Arheološka istraživanja i prezentacije

[Zuma]

Naopako, pa zar nije urađeno to istraživanje do sada?
Je li moguće da su toliko neodgovorni?

Jesu neodgovorni. I čak krše zakon. Uslovi za njihov sopstveni projekat jasno kažu da prvo mora da se uradi arheološko istraživanje da bi se uopšte znalo šta tu može ili ne može da se radi.

 

[Zuma]

Beogradska tvrđava - Donji grad geofizička istraživanja 2023.

https://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2024/12/Nasledje-XXV-separat-1-bikic-pavlovic.pdf

Svaka čast. Izuzetno detaljan i dobro obrazložen rad. Sad najzad imamo osnovni materijal za planiranje daljih istraživanja i kasnije planove za rekonstrukciju i prikaz ovog dela tvrđave. Uvek mi je smetalo što u savremenoj percepciji istorije Beograda u glavama Beograđana bukvalno fali pola tvrđave i bivšeg gradskog naselja, i to baš njegov glavni civilni deo sa pristaništem koji je bio ispod sada vidljivog dela tvrđave, pored reke. To je ogromna i važna praznina, nešto što mora da se delimično rekonstruiše i prikaže, a ovakvo istraživanje je neophodni korak ka tome.

 

[Arahne]

Arheološka istraživanja priobalnog bedema bi trebalo da počnu uskoro.
Arheološka istraživanja se obavljaju onda kada investitor pribavi novac.

 

[Zuma]

Da li to znači da je novac obezbeđen?

 

[Perkan]

Pitam sada kao potpuni amater, ali zainteresovan za unapređenje tog prostora... Vaše mišljenje o obnovi hrama Uspenja presvete bogorodice i Mitropolijskog dvora?
Kolko shvatam obe građevine bile su impozantne... verujem da se raspoloživih podataka o temeljima mogu rekonstruisati originalni gabariti oba objekta, pa čak i izgled same crkve... bio bi to jedan lep detalj koji baš nedostaje tom delu grada.

 

[Arahne]

Ne znam sa sto posto sigurnosti da je novac obezbeđen, ali znam da se vrše pripreme da počne u februaru.
Koliko znam postoje elementi za rekonstrukciju Mitropolije. Najveći problem je, po mom mišljenju namena, kada bi se zgrada rekonstruisala.
Tu se pojavljuju realni problemi. Zgrada pod krovom, u kojoj bi se organizovao boravak ljudi po bilo kojoj osnovi, trebalo bi da ima vodovod, kanalizaciju, grejanje, struju, rashladne uređaje. Svi ti moderni sadržaji i njihove instalacije remete autentičan izgled objekta, i zahtevaju da se prokopa veći deo Donjeg grada, da bi se sa takvim instalacijama stiglo do Mitropolije.
Mi već imamo moderne objekte koji zvrje prazni, a u funkciji su prezentacije BT. Mislim na vizitorski centar pored Kule Nebojše.

 

[Perkan]

Da, dobar argument... to mi na prvu nije palo na pamet.
Ne toliko što bi "remetilo autentičan izgled objekta" jer to je nemoguće, na kraju krajeva imaš kanalizaciju u struju gore na tvrđavi pa i to remeti autentičnost, ne možemo da se vratimo u srednji verk.

Veći je problem što bi se kopanjem rovova za instalacije možda oštetilo nešto dole ispod u zemlji, što nije identifikovano istraživanjema do sada.
Da ne govorim galamu u medijima koja bi se stvorila.

Sa druge strane, mislim da bi ta dva objekta sjajno legla u celom tom ambijentu.
Pogotovo noću sa dobrim osvetljenjem... izgledalo bi svetski...

 

[GOJE]

Код Видин капије је откопан прилично дубок ров за испитивања, и откопана је читава планина наслага, око бедема. Више фотки на Калемегдан теми:

 

[Arahne]

Želite da budete arheolog? DoÄite u Viminacijum na radionice!

Želite da budete arheolog ili probate kako to izgleda bar na jedan dan? ArheoloÅ¡ki institut i Institu ekonomskih nauka predstavili su inovativni projekt DIG4XP - âPostani arheologâ koji treba da omoguÄi svim zainteresovanima da aktivno uÄestvuju u stvarnim arheoloÅ¡kim iskopavanjima.

www.blic.rs

 

[Arahne]

 

[Zuma]

Po prvi put sam izbliza video kako danas izgleda sam ugao bastiona II Severoistočnog priobalnog bedema. To je onaj ugao kod fudbalskog izgrališta.

Plan

Markiranje granica bedema na ortofoto snimku

Kao što gore vidite još uvek nam fali neotkopani spoljni priobalni bedem koji je ispod kafane fudbalskog kluba. Otprilike negde ispod crnog limenog roštilja sa visokim čunkom

Usput, ne shvatam ko dozvoljava ove dve zgrade u rovu između dva priobalna bedema. Hajde da privremeno i prihvatimo onu "tobože privremenu dozvolu" od pre 2. svetskog rata za ovaj prvi fudbalski teren, ali šta će tu kafana i ovaj abortirani betonski monstrum iza nje? Kakve to veze ima sa fudbalskom istorijom?

Pristup trotoarom ka severoistočnom uglu tvrđavskog bastiona

Do sada je bilo ovako

A danas, posle rušenja dve pomoćne barake uz kafanu, pristup izgleda ovako:

Ovo je sam ugao bastiona. Iznad ovog ugla, na vrhu bedema, bila je najisturenija osmatračnica ka ušću Save i Dunav (i verovatno su njeni ostaci i dalje u onoj šikari iznad).

Podzemni i nadzemni deo. Korenje drveća je pomerilo deo cigli.

Baš su je nalepili uz bedem

Ovde se vidi nekadašnja ulična kaldrma.

Kad se napravi dobra podloga pa se onda ulica prekrije ovim ogromnim kamenim kockama, što se tiče popravki kolovoza mirni ste sledećih 200 godina.

Ipak je glavno, i u ovoj bastionskoj priči sigurno najvidljivije, da restoran i dalje radi ... Sad mi je mnogo lakše

 

[Zuma]

U jesen prošle godine, kad je opalo lišće pa je najzad postalo moguće nešto videti, išao sam da pogledam da li je išta ostalo od zaštitnih bedema, kula ili drugih struktura na vrhu isturenog, oštrog ugla severoistočnog priobalnog bedema. To je bio prvi i najistureniji deo tvrđave do koga se dolazilo iz pravca ušća Save u Dunav. To je dakle ova zapuštena i inače neprohodna šikara iznad zgrade:

Prva stvar koja se vidi kad se čovek popne na priobalni bedem je ovaj apsolutno spektakularni prizor. Bedem je toliko širok da na njegovom vrhu bez problema raste dvostruki red ogromnih platana između kojih se provlači fantastični zeleni tunel. Čisto da vidite kako ti bedemi danas MOGU da izgledaju ako ih urede pametni i pošteni ljudi, a korumpirani onda zaborave i ne diraju.

Međutim ugao bastiona je na suprotnoj strani. Kad se prođe na desno, pa kroz topovske zaklone i do unutrašnej strane bedema, to izgleda ovako.

Pokušaj probijanja duž ivice ovog zida:

Kad se pogleda ka ulici, vidi se da je ovde ostalo puno prilično očuvanih struktura koje se naziru kroz zemlju i rastinje koje ih prekriva

Očuvan je znatan deo zaštitnog zida na vrhu bedema, na obe strane od isturenog ugla bastiona.

Takođe, ustalasani oblik zemlje otkriva je u pitanju samo tanka zemljana prekrivka i da su odmah ispod nje prilično očuvani delovi bedema ili zidova objekata iznad njih.

Takođe, svuda su razbacani delimično obrađeni delovi kamena, što je takođe bivši deo bedema.

Ukratko, ovo je i zbog svog najisturenijeg položaja ka dve reke i zbog očigledno očuvanih delova objekata na vrhu bedema zaista posebno važan deo Beogradske tvrđave, pa je neophodno nastaviti započetu rekonstrukciju i konzervaciju i na ovom delu bedema.

 

[GOJE]

Мени је одувек било суперинтересантно што поред терена ГСП, постоји право сеоско домаћинство, са све поврћем у башти, у најстрожем центру, и најатрактивнијем делу Београда.

 

[Piccolo]

Mogu da razumem i neki objekat za FK, ali da se uobliči da se uklapa u tvrđavu svojim gabaritima i fasadom (neka fasadna cigla), a ne da izgleda kao neka divlje sklepana kafana uz Ibarsku. Naravno bez ovih nabreklih divljih dogradnji i okolnih baraka koje bi išle pod mač.

 

[Zuma]

Ako ostavimo po stani njihove interpretacije, ali pričaju, posećuju i prikazuju neke vrlo zanimljive lokacije. Velika je šteta što je sve to istorijsko bogatstvo u ovakvom stanju.

Divovsko groblje u Banatu - oru ljudske kosti

 

[Zuma]

Čovek ostaje bez reči. Kako li je tek sve ovo izgledalo nekada?

The First Photographs Ever Taken of Iran [1848-1858] by Colonel Luigi Pesce + Persepolis, Old World

 

[Zuma]

Neki arheolozi predlažu pomalo neočekivan odgovor na staro pitanje: Ko je izmislio točak?

Po njima, niko! Moglo bi se maltene reći da se izmislio sam. Ili preciznije, da sadašnja verzija točka rezultat pre svega prirodnih zakona koji su zahvaljući trenju sami izdubili osobinu na valjkasnim drvenim balvanima preko kojih se kotrljao teži teret.

Reconstructing the invention of the wheel using computational structural analysis and design

https://royalsocietypublishing.org/doi/10.1098/rsos.240373

https://ri.abtk.hu/images/letoltes_publ/bondar.maria/Bondar_Acta_2018_dec_102_tetelhez.pdf

How was the wheel invented? Computer simulations reveal the unlikely birth of a world-changing technology nearly 6,000 years ago

People have long assumed that wheels evolved from simple wooden rollers. But how? And why? A new model focused on mechanical advantage and structural strength suggests some answers.

theconversation.com

 

[boca-ica]

Po što ondašnji sevornoamericki indijanci nisu imali točak za teglenje nomadski stvari ?
Nešto južnije bar prema klesanim slikama i podacima čak i nestalih civilizacija bio je u upotrebi Kao nisu hteli da im šapnu da mogu da ga u prirodi pronadju.
Još jedna u moru konaučnih nebuloza i to oko točka.

 

[Zuma]

Kad je pre par godina predloženo izmeštanje okretnice trolebusa iz Studentskog parka, pojavila se jedna od do sada najboljih šansi za arheološko istraživanje Rimskog Singidunuma, odnosno Rimskog civilnog naselja ispred vojnog logora. Prvo, upravo je Vasina ulica bila glavna ulica Singidunuma, a onda i je Studentski trg jedna od izuzetno retkih delova Starog grada gde nikada nije bilo velike gradnje čiji bi temelji i podrumi narušili Rimske ostake. Oni su i nađeni u temeljima nove zgrade Filozofskog fakulteta i u Studentskom parku preko puta.

Zbog toga su, mnogo godina unazad, bila predviđena obimna arheološka istraživanja "već sledeće godine". Nešto što bi radikalno dopunilo sliku Rimske istorije našeg grada. Naravno, od svega toga nije bilo baš ništa. Sve je brzo zaboravljeno.

Međutim, ove godine jedno od mnogih "obnavljanja asvalta" je najzad zakačilo i Studentski trg. Pošto je to obično obuhvata samo gornji sloj zemljišta, ne izgleda da je iko pri tome mislio i o najbogatijem arheološkom nalazištu u gradu koje se nalazi odmah ispod. Pošto se pri tome zbog obnove instalacija kopaju i dublji rovovi. Juče sam po prvi put video da je prokopan i jedan takav dublji rov. Kad se pogleda šta se u zemlji može videti, naravno, već je u prvom rovu, izronio i jedan stari ozidani kanal koja su bageri rutinski presekli. Ne izgleda da je previše star, ali to bi ipak neko nadležan trebao da pogleda.

Ako pretpostavimo da je plato Studentskog parka niži oko dva metra od ulice, a da su Rimske terme u parku počinjale oko metar ispod parkovskog šetališta (vidi sliku), ispada da je početna dubina ostataka u Rimskom sloju zemljišta oko tri metra ispod nivoa ulice. Ovaj rov za kanalizaciju izgleda oko 2,5 do 3 metra dubok. Znači Rimski ostaci bi trebali da počnu da se pojavljuju otprilike odmah ispod dubine kopanja ovog rova. Sem ako je zbog izravnjavanja kosine zemljane padine ka Dunavu ranije niža strana ulica nasuta još u Rimsko doba (stepenice nadole na ulazu u park), onda bi ispod ulice mogli da budu i pliće. U svakom slučaju bez arheološkog nadzora ovde ne bi trebalo dublje kopati ništa.

 

[Zuma]

Ispravka u brojevima.

Sad sam shvatio da bivša Velika Pijaca, a sada Studentski trg, uopšte nije bila poravnata da bi se ublažio nagib padine ka Dunavu. Eventualno je to urađeno samo pri vrhu, uz ulicu. I dalje postoji znatan nagib. Što znači da nije svedno gde se meri kota terena, što sam ja uzeo iz Gugl mape i sredine parka (da bih izbegao greške filtriranja i interpolacije u Google algoritmu računanja visina) umesto da odem tamo i sam vidim. Kad sam to uradio, ispalo je da je visina stepenica, tj razlika nivoa Trga i Parka, samo jedan metar, a ne dva kao što sam računao.

A to onda znači da vrh arheološkog sloja Rimskih ostataka ispod ulice počinje na dubini od otprilike dva metra, a ne tri (jedan metar stepenica sa gornje slike, plus jedan metar ukopanosti vrha ostataka Rimskih termi sa donje).

Ovo gore je ponovo zatrpano i nalazi se ovde:

Dodatno, tamo se vidi i da je već bio iskopan i posle zatrpan isti taj rov za kanalizaciju (tj iste dubine) maltene duž cele ograde parka.

Sa ovom dubinom kopanja i ovom dubinom Rimskog arheološkog sloja ispod Vasine ulice i Studentskog trga, ovo je bila idealna i sasvim besplatna istražna arheološka sonda duz najperspektivnijeg nalazišta u gradu.

Da li je iko od arheologa uopšte pratio to kopanje?

 

[Arahne]

1989 ja sam bio u iskopu i svedok sam očuvanih fresaka na zidovima. Nadležni arheolozi nisu ispratili iskop (da ih ne imenujem) kao ni knez mihajlovu, zmaj jovinu, itd...

 

[boca-ica]

,,... i svedok sam očuvanih fresaka na zidovima,...,,

Dali postoji bar negde foto zapis fresaka da svi konkretno znamo šta nam je ispod nogu ?

 

[Arahne]

Списак археолошких локалитета евидентираних на парцелама 709, 806 и 1790 К.О. Стари град, и у њиховој непосредној близини

​

1.Локалитет БРАЋЕ ЈУГОВИЋА 1 (Природно-Математички Факултет)

1954. године су откривени остаци римских зграда и римски гробови.I и друга половина III века.

2.СТУДЕНТСКИ ПАРК

Приликом изградње канализације 1953.године, у делу парка према улици Браће Југовић нађени су фрагменти керамике, и један минијатурни груби судић. Неолит, Винча-Тордош фаза (Ј.Тодоровић).

3.СТУДЕНТСКИ ПАРК (ЗАПАДНИ ДЕО-Терме)

1968-1969. године су откривени остаци терми из III века, које су једно време биле презентоване у парку.

4.СТУДЕНТСКИ ТРГ 6, Београд

1954. године је откривена грађевина са тегулама маматама на зидовима и подом од хидростатичког малтера. II половина III века.

5.СТУДЕНТСКИ ТРГ 15 (Етнографски музеј), Београд

1933. године су откривене две римске оловне цеви од водовода. III век.

6.СТУДЕНТСКИ ТРГ (окретница трола)

1991. године су приликом градње топловода и заштитним ископавањима (ЗГБ, З.Симић, 1991), код стајалишта аутобуске станице откривени делови римске архитектуре-хипокауст и зидови украшени фрескама. III век

7.Плато ИСПРЕД ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА (споменик Петру Петровићу Његошу)

1972. године су октривене две грађевинске фазе које чине куће од плетера и лепа и зграда са подним грејањем.Рани II и друга половина III века.

8.УГАО ДОБРАЧИНЕ И ВАСИНЕ УЛИЦЕ

1990. године је приликом грађевинских радова на водоводу и заштитних ископавања (ЗГБ, З.Симић, 1990) откривен део римске архитектуре-хипокауст. III век

9.УГАО ДОСИТЕЈЕВЕ И ВАСИНЕ УЛИЦЕ

1935.Године приликом грађевинских радова откривен је део римскеулице. III век

10.УГАО СИМИНЕ И ЗМАЈ ЈОВИНЕ 21, Београд

1948.године је приликом земљаних радова, откривен део хипокауста. Пронађено је 12 стубића са по 11 опека квадратног облика. III век.

11. СТУДЕНТСКИ ПАРК (ИСТОЧНИ ДЕО)

1944.године је приликом изградње склоништа, откривен римски под начињен од керамичких плочица, као и већи број римских лампи. II-III век.

12.ВАСИНА 13, Београд

1974. године су приликом грађевинских радова откривени остаци римског канала засведеног плочама и остаци римске улице. III век.

13.ВАСИНА 24 (раније КАФАНА МАКЕДОНИЈА), Београд

1948. Године на дубини од 1м., откривен је римски под од земљаних плочица биконкавног облика.

14.ВАСИНА УЛИЦА (ЗГРАДА УНИВЕРЗИТЕТА), Београд

Приликом дограђивања зграде Универзитета, 1907.године пронађена је римска опека са натписом. Задња три слова изведена су у лигатури. Римско царско доба, III век (М.Васић).

15.ВАСИНА УЛИЦА, Београд

Приликом радова на канализацији (према Универзитету и згради Народног музеја) 1909.године, откривени су римски гробови.

16.ВЕЛИКА ПИЈАЦА (данас СТУДЕНТСКИ ПАРК), Београд

Приликом радова на изградњи куће 1840.године пронађена је остава римског новца, са 270 комада. Остао је сачуван попис новца хронолошки сређен по владарима у раздобљу од 54.пре н.е.-180.године н.е.

17.Студентски трг 9

1996. Године су спроведена заштитна археолошка ископавања када су откривене две римске зграде начињене од плетера и лепа. II век.

18.Угао Узун Миркове улице и Студентског трга

2013. године су на углу две улице откривена два римска канала начињена од опека и камена везаних кречним малтером. II-III век.

 

[Arahne]

,,... i svedok sam očuvanih fresaka na zidovima,...,,

Dali postoji bar negde foto zapis fresaka da svi konkretno znamo šta nam je ispod nogu ?

Ne znam da li je neko fotkao, mislim da nije. Ja nisam.

 

[Arahne]

"Šaht kod ulaza u Etnografski Muzej – Rimski kanali



Prilikom postavljanja moderne infrastrukture (šahta za ptt kablove) u neposrednoj blizini ulaza u Etnografski muzej konstatovani su ostaci dva rimska odvodna kanala. Nažalost u potpunosti su devastirani u nutar iskopa, tako da su konstatovani samo u profilima iskopa za betonski šaht. Kanal A-A ima očuvane ostatke jugoistočnog zida u oba profila iskopa. Zid je građen od tašmajdanskog krečnjaka vezanog krečnim malterom, a očuvan je u visini od 0.85 m. Dno kanala čine dve opeke horizontalno postavljene po dužini. Unutrašnja širina je 55 cm. Severozapadni zid je u potpunosti devastiran u oba profila tako da pretpostavljam da su tu stranu oštetili neki drugi ukopi verovatno za postavljanje kanalizacione mreže u Uzun Mirkovoj ulici. Dno kanala je na relavitnoj dubini 2.25 m, dok je dubina iskopa za šaht 2.37 m. Relativne dubine su merene od ivičnjaka trotoara, a ne od kolovoza. Dno kanala je ukopano u sloj u kojem ima antičke keramike II-III v. (materijal je u Gradskom zavodu), a izgleda da je antički sloj čist i ne meša se sa poznijim. Čini se da taj sloj mrke kompaktne zemlje počinje negde na rel. dubini oko 1.00.

U severoistočnom profilu je konstatovan kanal B-B, čije je dno na znatno višoj koti od prethodnog. Sudeći po njegovom pravcu pružanja, on je upravan na prethodni sa delimičnom inklinacijom prema severu. I njegovo dno čine opeke, ali je za njegovu izradu korišćen neki drugi kamen, vrsta svetlozelenog liskuna (?) vezanog krečnim malterom. Nismo uspeli do kraja da definišemo da li je i kod ovog kanala dno širine dve opeke postavljene po dužini, pošto je zid kanala obrušen u njegovu unutrašnjost. U svakom slučaju je on znatno plići kako se čini, i na znatno višoj koti. Možda na relativnoj dubini oko 1.20 m. Pravac pružanja ovog kanala je sever-jug (otpilike), odnosno kanal je pod oštrim uglom (između 45 i 75 stepeni) usmeren ka kanalu A-A. Sama veza nije konstatovana pošto je taj deo uništen ukopavanjem iskopa za šaht kojem nismo prisustvovali.

Sudeći po pravcu prostiranja kanala B-B on nema vezu sa termama u Studentskom parku koje su udaljene od ovog čvorišta nekih 50 metara. Inače sudeći po otkrivenim ostacima kanala A-A on je paralelan zamišljenom pravcu pružanja antičke komunikacije koja se pruža od Vlajkovićeve do Zmaj Jovine. Kako njene ostatke nismo konstavovali na ovom mestu ne možemo sa sigurnošću reći da na ovom delu još uvek nema veze sa komunikacijom iz Rajićeve, ali je indikativno za te zaključke. Znači vezu dve komunikacije bi verovatno trebalo tražiti dalje prema severozapadu, možda kod službenog ulaza u Etn. muzej ili još severozapadnije.

Interesantno je da smo prilikom čišćenja profila konstatovali veliku količinu fragmenata antičke keramike negde u visini očuvanosti kanala. I taj sloj izgleda neporemećeno. dok je zdravica čokolada mrke boje otprilike na dubini iskopa (2.40 m). Iz ovog sloja potiče izuzetno očuvan antički visak, načinjen od bronze, koji je konzerviran i smešten u kutiju sa materijalom iz Rajićeve ulice. Dalje prema severoistoku se očekuje još rezultata, odnosno na dubini od oko 1.00 m su neporemećeni antički slojevi.

Na udaljenosti od oko 70 m niz ulicu, prema severoistoku, kod prolaza u pasaž prema ulici Kralja Petra iskopan je još jedan šaht. U jugozapadnom profilu tog iskopa je uočen niz nivoa kompaktnog krečnog maltera. Sudeći po strukturi nivoa u pitanju su obnove poda, verovatno nekog objekta (antičkog). Najdublji nivo (oko 1.50 m rel. dubine) čini sloj lomljenih opeka i nad njima sloj krečnog maltera debljine oko 0.03 m. Iznad njega su još dva sloja krečnog maltera različitih debljina, do kote 1.00 m gde se nalazi sloj mrke zemlje sa grumenjem maltera. U ovom iskopu je zdravica na oko 1.80-2.00 m. Sloj ispod najnižeg poda čini mrka kompaktna zemlja."
Pošto sam posle ove intervencije bio napušen od kolega, prestao sam da se petljam konkretno. Samo obzerviram situaciju, ne mešajući se u Ćacilend srpske kulture, nauke, zaštite spomeničkog nasleđa, obrazovanja......mada nije to Ćacilend, to je veoma duboka država starija čak i od SDPR vojno-industrijskg kompleksa....