Šta je novo?
Od:
Filteri

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

Tim zgradama tu nije mesto, ili im dodati jos par spratova i srediti ih ili rusiti.
 
Дошљак je napisao(la):
Искрено, ни лева страна Браће Крсмановић од Чорба кафеа па до краја нису неке вау репрезентативне фасаде. Мада обе стране могу лепо да се нашминкају.
Kliknite za proširenje...

Nisu sada, ali bile su nekad sasvim solidnih ukrasa, poput ostalih zgrada u karadjordjevoj. Imas negde stare slike da nadjes kako je izgledala ulica pre devastacije, sasvim pristojno i solidno, mislim na ovaj niz kuca sa leve strane gledane od brankovog mosta.

Edit: Evo nasao sam sliku

456971875_8678421745547381_8261336935903424769_n.jpg


Nadam se da ce nekome pasti na pamet da ove zgrade treba vratiti u izvorno stanje mozda cak i unaprediti gde i kako moze s obzirom da se radi o glavnoj vizuri grada sa reka.
 
Ventilator_BGD je napisao(la):
Taj niz nema nikakvu spec vrednost da se cuva, ceo front bi mnogo bolje izgledao kad bi se srusio ovaj deo, cuvati ove udzerice zbog jedne malo ukrasenije zgradice nema puno smisla, bolje je zaokruziti blok ka karadjordjevoj u jednu kompaktnu celinu i vratiti u izvorno stanje ovaj drugi ulicni front u ovoj maloj ulicici koji uopste nije lose izgledao pre nego sto ga je uproscavanje unakazilo.
Kliknite za proširenje...

Од тог менталитета је целоукупни речни фронт старог Београда и унакажен овако како јесте. Да није било "стручњака" који су пола речног фронта порушили а другу половину заменили дивљом градњом и ужасима модернизма, сада би се уз минималне интервенције ради висинске и стилске хармонизације направило да Београд има фини лепи фронт европског града као што имају нпр. Праг и сл.

00-glavna-113.jpg



Савамала може да се релативно јефтино реконструише и хармонизује по боји фасада, протерају кола, озелени и направи у симпатичну малу београдску четврт коју би људи волели да посећују. Поготово ако се скину ове штеточине са власти и те зградице отворе и ка реци. Нека се модернисти играју по доњем Дорћолу и руше њега колико желе, то су ионако од нуле правили и опет из неког разлога се не препоручује туристичка посета истом као овим "уџерицама"
 
Kailan je napisao(la):
Од тог менталитета је целоукупни речни фронт старог Београда и унакажен овако како јесте. Да није било "стручњака" који су пола речног фронта порушили а другу половину заменили дивљом градњом и ужасима модернизма, сада би се уз минималне интервенције ради висинске и стилске хармонизације направило да Београд има фини лепи фронт европског града као што имају нпр. Праг и сл.

00-glavna-113.jpg



Савамала може да се релативно јефтино реконструише и хармонизује по боји фасада, протерају кола, озелени и направи у симпатичну малу београдску четврт коју би људи волели да посећују. Поготово ако се скину ове штеточине са власти и те зградице отворе и ка реци. Нека се модернисти играју по доњем Дорћолу и руше њега колико желе, то су ионако од нуле правили и опет из неког разлога се не препоручује туристичка посета истом као овим "уџерицама"
Kliknite za proširenje...

Nije ih srusio mentalitet nego svinjski rat, a posle napad na beograd 1914te. Drugo u tom nizu ispred karadjordjeve sa nizvodne strane mosta, nije bilo puno vrednih zgrada, da je bilo verovatno bi to vredelo sacuvati, ali budimo realni, prvo slazem se za navedeni niz, potrebna je opseznija rekonstrukcija svih pojedinacnih zgrada, od hotela kragujevac pa do mosta, potrebna je i rekonstrukcija djumrukane koja je i u planu svakako, a takodje treba da bude izgradjen i onaj muzej izmedju hotela kragujevac i djumrukane. Time ce vecim delom celina da se zaokruzi i zatvori tamo gde je najpotrebnije.

Ovaj niz o kome pricamo osim spanske kuce nema puno svrhe za cuvanje. Nema vrednijih objekata, pa cak i da se nesto tu planira bolje te barake srusiti pa napraviti nesto novo smisleno. Rusenjem tog niza, potpuno je smislena urbanisticka forma, nisam pristalica urbanih patrljaka osim kad bas pucaju od vrednosti, sto sa ovim nizom nije slucaj:


Screenshot 2025-04-08 131934.jpg



Beograd je evropski onoliko koliko je potrebno, da je vise, ne bi vredelo. Djumrukana bi mu bas dala po antievropskom duhu ako vec tako gledamo. Beograd nije Budimpesta, niti je na vaznim mestima gradjeno u njemu uvek kao u budimpesti. Budimpesta je formirana jos pre 200 godina kvalitetno kako jeste, a mi ovde iz onoga sto je haoticno stvoreno izmedju bombardovanja ovih ili onih pokusavamo da napravimo emulaciju kvaliteta i istoricizma. Da podsetim, da bi se Madjarska uredno gradila Srbi su proveli vekove u tvorevini koja se zove vojna krajina sto nas odvaja kontekstualno od poredjenja sa evropom. Tako da ja ta dva konteksta ne bi poredio, nas kontekst je sasvim solidan cak i u prikazu forme, jer ono sto smo mi za 200 godina stvorili pod nemogucim uslovima i tako poceli da pariramo mnogim evropskim kolonijalistickim i robovlasnickim centrima, je potpuno fantasticno i za ponos.
 
Nikada ne treba gubiti iz vida da su i savska i dunavska padina bile faktički karaule do 1918, prema izrazito neprijateljskom carstvu, te zato nema velikih i bitnih javnih zgrada.
U Kraljevini SHS/JUG već nije bilo ni vremena ni novca da se siđe na obale a i urbanizam je postao žrtva onoga što u političkoj ekonomiji zovu "path dependency".
To nam je što nam je, kad najurimo bagru treba organizovati ozbiljan okrugli sto i videti šta raditi sa priobaljem, odnosno onim što ostane od njega.
I to gledati da se prave JPP sa nekim ko će to da kešira, umesto da država opet rasipa gde ne treba.
 
Ventilator_BGD je napisao(la):
Nije ih srusio mentalitet nego svinjski rat, a posle napad na beograd 1914te. Drugo u tom nizu ispred karadjordjeve sa nizvodne strane mosta, nije bilo puno vrednih zgrada, da je bilo verovatno bi to vredelo sacuvati, ali budimo realni, prvo slazem se za navedeni niz, potrebna je opseznija rekonstrukcija svih pojedinacnih zgrada, od hotela kragujevac pa do mosta, potrebna je i rekonstrukcija djumrukane koja je i u planu svakako, a takodje treba da bude izgradjen i onaj muzej izmedju hotela kragujevac i djumrukane. Time ce vecim delom celina da se zaokruzi i zatvori tamo gde je najpotrebnije.

Ovaj niz o kome pricamo osim spanske kuce nema puno svrhe za cuvanje. Nema vrednijih objekata, pa cak i da se nesto tu planira bolje te barake srusiti pa napraviti nesto novo smisleno. Rusenjem tog niza, potpuno je smislena urbanisticka forma, nisam pristalica urbanih patrljaka osim kad bas pucaju od vrednosti, sto sa ovim nizom nije slucaj:


Pogledajte prilog 234749


Beograd je evropski onoliko koliko je potrebno, da je vise, ne bi vredelo. Djumrukana bi mu bas dala po antievropskom duhu ako vec tako gledamo. Beograd nije Budimpesta, niti je na vaznim mestima gradjeno u njemu uvek kao u budimpesti. Budimpesta je formirana jos pre 200 godina kvalitetno kako jeste, a mi ovde iz onoga sto je haoticno stvoreno izmedju bombardovanja ovih ili onih pokusavamo da napravimo emulaciju kvaliteta i istoricizma. Da podsetim, da bi se Madjarska uredno gradila Srbi su proveli vekove u tvorevini koja se zove vojna krajina sto nas odvaja kontekstualno od poredjenja sa evropom. Tako da ja ta dva konteksta ne bi poredio, nas kontekst je sasvim solidan cak i u prikazu forme, jer ono sto smo mi za 200 godina stvorili pod nemogucim uslovima i tako poceli da pariramo mnogim evropskim kolonijalistickim i robovlasnickim centrima, je potpuno fantasticno i za ponos.
Kliknite za proširenje...
Vojna Krajina je pre svega bila direktno pod Bečom i veliki trn u oku ugarskom provincijalu, decenijama, ako ne i vekovima.
U vojnim krajinama bilo je i podosta Nemaca, Rumuna, pa i Hrvata, ne samo Srba.
Shvatam šta si hteo reći, čisto dajem dopunu, suština ostaje.
 
Mene je iskreno bilo sramota sto se 2018. godine blizilo sto godina od oslobodjenja i sto godina od kada ne postoji opasnost sa druge strane reke, a mi nismo nista uradili da sredimo taj deo.

To je jedan od razloga sto nas je ovo zlo uzjahalo i sto je imalo neku pocetnu podrsku.

BNV je uzasno stetan projekat za grad, ali ljudima je dosadilo da dole nije moglo bar da se okreci, postave ili poprave klupice i pocisti smece.

Valjda smo izvukli pouke i o jednima i o drugima i da se vise nikad ne ponovi.
 
Treba naglasiti i da su svi narkomani, zmije i pacovi i dalje tamo.

Kada se prodje mafijaski projekat zvani BNV i nastavi ka Adi, sve je isto kao i nekad, one bele prastare kante prepune djubreta, sve neuredjeno i prepusteno tako da stoji.

To sto se sredjuje jedan deo grada, ne znaci da ostatak treba da trune. Sve i kad postoji projekat za dalje uredjenje, opet ne znaci da neki deo treba da trune dok ne dodje red na njegovu potpunu rekonstrukciju.

Dakle, ovde ne postoji sistemsko odrzavanje vec samo interesno. Sta ce biti sa BNV-om kada im vise ne bude u interesu da ga odrzavaju? Dzabe sto se placa odrzavanje zgrada, mnogo su to vece povrsine. Pa kad rezimski navijaci ne budu vise imali zabranu da tamo pisu grafite itd.
 
Teča mi radi za Mostogradnju, tj Milenijum jer ih je kupio. Kaže da je dosta novca uloženo da se prvo sanira most da bi mogao ovako u delovima da se rastavlja. Išao je u inspekcije mosta sa donje strane, kaže da skoro nije bilo segmenta koji nije nagrizla rđa do neprepoznatljivosti. Kako su skidali slojeve tako su pronalazili džepove korozije koja se bukvalno raspadala. Reče mi isto da će jedan deo mosta biti premešten u Ostružnicu, drugi deo u Batajnicu, gde će biti rađena sanacija. Posle toga za sada je u planu da se postavi kao pešački most između Zemunskog Keja i Ratnog Ostrva.

Iz moje perspektive definitivno je nešto moralo da se uradi sa mostom, i to po meni nije sporno. Ono što je sporno jeste što nisu izgurali ideju da novi most bude nastavak bul. Zorana Đinđića i prolazi prored kule, a da ovaj most bude restauriran i da se koristi samo za tramvaje i pešake/bicikle.
 
Nisi precizirao koje Jugoslavije ...
molder je napisao(la):
Ја замишљао да је у време Југославије све било под конац, фасаде ,комунални ред, паркинг, улице без рупа, а да су онда дошли дивљи и отерали питоме. Убиће нас романтизовање прошлости.
Kliknite za proširenje...
 
Урбана закржљалост приобаља је последица жртвовања истог за транспортно-индустријске сврхе крајем 19. и у првој половини 20. века.
Сви ти објекти су махом везани за лучке послове. Мада се и тај низ иза тзв. Шпанске куће може исто нашминкати и дозидати.
Ту су реално 4 зграде вредне чувања и шминкања, с тим што бих ја простор између њих отворио као јавне пролазе ка обали.
Леву страну, где је Чорба кафе, подићи за још 2 спрата и мансарду, да буде цео низ мање нижи од зграде на самом ћошку, и све да буде са фасадним украсима.
Штета је што нема адекватног плана за простор иза Београдске задруге, и што ће леп поглед ка Бристолу са реке бити заграђен безличном новоградњом.
Иза зграде Задруге је могла да се изгради зграда опере или филхармоније, да град стварно сиђе на реку.
Простор између линије Зворничке која је до Бристола, и моста је морао да остане парк скроз до обале. Сад ју ту Магнолија до моста, али са њом се мора стати у даљој изградњи између обале реке и парка.
 
Може да буде у истом стилу као задруга, да има чело са куполом на ћошку до реке где би био улаз.
 
Дошљак je napisao(la):
Урбана закржљалост приобаља је последица жртвовања истог за транспортно-индустријске сврхе крајем 19. и у првој половини 20. века.
Сви ти објекти су махом везани за лучке послове. Мада се и тај низ иза тзв. Шпанске куће може исто нашминкати и дозидати.
Ту су реално 4 зграде вредне чувања и шминкања, с тим што бих ја простор између њих отворио као јавне пролазе ка обали.
Леву страну, где је Чорба кафе, подићи за још 2 спрата и мансарду, да буде цео низ мање нижи од зграде на самом ћошку, и све да буде са фасадним украсима.
Штета је што нема адекватног плана за простор иза Београдске задруге, и што ће леп поглед ка Бристолу са реке бити заграђен безличном новоградњом.
Иза зграде Задруге је могла да се изгради зграда опере или филхармоније, да град стварно сиђе на реку.
Простор између линије Зворничке која је до Бристола, и моста је морао да остане парк скроз до обале. Сад ју ту Магнолија до моста, али са њом се мора стати у даљој изградњи између обале реке и парка.
Kliknite za proširenje...
Судбина скоро сваког лучког приобаља сваког европског града. Они су то у међувремену ревитализовали и направили најлепше делове својих градова, ми нисмо а тамо где смо покушали направили смо набрекли демит куплерај.

У случају Београда то је била још и граница са повремено непријатељском империјом. Но, то граду није сметало да му најживахнији део буде управо Карађорђева.
 
Fankmaster je napisao(la):
Vojna Krajina je pre svega bila direktno pod Bečom i veliki trn u oku ugarskom provincijalu, decenijama, ako ne i vekovima.
U vojnim krajinama bilo je i podosta Nemaca, Rumuna, pa i Hrvata, ne samo Srba.
Shvatam šta si hteo reći, čisto dajem dopunu, suština ostaje.
Kliknite za proširenje...

U pravu si, komparativno moze i Bec da bude primer, sustina ostaje ista. Inace Beograd je pocetkom veka, ako pricamo o vremenu razvoja bio manji od danasnjeg Cacka tako da nije tu bilo puno prostora za uraditi svakako, niti preterane potrebe a imajuci u vidu ako uzmemo u obzir 90% evropskih gradova, na svoje obale morske ili recne izlaze samo malim procentom kvalitetno, pod kvalitetno mislim da nema bulevar uz ulicu nego setaliste, park ili zelenilo. Kod vecine posebno pomorskih gradova obala zauzeta ogromnim kargo povrsinama i lukama, a ono sto ostane je u glomaznom saobracaju i Bulevarima. Tako da sta god da pricali o Beogradu, mozemo da budemo presrecni da je 90% obala u komfornim setalistima i parkovskim povrsinama, od dorcola do ade, i od zemuna do kraja blokova na nbgd-u doduse sa kratkim diskontinuitetima sto ce takodje jednog dana da bude reseno. Cak se moze reci da je jedno 70% cele navedene kilometraze sasvim solidnog boniteta sa sve biciklistickom infrastrukturom.
 
Delija je napisao(la):
Судбина скоро сваког лучког приобаља сваког европског града. Они су то у међувремену ревитализовали и направили најлепше делове својих градова, ми нисмо а тамо где смо покушали направили смо набрекли демит куплерај.

У случају Београда то је била још и граница са повремено непријатељском империјом. Но, то граду није сметало да му најживахнији део буде управо Карађорђева.
Kliknite za proširenje...

Карађорђева до моста је и добро испала , срећом на месту у рату страдалих зграда (Ђумрукана и околне зграде) нисмо добили безличне стамбене кутије из 50их и 60их, као у делу после моста, који је срећом заклоњен зградом на ћошку.
Највећи промашај је безлични Београд на води.
Тај простор се раније реално није могао боље уређивати, пошто је до 60их то била периферија града са примарно транспортно-индустријском функцијом.

Значи промашај је направљен сада, кад је чишћен амфитеатар.
 
Beton je napisao(la):
Pogledajte prilog 234891Pogledajte prilog 234892Pogledajte prilog 234893Pogledajte prilog 234894
Kliknite za proširenje...
Искрено промашај, боље да је шири тротоар уз коловоз и да нема никаквих степеника нити зидића и да је уређена нека патерна цветна алеја и клупе уз тротоар да гледају ка кружном току и згради задруге.
 
Najveći promašaj u naselju trenutno je potpuni nedostatak pešačkih prelaza u bulevaru Vudroa Vilsona i u Luke Ćelovića Trebinjca.

Bulevar je podređen kolima ali arhitekta nije znao naš zakon koji dozvoljava pešacima da prelaze ulicu (pa i bulevare i magistrale) van pešačkih prelaza ukoliko pešačkog prelaza nema na manje od 100m udaljenosti (https://www.paragraf.rs/dnevne-vesti/170718/170718-vest6.html). Tako smo i imali i pogibiju nesrećne starice prošle nedelje. Ona zapravo nije bila kriva ni promil za to što joj se desilo.

U Luke Ćelovića Trebinjca će čak potencijalno biti mnogo opasnije uskoro (kad se svi Quarteti usele), i to za malu decu. Trenutno u celoj dužini parka nema nijedan pešački prelaz niti ijedan ležeći policijac a parking je prisutan celom dužinom (za razliku od bulevara). To znači da će vozači vrlo teško uočiti malu decu koja istrčavaju iz i u park. A tu se pešaci mnogo komotnije osećaju kad prelaze van pešačkog jer je ulica mnogo uža od bulevara. Tako će i mala deca memorisati da se to sme raditi. Potencijalno vrlo vrlo opasno.

Takođe, ogroman nedostatak je način kako su rešena ostrva kod izlaza/ulaza iz/u garaže u Luke Ćelovića Trebinjca koja vozače teraju da često kruže preko 1km da bi ušli u ili izašli iz garaže. Sad zamislite nervozne vozače koji kruže nepotrebnih 1km kroz Luke Ćelovića Trebinjca i gde deca istrčavaju...
 
Poslednja izmena:
Целокупно саобраћајно решење пројекта (и друмске саонраћајнице, и јавни превоз, и пешачке и бициклистичке стазе) је крајње аматерски урађен, са примарним задатком да лепо изгледа на инстаграм сликама и смимцима из дрона.
Токови су промашај.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh