenu ne razmisljajuci sta stavljaju u proizvode. To je moja logika, mozda gresim, ali tako razmisljam. To sto svi stavljaju neke raznorazne sertifikate, na to ne obracam paznju, potpuno je irelevantno kod nas.
 
Nalepnicom kriju rok trajanja
D. MARINKOVIĆ | 14. januar 2013. 20:56 | NOVOSTI

Pojedini trgovci i dalje nude namirnice za ishranu koje više nisu ispravne. Bajata roba često se nalazi na sniženjima. Proizvođači nekim proizvodima produžavaju datum upotrebe

KADA u trgovine potrošač ulazi polupraznih džepova interesuje ga prvenstveno cena, a rok upotrebe je često poslednje na šta obrati pažnju. S druge strane, trgovci mnogobrojnim akcijskim sniženjima, na kojima su najčešće namirnice kojima je valjanost pri kraju, pokušavaju da "poprave" promet. I iza ovogodišnjih praznika na rafovima su ostale zalihe hrane čiji je datum trajanja - istekao.

U Srbiji je rok trajanja često "tajna". Ne samo da se datum isteka trajanja prelepljuje raznim nalepnicama, već je na pojedinim proizvodima datum valjanosti samo u razmazanim tragovima, koji ne mogu da se pročitaju. Još veća opasnost preti i zbog odluke pojedinih proizvođača da produže rok upotrebe i to duplo.

- Uglavnom kupci se žale da trgovci prelepe cene i rok upotrebe na proizvodima - kaže Vera Vida, predsednica Centra potrošača Srbije CEPS. - Toga ima podjednako i u malim i u velikim trgovinama. Ono što nas posebno zabrinjava je pojava koju smo uočili prošle godine, a to je da su pojedini proizvođači produžili rok važenja nekih svojih proizvoda. Ista marka keksa, na primer, koji je ranije imao rok važenja šest meseci, sada je produžen od strane proizvođača na 12.

OŠTRE KAZNE ZA prodaju pokvarene hrane i nepoštovanje propisa, Zakon o bezbednosti hrane predviđa kazne od 200.000 do tri miliona dinara ! A, kolika će kazna biti izrečena za one čija je roba povučena sa tržišta, kažu u inspekciji, zavisi od odluke suda. U potrošačkim organizacijama ističu da trgovci retko plate milionske kazne i da je zbog toga promet neispravne robe još uvek prisutan.

Vida dodaje da to zahteva jedno obimno i ozbiljno istraživanje kako bi se sa konkretnim rezultatima izašlo u javnost. Kako bi se izbegle kazne, koje sada uopšte nisu male proizvođači su osmislili odličan način za miran rad. Šta se to tako drastično promenilo u strukturi tog keksa. Ako jeste moralo je, dodaje Vida, jasno da se naznači.

Prema nekim podacima, kupci u gotovo svakoj trećoj trgovini, nabasaju na bajati proizvod. Najčešće nalete na razne namaze, konzerve, margarine, pivo, supe, kore, čajeve pa i neke suhomesnate proizvode, kojima je i po nedelju, dve, pa i mesec dana već "probijen" rok upotrebe.

- To su mahom proizvodi sa kraćim, ograničenim rokom, koji nisu u predviđenom periodu prodati - kažu u inspekciji. - Ima i onih artikala poput konzervi i nekih pića sa važenjem od godinu i više dana na koje se naprosto zaboravi i ne proverava se na vreme njihov rok trajanja.

Kada potrošač kupi takav proizvod, ima pravo da se vrati i od trgovca zahteva novac nazad, ali i da to prijavi inspekcijama.

Istovremeno, trgovci tvrde da o rokovima upotrebe namirnica strogo vode računa. Veliki marketi imaju posebno organizovanu kontrolu proizvoda. Zbog velikog broja artikala, međutim, češće se dešava da određenu robu kojoj je istekao rok greškom stave u promet.

- Kod robe kojoj je istekao rok upotrebe, u ugovoru je detaljno precizirano da se ta roba vraća dobavljaču - kažu u trgovinskim lancima.

KAKO SE SNALAZE

U SVOM iskustvu inspektori su nailazili na raznu domišljatost prodavaca. Pojedini prodavci su robu, koja je delimično ustajala, poput nekih kobasica i slanine, operu, premažu uljem i začinskom paprikom, pa izlože u vitrinama kao svežu. Ili da upakovane konditore pred istekom raspakuju i prodaju na meru. Dešava se i da takvu robu iznose u manjim količinama tokom popodneva kada se ne očekuje "poseta" inspektora.
Kliknite za proširenje...

Ovo boldovano znam da se radi. :oops:
Najveca je fora sto narod obozava robu na meru pa je nekad plati i skuplje nego upakovanu jer ne racuna nego samo logicki razmislja da to mora biti jeftinije.
Gazda je sokove u flasicama kojima istekne rok trajanja prodavao kaficima u pola cene. Srecom pa ta radnja vec godinama ne radi, ali drugi rade potpuno isto. Znate da mnogi kafici otvore sok i stave vam na sto bez poklopca :p
Uvek trazite da ostavi i cep na kome je uglavnom datum :)
Ovo za meso je takodje tacno, dodaje se i vinobran, kvasi se vodom i sl.
 
A ono pre dva dana kao bomba eksplodirala vest da čovečanstvo baci pola hrane koju kupi i da je jedan od razloga tome i paranoidno kratki rokovi trajanja.
 
To je ona druga krajnost zapadnog sistema. Rekli su mi da u Mek-u hamburger moze da stoji nekoliko desetina minuta kad ga spreme, a zatim se baca. Iako on uopste nije za bacanje, kriterijumi su toliko strogi u zapadnim zemljama da oni to nikom ne smeju da ustupe da pojede, cak ni zaposlenim, vec bacaju. I tako moraju da rade i kod nas.

Ja se secam Agrimes mesare na NBGD gde su se u prolece ispred radnje kao reklama drzali parizeri i virsle na 20C. Devojka koja vam daje probu na cackalicu i ako zelite, uzmete odande. Nista nije bilo u friziderima. Meni je bilo da povratim, ali vidim da narodu to uopste ne smeta.
Narod i na 30 stepeni kupuje sir i kajmak iz automobila. U glavi mi je samo jedna crvena zastava 101 na Vidikovackoj pijaci sa podignutim gepekom i velikom gazom preko. Kazu da je kod njega najbolji sir i kajmak, cak i na +35C. Fala im lepo i neka fala.

Kod nas trenutno nema ama bas nikakve kontrole i ovo sa datumima je samo deo te price. Zalosno.
 
.:Aleph:.":lcqenlqa je napisao(la):
A konjetina u Irskoj u goveđim burgerima?
Kliknite za proširenje...

Pa to je jos i zdravo :)

Kod nas je radio ekstrakciju cokolade sa otpada da odvoji plastiku :lol:

Osumnjičeni je sakupljao džakove sa čokoladnim otpadom koji se baca na fabričku deponiju, a kasnije u kućnoj radinosti i nehigijenskim uslovima smrzavanjem i otapanjem odvajao plastiku, najlone i ostali otpad od bačene čokolade. Potom je od čokoladnog dela pravio krem i pakovao ga u kantice, pa prodavao po znatno nižoj ceni od one u radnjama.
Prilikom prodaje J. K. je govorio da ima vezu u fabrici koja mu krem nabavlja ispod ruke, kako kupcima ne bi bila sumnjiva niska cena, rekao je izvor Blica.
Kliknite za proširenje...

Sta mislite, koji bi to kremic mogao da bude? :p
 
Kriva je između ostalog i kompanija što je svoj ''otpad'' ostavila na dohvat ruke raznim sakupljačima.
 
Kapitalizam... Hehehe...

Sto se tice tih neozbiljnih Dveri, bar nekog nesto pitaju i to objavljuju za razliku od ozbiljnih medija...
 
Kakva je procedura za inspekcijsku prijavu sada? S obzirom da cirkulišu tri, poljoprivredna, veterinarska i sanitarna, koga kad zvati? :laugh:
 
Pa zavisi za sta. Pretpostavljam da sam naziv inspekcije govori sta pregledaju, poljoprivredna biljnu hranu, preradjevine i ostalo, veterinarska meso i mesne preradjevine i sanitarna cistocu lokala, prodavnice i slicno.
 
Pitam zbog one smejurije sa žitom sa šlagom kad su morale izaći dve.
 
За нешто мање од месец дана моћи ће исправност хране, и у опште прехрамбених производа, да се ради на Хемијском факултету. И ми потрошачи ћемо моћи да носимо узорке неког прехрамбеног производа у нову лабораторију и за то ће се наплаћивати око 40,- еврића.

Ко контролоше храну коју једемо?

Хемијски факултет у Београду ове јесени отвара Центар за изврсност хране. И грађани и произвођачи ће у најсавременијим лабораторијама моћи да провере квалитет хране. Прво у модерну српску лабораторију, па онда у Европу - биће то, тврде на Хемијском факултету, сигурнија путања традиционалних производа као што су сир, ајвар или ракија.

Центар за изврсност хране ове јесени ће бити отворен на Хемијском факултету у Београду. Нове лабораторије, опремљене најсавременијом технологијом, омогућиће грађанима да провере квалитет хране, а произвођачима да добију потврду о исправности, али и аутентичности производа.
За плитак џеп грађанина Србије, трпеза је највећи трошак. Просечна породица месечно за храну издвоји нешто мање од половине плате.
Србија је, према подацима Завода за статистику, лидер у региону по поскупљењу хране, а пораст цена не значи и пораст квалитета.
Какав је квалитет онога што једемо и пијемо - најбољи и најпоузданији одговор даће нови Центар за изврсност хране.
До танчина ће се утврдити да ли је, на пример, мед чист или му је додат шећерни сируп, да ли је соку од ароније додата шљива и вишња.
У новим лабораторијама "личну карту" добиће традиционални српски производи.
Катарина Смиљанић са Хемијског факултета у Београду истиче да ће сертификат Министарства у вези са акредитацијом Центра изврсности, значити много за произвођаче хране, зато што ће имати поуздан извор одакле ће добити валидне податке о квалитету и јединствености српске хране.
То ће омогућити и процес брендирања који је усклађен са регулативом ЕУ, каже Смиљанић.
До сада су намирнице пролазиле контролу у неколико акредитованих лабораторија у Србији. Ипак, поред усклађености са правилима Европске Уније, постоје и разлике у поузданости.
Наиме, детаљни резултати добијени контролом на Хемијском факултету гарантоваће квалитет производа и до 95 одсто.
Професорка Хемијског факултета Душанка Милојковић Опсеница истиче да таква испитивања не може да уради било која лабораторија, јер она захтевају софистицирану опрему и високо обучено особље којима располаже Центар за храну на Хемијском факултету.
На провери неће бити само српски производи. На овом месту, биће тестирани и они из иностранства. Пројекат је, иначе, финансирала ЕУ са милион и триста хиљада евра.
Декан Хемијског факултета Бранимир Јованчићевић каже да ће Центар укључити скоро 30 младих истраживача студената Хемијског факултета који су завршили основне, мастер и докторске студије и прошли обуку у најбољим европским институцијама.
Закон о заштити потрошача јасно указује да, уколико производ у свом саставу садржи боје, адитиве, ароме или друге додатке, у декларацији се то мора назначити. Ово се често не поштује.
Тако је, на пример, мед најчешће фалсификована намирница. Примера ради, у новом Центру, заинтересовани купци моћи ће да провере, за око четрдесет евра по узорку, да ли је мед производ пчеле или људске лукавости.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story ... BE%3F.html
 
Šta jedemo ?
Svašta a jedini imamo specijalitet da nas pojedoše naše Babe i Dede :roll:
 
Србију условљавају да прихвати ГМО
Ј. Су. | 18. јул 2015. 19:46 | Коментара: 40

Наша земља једина у Европи има тржишни ланац производње соје која није генетски модификована. Ова традиција угрожена ниским ценама, али и препорукама ЕУ и СТО да се закон о ГМО усклади са ЕУ регулативом




СРБИЈА је једина земља у Европи која има тржишни ланац производње соје која није генетски модификована. Ипак, ова дуга и успешна традиција постаје угрожена ниским ценама ове ратарске културе, али и препорукама Европске уније и Светске трговинске организације да се важећи закон о ГМО усклади са ЕУ регулативом.

Како кажу у Асоцијацији "Дунав соја", Србија је највећи европски произвођач и једина држава у Европи која своје потребе задовољава из сопствене производње, а да има и извоз у вредности од 82 милиона долара.

- Претходних година соја је на тржишту имала високу цену, а Србија је лане произвела највише у својој историји, док је ове године засејала рекордних 200.000 хектара - причају у Асоцијацији. - Последња тржишна кретања, међутим, иду у правцу снижавања цена, па је она сада нижа за трећину него у истом периоду прошле године.

У Асоцијацији "Дунав соја", упозоравају да Србија мора да пронађе најадекватнији одговор на бројне изазове, уколико жели да остане лидер у производњи.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh