Srbija - crna strana medalje

[Kailan]

Nemaš pojma o Vojvodini, i to nikakav traktat ne može da prikrije.

Пола фамилије ми је из Војводине и ниједна количина жучи усмерена на сопствени народ који живи јужније не може да сакрије чињеницу да је трагедија те покрајине дошла са комунистима који су је опљачкали и пренели њен капитал у Хрватску и Словенију, претворивши је у аграрну колонију. Као што не може да сакрије ни чињеницу да је сам пројекат њене "аутономије" огроман фијаско. За паре које је "покрајинска влада" узела до сада је цела Војводина могла да се испресеца експресно брзим возовима, да има врхунске путеве, кристално чисту воду, ваздух, канализацију и беспрекорне градове и села. Запитај се зашто није и зашто су то инвестиције које или мора да додатно финансира републичка власт (као пруга до Суботице) или се од ње то очекује (попут воде у Зрењанину)

 

[DusanC]

Децентрализација по границма управних округа са сопственим изворима финансија (порезом на имовину), примарним и секундарним школством и здравством као и локалним избором самоуправе и народних посланика.

Република би држала институције терцијалног нивоа и имала надзорну а не управљачку улогу.

Све испод овога је превелико уситњавање а изнад је концентрација моћи.

Србија би била подељена на изборне јединице једнаке окрузима а изборни систем за посланике би био већински вишемандатни где би сваки округ бирао број својих посланика од 250 сразмерно броју бирача изашлих на изборе у том округу у односу на укупан број изашлих бирача на изборима.

Управни окрузи Србије — Википедија

sr.wikipedia.org

ПС. Ево и број мандата по изборној јединици какав би био:

 

[DusanC]

Нешто је АИ погрешио у расподели мандата, ево поново:

 

[Bender Rodriguez]

Jbš mi sve, ljudi za 5 godina neće moći ni da razlikuju slanik od bibera bez konsultovanja AI...

 

[don1120]

Za ovakvu decentralizaciju potrebna je promena državnog uređenja i promena Ustava. Uspostavio bi se dvodomni sistem, odnosno poseban parlament koji bi se bavio samo okruzima. Osim toga, Beograd mora administrativno da se razdvoji na Prestonicu i Okrug.

 

[DusanC]

Za ovakvu decentralizaciju potrebna je promena državnog uređenja i promena Ustava. Uspostavio bi se dvodomni sistem, odnosno poseban parlament koji bi se bavio samo okruzima. Osim toga, Beograd mora administrativno da se razdvoji na Prestonicu i Okrug.

Баш сам и предложио зато што није потребна промена Устава, већ само измена Закона о избору народних посланика тј. "Народну скупштину чини 250 народних посланика, који се бирају на непосредним изборима, тајним гласањем, у складу са законом."

Извод из Устава:

V УРЕЂЕЊЕ ВЛАСТИ

www.arhiva2.srbija.gov.rs

1. Народна скупштина

Положај Народне скупштине

Члан 98.

Народна скупштина је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у Републици Србији.

Надлежност

Члан 99.

Народна скупштина:

1. доноси и мења Устав,
2. одлучује о промени границе Републике Србије,
3. расписује републички референдум,
4. потврђује међународне уговоре кад је законом предвиђена обавеза њиховог потврђивања,
5. одлучује о рату и миру и проглашава ратно и ванредно стање,
6. надзире рад служби безбедности,
7. доноси законе и друге опште акте из надлежности Републике Србије,
8. даје претходну сагласност на статут аутономне покрајине,
9. усваја стратегију одбране,
10. усваја план развоја и просторни план,
11. усваја буџет и завршни рачун Републике Србије, на предлог Владе,
12. даје амнестију за кривична дела.

У оквиру својих изборних права, Народна скупштина:

1. бира Владу, надзире њен рад и одлучује о престанку мандата Владе и министара,
2. бира и разрешава судије Уставног суда,
3. бира председника Врховног касационог суда, председнике судова, Републичког јавног тужиоца, јавне тужиоце, судије и заменике јавних тужилаца, у складу са Уставом,
4. бира и разрешава гувернера Народне банке Србије и надзире његов рад,
5. бира и разрешава Заштитника грађана, и надзире његов рад,
6. бира и рaзрешава и друге функционере одређене законом.

Народна скупштина врши и друге послове одређене Уставом и законом.

Састав Народне скупштине

Члан 100.

Народну скупштину чини 250 народних посланика, који се бирају на непосредним изборима, тајним гласањем, у складу са законом.
У Народној скупштини обезбеђују се равноправност и заступљеност полова и представника националних мањина, у складу са законом.

Избор народних посланика и конституисање Народне скупштине

Члан 101.

Изборе за народне посланике расписује председник Републике, 90 дана пре истека мандата Народне скупштине, тако да се избори окончају у наредних 60 дана.
Прву седницу Народне скупштине заказује председник Народне скупштине из претходног сазива, тако да се седница одржи најкасније 30 дана од дана проглашења коначних резултата избора.
Народна скупштина на првој седници потврђује посланичке мандате.
Народна скупштина конституисана је потврђивањем мандата две трећине народних посланика.
На одлуку донету у вези са потврђивањем мандата допуштена је жалба Уставном суду, који по њој одлучује у року од 72 сата.
Потврђивањем мандата две трећине народних посланика престаје мандат претходног сазива Народне скупштине.

 

[zekagradjevinar]

Prvo što treba uraditi je smanjiti broj poslanika na 150 ili manje. Većina njih sedi tu da bi stiskali taster, jedni isti se vrte za govornicom.

Primera radi Italija ima 400 poslanika na 10 puta više stanovnika. To je jedan poslanik na 150.000 ljudi. Kod nas je jedan na 25.000.

 

[DusanC]

Prvo što treba uraditi je smanjiti broj poslanika na 150 ili manje. Većina njih sedi tu da bi stiskali taster, jedni isti se vrte za govornicom.

Primera radi Italija ima 400 poslanika na 10 puta više stanovnika. To je jedan poslanik na 150.000 ljudi. Kod nas je jedan na 25.000.

То је:
1. Измена Устава;
2. Повећавање концентрације моћи;
3. Смањење учествовања мањинских група;
4. У случају примене горњег предлога онда би изборне јединице могле имати по 1-3 представника што није добро.

Није неки трошак у односу на штету.

 

[Shinkansen]

За паре које је "покрајинска влада" узела до сада је цела Војводина могла да се испресеца експресно брзим возовима, да има врхунске путеве, кристално чисту воду, ваздух, канализацију и беспрекорне градове и села. Запитај се зашто није и зашто су то инвестиције које или мора да додатно финансира републичка власт (као пруга до Суботице) или се од ње то очекује (попут воде у Зрењанину)

Kapiras da to vazi za sve nivoe, opstine, preduzeca (EPS, Telekom, itd.)?
Za pare koje je Bgd 'vlada' uzela do sada je ceo Bgd mogao da bude ispresecan metroom, da ima vrhunske ulice, vodu, vazduh, kanalizaciju. Isto vazi i za republicku vlast. Pa jbn SNS mesecno ukrade jedan budzet Vojvodine (koji je realno jadan, sta 30% gradjana da radi sa 5% para?).

 

[Kailan]

Срем, Банат и Бачка заједно сада имају отприлике онолико становника као и Београд (око 25% земље). Поређење би било адекватно када би Београд на сопствени буџет и на републичка улагања имао још додатних милијарду евра из државног буџета за себе као "покрајину".

А онда све иоле веће инвестиције у Београду биле финансиране или из републичког буџета које сви грађани у држави плаћају или из страних донација.

И то говоримо само о организационом, планском финансирању, уопште не улазим у то колико таква суманута организација поједе новца на корупцију и непотребни тзв. "overhead" ухлеба који нису потребни грађанима.

Децентрализација по границма управних округа са сопственим изворима финансија (порезом на имовину), примарним и секундарним школством и здравством као и локалним избором самоуправе и народних посланика.

Република би држала институције терцијалног нивоа и имала надзорну а не управљачку улогу.

Све испод овога је превелико уситњавање а изнад је концентрација моћи.

Србија би била подељена на изборне јединице једнаке окрузима а изборни систем за посланике би био већински вишемандатни где би сваки округ бирао број својих посланика од 250 сразмерно броју бирача изашлих на изборе у том округу у односу на укупан број изашлих бирача на изборима.

Управни окрузи Србије — Википедија

sr.wikipedia.org

ПС. Ево и број мандата по изборној јединици какав би био:


Pogledajte prilog 254296

Ово би могло уместо општина, где је тај средњи ниво власти укрупњен као што је то случај са неким другим европским земљама. Ако би се само додао као још један ниво онда би фијаско "аутономне покрајине" био проширен на целу земљу па би сваки човек морао да финансира 4 нивоа власти и политичара у земљи која има мање становника од града Њујорка (5 ако рачунамо стамбене управнике хах)

Моја основна теза је да је сам концепт "аутономне покрајине" организационо бесмислена, идеолошка склепотина коју нико други у Југославији није имао, никада не би имао чак и када има далеко веће историјско/културно оправдање (као Далмација) и да би се рукама и ногама борили против тако нечега (као Албанци против ЗСО или Бошњаци против РС). Не постоји ништа што АП Војводина може специфично да ради што не може да се децентрализује на општине или месне заједнице или централизује на републику а за милијарде евра којима располаже би могли да решимо бескућништво и "нехигијенска насеља" за један једини мандат.

Стичем утисак да људи мешају концепт утицаја грађана на републичку власт и организационе структуре саме по себи. "АП Војводина" је суштински бесмислена ако говоримо о моћи грађана јер све што се одлучи може без проблема да се прегази са врха. Уместо да се то реши, направљена је бесмислена структура за маторе популисте да добијају паре и ћуте иако грађани и даље немају моћ (а ни паре које су им одузете)

Проблем који људи имају, да је централна власт у Београду асиметрично јака, би могао да се реши ако би људи ван београдског региона бирали представника за неки горњи дом парламента који би имао моћ вета, контролисао републички буџет и бранио интересе људи ван престонице. Не би чак ни морало да се троше паре на то јер би могао да се задржи исти број посланика, само за доњи и горњи дом заједно (150 + 100). И тиме би интереси свих грађана били задовољени, без потребе за икаквим "аутономним покрајинама", са далеко више новца за решавање сиромаштва и на начин где људи ван Београда имају моћ над истим.