Што се пива тиче, нешто најгоре што сам икада пио су Ожујско, Јелен, Лав, Зајечарац, Апатинско, шећеруше од Хајнекена и Blue Moon, свако пиво преко 8.5% (Karpackie, 3биров Сибирски Варварин), Пауланер Дункел кисело смеће од ког сам се исповраћао сат времена касније а пре тога сам попио исто неки црвенији Пауланер од 8%, сва пива из Црне Корњаче у власништву Меридианбета, румунски Skol, грчки Кајзер, сва "пива" брендова реномираних трговинских ланаца, свако безалкохолно то се не може сматрати пивом и грчки Амстел.
Као неко ко је попио око 150 пива што крафт што домаћих и страних индустријских, најбоље су ми легли Никшићко Голд, обично и црно оригинал из Требјесе, Tyskie Z Tanka, Książęce IPA (Пољска), Super Bock (Португал), Soproni (Мађарска), Крушовице оригинал у црвеној лименци, Уркел, Черновар, Жатецки, Унион лагер, црно и голд неке премијум варијанте, Сарајевско било које, Нишко, Лесковачко димљено, Пауланер Салватор, Црни Ђорђе, Ефес Драфт у флаши, Ichnusa non filtrata и Messina (Италија), Естрела (Шпанија), Алфа обична и 7.2%, FIX, БИП док је био жив, Хоегарден као једино пшенично које није шећеруша од индустријских, Догмино Северно ледино, Светионик, Албино, Црна крава и још много много разних.
Лично сам кући забранио куповину отпада из Апатина и Челарева.