Пре пет година смо током боравка на Златибору отишли колима до тамошње железничке станице коју сам знао пре тога само из путовања возом још осамдесетих година.
Сама зграда није пропала, али сам се веома изненадио како је све било слабо одржавано, пусто, прашњаво, поједина стакла поломљена, а иза станице гомиле ђубрета. Мислим да тада из неког разлога нису ишли возови, такво за мене увек изненађујуће препуштање немару је било најјачи утисак.
Следеће искуство је било лепо путовање возом "Романтика" до Сремских Карловаца пре две године, и лоше стање у коме се налази тамошња станица старог типа, боја на фасади која се љушти годинама, небрига да се бар писана обавештења обнове, са запуштеним клозетима поред који су смрдели надалеко.
Стид ме је било због обе станице, због лоше државе, лошег система, менталитета ...
Имам и слике с оба места, али, нисам баш спретан у њиховом проналажењу.